Извор странице Грузинско писмо

{{Кутијица за писмо
| слика = Damts'erloba.svg 
|опис= ''damts'erloba'' писмо у [[#Мхедрули|мхедрулију]]
| назив	= Грузински
| тип	= алфабет
| језици	= [[Грузински језик|Грузински]] (оригинално) и други [[картвелски језици]]
| време	= 430.<ref>Oldest found Georgian inscription so far. Exact date of introduction is unclear.</ref> – садашњост
| фам1 = По узору на [[Greek alphabet|грчки]]
| фам2 = 
| фам3	= 
| фам4	= 
| фам5 = 
| фам6 = 
| сестре = 
| уникод = {{ublist |class=nowrap |[https://www.unicode.org/charts/PDF/U10A0.pdf U+10A0–U+10FF] {{smaller|Грузински}} |[https://www.unicode.org/charts/PDF/U2D00.pdf U+2D00–U+2D2F] {{smaller|Грузински додатак}}|[https://www.unicode.org/charts/PDF/U1C90.pdf U+1C90–U+1CBF] {{smaller|Проширени грузински}}}}
| iso15924 = Geor
| пример = – Грузински (мхедрули) <br/> <code>Geok, 241</code> 
}}

'''Грузинско писмо''' (неправилно '''''грузијско писмо'''''; {{јез-груз|ქართული დამწერლობა}}) се састоји од 33 [[симбол]]а. Грузински алфабет се користи у [[Грузински језик|грузинском језику]]. Грузински алфабет нема великих и малих [[Слово|слова]]. Поједина слова из грузинског алфабета имају и бројну вредност.

Постоје три [[писмо|писма]], које се користе за писање [[Грузински језик|грузинског језика]]: '''[[#Асомтаврули|асомтаврули]]''', '''[[#Нусхури|нусхури]]''' и '''[[#Мхедрули|мхедрули]]'''. Њихова [[слово|слова]] су еквивалентна, деле исте називе и абецедни ред, а сва три су једнодомна (нема разлике између великих и малих слова). Иако се користе сва три облика, медрули се узима као стандард за грузински језик и њему повезане [[Картвелски језици|картвелске језике]].

Изворно је било 38 слова.<ref>Machavariani, E. Georgian manuscripts Tbilisi, 2011.</ref> Грузински језик тренутно има 33 слова [[Алфабет|абецеде]], а пет слова се више не користе. Абецеда [[Mingrelian language|мингрелског језика]] користи 36 слова: 33 грузијска, једно слово застарело за тај [[језик]], и два додатна слова специфична за мингрелски језик. Иста слова, плус једно слово посуђено из [[Грчки језик|грчког]], користи се у абецеди од 35 слова [[Чански језик|чанскога језика]]. Четврти картвелски језик, [[свански језик]], обично се не изражава словима, али користе се слова абецеде мингрелског језика, с додатним застарелим грузијским словом, а понекад допуњен [[Дијакритик|дијакритичким знаковима]] за своје бројне [[самогласник]]е.<ref> Standard Languages and Multilingualism in European History, Matthias Hüning, Ulrike Vogl, Olivier Moliner, John Benjamins Publishing, 2012, p.299</ref>

Грузинска писма одржавају национални статус културног наслеђа у [[Грузија|Грузији]] и тренутно је номинирано за укључивање у попис [[UNESCO|Унескове]] нематеријалне културне баштине.<ref name="agenda.ge">{{cite news|title=Georgian alphabet granted cultural heritage status|url=http://agenda.ge/news/31109/eng|access-date=30 November 2016|work=Agenda.ge|date=10 March 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20161201015102/http://agenda.ge/news/31109/eng|archive-date=1 December 2016|url-status=live}}</ref><ref name="unesco.org">{{cite web|title=Living culture of three writing systems of the Georgian alphabet|url=http://www.unesco.org/culture/ich/en/RL/living-culture-of-three-writing-systems-of-the-georgian-alphabet-01205|website=Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity|publisher=UNESCO|access-date=30 November 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161203175412/http://www.unesco.org/culture/ich/en/RL/living-culture-of-three-writing-systems-of-the-georgian-alphabet-01205|archive-date=3 December 2016|url-status=live}}</ref>

