Извор странице Војска Републике Српске

{{Закључано-анон}}{{добар чланак}}
{{Инфокутија оружане снаге
| ијек = да
| име = Војска Републике Српске
| држава генитив = Републике Српске
| изворно име = 
| слика1 = Patch of the Army of Republika Srpska.svg
| величина_слике1 = 115п
| опис слике1 = Амблем Војске Републике Српске (1992—1997)
| слика2 = Emblem Republika Srpska Army.svg
| величина_слике2 = 115п
| опис слике2 = Амблем Војске Републике Српске (1997—2006)
| основана = {{start date and age|1992|5|12|ијек=да|br=yes}}
| датум стања = 
| распуштена = {{end date and age|2006|1|1|ијек=да|br=yes}} (ушла у састав [[Оружане снаге Босне и Херцеговине|ОС БиХ]]; постојала: {{age in years and months|1992|5|12|2006|1|1|ијек=да}})
| видови = Копнена војска<br>[[Ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске|Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана]]
| штаб = [[Велики Жеп]] код [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]]<br>(1992—1996)<br>[[Касарна Војвода Степа Степановић у Бијељини|Војвода Степа Степановић]] у [[Бијељина|Бијељини]]<br>(1996—2006)
| главнокомандујући =<br>[[Драган Чавић]] <small>(посљедњи)</small>
| положај главнокомандујућег = [[Предсједник Републике Српске|Предсједник<br>Републике]]
| министар =<br>[[Милован Станковић (политичар, 1958)|Милован Станковић]] <small>(посљедњи)</small>
| положај министра = [[Министарство одбране Републике Српске|Министар<br>одбране]]
| командант =<br>[[Новак Ђукић]] <small>(посљедњи)</small>
| положај команданта = [[Начелник Генералштаба Војске Републике Српске|Начелник<br>Генералштаба]]
| године = 
| регрутни рок = 
| расположивих = 
| расположивих ж = 
| године вс = 
| податак о људству =
| способних = 
| способних ж = 
| стасава = 
| стасава ж = 
| активни = {{Br separated entries|'''1992''': 190.000{{sfn|Пандуревић|2012|p=223}}|'''1995''': 209.000<ref>{{cite web|title=Perišić (IT-04-81)|url=http://www.icty.org/x/cases/perisic/trans/en/100617ED.htm |website=icty.org|date=17. 6. 2010|accessdate=25. 12. 2017}}</ref>}}
| рангираност = 
| резервни = 
| иностранство = 
| буџет = 
| проценат БДП = 
| домаће фабрике = 
| страни добављачи = 
| увоз = 
| извоз = 
| битке = {{Br separated entries|[[Операција Коридор 92]]|[[Операција Дрина]]|[[Операција Штит]]|[[Операција Маестрал 2]]|[[Операција Јужни потез]]|[[Покушај деблокаде Сарајева]]|[[Операција Вагањ]]|[[Операција Садејство]]|[[Операција Звезда]]|[[Напад на Вишеград]]|[[Митровданска офанзива 1992.|Митровданска офанзива]]}}
| чинови = [[#Чинови и униформа|Чинови ВРС]]
}}
'''Војска Републике Српске''', скраћено '''ВРС''', била је [[Оружане снаге|оружана сила]] [[Република Српска|Републике Српске]]. Основана је под називом '''Војска Српске Републике Босне и Херцеговине''', скраћено '''ВСР БиХ''', [[12. мај]]а [[1992]]. одлуком [[Народна скупштина Републике Српске|Народне скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине]].<ref name="формирање">{{cite wikisource |title=Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине |wslanguage=sr |year=1992 |publisher=Службени гласник |location=Бања Лука}}</ref> Постојала је од 12. маја 1992. до [[1. јануар]]а [[2006]], након чега је ушла у састав [[Оружане снаге Босне и Херцеговине|Оружаних снага Босне и Херцеговине]]. Војно насљеђе и идентитет Војске Републике Српске његује [[3. пјешадијски (Република Српска) пук]].<ref name="закон о одбрани" />

[[Слава|Крсна слава]] ВРС био је [[Видовдан]],<ref>{{Cite web |url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=208350 |title=Обиљежен Видовдан, крсна слава Војске Републике Српске (ФОТО/ВИДЕО) |date=26. 8. 2016 |website=РТРС |access-date=27. 5. 2017}}</ref> док се 12. мај прославља као Дан Војске Републике Српске и 3. пјешадијског (Република Српска) пука.<ref>{{Cite web |url=http://os.mod.gov.ba/Dobrodosli_na_web_stranicu_Oru%c5%beanih_snaga_Bosne_i_Hercegovine/default.aspx?id=9647&pageIndex=1&langTag=sr-SP-Cyrl |title=Свечано обиљежен 12. мај – Дан Војске Републике Српске и 3. пјешадијског (Република Српска) пука |date=15. 5. 2017 |website=os.mod.gov.ba |access-date=29. 5. 2017}}</ref>

== Историја ==
{{Српска војна историја}}

=== Предисторија ===
[[Датотека:BiH - ES N 1991 1.gif|мини|лево|Етнички састав БиХ према попису из 1991. године.]]

[[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина]] је била [[вишенационална држава]]. Према [[Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 1991.|попису становништва]] из [[1991]], од 4.364.649 становника 43,65% се изјаснило као [[Муслимани (народ)|Муслимани]], 31,38% као [[Срби у Босни и Херцеговини|Срби]], 17,31% као [[Хрвати у Босни и Херцеговини|Хрвати]] и 5,49% као [[Југословени]].<ref>{{Cite book |url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914013.pdf |title=Становништво према националној припадности и површини насеља, Босна и Херцеговина |publisher=Савезни завод за статистику СФРЈ |year=1991 |access-date=29. 5. 2017}}</ref> Већина Југословена били су поријеклом Срби или дјеца из мјешовитих бракова, док је према подацима из 1991. било 27% мјешовитих бракова.{{sfn|Никифоров|2011|p=805}}

Као резултат [[Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.|првих вишестраначких избора]], одржаних у новембру [[1990]], највише гласова су освојиле три највеће националне странке, [[Странка демократске акције]], [[Српска демократска странка]] и [[Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине|Хрватска демократска заједница]]. Странке су подијелиле власт по националним линијама, а предсједник [[Председништво СР Босне и Херцеговине|Предсједништва]] постао је Муслиман [[Алија Изетбеговић]], предсједник [[Скупштина СР Босне и Херцеговине|Скупштине]] Србин [[Момчило Крајишник]], а предсједник [[Извршно веће Скупштине СР Босне и Херцеговине|Извршног вијећа]] Хрват [[Јуре Пеливан]].<ref>{{Cite book |title=Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине |url=https://www.parlament.ba/Publication/Read/3594?title=парламентарна-скупштина-босне-и-херцеговине&pageId=239 |publisher=Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине |year=2011 |isbn=978-9958-516-03-0 |editor-last=Тафро-Сефић |editor-first=Лејла |location=Сарајево |access-date=29. 5. 2017 |editor-last2=Филиповић |editor-first2=Омар |page=71}}</ref>

Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је простом већином  [[14. октобар|14. октобра]] 1991. усвојила „[[:s:Меморандум о независности (1991)|Меморандум о независности]]”.{{sfnm|Trbovich|2008|1p=221|Cook|2001|2p=140}} Српски посланици нису прихватали меморандум, тврдећи да питања везана за измјене устава морају бити подржана двотрећинском већином чланова Скупштине. Упркос противљењу српских представника, „Меморандум” је одобрен, због чега су Срби [[бојкот]]овали Скупштину. Не марећи за бојкот, Скупштина је започела усвајање законске регулативе,{{sfn|Trbovich|2008|p=220—224}} па је тако [[25. јануар]]а 1992. расписан [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдум о независности]], заказан за [[29. фебруар]] и [[1. март]].{{sfn|Trbovich|2008|p=221}}

Одзив на референдуму био је 63,4%, од чега је 99,7% бирача гласало за независност.<ref>{{cite book |author1=United States Congress Commission on Security and Cooperation in Europe |title=The Referendum on Independence in Bosnia-Hercegovina: February 29-March 1, 1992 |date=12. 3. 1992 |publisher=The Commission |location=Washington DC |page=23 |url=https://books.google.ba/books?id=W-R-5_YKfuwC |access-date=12. 5. 2024 |language=en |chapter=Results |quote=Of the approximately 3.15 million eligible votes in Bosnia-Hercegovina, 1,997,644 participated in the referendum. Representing 63.4 precent of the total eligible voting population, this meant that the referendum passed the first criteria thadt a majority of voters had to participate for the result to be valid. The ballot results broke down as follows:
: Total Ballots 1,997,644
: Invalid Ballots 5,465
: Valid Ballots 1,992,179
:: Voting "For" 1,986,202 (99.7 percent)
:: Voting "Against" 5,977 (0.3 percent)

The results of referendum therefore clearly endorsed the republic's sovereignty and independence.}}</ref> Међутим, Срби који су чинили нешто мање од трећине становништва БиХ, бојкотовали су референдум и прогласили непослушност новој влади, почев од [[27. март]]а оснивајући [[Влада Републике Српске|Владу Српске Републике Босне и Херцеговине]].{{sfn|Антић|Кецмановић|2016|pp=432}}

=== Настанак војске ===
[[Датотека:G-4 SOKO Super Galeb 1991.jpg|мини|десно|[[Г-4 супер галеб]] [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана ЈНА|Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране ЈНА]], изложен на Париском салону 1991. године.]]

