Извор странице Будимпешта

{{Град у Мађарској
| назив = Будимпешта
| изворни_назив = {{јез-мађ|Budapest}}
| слика = {{multiple image
  | border                 = infobox
  | perrow                 = 1/2/2/1
  | caption_align          = center
  | total_width            = 280
  | image1                 = Budapest Hungarian Parliament (31363963556).jpg
  | caption1               = [[Зграда мађарског парламента|Мађарски парламент]]
  | image2                 = "Arany Palota" Budapest - panoramio.jpg
  | caption2               = [[Будимски дворац]] и [[Сечењијев ланчани мост|Ланчани мост]]
  | image3                 = Halászbástya 20.06.18 JM.jpg
  | caption3               = [[Рибарска тврђава]] и [[Матијина црква]] у позадини
  | image4                 = Heroes Square (Hősök tere) (5985978476).jpg
  | caption4               = [[Трг хероја]]
  | image5                 = Saint Stephen's Basilica Budapest.jpg
  | caption5               = [[Базилика Светог Иштвана]]
  }}
| опис_слике = 
| градска_застава = Flag of Budapest (2011-).svg
| грб = Coa Hungary Town Budapest big.svg
| држава = {{застава|Мађарска}}
| жупанија = Будимпешта
| локација = BudapestMap23.gif
| оснивање = 17. новембар 1873.
| становништво = 1.685.342
| извор_становништво = 
| година_становништво = 2022
| густина = 3.388
| агломерација = 2.999.794
| извор_агломерација = 
| година_агломерација = 2022
| гшир = 47.471944
| гдуж = 19.050278
| површина = 525.2
| поштански_код = 1011–1239
| позивни_број = 1
| регистарска_ознака = 
| веб-страна          = [http://english.budapest.hu budapest.hu]
| градоначелник = Гергељи Корачон <br /><small>(од 2019)</small>
}}

'''Будимпешта''' ({{јез-мађ|Budapest}} /ˈbudɒpɛʃt/ {{audio|Hu-Budapest.ogg}} — Будапешт) јесте [[главни град]] [[Мађарска|Мађарске]]<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=188}}</ref> и главни политички, индустријски, трговачки и саобраћајни центар земље. Има преко 1,7 милиона становника, што је мање од врхунца достигнутог средином 1980-их када је имала 2,1 милиона становника. Град Будимпешта чини посебну [[жупанија|жупанију]] (главни град) у склопу [[жупаније Мађарске|жупанијске поделе]] Мађарске, а са свих страна окружује је [[Пешта (жупанија)|жупанија Пешта]].

Будимпешта заузима обе обале [[Дунав]]а спајањем [[Будим]]а и [[Обуда|Обуде]] на десној обали, са [[Пешта|Пештом]] на левој (источној) обали Дунава.

== Етимологија ==
Име '''''Будимпешта''''' настало је спајањем назива [[Будим]]а и [[Пешта|Пеште]], који су се (заједно са [[Обуда|Обудом]]) ујединили [[1873]]. године.<ref name="британика 1" /> Гроф Иштван Сечењи, мађарски политичар, писац и историчар, помиње овај назив у књизи ''Свет'', објављеној 1831. године.

О пореклу назива ''Будим'' постоји више теорија. Према првој, која потиче из [[средњи век|средњег века]], Будим је добио име по оснивачу, [[Бледа|Бледи]], претходнику и рођаку [[Атила|Атиле Хунског]]. Бледа је у [[мађарска књижевност|мађарској литератури]] познат под именом ''Буда'' ({{јез-мађ|Buda}}). Ову теорију подржавају и савремени историчари. Према другој теорији, назив потиче од [[словенски језици|словенске]] речи ''[[вода]]'' и везује се за [[Аквинкум]], [[антички Рим|стари римски]] град, који се налазио на овом подручју.

