Извор странице Брисел

{{Град у Белгији
| назив = Брисел
| изворни_назив = ''-{Brussel / Bruxelles / Brüssel}-''
| слика = TE-Collage Brussels.png
| величина_слике =
| опис_слике = Колажни приказ градских знаменитости
| градска_застава = Brussel vlag.svg
| грб = Greater coat of arms of the City of Brussels.svg
| држава = {{БЕЛ}}
| регион = [[Бриселски регион|Брисел]]
| локација = Brussels in Belgium and the European Union.svg
| оснивање = [[6. век]]
| становништво = 188.737
| извор_становништво = 
| година_становништво = 2022
| густина = 4.4 <!-- engleski nacin zapisivanja -->
| агломерација = 
| површина = 32.61 <!-- engleski nacin zapisivanja -->
| гшир = 50.846003
| гдуж = 4.3519445
| надморска_висина = 15-100
| позивни_број = 02
| поштански код = 
| регистарска_ознака = 
| веб-страна = [http://www.brucity.be/ -{brucity.be}-]
| градоначелник = Филип Клоз
| странка = 
| време_службовања =
}}
'''Брисел''' ({{јез-хол|Brussel}}, {{јез-фр|Bruxelles}}, {{јез-нем|Brüssel}}), званично ''Бриселски престонички регион''<ref name="Belgian Constitution">{{Cite book|title=The Belgian Constitution|date=мај 2014|publisher=Belgian House of Representatives|location=Brussels, Belgium|url=http://www.const-court.be/en/basic_text/belgian_constitution.pdf|accessdate=10. 9. 2015|quote=Article 3: [[Belgium]] comprises three Regions: the Flemish Region, the Walloon Region and the Brussels Region. Article 4: Belgium comprises four linguistic regions: the Dutch-speaking region, the French-speaking region, the bilingual region of Brussels-Capital and the German-speaking region.|archive-date=10. 8. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150810142522/http://www.const-court.be/en/basic_text/belgian_constitution.pdf|url-status=dead|page=5}}</ref><ref name="CIRB-creation">{{cite web|title=Brussels-Capital Region / Creation|url=http://www.bruxelles.irisnet.be/en/region/region_de_bruxelles-capitale/creation.shtml|publisher=Centre d'Informatique pour la Région Bruxelloise [Brussels Regional Informatics Center]|year=2009|accessdate=5. 6. 2009|quote=Since 18 June 1989, the date of the first regional elections, the Brussels-Capital Region has been an autonomous region comparable to the Flemish and Walloon Regions.|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090429213057/http://www.bruxelles.irisnet.be/en/region/region_de_bruxelles-capitale/creation.shtml|archivedate=29. 4. 2009}} (All text and all but one graphic show the English name as Brussels-Capital Region.)</ref> ({{lang-fr|link=yes|Région de Bruxelles-Capitale}}; {{јез-хол|Brussels Hoofdstedelijk Gewest}}),{{efn|1={{IPA-nl|ˈbrʏsəls ɦoːftˈsteːdələk xəˈʋɛst|-|Nl-Brussels Hoofdstedelijk Gewest.ogg}}. -{''Gewest''}- у изолацији се изговара {{IPA-nl|ɣəˈʋɛst|}}.}} главни је и највећи град [[Белгија|Белгије]] и незванични главни град [[Европска унија|Европске уније]].<ref name="британика 1">{{Cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |page=178}}</ref> Брисел је седиште две од три средишње институције Европске уније: [[Европска комисија|Европске комисије]] и [[Савет Европске уније|Савета Европске уније]]. Овде се налази и политичко седиште [[НАТО]]-а. То је такође и највеће градско подручје у Белгији. Састоји се од 19 општина, укључујући и општину града Брисела, која је законски гледано главни град Белгије,<ref name="article 194">{{Cite book|title=The Belgian Constitution|date=мај 2014|publisher=Belgian House of Representatives|location=Brussels, Belgium|url=http://www.const-court.be/en/basic_text/belgian_constitution.pdf|accessdate=10. 9. 2015|quote=Article 194: The city of Brussels is the capital of Belgium and the seat of the Federal Government.|archive-date=10. 8. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150810142522/http://www.const-court.be/en/basic_text/belgian_constitution.pdf|url-status=dead|page=63}}</ref> поред седишта француске заједнице и фламанске заједнице.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.brussels.info/ |title=Добродошли у Брисел |date= |website= |publisher= |access-date=9. 4. 2013}}</ref> Регија је службено двојезично подручје, а према неким подацима међу становништвом превладавају говорници [[француски језик|француског језика]]. [[Бриселски регион|Регија главног града]] је лоцирана у централној порцији земље и део је [[French Community of Belgium|француске заједнице Белгије]]<ref name="décret">{{Cite book|title=Décret instituant Bruxelles capitale de la Communauté française|year=1984|publisher=Parliament of the French Community|location=Brussels, Belgium|url=http://archive.pfwb.be/99180RBEI033858|accessdate=11. 9. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151015203704/http://archive.pfwb.be/99180RBEI033858|archive-date=15. 10. 2015|url-status=dead}}</ref> и [[Flemish Community|флеманске заједнице]],<ref>{{Cite news|url=https://www.belgium.be/en/about_belgium/government/communities/flemish_community|title=The Flemish Community|date=24. 10. 2011|work=Belgium.be|accessdate=1. 4. 2018|language=en}}</ref> мада је засебна од [[Flanders|Флеманског региона]] (при чему она формира [[Енклава и ексклава|енклаву]]) и [[Wallonia|Валонског региона]].<ref name="decreet">{{Cite book|title=Decreet betreffende de keuze van Brussel tot hoofdstad van de Vlaamse Gemeenschap|year=1984|publisher=Flemish Parliament|location=Brussels, Belgium|url=https://docs.vlaamsparlement.be/docs/stukken/1982-1983/g220-5.pdf|accessdate=11. 9. 2015|archive-date=7. 3. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210307222122/https://docs.vlaamsparlement.be/docs/stukken/1982-1983/g220-5.pdf|dead-url=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.senate.be/doc/const_nl.html#const|title=DE BELGISCHE GRONDWET|website=www.senate.be|accessdate=24. 10. 2017}}</ref> Брисел је најгушће насељени и најбогатији регион у Белгији у погледу [[Lists of countries by GDP per capita|БНД]] по становнику.<ref name=":4">{{cite web|title=Gross domestic product per resident, at current prices – Ratio in relation to the total of the Kingdom|url=http://www.nbb.be/belgostat/PublicatieSelectieLinker?LinkID=68000011%7c910000082&Lang=E |publisher=[[National Bank of Belgium]]|accessdate=20. 4. 2014.|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140808195454/http://www.nbb.be/belgostat/PublicatieSelectieLinker?LinkID=68000011%7C910000082&Lang=E|archivedate=8. 8. 2014.|df=dmy-all}}</ref> Он покрива {{cvt|161|km²|sqmi}}, што је релативно мала област у поређењу са друга два региона, и има популацију од 1,2&nbsp;милиона. [[Метрополитанско подручје]] Брисела садржи преко 2,1&nbsp;милиона људи, што га чини највећим у Белгији.<ref name="BelMun2008">{{cite web|url=http://www.statbel.fgov.be/downloads/pop200801com.xls|title=Statistics Belgium; ''Population de droit par commune au 1 janvier 2008''|format=excel-file|accessdate=17. 9. 2008|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080917020854/http://www.statbel.fgov.be/downloads/pop200801com.xls|archivedate=17. 9. 2008|df=dmy}} Population of all municipalities in Belgium on 1 January 2008. Приступљено 18 October 2008.</ref><ref name="BelMetr">{{cite web|url=http://www.statbel.fgov.be/pub/d0/p009n014_nl.pdf|title=Statistics Belgium; ''De Belgische Stadsgewesten 2001''|format=PDF|accessdate=19. 10. 2008|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20081029020131/http://www.statbel.fgov.be/pub/d0/p009n014_nl.pdf|archivedate=29. 10. 2008|df=dmy}} Definitions of metropolitan areas in Belgium. The metropolitan area of Brussels is divided into three levels. First, the central agglomeration (''geoperationaliseerde agglomeratie'') with 1,451,047 inhabitants (2008-01-01, adjusted to municipal borders). Adding the closest surroundings (suburbs, ''banlieue'' or ''buitenwijken'') gives a total of 1,831,496. And, including the outer commuter zone (''forensenwoonzone'') the population is 2,676,701.</ref><ref name=":5">{{cite web|url=http://www.demographia.com/db-worldua.pdf|title=Demographia World Urban Areas|date=април 2017}}</ref> Он је део веће [[Конурбација|конурбације]] која обухвата [[Гент]], [[Антверпен]], [[Левен]] и [[Валонски Брабант]], и у којој живи преко пет милиона људи.<ref name=":6">{{Cite book|title=Flemish Diamond or ABC-Axis? The spatial structure of the Belgian metropolitan area |year=2016|last=Michiel|first=Van Meeteren|last2 = Kobe |first2 = Boussauw |last3 = Ben |first3 = Derudder |last4 = Frank |first4 = Witlox |location=Brussels, Belgium}}</ref>

== Етимологија и изговор ==
Назив града долази из старохоландске сложенице ''-{Bruocsella}-'', где -{''bruoc''}- значи „мочвара”, а -{''sella''}- „дом”, тако да је дословни превод имена града „дом у мочвари”.

Име града се на холандском језику изговара {{аудио|Nl-Brussel.ogg|[-{ˈbrʏsəl}-]|help=no}} (-{''Brussel''}-), а на француском {{аудио|Fr-Bruxelles.ogg|[-{bʁyˈsɛl}-]|help=no}} (-{''Bruxelles''}-). У француском називу се слово „-{x}-” изговара као „сс”, што је један од ретких изузетака у изговору. Наиме, данашња ортографија имена града датира из [[Средњи вијек|средњег века]] када је на тадашњем француском језику двоструко слово „с” било замењено крстићем. Овај крстић је касније постао слово „-{x}-”, а на француском се то слово почело изговарати „кс” тек од [[18. век]]а. Постоји још неколико примера овог изузетка у изговору, као нпр. ''[[Осер]]'' (француски изговор: ''осер''). Када би се назив града модернизовао на данашњи француски, вероватно би се писао као ''-{Brusselles}-''. Многи говорници француског, поготово они који нису из Белгије, овог изузетка у изговору нису свесни тако да слово „-{x}-” у имену града многи изговарају као „кс” ([-{bʀyˈksɛl}-]).

У [[Српски језик|српском]] се изговор разликује од оригиналног француског по томе што се француски глас ''-{u}-'' [-{y}-] изговара као слово „и”, што је чести облик фонетизације француског на српски, будући да у српском не постоји тај глас.

На [[немачки језик|немачком]], који је трећи службени језик Белгије, име овог града се пише ''-{Brüssel}-''. [[Енглески језик|Енглески]] је често један од службених језика многих међународних институција у граду, тако да се неретко наилази и на енглеску верзију имена града (''-{Brussels}-'').

== Објашњење израза ==
Назив ''Брисел'' се данас најчешће користи како би се описао град-регион чији је службени назив [[Бриселски регион|Регион главног града Брисела]]. Сам регион је подељен на 19 општина које ''де јуре'' нису спојене (као нпр. град [[Лондон]]). Главна општина у том региону се зове Град Брисел који се састоји од строгог центра града (''Пентагон'' или ''Вајфхок'') и његових урбаних проширења, као што је нпр. северна четврт [[Лаекен]]. Осталих 18 општина налазе се око центра града и заједно чине урбану средину од преко милион становника и стотињак четврти.

Сам град-регион је један од [[региони Белгије|три савезна региона]] у Белгији, уз [[Фландрија|Фландрију]] и [[Валонија|Валонију]]. Израз ''Брисел'' се изван националних оквира често користи како би се означиле европске институције, најчешће [[Европска комисија]].

Према белгијском уставу (чл. 194), Град Брисел је главни град Белгије и седиште белгијске савезне владе. Неслужбено се назив града користи и како би се означило урбано подручје које се протеже и изван службених граница Бриселског региона.

== Географија ==
Град Брисел се налази у средишњем делу Белгије, између [[Фландрија|Фландријске низије]] и [[Брабантски плато|Брабантског платоа]], на надморској висини између 15 и 100 m. Брисел се граничи са Валонијом и Фламанским регионима, ограђен је долином реке Сене и удаљен је око {{convert|60|mi|km}} (97 -{km}-) од Северног мора. Река протиче кроз град са југозапада ка североистоку, међутим преко ње је у 19. и 20. веку изграђено много грађевина, тако да се она данас не види.

