Budimpešta

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Budimpešta
mađ. Budapest

Budapest Parliament amk.jpg
Pogled na Parlament i Dunav

Grb

Zastava
Osnovni podaci
Država Zastava Mađarske Mađarska
Županija glavni grad
Osnovan 1867.
Stanovništvo
Stanovništvo 1.702.297
Aglomeracija 2.475.740
Gustina stanovništva 3.241,5 st/km²
Geografske karakteristike
Koordinate 47°28′19″N 19°03′01″E / 47.471944, 19.050278
Vremenska zona UTC+1, leti UTC+2
Površina 525.16 km²
Budimpešta na mapi Mađarska
{{{alt}}}
Budimpešta
Budimpešta na mapi Mađarska
Ostali podaci
Gradonačelnik Ištvan Tarloš
(od 2010.)
Veb-strana budapest.hu

Budimpešta (mađ. Budapest), glavni grad Mađarske i glavni politički, industrijski, trgovački i saobraćajni centar zemlje ima preko 1,7 miliona stanovnika, što je manje od vrha, dostignutog sredinom 1980-ih kada je imala 2,1 miliona. Grad Budimpešta čini posebnu „županiju“ (tzv. Glavni grad) u sklopu županijske podele Mađarske, a sa svih strana okružuje je Županija Pešta.

Budimpešta zauzima obe obale Dunava spajanjem Budima i Obude na desnoj obali, sa Peštom na levoj (istočnoj) obali Dunava.

Geografija[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Klima[uredi]

Klima Budimpešte
Pokazatelj Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Godišnje
Apsolutni maksimum, °C 17,7 18,8 25,0 28,3 33,5 36,3 40,7 39,4 34,4 29,0 20,4 19,3 40,7
Srednji maksimum, °C 1,2 4,5 10,2 16,3 21,4 24,4 26,5 26,0 22,1 16,1 8,1 3,1 15,0
Srednji minimum, °C −4 −1,7 1,7 6,3 10,8 13,9 15,4 14,9 11,5 6,7 2,1 −1,8 6,3
Apsolutni minimum, °C −22,2 −18,6 −14,8 −3,6 1,0 3,9 8,3 6,0 0,0 −6,5 −13,4 −16,4 −22,2
Količina padavina, mm 32 31 29 38 55 63 52 51 40 33 52 40 516
Izvor: worldweather.org, Pogoda i Klima


Istorija[uredi]

Poznata istorija Budimpešte počinje sa rimskim gradom pod imenom Aquincum, osnovanim oko 89. godine nove ere, na mestu starije keltske naseobine blizu mesta gde je nastala Obuda. Aquincum je od 106. do kraja 4. veka bio glavni grad provincije, donje Panonije. Na mestu današnje Pešte je bio izgrađen grad Contra Aquincum (ili Trans Aquincum).

Oblast su oko 900. godine osvojili Mađari, koji su oko jednog veka kasnije osnovali kraljevinu Mađarsku. Kada su je uništili Mongoli, 1241, Pešta je već bila značajno mesto, i brzo je ponovo izgrađena, ali je Budim bio sedište kraljevskog dvora od 1247. i 1361. je postao glavni grad Mađarske.

Osmanlije su osvojili veći deo Mađarske u 16. veku, i prekinuli su rast grada: Peštu su sa juga zauzeli 1526. godine, a Budim 15 godina kasnije. Dok je Budim ostao sedište osmanskog upravnika, Pešta je bila vrlo zapuštena do 1686. kada su je osvojili habzburški vladari. Godine 1690. Velikom seobom Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem povećava se broj budimskih i peštanskih Srba koji su već od ranije živeli na ovim prostorima. Veliki deo Srba se nastanio u budimskom Tabanu.

Pešta je od 1723. bila sedište administrativnog aparata kraljevstva, koji je najbrže rastao u 18. i 19. veku, i inicirao izraziti rast grada u 19. veku.