Порекло назива Пеште, такође се тумачи на више начина. Једно од њих, које је забележио [[Клаудије Птолемеј]], каже да је овде још у периоду [[антички Рим|римске]] владавине постојало утврђење. Назив утврђења, Птолемеј наводи као ''-{Πέσσιον}-'' ({{јез-мађ|Pesszion}}). Друга теорија указује на словенско порекло. Сматра се да је основа речи ''[[пећница|пећ]]'' ({{јез-буг|пещ}}) и да је повезана са речи ''-{пещера}-'' („[[пећина]]”).<ref>{{cite web |author= |url=http://budapestcity.org/11-egyeb/jelkepek/budapest-neve-hu.htm |title=Budapestcity.org |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=22. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322214218/http://budapestcity.org/11-egyeb/jelkepek/budapest-neve-hu.htm |url-status= }} {{hu}}</ref>

== Географија ==
Будимпешта је смештена у самом центру [[Панонска низија|Панонске низије]], у жупанији Пешта. Заузима 525&nbsp;km² и окружена је насељима пештанске жупаније. Путем се налази 216 -{km}- југоисточно од [[Беч]]а, 545 -{km}- јужно од [[Варшава|Варшаве]], 1565 -{km}- југозападно од [[Москва|Москве]], 1122 -{km}- северно од [[Атина|Атине]], 788 -{km}- североисточно од [[Милано|Милана]] и 443 -{km}- југоисточно од [[Праг]]а. Од [[Београд]]а је путем удаљена 378 -{km}-, а од граничног прелаза [[Хоргош]] 184 -{km}-.

Најнижа тачка Будимпеште је ниво Дунава, око 90 -{m}- надморске висине, а највиша 529 -{m}- (брдо Јанош). Град се протеже 25 -{km}- у дужину (од југа ка северу) и 29 -{km}- у ширину (правац исток-запад). Заузима обе обале Дунава, који улази у град са северне стране. Дунав је у делу који протиче кроз Будимпешту одувек био плитак. На средини реке налазе се и острва Обуда и [[Маргитсигет]]. Острво [[Чепел (острво)|Чепел]], највеће острво на Дунаву у Мађарској, својим северним делом обухвата [[Будимпешта XXI округ|21. будимпештански округ]].<ref>[http://www.budapest.com/city_guide/general_information/geography_of_budapest.en.html Budapest; City guide] {{en}}</ref>

Будимпешта је посебна по топографском контрасту између будимске и пештанске стране. Лева обала (Будим) је брдовита, са око 20 брда на територији града. Брда су углавном од [[кречњак]]а и [[доломит]]а, са пећинама које је начинила вода. Највећа пећина је сталактитна пећина Палвелђи ({{јез-мађ|Pálvölgyi}}), чија укупна дужина износи 7.200 -{m}-. На другој страни Дунава је Пешта — потпуна супротност Будиму. Смештена у низији, на терену који се полако издиже ка истоку, да би најисточнији делови града били готово исте надморске висине као будимска брда. Пешта заузима око ⅔ површине Будимпеште.

Будимпешта је једини главни град у свету у којем се налазе термални извори. Из 125 термалних извора извире 70 милиона термалне воде дневно, са температуром и до 58&nbsp;°C. Неки од ових извора имају лековита својства.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/putovanja/destinacije/evropa.php?nav_category=812&nav_id=388751 |title=B92; Путовања: Будимпешта |publisher=B92.net |date=26. 10. 2009. |accessdate=18. 9. 2015.}}</ref>

=== Клима ===
Клима у Будимпешти је [[Умереноконтинентална клима|умереноконтинентална]]. Лета су топла и пријатна, док су зиме оштре и хладне. Дугих периода без падавина нема.