Током оснивања војске босанскохерцеговачких Срба, значајну помоћ је пружило југословенско политичко и војно руководство. Члан [[Председништво СФРЈ|Предсједништва]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] из Србије [[Борисав Јовић]] у свом дневнику [[4. децембар|4. децембра]] 1991. оставио је запис о босанскохерцеговачким Србима:<ref name="autogenerated1">{{Cite web |url=http://artofwar.ru/i/ionow_a_a/text_0010.shtml |title=Очерки военной истории конфликта в Югославии (1991—1995) |last=Ионов |first=Александр Алексеевич |website=artofwar.ru |access-date=27. 5. 2017}}</ref>{{sfn|Balkan Battlegrounds|2003|p=128}}<ref name="icty">{{Cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/proswitness/bcs/mil-wit-jovic.htm |title=Predmet Milosevic (IT-02-54) — Izjava na osnovu pravila 89 (F) — Borisav Jovic |website=www.icty.org |access-date=25. 5. 2017}}</ref>

{{quote|Када Босна и Херцеговина буде међународно призната, ЈНА ће бити проглашена страном војском и захтијеваће се њено повлачење, што је немогуће избјећи. У тој ситуацији српско становништво у Босни и Херцеговини које није створило своје паравојне јединице остаће незаштићено и угрожено. Милошевић је сматрао да треба благовремено да повучемо из ЈНА у Босни и Херцеговини све грађане Србије и Црне Горе и да тамо прекомандујемо из ЈНА грађане Босне и Херцеговине, како би у тренутку међународног признања избјегли општи војни хаос шетњом војске из једног у други крај земље. То ће створити и могућност српском руководству у Босни и Херцеговини да преузме команду над српским дијелом ЈНА, исто као што су већ учинили Муслимани и Хрвати.}}

Крајем 1991. у атмосфери високе тајности почиње превођење у Босну и Херцеговину српских официра који су тамо рођени. Ову тајну наредбу је 25. децембра потписао савезни министар одбране [[Вељко Кадијевић]]. Борисав Јовић је написао:<ref name="autogenerated1" />{{sfn|Balkan Battlegrounds|2003|p=129}}

{{quote|Ми о томе разговарамо са Милошевићем. Никоме другом не говоримо. Ми смо дали наредбу Генералштабу да пребаци све који су дошли из Босне, у Босну, и оне које долазе из Србије и Црне Горе, у Србију и Црну Гору... У вријеме признавања независности Босне у њој је било 90.000 војника ЈНА, од којих, мислим да су 85% били босански Срби.}}

[[Југословенска народна армија]] је [[3. јануар]]а 1992. реорганизована. Њене јединице на територији Босне и Херцеговине постале су дио 2. војне области, са сједиштем у Сарајеву, под командом генерал-пуковника [[Милутин Кукањац|Милутина Кукањца]]. Дио [[Херцеговина|Херцеговине]] ушао је у зону одговорности 4. војне области, под командом генерал-пуковника [[Павле Стругар|Павла Стругара]]. Заједно са ученицима и наставницима бројних војних школа у Босни и Херцеговини, број припадника ЈНА у земљи износио је 110.000. Снаге ЈНА у Босни и Херцеговини биле су наоружане са око 500 [[тенк]]ова, [[Оклопни транспортер|оклопних транспортера]] и борбених возила пјешадије, око 550 комада [[Артиљерија|артиљеријског наоружања]] калибра 100 mm и већег калибра, 48 вишеструких лансирних ракета и 350 [[минобацач]]а калибра 120 mm. [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана ЈНА|Ваздушне снаге]] су у Босни и Херцеговини оставиле 120 [[Ловачки авион|ловачких]] и [[Ловачко-бомбардерски авион|ловачко-бомбардерских авиона]], 40 [[хеликоптер]]а и 30 [[Транспортни авион|транспортера]].{{sfnm|Balkan Battlegrounds|2003|1p=130|Nation|2003|2p=157}}<ref name="autogenerated1" />

Поред јединица ЈНА, Срби су били војно организовани и у оквиру јединица [[Територијална одбрана|Територијалне одбране]]. Наиме, [[Српска демократска странка]] преузима у јесен 1991. и прољеће 1992, власт у низу општина у Босни и Херцеговини. По преузимању власти, основани су кризни штабови који ће уочи избијања рата преузети контролу над општинским јединицама Територијалне одбране. Тако, у прољеће 1992, настале су двије групе територијалне одбране у Босни и Херцеговини: једна српска у општинама у којима су Срби били већина и друга под контролом муслиманско-хрватске владе. До средине априла 1992, бројчано стање Територијалне одбране и добровољачких јединица Срба било је око 60.000 људи.{{sfn|Balkan Battlegrounds|2003|p=130}} Састав група кретао се од 300 бораца у [[Град Босанска Крупа|Босанској Крупи]], до 4200 заједничких снага општина [[Општина Соколац|Соколац]] и [[Општина Олово|Олово]]. Свака јединица је била под командом Кризног штаба, на челу са предсједником општинског одбора Српске демократске странке.<ref name="autogenerated1" />

Због избијања рата и притиска [[међународна заједница|међународне заједнице]] на јединице ЈНА да се повуку из Босне и Херцеговине, руководство Срба одлучило је да оснује своју војску. Између осталог, [[Радован Караџић]] је у вријеме када је основана ВРС изјавио:{{sfn|Никифоров|2011|p=810}}<ref name="autogenerated1" />

{{quote|У првих 45 дана, када нисмо имали војску, ни јединствене команде војске и полиције, ми смо доживјели хаос. Сви су мрзили све, сви су се борили против свих. То је био наставак Другог свјетског рата, људи су се сјетили да се десило ово или оно у породици, а други су се плашили да ће се то десити опет и рекли хајде да их убијемо прије него што они нас убију. Народ није заборавио ко им је убио очеве, дједове, мајке. Ко се плашио освете, почео је први.}}

Босна и Херцеговина је [[5. март]]а 1992. прогласила независност. Њено руководство одбило је да призна [[Министарски савјет Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини]]. На територији Босне и Херцеговине, сукоби су прерасли у борбе. На територију су ушле јединице [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] и напале јединице ЈНА и српске снаге.{{sfn|Никифоров|2011|p=810}} Вођа Муслимана [[Алија Изетбеговић]] као председник [[Предсједништво Републике Босне и Херцеговине|Предсједништва Босне и Херцеговине]], које је било у непотпуном саставу, сазвао је сједницу [[27. април]] 1992. на којој је захтијевано да ЈНА напусти територију Босне и Херцеговине и остави оружје, или да почне општи напад на касарне и објекте ЈНА у Сарајеву.{{sfn|Савић|2012|p=50—51}} Муслиманске снаге су [[2. мај]]а 1992. опколиле касарне и објекте ЈНА у средишту Сарајева и извеле низ напада на њих.<ref name="autogenerated1" /> У мају 1992, на почетку повећања борба, ЈНА је почела да напушта Босну и Херцеговину.{{sfn|Dimitrijević|2010|p=298}} До тада су у касарнама били искључиво војници и официри из [[Република Србија (1990—2006)|Србије]] и [[Република Црна Гора (1991—2006)|Црне Горе]]. Они који су рођени у Босни и Херцеговини, а служили су у другим републикама, полако су враћани назад и улазили у састав српске војске.<ref name="autogenerated1" />

[[Датотека:Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg|мини|десно|усправно|Генерал [[Ратко Младић]] током мировних преговора уз посредовање [[Уједињене нације|Уједињених нација]] на [[Аеродром Сарајево|Сарајевском аеродрому]], јун 1993. године.]]