[[Датотека:Région-de-Bruxelles-Capitale.png|150п|мини|десно|Распоред општина у [[Бриселски регион|Бриселском региону]]]]
Постоји 19 општина у Бриселу. Град је окружен широким булеварима и изграђен на месту старих градских зидина. Подељен је у два сегмента: Доњи град и Горњи град. Доњи град се заснива на долини реке Сене и он је главни центар за предузећа и индустрију, а обухвата и историјску баштину града. Горњи град обухвата углавном стамбене зграде, зграде парламената, Краљевски двор и канцеларије министарстава.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.brussels.com/v/geography/ |title=Географија Брисела |date= |website= |publisher= |access-date=9. 4. 2013}}</ref>

=== Клима ===
Клима у Бриселу је влажна, умерена и [[Приморска клима|приморска]]. Најтоплији месеци су јул и август са просеком од 17,5, односно 17,3{{nbsp}} °C. Најхладнији је јануар са 2,2{{nbsp}} °C. Просечна годишња температура је 9,9{{nbsp}} °C.

Због своје близине обали Брисел има благу климу која као резултат има сиво небо и кишовито време.<ref>{{cite web|url=http://www.meteo.be/meteo/view/fr/360361-Parametres.html#ppt_757427|title=Site de l'institut météorologique belge|date=|publisher=Meteo.be|accessdate=29. 6. 2010|archive-date=20. 05. 2013|archive-url=https://www.webcitation.org/6GkuhowLP?url=http://www.meteo.be/meteo/view/fr/360361-Parametres.html#ppt_757427|url-status=dead}}</ref> Близина Брисела приобалним подручјима утиче на климу на подручју путем слања морске ваздушне масе из Атлантског океана. Оближње мочваре обезбеђују поморску, умерену климу. У просеку (на основу мерења у последњих 100 година) има око 200 дана кише годишње. Снег се ретко јавља, обично једном или два пута годишње.

{{Weather box|location = Брисела
|width=auto
|metric first = Yes
|single line = Yes
|Jan record high C = 15.3
|Feb record high C = 20.0
|Mar record high C = 24.2
|Apr record high C = 28.7
|May record high C = 34.1
|Jun record high C = 38.8
|Jul record high C = 37.1
|Aug record high C = 36.5
|Sep record high C = 34.9
|Oct record high C = 27.8
|Nov record high C = 20.6
|Dec record high C = 16.7
|year record high C = 38.8
|Jan high C = 5.7
|Feb high C = 6.6
|Mar high C = 10.4
|Apr high C = 14.2
|May high C = 18.1
|Jun high C = 20.6
|Jul high C = 23.0
|Aug high C = 22.6
|Sep high C = 19.0
|Oct high C = 14.7
|Nov high C = 9.5
|Dec high C = 6.1
|year high C = 14.2
|Jan mean C = 3.3
|Feb mean C = 3.7
|Mar mean C = 6.8
|Apr mean C = 9.8
|May mean C = 13.6
|Jun mean C = 16.2
|Jul mean C = 18.4
|Aug mean C = 18.0
|Sep mean C = 14.9
|Oct mean C = 11.1
|Nov mean C = 6.8
|Dec mean C = 3.9
|Jan low C = 0.7
|Feb low C = 0.7
|Mar low C = 3.1
|Apr low C = 5.3
|May low C = 9.2
|Jun low C = 11.9
|Jul low C = 14.0
|Aug low C = 13.6
|Sep low C = 10.9
|Oct low C = 7.8
|Nov low C = 4.1
|Dec low C = 1.6
|year low C = 6.9
|Jan record low C = -21.1
|Feb record low C = -18.3
|Mar record low C = -13.6
|Apr record low C = -5.7
|May record low C = -2.2
|Jun record low C = 0.3
|Jul record low C = 4.4
|Aug record low C = 3.9
|Sep record low C = 0.0
|Oct record low C = -6.8
|Nov record low C = -12.8
|Dec record low C = -17.7
|year record low C = -21.1
|Jan humidity=86.6
|Feb humidity=82.5
|Mar humidity=78.5
|Apr humidity=72.5
|May humidity=73.2
|Jun humidity=74.1
|Jul humidity=74.3
|Aug humidity=75.5
|Sep humidity=80.9
|Oct humidity=84.6
|Nov humidity=88.2
|Dec humidity=88.8
|year humidity=80
|precipitation colour = green
|Jan precipitation mm = 76.1
|Feb precipitation mm = 63.1
|Mar precipitation mm = 70.0
|Apr precipitation mm = 51.3
|May precipitation mm = 66.5
|Jun precipitation mm = 71.8
|Jul precipitation mm = 73.5
|Aug precipitation mm = 79.3
|Sep precipitation mm = 68.9
|Oct precipitation mm = 74.5
|Nov precipitation mm = 76.4
|Dec precipitation mm = 81.0
|year precipitation mm = 852.4
|Jan precipitation days = 19.2
|Feb precipitation days = 16.3
|Mar precipitation days = 17.8
|Apr precipitation days = 15.9
|May precipitation days = 16.2
|Jun precipitation days = 15.0
|Jul precipitation days = 14.3
|Aug precipitation days = 14.5
|Sep precipitation days = 15.7
|Oct precipitation days = 16.6
|Nov precipitation days = 18.8
|Dec precipitation days = 19.3
|year precipitation days = 199
|unit precipitation days = 0.005 inch
|Jan snow days= 5.2
|Feb snow days= 5.9
|Mar snow days= 3.2
|Apr snow days= 2.4
|May snow days= 0
|Jun snow days= 0
|Jul snow days= 0
|Aug snow days= 0
|Sep snow days= 0
|Oct snow days= 0
|Nov snow days= 2.4
|Dec snow days= 4.6
|year snow days= 24.1
|Jan sun= 59
|Feb sun= 77
|Mar sun= 114
|Apr sun= 159
|May sun= 191
|Jun sun= 188
|Jul sun= 201
|Aug sun= 190
|Sep sun= 143
|Oct sun= 113
|Nov sun= 66
|Dec sun= 45
|year sun= 1546
| source 1 = -{KMI/IRM}-<ref name="eather1">{{cite web | url =http://www.meteo.be/meteo/view/fr/360361-Parametres.html | title =Monthly normals for Uccle, Brussels | accessdate =11. 6. 2012 | publisher =KMI/IRM | archive-date =20. 05. 2013 | archive-url =https://www.webcitation.org/6GkuhowLP?url=http://www.meteo.be/meteo/view/fr/360361-Parametres.html | url-status =dead }}</ref>
|date=јун 2012
}}