{{Weather box|width = auto
|location = Будимпеште, 1971–2010
|metric first = yes
|single line = yes
|Jan record high C = 18.1
|Feb record high C = 19.7
|Mar record high C = 25.4
|Apr record high C = 30.2
|May record high C = 34.0
|Jun record high C = 39.5
|Jul record high C = 40.7
|Aug record high C = 39.4
|Sep record high C = 35.2
|Oct record high C = 30.8
|Nov record high C = 22.6
|Dec record high C = 19.3
|year record high C = 40.7
|Jan high C = 2.9
|Feb high C = 5.5
|Mar high C = 10.6
|Apr high C = 16.4
|May high C = 21.9
|Jun high C = 24.6
|Jul high C = 26.7
|Aug high C = 26.6
|Sep high C = 21.6
|Oct high C = 15.4
|Nov high C = 7.7
|Dec high C = 4.0
|year high C = 15.3
|Jan mean C = 0.4
|Feb mean C = 2.3
|Mar mean C = 6.1
|Apr mean C = 12.0
|May mean C = 16.6
|Jun mean C = 19.7
|Jul mean C = 22.3
|Aug mean C = 21.2
|Sep mean C = 16.9
|Oct mean C = 11.8
|Nov mean C = 5.4
|Dec mean C = 1.8
|year mean C = 11.3
|Jan low C = -1.6
|Feb low C = 0.0
|Mar low C = 3.5
|Apr low C = 7.6
|May low C = 12.1
|Jun low C = 15.1
|Jul low C = 16.8
|Aug low C = 16.5
|Sep low C = 12.8
|Oct low C = 7.9
|Nov low C = 2.9
|Dec low C = 0.0
|year low C = 7.8
|Jan record low C = -25.6
|Feb record low C = -23.4
|Mar record low C = -15.1
|Apr record low C = -4.6
|May record low C = -1.6
|Jun record low C = 3.0
|Jul record low C = 5.9
|Aug record low C = 5.0
|Sep record low C = -3.1
|Oct record low C = -9.5
|Nov record low C = -16.4
|Dec record low C = -20.8
|year record low C = -25.6
|Jan precipitation mm = 37
|Feb precipitation mm = 29
|Mar precipitation mm = 30
|Apr precipitation mm = 42
|May precipitation mm = 62
|Jun precipitation mm = 63
|Jul precipitation mm = 45
|Aug precipitation mm = 49
|Sep precipitation mm = 40
|Oct precipitation mm = 39
|Nov precipitation mm = 53
|Dec precipitation mm = 43
|year precipitation mm = 532
|Jan precipitation days = 7.3
|Feb precipitation days = 6.1
|Mar precipitation days = 6.4
|Apr precipitation days = 6.6
|May precipitation days = 8.6
|Jun precipitation days = 8.7
|Jul precipitation days = 7.2
|Aug precipitation days = 6.9
|Sep precipitation days = 5.9
|Oct precipitation days = 5.3
|Nov precipitation days = 7.8
|Dec precipitation days = 7.2
|Jan sun = 62
|Feb sun = 93
|Mar sun = 137
|Apr sun = 177
|May sun = 234
|Jun sun = 250
|Jul sun = 271
|Aug sun = 255
|Sep sun = 187
|Oct sun = 141
|Nov sun = 69
|Dec sun = 52
|year sun = 1988
|Jan humidity = 79
|Feb humidity = 74
|Mar humidity = 66
|Apr humidity = 59
|May humidity = 61
|Jun humidity = 61
|Jul humidity = 59
|Aug humidity = 61
|Sep humidity = 67
|Oct humidity = 72
|Nov humidity = 78
|Dec humidity = 80
|year humidity = 68.1
| Jan uv  =1
| Feb uv  =2
| Mar uv  =3
| Apr uv  =5
| May uv  =6
| Jun uv  =7
| Jul uv  =7
| Aug uv  =6
| Sep uv  =4
| Oct uv  =3
| Nov uv  =1
| Dec uv  =1
|source 1 = Hungarian Meteorological Service<ref name="weather">{{cite web |title=Monthly Averages for Budapest, Hungary (based on data from 1970–2010) |publisher=Hungarian Meteorological Service |url=https://met.hu/eghajlat/magyarorszag_eghajlata/varosok_jellemzoi/Budapest/}}</ref> and Weather Atlas<ref>{{Cite web|url=https://www.weather-atlas.com/en/hungary/budapest-climate|title=Budapest, Hungary - Detailed climate information and monthly weather forecast|last=d.o.o|first=Yu Media Group|website=Weather Atlas|language=en|access-date=03. 07. 2019.}}</ref>
}}

== Историја ==
[[Датотека:Ruins of Aquincum, in the background the main exhibition building.jpg|мини|лево|Остаци античког града Аквиникум]]
Позната историја Будимпеште почиње са [[римско царство|римским]] градом под именом [[Аквинкум]] ''(-{Aquincum}-)'', основаним око [[89]]. године нове ере, на месту старије [[Келти|келтске]] насеобине близу места где је настала Обуда. Аквинкум је од 106. до краја 4. века био главни град провинције, доње Паноније. На месту данашње Пеште је био изграђен град ''-{Contra Aquincum}-'' (или ''-{Trans Aquincum}-'').