Руководство Југославије одлучило је да подржи Србе и помогне у оснивању војске током повлачења ЈНА; официри и војници поријеклом из Босне и Херцеговине су остали у отаџбини и прешли у службу Српске Републике. Новој војсци остављено је тешко наоружање, тенкови, авиони и друго. Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини одлучила је да 12. маја оснује оружане снаге.<ref name="формирање" /><ref name="autogenerated4">{{Cite web |url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=617211 |title=Vojska Republike Srpske i priključenija |last=Popović |first=Gostimir |date=17. 4. 2009 |website=Nedeljnik Vreme |access-date=28. 5. 2017 |archive-date=26. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141026092347/http://www.vreme.com/cms/view.php?id=617211 |url-status= }}</ref> На чело војске именован је генерал-потпуковник [[Ратко Младић]], који је до тада командовао 9. корпусом ЈНА у [[Книн]]у и активно учествовао у борбама у [[Република Српска Крајина|Српској Крајини]].<ref name="autogenerated1" />{{sfn|Nation|2003|pp=157}}

У мају 1992. било је основано пет корпуса и Главни штаб, на чијем челу је био генерал-мајор [[Манојло Миловановић]]. У основи, јединице ЈНА које су спојене у ВРС стекле су борбено искуство у Хрватској. Главни штаб Војске основан је на основу штаба 2. војне области, који су чинили искусни официри.<ref name="autogenerated1" />

=== Војска током рата ===
[[Датотека:Army of Republika Srpska (helmet decal).svg|мини|десно|Војничка кокарда ВРС (1992—1995)]]

Након повлачења ЈНА из Босне и Херцеговине 1992, главни циљ српске војске било је преузимање контроле над територијама са већинским српским становништвом и областима које су проглашене [[Република Српска|Републиком Српском]].<ref name="autogenerated1" />

У прољеће 1992. избили су нереди у Сарајеву, који су касније прерасли у ратно стање. ВРС и добровољачке јединице, које су се налазиле у предграђу Сарајева, као и у самом урбаном дијелу града, држали су под блокадом главни град Босне и Херцеговине до [[Дејтонски споразум|Дејтонског споразума]]. [[Опсада Сарајева]] оставила је негативан утисак о босанскохерцеговачким Србима и њиховој војсци. У западној Босни, Срби преузимају контролу над [[Град Приједор|Приједором]], Босанском Крупом, [[Општина Сански Мост|Санским Мостом]] и [[Општина Кључ|Кључем]]. У [[Босанска Посавина|Посавини]] за непријатеља имају како муслиманске јединице, тако и новостворене јединице посавских Хрвата, као и јединице Хрватске војске. Здружене хрватско-муслиманске снаге успијевају у прољеће 1992. да прекину „[[Српски коридор|Коридор живота]]” — територијални појас на подручју [[Брчко]]г, који је повезивао Српску Крајину и западне дијелове Српске са њеним источном дијеловима и [[Савезна Република Југославија|Југославијом]]. Као резултат, ВРС је започела војну операцију под називом [[операција Коридор 92|Коридор 92]] у којој је уништила велики дио хрватских снага, док је „Коридор живота” од операције остао под српском контролом до краја рата. Још једна велика српска побједа је војна [[операција Врбас 92]], током које је ВРС успјела да ослободи [[Општина Јајце|Јајце]] и околину, као и двије важне хидроелектране на ријеци [[Врбас (ријека)|Врбас]]. У источној Босни и [[Подриње (регија)|Подрињу]] ВРС је велики проблем имала са Муслиманима из [[Град Бијељина|Бијељине]], [[Град Зворник|Зворника]], [[Општина Вишеград|Вишеграда]], [[Општина Фоча|Фоче]] и других градова. Међутим, Срби нису могли да стекну упориште у [[Општина Сребреница|Сребреници]], која је функционисала као муслиманска [[Енклава и ексклава|енклава]]. У [[Источна Херцеговина|источној Херцеговини]] у љето 1992. херцеговачки Хрвати и Хрватска војска спровели су велику офанзиву, као резултат претходне у којој су српске снаге дошле до [[Град Мостар|Мостара]]. У децембру 1992, због појачане активности у муслиманским енклавама у Подрињу, ВРС оснива Дрински корпус.<ref name="autogenerated1" />

[[Датотека:Опрема ВРС.JPG|лево|мини|Опрема припадника Војске Републике Српске.]]
[[Датотека:112. крајишка бригада .jpg|мини|десно|1. чета 112. крајишке бригаде пред сламање муслиманског коридора до Горажда. [[Хан Пијесак]], мај 1995. године.]]

Почетком [[1993]], ВРС одбацује покушаје Муслимана и Хрвата да пресјеку „Коридор”. Истовремено се разбуктава [[Бошњачко-хрватски рат|рат између Муслимана и Хрвата]]. У мају и јулу, Срби покрећу неколико операција на [[Операција Садејство|проширењу Коридора]]. У зиму 1993. Срби одбијају нападе Муслимана из Сребренице, који у току својих [[препад]]а уништавају неколико српских села. Након одбијања напада, ВРС, уз подршку [[Војска Југославије|Војске Југославије]], слама сваки отпор подрињских Муслимана. У овој ситуацији Уједињене нације су интервенисале и прогласиле Сребреницу за [[Сигурна подручја Организације уједињених нација|сигурно подручје]]. Такође, Срби у прољеће покрећу офанзиву у околини Вишеграда, стављајући под контролу велике и значајне територије. У јулу 1993, ВРС је покренула операцију [[Операција Лукавац 93|Лукавац 93]], која је довела до ослобађања [[Општина Трново (Источно Сарајево)|Трнова]] и неколико других насеља, а Сарајево се нашло потпуно окружено. У западној Босни, Србима се прикључује [[Фикрет Абдић]], утицајни муслимански политичар из [[Велика Кладуша|Велике Кладуше]], који се побунио против власти у Сарајеву. Његова војска, [[Народна одбрана Западне Босне]], ослањајући се на подршку [[Српска војска Крајине|Српске војске Крајине]] и ВРС, водила је борбе против [[5. корпус Армије Републике Босне и Херцеговине|5. корпуса]] [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] све до краја рата.<ref name="autogenerated1" />

[[Датотека:Evstafiev-mladic-sarajevo1993w.jpg|мини|десно|Генерал Ратко Младић долази на мировне преговоре на Сарајевском аеродрому, јун 1993. године.]]

Језгро Војске Републике Српске су у овим биткама чинили обични људи, које је ратни вихор отргао од мирног живота. Тако је амерички публициста, Арнолд Шерман, 1993. забиљежио:{{sfn|Гуськова|2001|p=283}}

{{quote|Мушкарци су подијелили вријеме између обичног живота и војних задатака. Ако је потребно, они се одмах појављују са оружјем, гдје је постојала опасност. Они знају ко може ићи кући и ко ће остати на борбеним положајима када почетна опасност спласне. У цивилном животу су обичне комшије и пријатељи у рату — ратни другови. Ово је војска грађана којима не требају инјекције патриотизма. Они се буквално боре за своје домове, њихову имовину, њихове породице, као и за своје животе.}}

Јесени 1993, Главни штаб ВРС је започео низ офанзивних акција под називом операција [[Операција Дрина|Дрина 93]], које су обухватале подручја [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрена]] и [[Град Тузла|Тузле]], као и [[Град Бихаћ|Бихаћа]]. Српска офанзива почела је у новембру 1993, а завршила крајем фебруара [[1994]], са скромним резултатима. Истовремено, под притиском УН и [[НАТО]], ВРС је изнијела тешко наоружање из Сарајева. Крајем марта, Срби покрећу [[Операција Звезда|велику офанзиву]] против муслиманске војске у енклави [[Град Горажде|Горажде]]. Мада је операција завршена војним успјехом, НАТО отпочиње ваздушне нападе на положаје ВРС. Под притиском НАТО, Срби су били приморани да зауставе операцију. За ВРС 1994. била је година одбрамбених битака широм фронта. У јесен 1994. услиједио је [[Битка за Купрес (1994)|пад Купреса]] и опширни [[Операција Штит|српски противнапад]] у бихаћком џепу. У прољеће 1994, под притиском САД, Хрвати и Муслимани [[Вашингтонски споразум (1994)|потписују примирје и оснивају заједничке снаге]] за борбу против Срба. Истовремено, након одбијања [[Венс—Овенов план|Венс—Овеновог плана]] 1994, Југославија ускраћује помоћ Републици Српској у замјену за ублажавање санкција УН.<ref name="autogenerated1" />

У прољеће [[1995]]. почеле су велике војне операције у Босни и Херцеговини. Упркос сталним нападима муслиманских снага, Срби су успјешно осујетили покушаје заузимања [[Влашић (планина)|Влашића]], [[Мајевица|Мајевице]] и подручја око [[Калиновик]]а. У љето 1995. ВРС слама велики покушај муслиманских снага да [[Покушај деблокаде Сарајева|деблокирају Сарајево]], наносећи тешке губитке [[1. корпус Армије Републике Босне и Херцеговине|1. корпусу Армије РБиХ]]. У јулу, Срби су [[Операција Криваја|заузели Сребреницу]] и [[Операција Ступчаница|Жепу]]. Према Хашком трибуналу, након овога је услиједио масакр муслиманских заробљеника. Ова операција и догађаји који су услиједили нанијела је огромну штету угледу ВРС. Такође у јулу, Срби покрећу велику офанзиву на Бихаћ. Међутим, босанскохерцеговачки Хрвати и Хрватска војска, заузврат, извршили су [[Операција Љето ’95|напад на Гламоч и Босанско Грахово]]. Након што су ова два града пала, ВРС је била приморана да обустави напад на Бихаћ. Изолована и нападана са свих страна и из ваздуха, ВРС је средином 1995. доведена у веома тешку позицију што је у коначници условило пристанак српских преговарача на тешке, и неопходне, уступке при склапању Дејтонског споразума крајем те године. Од августа до октобра 1995. Срби су били у [[Операција Вагањ|дефанзиви дуж цијеле линије фронта]]. Као резултат заједничке муслиманско-хрватске офанзиве и масивних [[НАТО бомбардовање Републике Српске|ваздушних напада НАТО авиона]], [[Република Српска]] губи велике територије у западној Босни и [[Битка за Возућу|Озрену]]. Крајем октобра, завршене су и посљедње битке рата у Босни и Херцеговини.<ref name="autogenerated1" />

Током рата у Босни и Херцеговини погинуло је 17.437 припадника Војске Републике Српске, од тога 6626 старјешина.<ref>{{Cite web |url=http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:273188-Odbranili-smo-Srpsku |title=Одбранили смо Српску |date=12. 5. 2010 |website=www.novosti.rs |access-date=6. 6. 2018}}</ref>

=== Војска у посљератном времену ===
[[Дејтонски споразум|Дејтонским споразумом]], [[Устав Босне и Херцеговине|Уставом Босне и Херцеговине]] и [[Устав Републике Српске|Уставом Републике Српске]], Војска Републике Српске наставила је да постоји и у посљератном периоду као војна сила Републике Српске. Истовремено је након рата у Босни и Херцеговини у ВРС почела постепена реформа. Са око 180.000 војника и официра за неколико година број особља је смањен на 20.000 људи. Упоредно с тим, дошло је до промјене у броју корпуса; са ратних шест, смањено је на четири и на крају на три. Главни штаб је, Законом о одбрани из 1996, преименован у Генералштаб и премјештен је у Бијељину. ВРС је почетком [[2000]]. имала 10.000 војника, а послије укидања обавезног служења војног рока смањен је на 7000 војника. Прије него што је постала дио [[Оружане снаге Босне и Херцеговине|Оружаних снага Босне и Херцеговине]], ВРС је бројала 3981 војника и официра.<ref name="autogenerated4" />

Чак и након реформе и смањења бројног стања, Војска Републике Српске има значајне резерве оружја. Према подацима из [[1999]]. имала је 73 тенка М-84 и 204 Т-55. Од других оклопних возила имала је 18 БМП М-80, 84 БТР М-60, 5 ПТ-76, 19 БТР-50 и 23 БОВ-ВП. Артиљерија се састојала од 1522 јединице, укључујући 95 ракетних бацача и 720 самоходних пољских топова и противтенковских топова, бестрзајно оружје и 146 минобацача. У ваздухопловству је постојало 22 авиона и 7 борбених хеликоптера.<ref name="autogenerated4" /> Према Дејтонском споразуму о ВРС, она је имала право само на 137 тенкова, 113 оклопних транспортера и борбених возила пјешадије и 500 комада артиљеријског оружја.{{sfn|Dimitrijević|2010|p=303}}

[[Датотека:III pješadijski puk (Republika Srpska) OS BiH.svg|мини|десно|150п|Ознака припадности [[3. пјешадијски (Република Српска) пук|3. пјешадијском (Република Српска) пуку]], [[Оружане снаге Босне и Херцеговине|Оружаних снага Босне и Херцеговине]].]]

У августу [[2005]], [[Народна скупштина Републике Српске|Народна скупштина Српске]] пристала је на стварање јединственог плана за оружане снаге, као и на оснивање [[Министарство одбране Босне и Херцеговине|Министарства одбране Босне и Херцеговине]], што је био дио ширих реформи у одбрани БиХ. У децембру 2005. у Сарајеву, под покровитељством међународног [[Високи представник за Босну и Херцеговину|Високог представника у Босни и Херцеговини]], почели су тространи разговори о промјени устава земље кроз јачање улоге и овлашћења структура јединствених вишенационалних снага, односно о укидању Дејтонског споразума. [[Драган Чавић]], тадашњи [[Предсједник Републике Српске|предсједник Српске]], објашњавајући одлуку о укидању Министарства одбране Српске, рекао је да је „болно, али и даље доприносимо будућности”.<ref>{{Cite web |url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=3579 |title=БиГ: одна страна — одна армия |last=Панин |first=М. |date=27. 12. 2005 |website=srpska.ru |language=ru |access-date=28. 5. 2017}}</ref>

Након укључивања ВРС у ОС БиХ, сва војна складишта стављена су под заједничку контролу ОС БиХ и [[Унпрофор|Мировних снага]]. Дио војне опреме је уништен као „вишак наоружања”,{{sfn|Dimitrijević|2010|p=303}} док је један дио пребачен преко бројних приватних компанија, а затим продан другим земљама, нарочито [[Грузија|Грузији]]. Дио оружја из залиха ВРС нашао се у рукама [[Сиријска опозиција|сиријске опозиције]].<ref>{{Cite news |url=http://serbian.ruvr.ru/2013_12_29/Ukidanje-vojske-Republike-Srpske-i-pridruzhivanje-NATO/ |title=Укидање војске Републике Српске и придруживање НАТО: Глас Русије |last=Савићевић |first=Вања |date=29. 12. 2013 |work=serbian.ruvr.ru |access-date=23. 2. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140101070858/http://serbian.ruvr.ru/2013_12_29/Ukidanje-vojske-Republike-Srpske-i-pridruzhivanje-NATO/ |archive-date=01. 01. 2014 |agency=Глас Русије |language=sr |url-status=unfit}}</ref>

Према Закону о одбрани Босне и Херцеговине, традицију Војске Републике Српске у заједничким оружаним снагама земље наставља [[3. пјешадијски (Република Српска) пук]], смјештен у [[Град Бања Лука|Бањој Луци]]. Команда пука може управљати музејом пука, контролисати финансијски фонд пука, припремати, истраживати и његовати историју пука, објављивати билтене пука, чувати културно-историјско насљеђе пука, давати упутства о одржавању посебних свечаности, давати упутства о обичајима, одјећи и понашању пука те водити официрске, подофицирске и војничке клубове. Према закону, команда пука обавља само свечане функције и нема административну и оперативну надлежност.<ref name="закон о одбрани">{{Cite book |url=http://www.mod.gov.ba/files/file/zakoni/Zakon-o-odbrani-sr.pdf |title=Закон о одбрани Босне и Херцеговине |year=2005 |access-date=26. 5. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310135605/http://www.mod.gov.ba/files/file/zakoni/Zakon-o-odbrani-sr.pdf |archive-date=10. 03. 2018 |url-status=dead}}</ref>

=== Учешће у ратним злочинима ===
Низ акција Војске Републике Српске ([[опсада Сарајева|блокада Сарајева]], [[масакр у Сребреници]] и други) сматра се [[ратни злочин|ратним злочинима]]. Након рата, против великог броја виших официра ВРС вођен је поступак у [[Хашки трибунал|Хашком трибуналу]] због оптужби за [[ратни злочин|ратне злочине]] и [[злочин против човечности|злочине против човјечности]]. Неки од њих су били ухапшени у Српској, неки у Србији, а неки у другим земљама.

Први [[Начелник Генералштаба Војске Републике Српске|командант Главног штаба ВРС]] генерал-пуковник [[Ратко Младић]] тренутно је у Хагу и против њега се води судски поступак.<ref>{{Cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/mladic/cis/bcs/cis_mladic_bcs.pdf |title=(IT-09-92) RATKO MLADIĆ |access-date=9. 11. 2017}}</ref> [[Предсједник Републике Српске|Први врховни командант ВРС]] [[Радован Караџић]] 24. марта 2016. првостепеном пресудом је проглашен кривим пред Хашким трибуналом за ратне злочине и злочине против човјечности и осуђен је на 40 година.<ref>{{Cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/karadzic/cis/bcs/cis_karadzic_bcs.pdf |title=(IT-95-5/18) RADOVAN KARADŽIĆ |access-date=9. 11. 2017}}</ref>

За опсаду Сарајева, током које је ВРС спроводила артиљеријске и [[Снајперска пушка|снајперске]] нападе на град, што је довело до масовних цивилних жртава, осуђени су генерали [[Станислав Галић]]<ref>{{Cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/galic/cis/bcs/cis_galic_bcs.pdf |title=(IT-98-29) STANISLAV GALIĆ |access-date=9. 11. 2017}}</ref> и [[Драгомир Милошевић]].<ref>{{Cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/dragomir_milosevic/cis/bcs/cis_milosevic_dragomir_bcs.pdf |title="SARAJEVO" (IT-98-29/1) DRAGOMIR MILOŠEVIĆ |access-date=9. 11. 2017}}</ref> За масакр у Сребреници, у којем је према хашким пресудама убијено од 4970 до 8000 босанскохерцеговачких Муслимана, осуђени су генерали [[Здравко Толимир]],<ref>{{Cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/tolimir/cis/bcs/cis_tolimir_bcs.pdf |title=(IT-05-88/2) ZDRAVKO TOLIMIR |access-date=9. 11. 2017}}</ref> [[Радислав Крстић]],<ref>{{Cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/krstic/cis/bcs/cis_krstic_bcs.pdf |title=(IT-98-33) RADISLAV KRSTIĆ |access-date=9. 11. 2017}}</ref> [[Вујадин Поповић]] и други.<ref>{{Cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/popovic/cis/bcs/cis_popovic_et_al_bcs.pdf |title=“SREBRENICA” (IT-05-88) POPOVIĆ i drugi |access-date=9. 11. 2017}}</ref>

Велики број војних и полицијских официра Републике Српске осуђен је за протјеривање несрпског становништва у западној Босни, посебно из Приједора и околине, као и за стварање неколико кампова који су дефинисани као [[сабирни логор]]и. Хашки трибунал је оптужио укупно 53 војника Војске Републике Српске.<ref name="autogenerated4" />

== Састав оружаних снага ==

=== 1993. ===
[[Датотека:Vojska Republike Srpske zona odgovornosti korpusa.png|350п|мини|десно|Зоне одговорности корпуса Војске Републике Српске.]]

