Пређи на садржај

Битка код Брајтенфелда (1631)

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Брајтенфелда
Део Тридесетогодишњи рат

Густав Адолф у бици код Брајтенфелда
Време17. септембар 1631. године
Место
Брајтенфелд, Саксонија, 6 км северно од Лајпцига
Исход Победа Шведске и Саксоније
Сукобљене стране
Шведско царство
Саксонија
Свето римско царство
Краљевина Угарска
Команданти и вође
Густав II Адолф Јохан Тили
Јачина
39.000
75 топова[1]
36.000
26 топова[1]
Жртве и губици
преко 100[а][1] 18.000[б][1]

Битка код Брајтенфелда одиграла се 17. септембра 1631. године између Протестантске уније (Шведска и Саксонија) и Католичке лиге (Свето римско царство, Краљевина Угарска). Битка је део Тридесетогодишњег рата и завршена победом Шведске и протестаната.[1]

Супротстављене снаге

[уреди | уреди извор]

Швеђане и Саксонце предводио је Густав II Адолф, а Католике Јохан Тили. Снаге су биле прилично изједначене; савезници су имали око 39 000 људи, а Тили 36 000 од чега 11.000 коњаника. У артиљерији су савезници били знатно јачи: 75 према 26 оруђа. Шведске трупе биле су боље од царских, а ове од саксонских.[1]

У првој фази битке царевци су разбили Саксонце, који су се налазили на левом крилу савезничког распореда. Поразу Саксонаца знатно су допринели лаки коњаници из Хрватске. Пораз Саксонаца довео је Швеђане у кризу коју су ипак претворили у победу, захваљујући квалитету своје војске, њеној ватреној моћи, маневарској способности, а и целисходно рашчлањеном борбеном поретку који је омогућавао садејство ватре и покрета коњице и пешадије. Био је то први судар између динамичне и еластичне шведске тактике и гломазне шпанске, чији је главни израз био масовни удар пешадије. Царевци су изгубили око 18.000 људи, од тога 10.000 погинулих; Швеђани само 100, а Саксонци нешто више.[1]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Швеђани су изгубили око 100 људи, а Саксонци нешто више.[1]
  2. ^ Од тога 10.000 погинулих.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з Гажевић, Никола (1971). Војна енциклопедија (књига 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 789. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]