Област су око 900. године освојили [[Мађари]], који су око једног века касније основали краљевину Мађарску. Када су је уништили [[Монголи]], [[1241]], Пешта је већ била значајно место, и брзо је поново изграђена, али је Будим био седиште краљевског двора од [[1247]]. и [[1361]]. је постао главни град Мађарске.

[[Османско царство|Османлије]] су освојили већи део Мађарске у 16. веку, и прекинули су раст града: Пешту су са југа заузели [[1526]]. године, а Будим 15 година касније. Док је Будим остао седиште османског управника, Пешта је била врло запуштена до [[1686]]. када су је освојили хабзбуршки владари. Године 1690, [[Велике сеобе Срба|Великом сеобом Срба]] под патријархом [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем Чарнојевићем]] повећава се број будимских и пештанских Срба који су већ од раније живели на овим просторима. Велики део Срба се настанио у будимском [[Табан]]у. По једном податку, прве кафане у Пешти су отворили Срби - неки Блажа је 1715. отворио "неку врсту кафане" а затим Милош Радић из Сомбора прву у "данашњем кафанско-гостионичарском смислу".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/03/17?pageIndex=00013 "Политика", 17. март 1940]</ref>

Пешта је од [[1723]]. била седиште административног апарата краљевства, који је најбрже растао у 18. и 19. веку, и иницирао изразити раст града у 19. веку.

[[Датотека:Budapest Fine Arts Museum R01.jpg|мини|десно|Музеј лепих уметности]]
Спајање три дистрикта под једну администрацију, које је прво прописала мађарска револуционарна влада [[1849]]. је поништено убрзо потом, по реуспостављању хабзбуршке власти. Коначно је ову одлуку спровела аутономна мађарска краљевска влада, успостављена по [[Аустро-угарска нагодба|аустроугарској нагодби]] из [[1867]]. (види [[Аустроугарска]]). Број становника „уједињене“ престонице је порастао у периоду од [[1840]]. до [[1900]]. на 730.000.

У 20. веку број становника је растао углавном у предграђима. [[Будимпешта IV округ|Ујпешт]] (Нова Пешта) је више него удвостручила број становника између [[1890]]. и [[1910]], а већина индустрије земље се концентрисала у граду. Људски губици Мађарске током [[Први светски рат|Првог светског рата]], и потоњи губитак више од половине територије краљевства ([[1920]]) је задао само привремени ударац броју становника, а Будимпешта је постала престоница мање, али сада суверене државе. До [[1930]]. је уже градско језгро бројало милион становника, уз додатних 400.000 у предграђима.

Око трећина од 200.000 Јевреја у Будимпешти је умрла током [[Нацизам|нацистичког]] геноцида током [[Нацистичка Њемачка|немачке]] окупације у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Град је знатно порушен у совјетској опсади током зиме [[1944]], а опоравио се током педесетих и шездесетих. Будимпешта је током осамдесетих поделила судбину државе када је број становника смањен услед повећане емиграције и смањења наталитета.

== Становништво ==
Будимпешта је најнасељенији град у Мађарској и један од највећих градова у Европској унији. Број становника је последње деценије у успону. Ако се узму у обзир сва насељена места унутар Будимпештанске Метрополитан области, која је дом за 3,3 милиона људи, то износи око 34% од мађарског становништва. Године 2014. град је имао густину насељености од 3.314 људи по квадратном километру и то је најгушће насељена општина у Мађарској. [[Будимпешта VII округ|Округ Ержебетварош]] са преко 30.000 становника по km² једно је од најгушће насељених подручја на свету.