Основу Војске Републике Српске је чинило неколико корпуса, пет који су настали у мају 1992. и још један (Дрински) који је настао у новембру исте године. Структура корпуса је била стандардизована, у многим аспектима слична оној која је била заступљена у [[Копнена војска ЈНА|Копненој војсци ЈНА]]. Сваки корпус имао је штаб, неколико бригада, артиљеријских, противтенковских и инжињерских пукова, као и батаљоне војне полиције и санитарне батаљоне. У неким корпусима било је и других јединица. Важно је напоменути да су у саставу 1. крајишког корпуса биле и двије оклопне бригаде.{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=14}} Структура Војске Републике Српске 1993. била је сљедећа:<ref>{{Cite web |url=http://www.vojska.net/eng/armed-forces/bosnia-and-herzegovina/vrs/organization/1993/ |title=Army of Republic of Srpska — 1993 |website=vojska.net |archive-url=https://web.archive.org/web/20151206235910/http://www.vojska.net/eng/armed-forces/bosnia-and-herzegovina/vrs/organization/1993/ |archive-date=06. 12. 2015 |url-status=dead |access-date=27. 5. 2017 }}</ref>
* [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главни штаб]] (преименован у Генералштаб послије окончања борбених дејстава).
* [[1. крајишки корпус Војске Републике Српске|Први крајишки корпус]]: Основан је на основу ранијег 5. корпуса Југословенске народне армије.{{sfn|Dimitrijević|2010|p=299}} Штаб корпуса је био у Бањој Луци.{{sfnm|1a1=Thomas|1a2=Mikulan|1y=2006|1p=12|2a1=Булатович|2y=2013|2p=174|3a1=Боројевић|3a2=Ивић|3y=2014|3p=85}} Регион за који је корпус био надлежан је била [[Босанска Крајина|западна Босна]], а корпус је био највећи и најмоћнији у ВРС.<ref>{{Cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=152440 |title=Годишњица формирања 1. Крајишког корпуса ВРС (ВИДЕО) |date=1. 6. 2015 |website=РТРС |access-date=27. 5. 2017}}</ref>
* [[2. крајишки корпус Војске Републике Српске|Други крајишки корпус]]: Основан је на основу 9. и 10. корпуса ЈНА,{{sfn|Dimitrijević|2010|p=299}} који су изведени из Хрватске. Штаб корпуса је био у [[Дрвар]]у,{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=12}} а затим је премјештен у Сански Мост.{{sfn|Боројевић|Ивић|2014|p=101}} Регион на ком је дјеловао корпус била је западна Босна и [[западна Херцеговина]]. У јесен 1995, корпус је претрпио тешке губитке у борбама са АРБиХ, [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]] и јединицама Хрватске војске.{{sfn|Булатович|2013|p=174}}
* [[Источнобосански корпус Војске Републике Српске|Источнобосански корпус]]: Основан је од јединица 17. корпуса ЈНА.{{sfn|Dimitrijević|2010|p=299}} Сједиште корпуса је било у [[Бијељина|Бијељини]].{{sfnm|1a1=Thomas|1a2=Mikulan|1y=2006|1p=12|2a1=Боројевић|2a2=Ивић|2y=2014|2p=115}} Дјеловао је на региону сјевероисточне [[Босна|Босне]]. Ово је био једини корпус у ВРС који је у свом имену имао термин „босански”.{{sfn|Булатович|2013|p=174}}
* [[Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске|Сарајевско-романијски корпус]]: Основан је на основу 4. корпуса ЈНА.{{sfn|Dimitrijević|2010|p=299}} Сједиште корпуса било је у [[Лукавица (Источно Ново Сарајево)|Лукавици]].{{sfnm|1a1=Булатович|1p=2013|1p=174|2a1=Боројевић|2a2=Ивић|2y=2014|2p=131}} Корпус је дјеловао на простору [[Сарајевско-романијска регија|Сарајевско-романијске регије]].
* [[Дрински корпус Војске Републике Српске|Дрински корпус]]: Основан је у новембру 1992. због честих напада муслиманских јединица на српска села у [[Подриње (регија)|Подрињу]]. Штаб корпуса је био у [[Власеница|Власеници]]. Корпус је дјеловао на територији источне Босне и Подриња.{{sfn|Булатович|2013|p=175}}
* [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачки корпус]]: Организован је на основу 13. корпуса ЈНА,{{sfn|Dimitrijević|2010|p=299}} изведеног из Хрватске. Сједиште корпуса је било у [[Билећа|Билећи]].{{sfnm|1a1=Thomas|1a2=Mikulan|1y=2006|1p=12|2a1=Боројевић|2a2=Ивић|2y=2014|2p=144}} Област дјеловања корпуса је била [[источна Херцеговина]]. Корпус је водио борбе против босанскохерцеговачких Муслимана и Хрвата, као и против јединица Хрватске војске у јужном дијелу зоне одговорности.{{sfn|Булатович|2013|p=175}}

{| class="wikitable floatright"style="text-align: center; font-size: 70%;"
|+ style="text-align: center; font-size: 140%" | Преглед попуњености јединица ВРС на крају 1992.{{sfn|Пандуревић|2015|p=169}}
! colspan="1" style="font-size: 110%;"  | Јединице
! colspan="4" style="font-size: 110%;" | Следује по формацији
! colspan="4" style="font-size: 110%;" | Стварно има
! colspan="1" style="font-size: 110%;"  | %
|-
|  || Официри || Подоф. || Војници || Свега || Официри || Подоф. || Војници || Свега ||
|-
| [[Генералштаб Војске Републике Српске|ГШ ВРС]] || 122 || 23 || 1 || 146 || 61 || 2 || 9 || 72 || 49%
|-
| [[1. крајишки корпус Војске Републике Српске|1. КК]] || 4.054 || 2.945 || 56.727 || 63.726 || 2.373 || 4.537 || 65.420 || 72.330 || 114%
|-
| [[2. крајишки корпус Војске Републике Српске|2. КК]] || 1.589 || 1.220 || 22.631 || 25.440 || 615 || 1.107 || 15.213 || 16.935 || 67%
|-
| [[Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске|СРК]] || 1.461 || 1.127 || 19.757 || 22.345 || 843 || 1.131 || 22.846 || 24.820 || 111%
|-
| [[Источнобосански корпус Војске Републике Српске|ИБК]] || 1.563 || 1.164 || 22.802 || 25.529 || 670 || 1.021 || 24.483 || 26.174 || 103%
|-
| [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|ХК]] || 1.552 || 1.081 || 20.979 || 23.612 || 729 || 1.013 || 16.423 || 18.165 || 77%
|-
| [[Дрински корпус Војске Републике Српске|ДК]] || 1.320 || 985 || 19.159 || 21.464 || 588 || 1.006 || 22.995 || 24.589 || 115%
|-
| [[Ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске|ВиПВО]] || 602 || 1.032 || 4.880 || 6.514 || 317 || 496 || 3.263 || 4.076 || 63%
|-
| [[65. заштитни моторизовани пук|65. змтп]] || 110 || 178 || 1.521 || 1.809 || 17 || 22 || 318 || 357 || 20%
|-
| [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гмтбр]] || 291 || 202 || 3.998 || 4.491 || 21 || 11 || 141 || 173 || 4%
|-
| 67. пв || 90 || 249 || 1.083 || 1.422 || 15 || 27 || 146 || 188 || 13%
|-
| [[89. ракетно-артиљеријска бригада ВРС|89. рабр]] || 144 || 162 || 1.379 || 1.685 || 93 || 121 || 1.018 || 1.232 || 73%
|-
| Свега || 12.898 || 10.368 || 174.917 || 198.183 || 6.342 || 10.494 || 172.275 || '''189.111''' || 95%
|}

Упркос чињеници да је за структуру јединица узор била Југословенска народна армија, бригаде и батаљони ВРС бројали су мање припадника него што су бројале јединице у савезној армији. Такође, већина јединица је настала на територијалној основи: град или општина оснивали су неколико дијелова, које је чинило мјесно становништво. У тим насељима се налазио позадински дио. Према томе, основне снаге ВРС било је тешко премјестити са једног фронта на други.{{sfn|Боројевић|Ивић|2014|p=57}}

Командне јединице у ВРС биле су изграђене из четири нивоа:{{sfn|Боројевић|Ивић|2014|p=62}}
* Стратешки (Главни штаб),
* Оперативни (корпус),
* Оперативно-тактички (тактичке и оперативне групе привременог и сталног састава),
* Тактички (бригаде, пукови, батаљони).