Muzej lepih umetnosti

Spajanje tri distrikta pod jednu administraciju, koje je prvo propisala mađarska revolucionarna vlada 1849. je poništeno ubrzo potom, po reuspostavljanju habzburške vlasti. Konačno je ovu odluku sprovela autonomna mađarska kraljevska vlada, uspostavljena po austrougarskoj nagodbi iz 1867. (vidi Austrougarska). Broj stanovnika „ujedinjene“ prestonice je porastao u periodu od 1840. do 1900. na 730.000.

U 20. veku broj stanovnika je rastao uglavnom u predgrađima. Ujpešt (Nova Pešta) je više nego udvostručila broj stanovnika između 1890. i 1910, a većina industrije zemlje se koncentrisala u gradu. Ljudski gubici Mađarske tokom Prvog svetskog rata, i potonji gubitak više od polovine teritorije kraljevstva (1920.) je zadao samo privremeni udarac broju stanovnika, a Budimpešta je postala prestonica manje, ali sada suverene države. Do 1930. je uže gradsko jezgro brojalo milion stanovnika, uz dodatnih 400.000 u predgrađima.

Oko trećina od 200.000 Jevreja u Budimpešti je umrla tokom nacističkog genocida tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. Grad je znatno porušen u sovjetskoj opsadi tokom zime 1944, a oporavio se tokom pedesetih i šezdesetih. Budimpešta je tokom osamdesetih podelila sudbinu države kada je broj stanovnika smanjen usled povećane emigracije i smanjenja nataliteta.

Stanovništvo[uredi]

Danas u Budimpešti živi preko dve hiljade Srba. Oni su mahom potomci dalekih predaka iz „Čarnojevićevog jata“ koji su se doselili Velikom seobom Srba 1690, ali ima i Srba koji su se doselili počev od 90-ih godina 20. veka i povećavaju broj malobrojne ali veoma aktivne i žive zajednice Srba u Mađarskoj. Srbi u Budimpešti imaju svoju Srpsku pravoslavnu crkvenu optšinu sa sabornim hramom Velikomučenika Svetog Georgija u Srpskoj ulici (mađ. Szerb utca) blizu popularne Vacke (mađ. Váci utca) ulice, koja je u sklopu Eparhije budimske.

U Budimpešti postoji Srpsko zabavište, osnovna škola, gimnazija i đački dom „Nikola Tesla“. Srpsku školu pohađa preko 200 đaka.

U mađarskoj prestonici rade i Samouprava Srba u Mađarskoj kao i Srpska samouprava u Budimpešti. Ovde su se pojavljivale i Srpske narodne novine, koje sada izlaze pod nazivom Srpske nedeljne novine kao nedeljnik Srba u Mađarskoj, a takođe i list Neven. Ovde se uređuje i Srpski ekran, polučasovna emisija Mađarske televizije na srpskom jeziku koja se javlja nedeljno.

U mađarskoj prestonici deluju i kvartovske (okružne) srpske samouprave kao i Zadužbina Jakova Ignjatovića i Zadužbina Save Tekelije — Tekelijanum.

U Budimpešti radi i Srpsko pozorište u Mađarskoj, a takođe i KUD Taban.

Srpska samouprava u Budimpešti je 2008. godine pokrenula Radio ritam - internet radio-stanicu koja 24 časa emituje svoj program na srpskom jeziku: www.ssb.hu

Demografska istorija[uredi]

Grafik stanovništva

1800: 54.200 stanovnika
1830: 102.700
1850: 178.000
1880: 370.800
1900: 733.400
1925: 957.800
1950: 1.629.000
1956: 1.848.000
1960: 1.804.606
1970: 2.001.083
1980: 2.059.226
1990: 2.016.100
2003: 1.719.342
2005: 1.695.814
2012: 1.740.041

Okruzi Budimpešte[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Okruzi Budimpešte

Budapest districts map.svg

Budimpešta, ima 23 okruga (mađ. kerület), svaki sa svojom sopstvenom upravom.