Према попису из 2011. У Будимпешти је живело 1.729.040 људи у 906.782 домаћинстава. По националности је било 1.397.851 Мађара (80,8%), 19.530 Рома (1,1%), 18,278 Немаца (1,0%), 6.189 Румуна (0,4%), 4.692 Кинеза (0,3%) и 2.581 Словака (0,1%). На истом попису 301.943 становник Будимпеште (17,5%) није се изјаснио о својој националности. У Мађарској се људи могу определити за више од једне етничке припадности, тако да је збир националности већи од укупног становништва. У Будимпешти се налази једна од највећих јеврејских заједница у Европи.<ref>[http://www.ksh.hu/docs/hun/xstadat/xstadat_eves/i_wde003b.html Мађарска централна статистичка база] {{hu}}</ref><ref>[http://www.ksh.hu/nepszamlalas/tables_regional_01?lang=en Попис у Мађарској, 2011] {{hu}} {{en}}</ref>

{{ДемографијаМАЂ
|1949=1590316
|1960=1804606
|1970=2001083
|1980=2059226
|1990=2016681
|2001=1777921
|2011=1729040
|2017=1752704
}}

=== Срби у Будимпешти ===
Данас у Будимпешти живи преко две хиљаде [[Срби у Мађарској|Срба]]. Они су махом потомци далеких предака из „[[Арсеније III Црнојевић|Чарнојевићевог јата]]“ који су се доселили [[Велике сеобе Срба|Великом сеобом Срба]] [[1690]], али има и Срба који су се доселили почев од 90-их година [[20. век]]а и повећавају број малобројне али веома активне и живе заједнице [[Срби у Мађарској|Срба у Мађарској]]. Срби у Будимпешти имају своју Српску православну црквену општину са [[Српска православна црква Светог Георгија у Будимпешти|саборним храмом Великомученика Светог Георгија]] у Српској улици ({{јез-мађ|Szerb utca}}) близу популарне Вацке ({{јез-мађ|Váci utca}}) улице, која је у склопу [[Епархија будимска|Епархије будимске]]. Црква је подигнута 1733. године, а 1752. године добила дозидани западни део са звоником. То је вероватно урадио пештански архитекта Адам Мајерхофер. Темпло је дуборезачки рад, који је извео 1838—1845. године билдхауер Михајло Јанић из Арада. Иконостас је осликао 1857. године Карољ Стерио. Првобитни иконостас је био рад иконописца Стефана Тенецког, и пренет је после поплаве 1838. године у Адоњ. Потпуно је уништен током једног од савезничких бомбардовања у Другом светском рату. Црквена порта садржи 43 надгробна епитафа и споменике старе од 18. века, сви су од мермера, и део њих је пренет ту након рушења српског Табанског - Будимског храма. У порти се налази зграда некадашње српске вероисповедне школе.<ref>Српски институт, интернет база података, Будимпешта</ref>

У Будимпешти постоји [[Српска школа у Будимпешти|Српско забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом „Никола Тесла“]].<ref>"Српске недељне новине", Будимпешта 2017.</ref> Српску школу похађа преко 200 ђака.

У мађарској престоници раде и Самоуправа Срба у Мађарској као и Српска самоуправа у Будимпешти.

Овде су се појављивале и [[Српске народне новине (Будимпешта)|Српске народне новине]], које сада излазе под називом Српске недељне новине као недељник Срба у Мађарској<ref>{{cite web|url=http://www.snnovine.com/sr/index.php?page=main |title=Српске народне новине |publisher=Snnovine.com |date=|accessdate=18. 9. 2015.}}</ref>, а такође и лист [[Невен (Српске народне новине)|Невен]]. Овде се уређује и Српски екран, получасовна емисија Мађарске телевизије на српском језику која се емитује недељно.

У мађарској престоници делују и квартовске (окружне) српске самоуправе као и [[Задужбина Јакова Игњатовића]] и Задужбина Саве Текелије — [[Текелијанум]].<ref>{{cite web| last = Politika | first = ONLINE |url=http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/DODELJENA-PRIZNANJA-ZADUZBINE-JAKOVA-IGNJATOVICA.lt.html |title=Политика; Признања Задужбине Јакова Игњатовића |publisher=Politika.rs |date=16. 12. 2009. |accessdate=18. 9. 2015.}}</ref><ref>{{cite web |last=Живковић |first=Славољуб |url=http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/t52579.sr.html |title=Политика; Обнова Текеланијума |publisher=Politika.rs |date=31. 12. 2007. |accessdate=18. 9. 2015. |archive-date=24. 09. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924135743/http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/t52579.sr.html |url-status=dead }}</ref>

У Будимпешти ради и Српско позориште у Мађарској, а такође и КУД Табан.