Све јединице ВРС су имале утврђену структуру и овлашћења. У зависности од нивоа организације и рода јединице, и њихове припадности, чиниле су штабно особље (логистичка подршка, родови војске, финансијско одјељење, контраобавјештајне службе итд.). Родови војске у ВРС били су сљедећи: пјешадија, оклопне јединице, артиљерија, инжињерске јединице, АБХО јединице, ПВО итд.{{sfn|Боројевић|Ивић|2014|p=63}}

=== Ваздухопловство и противваздушна одбрана ===
{{главни чланак|Ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске}}

Ваздухопловство ВРС добило је аеронаутику из Југословенске народне армије, након њеног напуштања Босне и Херцеговине, и активно су је користили током рата. Основу РВ ВРС чиниле су јединице, које су током љета 1991. евакуисане са аеродрома [[Аеродром Церкље об Крки|Церкље]] у Словенији и [[Аеродром Фрањо Туђман|Плесо]] и [[Аеродром Лучко|Лучко]] у Хрватској. Размјештени су у Бању Луку и Бихаћ и послије реформе ЈНА почетком 1992. стављени под команду 5. оперативне групе ВиПВО. Према одлуци југословенског руководства о повлачењу снага ЈНА из Босне и Херцеговине, особље 5. оперативне групе отпуштено је из ЈНА и затим су многи борци ушли у састав ВиПВО ВРС.{{sfn|Боројевић|Ивић|Убовић|2016|p=93}}

Од ЈНА ВРС је добила 22 [[Ј-21 јастреб]]а, 12 [[Ј-22 орао|Ј-22 орлова]], 27 [[SA 342 Газела|хеликоптера Газела]], 14 [[Ми-8]], као и системе ПВО. Званично, ВиПВО ВРС основано је [[27. мај]]а 1992. године. На овај дан, они спроводе 16 летова, нападају хрватске позиције у [[Посавина|Посавини]]. Послије повлачења савезних трупа из Босне и Херцеговине, ВРС почиње да оснива нове погоне у авијацији. Главни штаб је 16. јуна 1992. дефинисао организациону структуру за ВиПВО. Структура је била сљедећа:{{sfn|Боројевић|Ивић|Убовић|2016|p=94}}
* Штаб,
* 92. мјешовита авијацијска бригада,
* 155. ракетна бригада ПВО,
* 51. батаљон ваздушног надзора и упозорења,
* 474. ваздухопловна база.

Борбене јединице су биле смјештена на [[Аеродром Бања Лука|аеродрому Маховљани]] код Бање Луке. Командант Ваздухопловства био је генерал [[Живомир Нинковић]]. Током борби погинуло је 89 војника и старјешина ВиПВО.{{sfn|Боројевић|Ивић|Убовић|2016|p=160}} Ваздухопловство — као и комплетна оружана снага Српске — распуштено и придружено је 206. [[Бригада ваздушних снага и противваздушне одбране|Бригади ваздушних снага и противваздушне одбране ОС БиХ]].<ref>{{Cite web |url=http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=21747:risovi-sa-vrbasa&catid=50:istorija&Itemid=82 |title=Рисови са Врбаса |access-date=3. 1. 2015}}</ref>

=== Паравојне и добровољачке формације ===
Током Рата у Босни и Херцеговини, посебно на почетку сукоба, велику улогу у оружаним снагама босанскохерцеговачких Срба одиграле су добровољачке и паравојне формације.

Током рата од 1992. до 1995, Срби су добили подршку од [[Словени|словенских]] и [[Православље|православних]] добровољаца из неколико земаља, укључујући [[Русија|Русију]].{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=13}} Грчки добровољци из [[Грчка добровољачка гарда|Грчке добровољачке гарде]], истакли су се у заузимању Сребренице. Када је град заузет, над њим је подигнута [[Застава Грчке|грчка застава]].<ref>{{Cite web |url=http://observer.guardian.co.uk/milosevic/story/0,,868869,00.html |title=Greece faces shame of role in Serb massacre |last=Smith |first=Helena |date=4. 1. 2003 |website=The Guardian |language=en |access-date=27. 5. 2017}}</ref> Према неким западним истраживачима, на српској страни се борило 4.000{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=13}} [[Руски добровољачки одреди у Југославији|добровољаца из Русије]], Украјине, Грчке, Румуније, Бугарске итд.

У септембру 1992. у Требињу у источној Херцеговини настао је први одред руских добровољаца у Босни и Херцеговини, који је бројао 10 бораца.<ref name="autogenerated5">{{Cite web |url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=429 |title=Большая помощь маленьких отрядов |last=Думнов |first=Лев |date=21. 8. 2004 |website=srpska.ru |language=ru |access-date=28. 5. 2017}}</ref> На челу одреда се налазио бивши маринац Валериј Власенко.{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=13}} Он се борио против босанскохерцеговачких Хрвата и јединица регуларне Хрватске војске од септембра до децембра 1992.<ref name="autogenerated2">{{Cite web |url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=413 |title=Кто они: |last=Райкович |first=Драган |date=19. 8. 2004 |website=srpska.ru |language=ru |access-date=28. 5. 2017}}</ref> Језгро одреда чинили су добровољци из [[Санкт Петербург]]а. Одред је дјеловао у саставу српско-руске јединице. На крају 1992. први руски добровољачки одред престао је да постоји.<ref name="autogenerated2" />

[[Датотека:Flag of the Romanov Monarchy.svg|200п|мини|десно|Црно-жуто-бијела застава коју су користили добровољци из бившег Совјетског Савеза.]]

Други руски добровољачки одред је због [[монархизам|монархистичких]] увјерења неколико припадника добио надимак „Царски вукови”, а основан је 1. новембра 1992. у Вишеграду. Командант одреда био је двадесетседмогодишњи Александар Мухарев, познат као Ас, који се на прољеће и љето 1992. [[Рат у Придњестровљу|борио у Придњестровљу]].{{sfn|Thomas|Mikulan|2006|p=13}} Замјеник команданта био је [[Игор Гиркин]]. Највећи дио „Царских вукова” [[28. јануар]]а 1992. се преселио у [[Прибој]], носећи са собом и заставу одреда. У Прибоју је одред водио успјешне борбе око два мјесеца. Затим, 27. марта, „Царски вукови” се премјештају у западно предграђе Сарајева, у [[Илиџа|Илиџу]]. У августу 1993. Други руски добровољачки одред је престао да постоји, а његова застава је предата [[Храм Свете Тројице (Београд)|Храму Свете Тројице]] у [[Београд]]у.<ref name="autogenerated2" />

У јесен 1993. створен је Трећи руски добровољачки одред, састављен од ветерана и новопридошлих добровољаца.<ref name="autogenerated2" /> На челу одреда се налазио бивши заставник маринац и ветеран [[Рат у Абхазији (1992—1993)|борби у Абхазији]], тридесетдеветогодишњи Александар Шкрабов. Трећи руски добровољачки одред налазио се на југоисточном предграђу Сарајева, као дио [[Новосарајевски четнички одред|Новосарајевског четничког одреда]], којим је командовао војвода [[Славко Алексић]].<ref name="autogenerated2" />

У јесен 1994, значајан дио руских добровољаца се придружио 4. извиђачко-десантном одреду Сарајевско-романијског корпуса, познатијем као „[[Бели вукови]]”. У саставу одреда добровољци су учествовали у великом броју операција у Сарајеву и његовој околини. Према списковима, „Бели вукови” су имали до 80 припадника. Командант им је био [[Срђан Кнежевић (официр)|Срђан Кнежевић]]. Након потписивања Дејтонског споразума и окончања рата, многи добровољци су се вратили у Русију.<ref name="autogenerated2" />

Влада Републике Српске је 2013. одлучила да постхумно одликује [[Орден Милоша Обилића|орденом Милоша Обилића]] 29 добровољаца са простора бившег Совјетског Савеза.<ref>{{Cite web |url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=21374 |title=Республика Сербская посмертно наградит русских добровольцев |date=3. 10. 2013 |website=srpska.ru |language=ru |access-date=28. 5. 2017}}</ref>

== Командовање ==
Командовање у ВРС се заснивало на јединственом командовању у погледу употребе снага и средстава, једностарјешинства и обавезе извршавања одлука, заповијести и наређења претпостављеног старјешине.

Врховни командант ВРС био је предсједник Републике Српске и он је командовао у складу са Уставом и законом. Командант Главног штаба је остваривао командовање ВРС у складу са овлашћењима која на њега пренесе предсједник Републике у складу са законом. Команданти јединица и установа ВРС командовање су вршили у складу са законом и актима претпостављених старјешина.

