Битка код Рокроа (1643)
| Битка код Рокроа | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део тридесетогодишњег рата | |||||||||
 Рокроа, последњи терцио, слика из 2011. | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Краљевство Француска |
 Хабсбуршка монархија Шпанска империја | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
Луј Конде |
Франциско Мељо | ||||||||
| Јачина | |||||||||
|
23.000 12 топова[1][а] |
27.000 18 топова[1][б] | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| 2.000 мртвих[1] |
8.000 мртвих 7.000 заробљено[1] | ||||||||
Битка код Рокроа (1643) (енгл. Battle of Rocroi) била је сукоб између Француза и Шпанаца у завршном периоду тридесетогодишњег рата.[1][2]
Позадина
[уреди | уреди извор]Крајем 1642. умро је Ришеље, шеф француске владе, а почетком 1643. Луј XIII. У тежњи да искористи ту ситуацију, шпанска војска од око 27.000 људи, под Франциском Мељом, упала је маја 1643. из Шпанске Низоземске у Француску. Шпанци су опсели Рокроа, у намери да најкраћим путем избију пред Париз.[2]
Битка
[уреди | уреди извор]Шпанска војска из Фландрије (18.000 пешака и 9.000 коњаника, са 18 топова) под Франциском Мељом опсела је 13. маја утврђени градић Рокроа у Северној Француској. Пошто је прикупио војску од око 23.000 људи (16.000 пешака и 7.000 коњаника, са 12 топова), француски војсковођа Велики Конде кренуо је у деблокаду и већ 18. маја прекинуо опсаду града. Сутрадан, 19. маја, шпанска војска је примила битку на отвореном пољу и доживела тежак пораз. Шпанци су имали око 8.000 погинулих и 7.000 заробљених, а Французи 2.000 погинулих војника.[1]
Последице
[уреди | уреди извор]Победа код Рокроа отклонила је опасност за Француску од шпанског продора са севера.[2]
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод.
- Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод.