Српска самоуправа у Будимпешти је 2008. године покренула Радио ритам — интернет радио-станицу која 24 часа емитује свој програм на српском језику.

== Окрузи Будимпеште ==
{{main|Окрузи Будимпеште}}
{{Окрузи Будимпеште}}
Будимпешта, има 23 округа ({{јез-мађ|kerület}}), сваки са својом сопственом управом.

{| class="wikitable sortable"
|-
! style="background:#cde;"| Округ
! style="background:#cde;" data-sort- type="number"| Становништво (1. јануар 2012)
! style="background:#cde;" data-sort- type="number"| Површина (km²)
! style="background:#cde;" data-sort- type="number"| Густина (/km²)
! style="background:#cde;" data-sort- type="date"| Оснивање
|- style="display:none"
| x
| 0
| 0
| 0
| x
|-
|[[Будимпешта I округ]]
| style="text-align:center" |24 528
| style="text-align:center" |3,41
| style="text-align:center" |7 193
| style="text-align:center" |[[1873]].
|-
||[[Будимпешта II округ]]
| style="text-align:center" |88 011
| style="text-align:center" |36,34
| style="text-align:center" |2 422
| style="text-align:center" |[[1873]].
|-
|[[Будимпешта III округ]]
| style="text-align:center" |123 889
| style="text-align:center" |39,70
| style="text-align:center" |3 121
| style="text-align:center" |[[1873]].
|-
|[[Будимпешта IV округ]]
| style="text-align:center" |99 050
| style="text-align:center" |18,82
| style="text-align:center" |5 263
| style="text-align:center" |[[1950]].
|-
|[[Будимпешта V округ]]
| style="text-align:center" |27 342
| style="text-align:center" |2,59
| style="text-align:center" |10 557
| style="text-align:center" |[[1873]].
|-
|[[Будимпешта VI округ]]
| style="text-align:center" |43 377
| style="text-align:center" |2,38
| style="text-align:center" |18 226
| style="text-align:center" |[[1873]].
|-
|[[Будимпешта VII округ]]
| style="text-align:center" |64 767
| style="text-align:center" |2,09
| style="text-align:center" |30 989
| style="text-align:center" |[[1873]].
|-
|[[Будимпешта VIII округ]]
| style="text-align:center" |85 173
| style="text-align:center" |6,85
| style="text-align:center" |12 434
| style="text-align:center" |[[1873]].
|-
|[[Будимпешта IX округ]]
| style="text-align:center" |63 697
| style="text-align:center" |12,53
| style="text-align:center" |5 084
| style="text-align:center" |[[1873]].
|-
|[[Будимпешта X округ]]
| style="text-align:center" |81 475
| style="text-align:center" |32,49
| style="text-align:center" |2 508
| style="text-align:center" |[[1873]].
|-
|[[Будимпешта XI округ]]
| style="text-align:center" |145 510
| style="text-align:center" |33,49
| style="text-align:center" |4 345
| style="text-align:center" |[[1934]].
|-
|[[Будимпешта XII округ]]
| style="text-align:center" |55 776
| style="text-align:center" |26,68
| style="text-align:center" |2 091
| style="text-align:center" |[[1940]].
|-
|[[Будимпешта XIII округ]]
| style="text-align:center" |118 320
| style="text-align:center" |13,44
| style="text-align:center" |8 804
| style="text-align:center" |[[1938]].
|-
|[[Будимпешта XIV округ]]
| style="text-align:center" |123 786
| style="text-align:center" |18,13
| style="text-align:center" |6 828
| style="text-align:center" |[[1935]].
|-
|[[Будимпешта XV округ]]
| style="text-align:center" |79 779
| style="text-align:center" |26,94
| style="text-align:center" |2 961
| style="text-align:center" |[[1950]].
|-
||[[Будимпешта XVI округ]]
| style="text-align:center" |68 235
| style="text-align:center" |33,51
| style="text-align:center" |2 036
| style="text-align:center" |[[1950]].
|-
|[[Будимпешта XVII округ]]
| style="text-align:center" |78 537
| style="text-align:center" |54,82
| style="text-align:center" |1 433
| style="text-align:center" |[[1950]].
|-
|[[Будимпешта XVIII округ]]
| style="text-align:center" |94 663
| style="text-align:center" |38,60
| style="text-align:center" |2 452
| style="text-align:center" |[[1950]].
|-
|[[Будимпешта XIX округ]]
| style="text-align:center" |62 210
| style="text-align:center" |9,38
| style="text-align:center" |6 632
| style="text-align:center" |[[1950]].
|-
|[[Будимпешта XX округ]]
| style="text-align:center" |63 887
| style="text-align:center" |12,18
| style="text-align:center" |5 245
| style="text-align:center" |[[1950]].
|-
|[[Будимпешта XXI округ]]
| style="text-align:center" |76 976
| style="text-align:center" |25,75
| style="text-align:center" |2 989
| style="text-align:center" |[[1950]].
|-
|[[Будимпешта XXII округ]]
| style="text-align:center" |51 071
| style="text-align:center" |34,25
| style="text-align:center" |1 491
| style="text-align:center" |[[1950]].
|-
|[[Будимпешта XXIII округ]]
| style="text-align:center" |19 982
| style="text-align:center" |40,77
| style="text-align:center" |490
| style="text-align:center" |[[1994]].
|- class="sortbottom" style="background:lightgrey"
| style="text-align:center" | '''Укупно'''
| style="text-align:center" | '''1 740 041 '''
| style="text-align:center" | '''525,13'''
| style="text-align:center" | '''3 314'''
| style="text-align:center" | —
|}