=== Врховни команданти ===
{{Main|Предсједник Републике Српске}}

Током постојања Војске Републике Српске од 12. маја 1992. до 1. јануара 2006, на позицији врховног команданта смијенило се пет предсједника Републике Српске.<ref>{{Cite web |url=http://www.worldstatesmen.org/Bosnia.html#Republika |title=Bosnia and Hercegovina — Republika Srpska |website=www.worldstatesmen.org |access-date=6. 7. 2017}}</ref>

{| class="wikitable sortable" style="text-align:center;"
|-
! Ред
! colspan="3" style="width:200px;"| Предсједник Републике Српске
! style="width:70px;"| Животни вијек
! class="unsortable" | Мандат<hr>Избори
! style="width:220px;"| Странка
! style="width:200px;" class="unsortable"| Напомена
|-
| 1.
| style="width:100px;"| [[Датотека:Evstafiev-Radovan Karadzic 3MAR94.jpg|100п|Радован Караџић]]
| style="width:5px; background:#036;"|
| style="width:160px;"| [[Радован Караџић]]<br>{{зас слика|Standard of the President of Republika Srpska (1995-2007).svg|size=40п}}
| 1945.
| {{датум почетка|1992|4|7|без_тачке=да}} — {{датум завршетка|1996|7|19}}
| [[Српска демократска странка]]
|
|-
| 2.
| [[Датотека:Biljana Plavsic.JPG|100п|Биљана Плавшић]]
| style="width:5px; background:#036;"|
| [[Биљана Плавшић]]<br>{{зас слика|Standard of the President of Republika Srpska (1995-2007).svg|size=40п}}
| 1930.
| {{датум почетка|1996|7|19|без_тачке=да}} — {{датум завршетка|1998|11|4}}<hr>[[Избори за предсједника Републике Српске 1996.|1996]].
| [[Српска демократска странка]]<br><small>(до августа 1997)</small>
[[Српски народни савез Републике Српске|Српски народни савез РС]]<br><small>(од августа 1997)</small>
|
|-
| 3.
| [[Датотека:No free image man (sr).svg|100п]]
| style="width:5px; background:#727497;"|
| [[Никола Поплашен]]<br>{{зас слика|Standard of the President of Republika Srpska (1995-2007).svg|size=40п}}
| 1951.
| {{датум почетка|1998|11|4|без_тачке=да}} — {{датум завршетка|1999|3|6}}<hr>[[Избори за предсједника Републике Српске 1998.|1998]].
| [[Српска радикална странка Републике Српске|Српска радикална странка РС]]
| <small>Смијењен одлуком<br>[[Високи представник за Босну и Херцеговину|Високог представника у БиХ]],<br>[[Карлос Вестендорп|Карлоса Вестендорпа]].</small>
|-
| 4.
| [[Датотека:Mirko Šarović (cropped).jpg|100п|Мирко Шаровић]]
| style="width:5px; background:#036;"|
| [[Мирко Шаровић]]<br>{{зас слика|Standard of the President of Republika Srpska (1995-2007).svg|size=40п}}
| 1956.
| {{датум почетка|1999|3|15|без_тачке=да}} — {{датум завршетка|2002|11|28}}<hr>[[Избори за предсједника Републике Српске 2000.|2000]].
| [[Српска демократска странка]]
|
|-
| 5.
| [[Датотека:Dragan Čavić cropped.jpg|100п|Драган Чавић]]
| style="width:5px; background:#036;"|
| [[Драган Чавић]]<br>{{зас слика|Standard of the President of Republika Srpska (1995-2007).svg|size=40п}}
| 1958.
| {{датум почетка|2002|11|28|без_тачке=да}} — {{датум завршетка|2006|11|9}}<hr>[[Избори за предсједника Републике Српске 2002.|2002]].
| [[Српска демократска странка]]
|
|}

=== Начелници Главног штаба и Генералштаба ===
{{Main|Начелник Генералштаба Војске Републике Српске}}

На позицији начелника Главног штаба и касније Генералштаба током постојања Војске Републике Српске смијенило се шест генерала{{sfn|Блажановић|2005|p=304}}. Након смјене генерала Новака Ђукића, дужност Начелника генералштаба преузео је пуковник [[Драган Вуковић]].

{| class="wikitable sortable" style="text-align:center;"
|-
! Ред
! class="unsortable" | Слика
! Име
! Чин
! class="unsortable" | Период службовања
! class="unsortable" | Напомена
|-
| 1.
| [[Датотека:Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg|99п]]
| [[Ратко Младић]]
| [[генерал-пуковник]]
| {{датум почетка|1992|||без_тачке=да}}—{{датум завршетка|1996||}}
| први начелник
|-
| 2.
| [[Датотека:No free image man (sr).svg|100п]]
| [[Перо Чолић]]
| [[генерал-мајор]]
| {{датум почетка|1996|||без_тачке=да}}—{{датум завршетка|1998||}}
|
|-
| 3.
| [[Датотека:Моимир Талић ВРС.jpg|99п]]
| [[Момир Талић]]
| [[генерал-пуковник]]
| {{датум почетка|1998|||без_тачке=да}}—{{датум завршетка|1999||}}
|
|-
| 4.
| [[Датотека:Novica Simic.jpg|99п]]
| [[Новица Симић]]
| [[генерал-пуковник]]
| {{датум почетка|1999|||без_тачке=да}}—{{датум завршетка|2002||}}
|
|-
| 5.
| [[Датотека:Цвјетко Савић.jpg|99п]]
| [[Цвјетко Савић]]
| [[генерал-потпуковник]]
| {{датум почетка|2003|||без_тачке=да}}—{{датум завршетка|2004||}}
|
|-
| 6.
| [[Датотека:No free image man (sr).svg|100п]]
| [[Новак Ђукић]]
| [[генерал-мајор]]
| {{датум почетка|2004|||без_тачке=да}}—{{датум завршетка|2005||}}
| посљедњи начелник
|}

== Чинови и униформа ==
Према одлуци о формирању Војске од 12. маја 1992, Војска Српске Републике Босне и Херцеговине носи чинове и униформе Југословенске народне армије и Територијалне одбране. Основу на капама чини српска застава, а на лијевој надлактици се налази српска застава на кружној подлози и са ћириличким натписом „ВОЈСКА СРПСКЕ РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ”.<ref name="формирање" />

Први Закон о Војсци од 1. јуна 1992. одређује сљедеће чинове у Војсци Српске Републике БиХ:<ref name="војска1992" />
# за војнике и питомце средњих војних школа: [[разводник]], [[десетар]] и [[млађи водник]]; за питомце школа за резервне официре: разводник, десетар, млађи водник и [[водник]]; за питомце школа за активне официре: водник, [[старији водник]] и [[заставник]];
# за подофицире: [[водник прве класе]], старији водник, [[старији водник прве класе]], заставник и [[заставник прве класе]];
# за официре:
{{col-begin}}
{{col-2}}
::* [[потпоручник]],
::* [[поручник]],
::* [[капетан]],
::* [[капетан прве класе]],
::* [[мајор]],
{{col-2}}
::* [[потпуковник]],
::* [[пуковник]],
::* [[генерал-мајор]],
::* [[генерал-потпуковник]] и
::* [[генерал-пуковник]].
{{col-end}}

Према посљедњем Закону о Војсци из 2004, Војска Републике Српске има сљедеће чинове:<ref name="војска2004" />
# за војнике: разводник, десетар и млађи водник;
# за питомце школа за резервне официре: разводник, десетар, млађи водник и водник;
# за питомце средњих војних школа: разводник, десетар и млађи водник;
# за питомце војних академија: водник, водник прве класе и старији водник;
# за подофицире: водник, водник прве класе, старији водник, старији водник прве класе, заставник и заставник прве класе;
# за официре:
{{col-begin}}
{{col-2}}
::* поручник,
::* капетан,
::* капетан прве класе,
::* мајор,
::* потпуковник,
{{col-2}}
::* пуковник,
::* [[бригадни генерал]],
::* генерал-мајор и
::* генерал-пуковник.
{{col-end}}

== Наоружање ==
Војска Републике Српске је посједовала велике залихе оружја. Велики дио је наслиједила од ЈНА, када је она напустила Босну и Херцеговину. Наоружање ВРС чинили су тенкови [[Т-34-85]] и [[Т-55]], а посједовали су и савремене тенкове југословенске производње [[M-84]]. Борбена возила БТР и БМР била су представљена југословенским [[БВП М-80|М80]], [[Оклопни транспортер М-60|М-60]] и [[БОВ-ВП]], а такође и совјетским [[БТР-50]] и [[БРДМ-2]].<ref name="autogenerated4" />

<gallery mode="packed">
M84 of the VRS.JPG|М-84
T-55 of former VRS.JPG|Т-55
CCCC-VRS-Tank.JPG|БМП М-80
Serbisk T-34 85 trekkes tilbake.jpg|Т-34-85
M18 Helcat and M36 Jackson SPG's.JPEG|M18 и M36
</gallery>

ВРС је на располагању имала моћну [[артиљерија|артиљерију]]. Били су наоружани [[Вишецевни бацач ракета|вишецијевним бацачем ракета]] [[М-63 Пламен]], [[М-77 Огањ]] и далекометним [[М-87 Оркан]]. [[Пољска артиљерија]] је била представљена 155-мм хаубицом [[М-1]], 152-мм хаубицом [[M84 НOРA|Нора]] и [[152-мм топ-хаубица Д-20|Д-20]], 130-мм топом [[Топ М-46|М-46]], совјетском хаубицом [[Д-30 (хаубица)|Д-30]], у Југославији произведеном и лиценцираном хаубицом Д-30Ј, брдском хаубицом [[105-мм хаубица М101|М-56]] и совјетским топовима ЗИС. Међу противтенковским наоружањем налази се совјетски 100-мм топ [[Т-12]], а такође и југословенски бестрзајни топ [[М60 БСТ|БсТ-82]]. Војска Републике Српске користила је самоходне хаубице [[2С1 Гвоздика]].<ref name="autogenerated4" />

<gallery mode="packed">
Rocket launcher M-77 Oganj.JPEG|M-77 Огањ
960228-A-5792S-005 - Serbian officer shows U.S. soldiers a towed ZiS-3 anti-tank gun.jpg|ЗИС-3
M46 130mm Gun of the Army of Republika Srpska.JPEG|Топ М46
M46 130mm Guns of the Army of Republika Srpska.JPEG|Топови М46
D-30 VRS.JPEG|Хаубица Д-30Ј
</gallery>

[[РВиПВО ВРС|Ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске]] користили су наоружање наслијеђено од ЈНА. Од ЈНА, ВиПВО ВРС је добила авионе [[Ј-21 јастреб]], [[Ј-22 орао]], хеликоптере Газела и Ми-8. ВРС је од противавионских топова имала [[М53/59 Прага]], [[БОВ-3]] и [[M55]] звани „Троцијевац”. Од преносивих ПВО система ВРС је посједовала системе [[9K38 игла|Игла]] и [[Стрела-2]].<ref name="autogenerated4" />

<gallery mode="packed">
M53-59 Praga der VRS.JPG|ЗСУ М53/59 Прага
20 mm M55.JPG|ЗУ М55
ZSU-57-2 (Serb).JPG|ЗСУ-57-2
</gallery>

== Војна заклетва ==
[[Датотека:Заклетва војника 2001. године на Војном полигону Мањача..jpg|мини|десно|Заклетва војника Војске Републике Српске 2001. на Војном полигону Мањача.]]

