Горка алоја

С Википедије, слободне енциклопедије

Горка алоја
Aloe ferox
Научна класификација
Царство:
Plantae
Ред:
Asparagales
Породица:
Asphodelaceae
Потпородица:
Asphodelaceae
Род:
Aloe
Врста:
A. ferox
Биномно име
Aloe ferox
Синоними

Aloe candelabrum, A.Berger nom. illeg., Aloe galpinii Baker, Aloe horrida Haw., Aloe muricata Haw.

Аloe ferox, позната и под називом горка алоја, је врста цветнице из породице Asphodelaceae. Ова дрвенаста алоја је аутохтона врста која се развила у јужној Африци.[1][2] Једна је од неколико врста алоје која се користи за производњу горких алоја, пургативних лекова,[3] а такође садржи и гел који није горак и може се користити у козметичке сврхе.[4]

Опис[уреди | уреди извор]

Аloe ferox је висока алоја са једном стабљиком, која може нарасти до 3 метра висине. Листови су јој густи и меснати, поређани у розете, а на ободима имају црвенкасто-смеђе бодље са мањим бодљама на горњој и доњој површини. Површина листова младих биљака прекривена је бодљама; међутим, како се листови повећавају постају мање подложни испаши и почињу да губе већину бодљи, осим оних дуж обода. Биљке у западном делу свог природног станишта обично задржавају више бодљи на површини листова.

Цветови горке алоје

Цветови су једноличне наранџасте или црвене боје. То је заправо скуп цветова на заједничкој осовини између 0,61 и 1,22 м изнад листова.[4]

То је променљива врста, а биљке се могу физички разликовати од подручја до подручја, због локалних услова. Ову алоју често замењују са сродном врстом Aloe excelsa, која се може наћи на северу, и изгледају врло слично кад потпуно порасту. Међутим, цветови им се разликују. Гроздови Aloe excelsa су далеко краћи и благо закривљени.

Горку алоју  можемо разликовати од њених најближих рођака по компактнијим, усправним листовима са 6 мм црвенкасто-смеђим зубима на ободима, по усправним цвастима канделабра, које носе до осам врло густих, цилиндричних, симетричних гроздова од 50–80 цм, и по њиховим неизвијеним, цевастим цветовима са смеђим врховима унутрашњег сегмента.[3]

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Њен велики природни домет формира готово континуирани појас дуж јужног Кејпа, од Свелендама и округа Оверберг на западу, кроз скоро читав регион провинције Источни Кејп, према истоку до јужног Квазулу-Натал-а, и према северу до јужних делова Фри Стејта и Лесота.

Унутар овог распона, Аloe ferox се углавном може наћи у стеновитим подручјима - на брдима и ивицама Каруа.

Узгајање[уреди | уреди извор]

Аloe ferox је позната под неколико имена - најчешће као горка алоја, али и као алоја из Кејпа,[1][3] црвена алоја[4] итд.

Ова биљка се размножава углавном сечом семена и главе, и требало би их сејати са приближно метар удаљености између два стабла. У зависности од семена, потребно је око 4 до 5 година да биљке достигну прву бербу. До тада ће сваки лист бити тежине око 1,5 до 2 кг. Аloe ferox преферира суву тропску климу, отворен простор, песковито земљиште, пуно сунца и умерено заливање са добрим дренажним системом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Die Aloe ferox Plant”. web.archive.org. 2011-07-07. Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г. Приступљено 2020-12-21. 
  2. ^ „CJB - African plant database - Detail”. www.ville-ge.ch. Приступљено 2020-12-21. 
  3. ^ а б в „Floridata”. floridata.com. Приступљено 2020-12-21. 
  4. ^ а б в „Aloe genus”. www.plantzafrica.com. Приступљено 2020-12-21.