== Архитектура ==
[[Датотека:Széchenyi Chain Bridge in Budapest at night.jpg|мини|десно|[[Сечењијев ланчани мост|Ланчани мост]] ноћу]]
У Будимпешти се налази велики број значајних грађевина из различитих историјских периода. Најстарије су из времена [[Антички Рим|античког Рима]] (1. век), када се овде налазио римски град Аквиникум, али ту су и ремек дела савремене архитектуре, попут Палате уметности. Већина зграда у Будимпешти, релативно су ниске. Свега стотинак зграда имају више од 10 спратова. Ово је последица жеље да се сачува историјски градски пејзаж. Обала Дунава, [[Будимски дворац]] са околином, Авенијом Андраши и Миленијумским музејом метроа, налазе се на листи места [[Унеско]] [[Списак места Светске баштине у Европи|светске баштине]], па је и то разлог строгих правила које град прописује када је у питању изградња нових зграда у центру зграда.

На улицама Будимпеште могу се видети грађевине пројектоване различитим архитектонским и уметничким стиловима. Поред античке, ту су здања грађена у [[Готичка архитектура|готском]], [[Архитектура ренесансе|ренесансном]], [[Византијска архитектура|византијском]], [[Архитектура барока|барокном]], [[Класична архитектура|класичном]] и неокласичном стилу, а Будимпешта је препознатљива и по [[Архитектура сецесије|архитектури сецесије]].

== Привреда ==
{{…}}

=== Саобраћај ===
[[Датотека:Hősök tere éjszaka - Budapest.jpg|мини|мини|[[Трг хероја|Трг Хероја]] (ноћу) налази се у XIV округу]]
[[Датотека:Buda--Castles01.jpg|мини|мини|[[Будимски дворац]]]]
[[Датотека:Budapest West Station.jpg|мини|Западна железничка станица — „Њугати“]]
Ферихеђ (-{Ferihegy}-) аеродром има 3 различита путничка терминала: Ферихеђ 1, Ферихеђ 2/A и Ферихеђ 2/B. Аеродром се налази источно од центра града у XVIII округу у [[Будимпешта XVIII округ|Пештсентлеринцу]] (''-{Pestszentlőrinc}-'').

Будимпешта је најзначајнији мађарски путни терминус; сви главни ауто-путеви завршавају у Будимпешти. Она је такође и најзначајнији железнички терминус.

У Будиму одмах поред [[Сечењијев ланчани мост|Ланчаног моста]] се налази ознака у виду споменика „Нулти километар“. Од те тачке се мере сва растојања у Мађарској. Сам споменик од [[мермер]]а представља нулу.

Река Дунав протиче кроз Будимпешту на путу ка [[Црно море|Црном мору]]. Будимпешта је кроз историју била важна трговачка лука.

[[Датотека:Budapest, M1 metró, Opera, 2.jpg|мини|Станица метроа „Опера“ на метро линији 1]]
[[Будимпештански метро]] је други најстарији на свету [[1894]]. (после [[лондон]]ског). Та [[метро]] линија на дубини од само неколико метара је првих година била са коњском вучом. Полазна [[Метро станица|станица]] је са Верешмарти тера где се налази и најстарија посластичарница у Мађарској [[Жербо]] која је позната по колачу Жербо коцке. Крај линије је у Варошлигету — парку близу Трга хероја. Прва метро линија се сада зове M1 или Жута линија. У потпуности је рестаурисана у оригинално стање, због туристичко — историјских вожњи. Друге три линије, M2 (црвена), M3 (плава) и М4 (зелена) су касније изграђене и воде ка другим деловима града. Ове линије се налазе на великој дубини, а црвена и зелена иду чак испод [[Дунав]]а.

''Види такође:'' [[Списак станица будимпештанског метроа|Листа метро станица у Будимпешти]].

== Партнерски градови ==
<small>
{{col div|colwidth=13em}}
* {{зас|АУТ}} [[Беч]]
* {{зас|БиХ}} [[Сарајево]]
* {{зас|БРА}} [[Сао Пауло]]
* {{зас|Израел}} [[Тел Авив]]
* {{зас|ИРС}} [[Даблин]]
* {{зас|ИТА}} [[Лече]]
* {{зас|ИТА}} [[Мондрагоне]]
* {{зас|ИТА}} [[Напуљ]]
* {{зас|ИТА}} [[Сан Вито ал Таљаменто]]
* {{зас|ИТА}} [[Фиренца]]
* {{зас|ЈАП}} [[Осака]]
* {{зас|КИН}} [[Пекинг]]
* {{зас|КОР}} [[Теџон]]
* {{зас|ЛИТ}} [[Вилњус]]
* {{зас|Немачка}} [[Берлин]]
* {{зас|Немачка}} [[Франкфурт на Мајни]]
* {{зас|ПОЉ}} [[Варшава]]
* {{зас|ПОЉ}} [[Кјелце]]
* {{зас|ПОЉ}} [[Краков]]
* {{зас|ПОР}} [[Лисабон]]
* {{зас|РУМ}} [[Букурешт]]
* {{зас|Румунија}} [[Таргу Муреш]]
* {{зас|САД}} [[Њујорк]]
* {{зас|САД}} [[Форт Ворт]]
* {{зас|СИР}} [[Дамаск]]
* {{зас|Словачка}} [[Кошице]]
* {{зас|СРБ}} [[Суботица]]
* {{зас|ТАЈ}} [[Бангкок]]
* {{зас|ТУР}} [[Истанбул]]
* {{зас|УКР}} [[Кијев]]
* {{зас|УКР}} [[Лавов]]
* {{зас|ХРВ}} [[Загреб]]
* {{зас|ШПА}} [[Мадрид]]
{{col div end}}
</small>

== Види још ==
* [[Трг хероја|Трг Хероја]]
* [[Аутомобилска стаза Хунгароринг|Хунгароринг]]
* [[Маргитсигет]]

== Референце ==
{{извори}}

== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1952|title=Срби у Будиму од 1690 до 1740|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=8CBIAAAAMAAJ}}

== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт|http://budapest.hu}}
* [https://www.bkv.hu/en BKV — Јавни превоз у Будимпешти] {{en}}
* [http://www.snn.hu/ser.html Српске народне новине]
* [https://mediaklikk.hu/musor/srpski-ekran Српски екран, ТВ емисија на српском језику]
* {{FOTW|id=hu-budap|title=Заставе Будимпеште}} {{en}}

{{Будимпештански окрузи}}
{{Жупаније Мађарске}}
{{Европски главни градови}}
{{Списак градова у Мађарској}}
{{Градови на Дунаву}}
{{Дунав}}
{{подножје|Мађарска|Географија|Европа|Европска унија}}

[[Категорија:Будимпешта| ]]
[[Категорија:Градови у Мађарској]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Мађарској]]
[[Категорија:Светска баштина у Мађарској]]
[[Категорија:Насеља са српском мањином у Мађарској]]