Текст [[Војна заклетва|војне заклетве]] Војске Републике Српске према Закону о војсци из 1992. године:<ref name="војска1992">{{Cite book |title=Број 7 |publisher=Службени гласник Републике Српске |year=1992 |location=Сарајево |chapter=Закон о Војсци}}</ref><!-- Текст је дословно преписан из Службеног гласника, моле се остали корисници да не исправљају правописне грешке. -->
{{quote|Ја [име и презиме] заклињем се чашћу и животом да ћу бранити сувереност, територију, независност и уставни поредак своје отаџбине и вјерно служити интересима њених народа. Тако ми бог помогао.}}

Текст војне заклетве према Закону о војсци из 1996. године:<ref name="војска1996">{{Cite book |title=Број 31 |publisher=Службени гласник Републике Српске |year=1996 |location=Српско Сарајево |chapter=Закон о Војсци}}</ref>
{{quote|Ја [име и презиме] заклињем се чашћу и животом да ћу бранити територијални интегритет и Уставни поредак своје отаџбине Републике Српске и верно служити интересима њеног народа. Тако ми Бог помогао.}}

Посљедња генерација војника заклетву ВРС је положила 2004,<ref name="војска2004">{{Cite book |title=Број 33 |publisher=Службени гласник Републике Српске |year=2004 |location=Бања Лука |chapter=Закон о Војсци}}</ref> а текст заклетве 2005. према Закону о одбрани Босне и Херцеговине је гласио:<ref name="закон о одбрани" />
{{quote|Свечано се заклињем да ћу бранити суверенитет, територијални интегритет, уставни поредак и политичку независност Босне и Херцеговине и одговорно и савјесно извршавати све дужности потребне за њену одбрану.}}

== Види још ==
* [[Борачка организација Републике Српске]]

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Nation|first=R. Craig|title=War in the Balkans, 1991—2002|year=2003|publisher=U.S. Army War College, Strategic Studies Institute|location=Carlisle, Pa.|isbn=978-1-58487-134-7|pages=157}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Антић|first=Чедомир|last2=Кецмановић|first2=Ненад|title=Историја Републике Српске|year=2016|pages=432}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Cook|editor1-first=Bernard A.|title=Europe since 1945 : an encyclopedia| url=https://archive.org/details/encyclopediaeuro01acoo|year=2001|publisher=Garland Pub.|location=New York|isbn=978-0-8153-4057-7|edition=I|pages=[https://archive.org/details/encyclopediaeuro01acoo/page/140 140]}}
* {{Cite book| ref={{SfnRef|Balkan Battlegrounds|2003}}|title=Balkan battlegrounds: A military history of the Yugoslav conflict, 1990—1995|year=2002|publisher=Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis|location=Washington, DC|isbn=978-0-16-066472-4|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Блажановић|first=Јово|title=Генерали Војске Републике Српске|year=2005|publisher=Борачка организација Републике Српске|location=Бања Лука|isbn=978-99938-614-2-3|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Боројевић|first=Данко|last2=Ивић|first2=Драги|title=Војска Републике Српске: 12. мај 1992 — 31. децембар 2005|year=2014|publisher=Штампа|location=Рума|isbn=978-86-918217-0-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Боројевић|first=Данко|last2=Ивић|first2=Драги|last3=Убовић|first3=Жељко|title=Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992—2015|year=2016|publisher=Штампа|location=Рума|isbn=978-86-86031-23-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Булатович|first=Лиляна|title=Сербский генерал Младич. Судьба защитника Отечества|year=2013|publisher=ИППК «ИХТИОС»|location=Москва|id=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Dimitrijević|first=Bojan B.|title=Modernizacija i intervencija jugoslovenske oklopne jedinice, 1945—2006|year=2010|publisher=Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|isbn=978-86-7403-138-4|edition=1.|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Никифоров|editor1-first=К. В.|title=Югославия в XX веке: очерки политической истории|year=2011|publisher=Индрик|location=Москва|isbn=978-5-91674-121-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Thomas|first=Nigel|last2=Mikulan|first2=Krunoslav|title=The Yugoslav Wars (2). Bosnia, Kosovo and Macedonia 1992—2001|url=https://books.google.ba/books/about/The_Yugoslav_Wars_2.html?id=ohwWAQAAMAAJ|year=2006|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-84176-964-6|accessdate=9. 11. 2017}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Trbovich|first=Ana S.|title=A legal geography of Yugoslavia's disintegration| url=https://archive.org/details/legalgeographyof0000trbo|year=2008|publisher=Oxford Univ Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-533343-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Пандуревић|first= Винко|title=Срби у Босни и Херцеговини :од декларације до конституције: политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991—1995|year=2012|publisher= ИГАМ|location=Београд|isbn=978-86-83927-69-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Пандуревић|first= Винко|title= Рат у Босни и Херцеговини и стварање Војске Републике Српске: војна, политиколошка и социолошка анализа|year=2015|publisher= ИГАМ|location=Београд|isbn=978-86-83927-71-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Гуськова|first=Е.Ю.|title=История югославского кризиса (1990—2000)|year=2001|publisher= Русское право / Русский национальный фонд|location=Москва|isbn=978-5-94191-003-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Савић|first =Цвјетко|title=Ратни злочини над Србима општине Високо : (1992—1995). Свједоци говоре|year=2012|location=Бања Лука|isbn=978-99955-622-5-0}}
{{Литература крај}}

== Додатна литература ==
; српски:
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| last=Боројевић|first=Данко|last2=Ивић|first2=Драги|title=Орлови са Врбаса|year=2014|publisher=Штампа|location=Рума|isbn=978-86-86031-14-3|pages=}}
* {{Cite book| last=Лисица|first=Славко|title=Командант по потреби|year=1995|publisher=МИГП Војводина|location=Бездан}}
* {{Cite book| last=Milutinović|first=Milovan|title=Rat je počeo riječima : Bosna i Hercegovina devedesetih ; naučna monografija o propagandnom ratu tokom sukoba u BiH devedesetih godina dvadesetog vijeka|year=2010|publisher=Nezavisni Univ.|location=Banja Luka|isbn=978-99955-41-15-6|pages=}}
* {{Cite book| last=Radinović|first=Radovan|title=Laži o sarajevskom ratištu|year=2004|publisher=Izdavač Svet knjige|location=Beograd|isbn=978-86-7396-076-0|edition=1.|pages=}}
{{Литература крај}}

; руски:
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| last=Поликарпов|first=М. А.|title=Русская сотня. Наши в Сербии|year=1999|publisher=Эксмо|location=Мосвка|isbn=978-5-04-003353-9|pages=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{cite web|title=БОРС — Борачка организација Републике Српске|url=http://borackars.org/|website=БОРС|accessdate=12. 6. 2017}}
* {{cite web|title=Српски грбови — Војни грбови|url=http://alas.matf.bg.ac.rs/~mi05117/grb/03.htm|website=alas.matf.bg.ac.rs|accessdate=12. 6. 2017|archive-date=04. 05. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170504084207/http://alas.matf.bg.ac.rs/~mi05117/grb/03.htm|url-status=}}
* {{cite web|title=Добровољци|url=http://www.srpska.ru/article.php?nid=4656|website=srpska.ru|date=25. 4. 2006|accessdate=12. 6. 2017}}
* {{cite AV media|url=https://www.youtube.com/watch?v=uykGCos9gks|title=Заклетва|type=документарни филм о Војсци Републике Српске, на Јутјубу|publisher=РТРС|year=2012|accessdate=12. 6. 2017}}
* {{cite web|title=Одбранили смо Српску|url=http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:273188-Odbranili-smo-Srpsku|website=www.novosti.rs|accessdate=6. 6. 2018|date=12. 5. 2010}}
* {{cite web |title=Чинови у ВРС у периоду 1992—1997 |url=https://pitomci9398.blogspot.com/2017/09/1992-1997.html |website=pitomci9398.blogspot.com |accessdate=23. 2. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190224001728/https://pitomci9398.blogspot.com/2017/09/1992-1997.html |archive-date=24. 02. 2019 |url-status=dead }}

{{Војска Републике Српске}}
{{Теме Републике Српске}}
{{Распад СФР Југославије}}
{{Подножје|Војна историја Срба|Сукоби на територији СФРЈ|Република Српска}}

[[Категорија:Војска Републике Српске| ]]