== Историја ==
=== Оснивање града ===
Прво насеље, које ће касније постати Брисел, основано је када је св. Гаугерије изградио капелицу на ади у реци [[Зене]] око [[580]]. године.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.city-data.com/world-cities/Brussels-History.html |title=Историја Брисела |date= |website= |publisher= |access-date=9. 4. 2013}}</ref>

Званично се датум оснивања града смешта око [[979]]. године, када је војвода [[Карло од Доње Лотарингије|Карло Лотариншки]] преместио реликвије св. Гудуле из [[Морсел]]а у капелицу св. Гаугерија која се налазила на ади која ће се касније звати острво св. Гаугерија. Цар [[Отон II, цар Светог римског царства|Отон II]] је дао Карлу, који је био син француског краља [[Луј IV (краљ Француске)|Луја -{IV}-]], [[Војводство Доња Лорена|војводство Доње Лотаргије]], а он је на том острву изградио прва стална утврђења.

Око [[1000]]. године Бриселска грофовија је дата левенском грофу Ламберту -{I}- а [[1047]]. године, у повељи Ламберта -{II}-, се први пут спомиње име града.

=== Средњовековни Брисел ===
Почетком [[12. век]]а, трговина је постала важан фактор развоја у западној Европи. Због свог положаја на реци Зене, Брисел је постао трговачки центар. О развоју града у то време сведочи изградња Катедрале св. Миховила и Гудуле [[1225]]. године. Околне мочваре су тада исушене, како би се направило место за будуће проширење града који је тада бројао око 30 хиљада становника. У [[11. век]]у град је добио своје прве зидине.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.bop.vgc.be/didmat/ogenblikken/achtergrond/ontstaan.html |title=-{Zo ontstond Brussel}- |date= |website= |publisher= |access-date=9. 4. 2013|archive-date=20. 11. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071120140134/http://www.bop.vgc.be/didmat/ogenblikken/achtergrond/ontstaan.html |url-status=unfit }}</ref> У том раздобљу левенски грофови су постали брабантске војводе.

Због убрзаног ширења града, између [[1356]]. и [[1383]]. подигнуте су друге бриселске зидине. Данас су ове зидине замењене мрежом улица у центру града. У [[15. век]]у именован је први градоначелник и градски већници, који су били први представници народа.