Okrug Stanovništvo (1. januar 2012.) Površina (km²) Gustina (/km²) Osnivanje
x 0 0 0 x
Budimpešta I okrug 24 528 3,41 7 193 1873.
Budimpešta II okrug 88 011 36,34 2 422 1873.
Budimpešta III okrug 123 889 39,70 3 121 1873.
Budimpešta IV okrug 99 050 18,82 5 263 1950.
Budimpešta V okrug 27 342 2,59 10 557 1873.
Budimpešta VI okrug 43 377 2,38 18 226 1873.
Budimpešta VII okrug 64 767 2,09 30 989 1873.
Budimpešta VIII okrug 85 173 6,85 12 434 1873.
Budimpešta IX okrug 63 697 12,53 5 084 1873.
Budimpešta X okrug 81 475 32,49 2 508 1873.
Budimpešta XI okrug 145 510 33,49 4 345 1934.
Budimpešta XII okrug 55 776 26,68 2 091 1940.
Budimpešta XIII okrug 118 320 13,44 8 804 1938.
Budimpešta XIV okrug 123 786 18,13 6 828 1935.
Budimpešta XV okrug 79 779 26,94 2 961 1950.
Budimpešta XVI okrug 68 235 33,51 2 036 1950.
Budimpešta XVII okrug 78 537 54,82 1 433 1950.
Budimpešta XVIII okrug 94 663 38,60 2 452 1950.
Budimpešta XIX okrug 62 210 9,38 6 632 1950.
Budimpešta XX okrug 63 887 12,18 5 245 1950.
Budimpešta XXI okrug 76 976 25,75 2 989 1950.
Budimpešta XXII okrug 51 071 34,25 1 491 1950.
Budimpešta XXIII okrug 19 982 40,77 490 1994.
Ukupno 1 740 041 525,13 3 314

Saobraćaj[uredi]

Trg Heroja (noću) nalazi se u XIV okrugu
Zapadna železnička stanica - „Njugati“

Aerodrom[uredi]

Feriheđ (Ferihegy) aerodrom ima 3 različita putnička terminala: Feriheđ 1, Feriheđ 2/A i Feriheđ 2/B. Aerodrom se nalazi istočno od centra grada u XVIII okrugu u Peštsentlerincu (Pestszentlőrinc).

Putevi[uredi]

Budimpešta je najznačajniji mađarski putni terminus; svi glavni auto-putevi završavaju u Budimpešti. Ona je takođe i najznačajniji železnički terminus.

U Budimu odmah pored Lančanog mosta se nalazi oznaka u vidu spomenika tzv. „Nulti kilometar“. Od te tačke se mere sva rastojanja u Mađarskoj. Sam spomenik od mermera predstavlja nulu.

Vodeni putevi[uredi]

Reka Dunav protiče kroz Budimpeštu na putu ka Crnom moru. Budimpešta je kroz istoriju bila važna trgovačka luka.

Metro[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Budimpeštanski metro
Stanica metroa „Opera“ na metro liniji 1

Budimpeštanski metro je drugi najstariji na svetu 1894 (posle londonskog). Ta metro linija na dubini od samo nekoliko metara je prvih godina bila sa konjskom vučom. Polazna stanica je sa Verešmarti tera gde se nalazi i najstarija poslastičarnica u Mađarskoj Žerbo koja je poznata po kolaču Žerbo kocke. Kraj linije je u Varošligetu - parku blizu Trga heroja. Prva metro linija se sada zove M1 ili Žuta linija. U potpunosti je restaurisana u originalno stanje, zbog turističko - istorijskih vožnji. Druge dve linije, M2 (crvena) i M3 (plava) su kasnije izgrađene i vode ka drugim delovima grada. Ove linije se nalaze na velikoj dubini i idu čak ispod Dunava

Vidi takođe: Lista metro stanica u Budimpešti.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

title=Vikiputovanja

Vikiputovanja imaju više informacija na vezi: