Гевхерхан-султанија (ћерка Ибрахима)
| Султанија Гевхерхан | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1641 |
| Место рођења | Истанбул, Османско царство |
| Датум смрти | 27. октобар 1694. (51 год.) |
| Место смрти | Једрене, Османско царство |
| Гроб | Принчева џамија |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Потомство | ћерка |
| Родитељи | султан Ибрахим Султанија Турхан Хатиџе |
| Династија | Османска династија |
| султанија Османског царства | |
Султанија Гевхерхан је најстарија ћерка султана Ибрахима и Султанија Турхан Хатиџе.
Први брак
[уреди | уреди извор]Добила је име у част Ибрахимове старије сестре Гевхерхан. Рођена је 1641. године.
Гевхерхан се удала 1646. године за Џафер-пашу, миљеника султана и везира куполе. Умро је у децембру 1647. године. Мајка ју је са непуних једанаест година удала за Мостарли Исмаил-пашу.
Познато је да је током брака Гевхерхан живела ван Истанбула. Пратила је пашу свуда, пошто је био намесник разних провинција за време брака. Са њим је имала ћерку. Док је пратила свог мужа, бавила се добротворним радовима. Паша је умро док је службовао у Eзаку, а на Гевхерханино инсистирање, сахрањен је у Истанбулу.
Други и трећи брак
[уреди | уреди извор]Султанија је удата 1667. године за Чавушзаде Мехмед-пашу. Након његове смрти 1681. године,у неком тренутку, њен брат султан Мехмед ју је удао накратко за неког Кенан-пашу. Наредних неколико година проводи у Једрену и живи као удовица, све док је султан Ахмед II није удао 13. јануара 1692. за Хелвачи Јусуф-пашу, који је био адмирал флоте.
Смрт
[уреди | уреди извор]Гевхерхан се разболела почетком 1694; тадашњи султан Ахмед II , који је био њен полубрат, инсистирао је да се његова сестра пресели у Једрене, где је веровао да постоји повољнија клима. Међутим, побољшања није било: 27. октобра 1694. , Гевхерхан-султанија је умрла у Једрену. Сахрањена је у Принчевој џамији у Истанбулу.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Године 1672. била је поред своје сестре Бејхан међу неколико личности харема које су пратиле свог брата султана Мехмеда у његовом влашком походу на Камјањец-Подиљски .
Њен полубрат је након њене смрти дозволио Даријусад-аги да конфискује имовину своје старије сестре у Истанбулу и Једрену, наводно зато што је имала дугове према његовим женама - Рабији и другима, а земљишне парцеле које су биле профитабилне је пренео на своју ћерку Асију.[1]