Године 1430, бургундијски војвода [[Филип III Бургундски|Филип Добри]] је наследио Брабант, и наредио проширење и продубљивање реке како би се олакшала трговина. Брисел је тада постао престоница Бургундијске Холандије, и управно и културно средиште славно по сакралној архитектури. Године 1477, [[Марија од Бургундије|Марија Бургундска]] удала се за [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијана Аустријског]]. Након њене смрти, њен муж и династија [[Хабзбурзи|Хабзбург]] су постали власници [[Брабант]]а.

Године 1488, у граду је избио рат, а годину након тога и епидемија [[куга|куге]]. Након Максимилијанове смрти, његова ћерка [[Маргарита од Аустрије|Маргарета]] је постала главна гувернерка Холандије и [[1507]]. је преместила главни град у [[Мехелен]].

=== Ренесанса ===

Године 1515, надвојвода [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло Аустријски]], син [[Филип I од Кастиље|Филипа Лепог]], са 15 година је постао владар Бургундије, а са 16 је наследио престо [[Шпанија|Шпаније]]. У то време је почела шпанска доминација у целој регији. Цар Карло је поново поставио Брисел за главни град и повезао Холандију са Аустријом. Брисел је тада први пут постао дворски град и ускоро је постао најмоћнији брабантски град, побеђујући тиме своје ривале [[Левен]], [[Мехелен]] и [[Антверпен]]. У то време Брисел је био град уметника и научника.

Након абдикације Карла -{V}- [[1555]]. године, на власт је дошао [[Филип II од Шпаније|Филип II]] због чијег је режима у Холандији избила [[Холандска револуција|побуна]]. У [[17. век]]у је поново наступило златно доба за град. Брисел је учествовао у [[Утрехтска унија|Утрехтској унији]] [[1579]], и био аутономна [[калвинизам|калвинистичка]] република од [[1577]]. до [[1585]], када су га поново заузели Шпанци. Након тога град је постао седиште шпанске, па аустријске Холандије.

Дана [[13. август]]а [[1695]], француска војска под заповедништвом маршала Вилероја је бомбардовала Брисел према заповести [[Луј XIV|Луја XIV]]. Ово је био најдеструктивнији догађај у целој историји Брисела у којем је уништена трећина града и [[Гран Плас]]. Након обнове, лице града се знатно изменило.

Године 1731, у пожару је уништена палата Куденберг која је била једна од најпознатијих палата у Европи. Француска војска маршала де Сакса је [[1746]]. године започела окупацију града која је трајала до [[1749]]. Те године, након повратка Аустријанаца, лотаријански војвода Карло Александар се тријумфално вратио у Брисел. Он се налазио на положају врховног гувернера Холандије све до своје смрти [[1780]]. године. У његово време извршени су значајни радови у граду.

=== Борба за независност ===

[[Брабантска револуција]] је избила [[1789]]. године против реформи [[Јозеф II Хабзбуршки|Јозефа II]]. Након одласка Аустријанаца проглашене су [[Уједињене Белгијске Државе]] које су трајале мање од годину дана, те је после поново успостављен аустријски режим. За време [[Француска револуција|Француске револуције]] ово подручје је припојено Француској. Брисел је у то време постао седиште департмана Дил, те је по први пут добио демократски бирано општинско веће. Француска власт је доживела крај [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновим]] поразом код [[Ватерло]]а, који се налази недалеко од Брисела.

Према одредбама [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] из [[1815]], јужна Холандија је спојена са северном у [[Уједињено Краљевство Холандије]] под Виљемом -{I}-. Брисел је заједно са [[Хаг]]ом проглашен главним градом нове државе. Због културних и политичких разлика између два дела нове државе, као и због ауторитарног стила владања новог монарха, јавило се незадовољство грађана.

[[Белгијска револуција]]. је избила [[1830]]. године. Брисел је у то време имао око 100.000 становника. Револуција је избила у Бриселу, након опере [[Ла Муете де Портици]] у позоришту Ла Моне, те се убрзо проширила на све делове земље. [[Леополд I од Белгије|Леополд I]] је [[1831]]. године крунисан као краљ нове [[Белгија|Краљевине Белгије]].

