Пређи на садржај

Блоудек XIV

С Википедије, слободне енциклопедије
Блоудек XIV-"Срака"

Авион Блоудек XIV-"Срака" пред плетање
Авион Блоудек XIV-"Срака" пред плетање

Општи подаци
Намена спортски
Посада 1
Порекло Краљевина Југославија
Произвођач Инж. С. Блоудек-самоградња
Пробни лет 3.11.1925
Уведен у употребу 1925.
Први оператер ОО АК Љубљана
Број примерака 1
Димензије
Дужина 5,50 m
Висина 1,50 m
Распон крила 10,50 m
Површина крила 12,80 m²
Маса
Празан 120 kg
Погон
Мотори клипни Blackburnе tomtit
Број мотора 1
Физичке особине
Снага КЕМ-а 13,3 kW
Снага КЕМ-а у кс 18 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 120 km/h
Долет 400 km
Портал Ваздухопловство

Блоудек XIV "Срака" је једномоторни, једноседи, једнокрилни висококрилац, дрвене конструкције, лаки спортски авион, конструкције и производње инж. Станка Блоудека направљен 1925. године и коришћен до 1932. Био је први југословенски цивилни авион домаће производње[1].

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

У пролеће 1925. године инж. С. Блоудек је направио планове трупа авиона и предао столарској радионици, која је почетаком лета направила оквирни торзо, реп и кормило. Много је више посла и брига мајстор Јакличу задавала носећа конструкција крила. Крила су крива и за то, што су у јесен на љубљанском сајму у оквиру спортског дела изложбе био уместо комплетног авиона представљен само труп реп и точкови, али без обзира на то, појава овог авиона је изазвала велико интересовање посетилаца и јавности. Крајем октобра су завршена крила која су на аеродрому Шишка причвршћена за труп авиона. Први лет "Сраке" је обављен 3. новембра 1925. а пробни пилот је био Габријел Водисек.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион Блоудек XIV "Срака" је једнокрили висококрилац (парасол) дрвене конструкције, у њега је уграђен ваздухом хлађени двоцилиндрични мотор V распореда енглеске производње Blackburnе tomtit декларисане снаге 18 KS. Носећа конструкција трупа авиона је била потпуно направљена од дрвета а оплата од двене лепенке. Попречни пресек трупа је био трапезаст са полукружном горњом страном. Носећа конструкција крила је од дрвета са једном рамењачом и кутијастом нападном ивицом обложено платном. Крило је имало облик близак правоугаонику. Стајни трап је био фиксан потпуно направљен од металних профила са точковима великог пречника и високо притисним гумама. На трапу је била монтирана дугачка скија која је имала функцију да спречи превртање авиона на нос при нерегуларном слетању. Испод репа се налазила еластична дрвена дрљача.

Земље које су користиле авион Блоудек XIV-"Срака"

[уреди | уреди извор]

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

У септембру 1926. "Срака" је поново излагана, додуше сада комплетна, на Сајму у Љубљани, а затим правила демонстрационе летове на аеродрому Шишка. После једног таквог лета оштећена је приликом слетања, и паркирана је у хангар на аеродрому Шишка све до 1928. године када су је С. Блоудек и Р. Хрибар уступили ОО АК Љубљана за "ситне" паре.

Аеро Клуб је извршио репарацију авиона и ревизију мотора и извршио пробни лет 18. септембра 1932. године. Међутим, и у току ове и наредних проба и даље су се јављали исти проблеми са мотором, због чега се, после принудног слетања у кромпириште 22. септембра 1932. због отказа мотора коначно одустало од оправке и даљег улагања у развој овог авиона. Овај авион никада није регистрован у цивилном регистру авиона у Југославији, вероватно због честих кварова. Током времена једриличари OO AK Љубљана су размонтирали овај авион и делове користили за градњу и поправку својих једрилица[2].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 04. 01. 2016. 
  2. ^ Крунић, Чедомир (2013). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. 2. Београд. ISBN 978-86-901623-4-5. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Крунић, Чедомир (2013). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. 2. Београд. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • О. Петровић; Цивилни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1925 до 1941, Лет 1. Београд, 2004.
  • Микић, Сава (1933), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
  • Marko Malec: Stanko Bloudek in njegova letala. Tehniška založba Slovenije, Ljubljana. 2009. ISBN 978-961-251-175-3.
  • Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-03-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]