=== Модерни Брисел ===
Као главни град нове државе, Брисел је привукао велики број становника будући да је био управно и индустријско средиште земље. Тада је у град пристигао велики број француских избеглица и франкофоног становништва са југа земље. С обзиром да је француски тада био језик двора и пословни језик, град је полако постао већински франкофон. Слободни белгијски универзитет је основан [[1834]], а касније је преименован у Слободни факултет у Бриселу.

У новој држави град је добио на међународној важности, тако да је [[1927]]. угостио Солвејску конференцију и [[Светска изложба|Светске изложбе]] [[1935]]. и [[1958]]. године. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] град је оштећен у немачком бомбардовању.

Град је након рата поново доживео процват, поготово [[1960е|1960-их]] година. У ово време је још више порасла међународна важност града, и он је практично постао главни град Европе. Постао је седиште [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] 1958, а [[1967]]. [[НАТО]] пакта. Данас је град седиште више од хиљаду међународних организација и у њему живи највећи број дипломата након [[Њујорк]]а.

Дана [[29. мај]]а [[1985]]. догодила се [[Хејселска трагедија]]. Након уставне реформе [[1970]], основана је [[Бриселска регија]] која ступа на снагу [[1989]]. и која градском подручју осигурава велики ниво самосталности.

== Становништво ==
Према процени, у општини је 1. јануара 2015. живело 175.534 становника.

{{ДемографијаБЕЛ
|1984=137.211
|2000=133.859
|2010=157.673
|2015=175.534
}}

Брисел је дом великог броја странаца. На последњем попису становништва Белгије 1991, било је 63,7% становника у главном региону Брисела који су се изјаснили као белгијски држављани, рођени у Белгији. Људи страног порекла чине скоро 70%. У принципу, становништво Брисела је млађе од националног просека и јаз између богатих и сиромашних се шири.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.lalibre.be/actu/bruxelles/article/616278/tres-riches-et-tres-pauvres.html |title=Богати и сиромашни |date= |website= |publisher= |access-date=9. 4. 2013}}</ref> Што се тиче религије, црквене службе редовно посећује 10% становништва. Међу религијама се такође налази велики број муслимана, атеиста, агностика, а постоје и филозофске школе хуманизма. У Бриселу само на француском говори 57% становништва, француски и холандски користи 9% становништва, француски и не-холандски 11%, само холандски 7%, а ни француски ни холандски 16% становништва.

== Привреда ==
Економија Брисела је, служећи као административно средиште Европе, у великој мери сервисно оријентисана. У њој доминирају регионална и светска седишта мултинационалних компанија, као и европске институције. Иако има низ значајних производних делатности, као што су Кантиљон пивара, основана [[1900]]. године, у јулу [[2012]], незапосленост у Бриселу је била чак 20,6%.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.capital.fr/entreprises-marches/allemagne-nouvelle-baisse-du-chomage-en-aout-taux-stable-a-5-2-1304885 |title=Juillet 201 20122 22 : : Taux de chômage stable (20,6%) mais augmentation du nombre de chercheurs d’emploi sur base annuelle |date= |website= |publisher= |access-date=9. 4. 2013}}</ref>

=== Саобраћај ===
Метро у Бриселу датира из 1976. године, али подземне линије познате као преметро сервисирају трамваје од 1968. године. Свеобухватне мреже аутобуса и трамваја такође покривају град.

== Партнерски градови ==
* {{зас|Немачка}} [[Берлин]]
* {{зас|Литванија}} [[Вилњус]]
* {{зас|Шпанија}} [[Мадрид]]
* {{зас|Албанија}} [[Тирана]]
* {{зас|Кина}} [[Пекинг]]
* {{зас|Русија}} [[Москва]]
* {{зас|САД}} [[Вашингтон]]
* {{зас|Канада}} [[Монтреал]]
* {{зас|Словенија}} [[Љубљана]]
* {{зас|Чешка}} [[Праг]]
* {{зас|Украјина}} [[Кијев]]
* {{зас|Нигерија}} [[Лагос]]
* {{зас|Холандија}} [[Амстердам]]
* {{зас|Кина}} [[Макао]]
* {{зас|САД}} [[Атланта]]
* {{зас|Италија}} [[Габиче Маре]]
* {{зас|Турска}} [[Акхисар]]

== Галерија ==
<center>
<gallery widths="250px" heights="180px" mode="packed-hover">
Датотека:Zepper-Brüssel-Belgien-KöniglicherPalast.jpg|Краљевски двор
Датотека:La Monnaie De Munt (cropped).jpg|Театар
Датотека:Brussels floral carpet B.jpg|Цветни тепих на Тргу
</gallery>
</center>

== Напомене ==
{{notelist}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|ref=harv |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=178}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Flemish Diamond or ABC-Axis? The spatial structure of the Belgian metropolitan area |year=2016|last=Michiel|first=Van Meeteren|last2 = Kobe |first2 = Boussauw |last3 = Ben |first3 = Derudder |last4 = Frank |first4 = Witlox |location=Brussels, Belgium}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Decreet betreffende de keuze van Brussel tot hoofdstad van de Vlaamse Gemeenschap|year=1984|publisher=Flemish Parliament|location=Brussels, Belgium|url=https://docs.vlaamsparlement.be/docs/stukken/1982-1983/g220-5.pdf|accessdate=11. 9. 2015|archive-date=07. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210307222122/https://docs.vlaamsparlement.be/docs/stukken/1982-1983/g220-5.pdf|dead-url=dead}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Décret instituant Bruxelles capitale de la Communauté française|year=1984|publisher=Parliament of the French Community|location=Brussels, Belgium|url=http://archive.pfwb.be/99180RBEI033858|accessdate=11. 9. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151015203704/http://archive.pfwb.be/99180RBEI033858|archive-date=15. 10. 2015|url-status=dead}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Belgian Constitution|date=мај 2014|publisher=Belgian House of Representatives|location=Brussels, Belgium|url=http://www.const-court.be/en/basic_text/belgian_constitution.pdf|accessdate=10. 9. 2015|quote=Article 194: The city of Brussels is the capital of Belgium and the seat of the Federal Government.|archive-date=10. 08. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150810142522/http://www.const-court.be/en/basic_text/belgian_constitution.pdf|url-status=dead|pages=63}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Belgian Constitution|date=мај 2014|publisher=Belgian House of Representatives|location=Brussels, Belgium|url=http://www.const-court.be/en/basic_text/belgian_constitution.pdf|accessdate=10. 9. 2015|quote=Article 3: [[Belgium]] comprises three Regions: the Flemish Region, the Walloon Region and the Brussels Region. Article 4: Belgium comprises four linguistic regions: the Dutch-speaking region, the French-speaking region, the bilingual region of Brussels-Capital and the German-speaking region.|archive-date=10. 08. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150810142522/http://www.const-court.be/en/basic_text/belgian_constitution.pdf|url-status=dead|pages=5}}
* Paul de Saint-Hilaire, ''Bruxelles Mystérieux'', Bruxelles, Rossel, Editions, 1976, 159 str.
* Georges Lebouc, ''Histoire insolite des rues de Bruxelles'', Bruxelles, Racine, 2007, 206 str.
* Georges Lebouc, ''Des rues et des hommes à Bruxelles'', Bruxelles, Racine, 2008, 206 str.
* Pierre Laconte, Carola Hein, ''Brussels: Perspectives on a European Capital'', Bruxelles, Editions Aliter, 2007.
* Pierre Lacont], ''Bruxelles, La Belgique et l'Europe. Un urbanisme cosmopolite'', Lyon, Editions du Certu, 2007.
* Christian Dessouroux, ''Espaces partagés, espaces disputés. Bruxelles, une capitale et ses habitants'', Ministarstvo Briselske regije 2008.
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{Official website|www.brussels.be/|Official website of The City of Brussels}}
* [http://www.ilotsacre.be/ Интерактивна мапа Брисела]
* -{[https://web.archive.org/web/20040404112632/http://www.bruxelles.irisnet.be/en/1en_admi/1en_5com/1en_5bru.htm Page related to The City of Brussels in the Brussels-Capital Region official web site]}-
* -{[http://www.brussels.be/4664 Webcam Grand-Place Brussels] {{Wayback|url=http://www.brussels.be/4664 |date=20160530131359 }}}-
* {{званични веб-сајт|http://www.bruxelles.be/, http://www.brussel.be/}}

{{Европски главни градови}}
{{Европска престоница културе}}
{{Подножје|Географија|Европа|Европска унија}}

[[Категорија:Брисел| ]]
[[Категорија:Градови у Белгији]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Белгији]]
[[Категорија:Европска престоница културе]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Белгији]]