<div class="thumb tright" >
{| class="wikitable"
|-
! Симбол у грузијском језику !! Изговор
|-
| ა || Ан
|-
| ბ || Бан
|-
| გ || Ган
|-
| დ || Дон
|-
| ე || Ен
|-
| ვ || Вин
|-
| ზ || Зен
|-
| თ || Тан
|-
| ი || Ин
|-
| კ || Кан
|-
| ლ || Лас
|-
| მ || Ман
|-
| ნ || Нар
|-
| ო || Он
|-
| პ || Пар
|-
| ჟ || Жар
|-
| რ || Рае
|-
| ს || Сан
|-
| ტ || Тар
|-
| უ || Ун
|-
| ფ || П'ар
|-
| ქ || Кар
|-
| ღ || Ган
|-
| ყ || К(ј)ар
|-
| შ || Шин
|-
| ჩ || Чин
|-
| ც || Ц'ан
|-
| ძ || Јил
|-
| წ || Цил
|-
| ჭ || Чар
|-
| ხ || Ксан
|-
| ჯ || Ј'ан
|-
| ჰ || Хае
|}</div>

==Писма==
=== Асомтаврули ===
{|border="1" class="wikitable" style="line-height:1.2;width:30em;"
|- style="text-align:center;"
!colspan="14"| Асомтаврули слова
|- style="text-align:center; font-size:150%;"
| {{unicode|Ⴀ}} || {{unicode|Ⴁ}} || {{unicode|Ⴂ}} || {{unicode|Ⴃ}} || {{unicode|Ⴄ}} || {{unicode|Ⴅ}} || {{unicode|Ⴆ}}
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|Ⴡ}}
| {{unicode|Ⴇ}} || {{unicode|Ⴈ}} || {{unicode|Ⴉ}} || {{unicode|Ⴊ}} || {{unicode|Ⴋ}} || {{unicode|Ⴌ}}
|- style="text-align:center; font-size:150%;"
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|Ⴢ}}
| {{unicode|Ⴍ}} || {{unicode|Ⴎ}} || {{unicode|Ⴏ}} || {{unicode|Ⴐ}} || {{unicode|Ⴑ}} || {{unicode|Ⴒ}}
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|Ⴣ}}
| {{unicode|ႭჃ}}, {{unicode|Ⴓ}} || {{unicode|Ⴔ}} || {{unicode|Ⴕ}} || {{unicode|Ⴖ}} || {{unicode|Ⴗ}} || {{unicode|Ⴘ}}
|- style="text-align:center; font-size:150%;"
| {{unicode|Ⴙ}} || {{unicode|Ⴚ}} || {{unicode|Ⴛ}} || {{unicode|Ⴜ}} || {{unicode|Ⴝ}} || {{unicode|Ⴞ}}
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|Ⴤ}}
| {{unicode|Ⴟ}} || {{unicode|Ⴠ}}
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|Ⴥ}}
|colspan="4"| &nbsp;
|}

=== Нусхури ===
{|border="1" class="wikitable" style="line-height:1.2;width:30em;"
|-
!colspan="14"| Нусхурска слова
|- style="text-align:center; font-size:150%;"
| ⴀ || ⴁ || ⴂ || ⴃ || ⴄ || ⴅ || ⴆ
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|ⴡ}}
| ⴇ || ⴈ || ⴉ || ⴊ || ⴋ || ⴌ
|- style="text-align:center; font-size:150%;"
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|ⴢ}}
| ⴍ || ⴎ || ⴏ || ⴐ || ⴑ || ⴒ
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|ⴣ}}
| ⴍⴣ, ⴓ || ⴔ || ⴕ || ⴖ || ⴗ || ⴘ
|- style="text-align:center; font-size:150%;"
| ⴙ || ⴚ || ⴛ || ⴜ || ⴝ || ⴞ
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|ⴤ}}
| ⴟ || ⴠ
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|ⴥ}}
|colspan="4"|
|}

=== Мхедрули ===
{|border="1" class="wikitable" style="line-height:1.2;width:30em;"
|-
!colspan="15"| Мхедрулска слова
|- style="text-align:center; font-size:200%;"
| ა || ბ || გ || დ || ე || ვ || ზ 
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|ჱ}}
| თ || ი || კ || ლ || მ || ნ 
| rowspan=2 | 
|- style="text-align:center; font-size:200%;"
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|ჲ}}
| ო || პ || ჟ || რ || ს || ტ 
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|ჳ}}
| უ || ფ || ქ || ღ || ყ || შ 
|- style="text-align:center; font-size:200%;"
| ჩ || ც || ძ || წ || ჭ || ხ 
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|ჴ}}
| ჯ || ჰ
|bgcolor="#DDDDFF"| {{unicode|ჵ}}
|bgcolor="#DDDDEE"| {{unicode|ჶ}}
|bgcolor="#DDDDEE"| {{unicode|ჷ}}
|bgcolor="#DDDDEE"| {{unicode|ჺ}}
|bgcolor="#DDDDEE"| {{unicode|ჸ}}
|bgcolor="#DDDDEE"| {{unicode|ჹ}}
|}

== Читање ==
{| class="prettytable background colour2" style="margin-top: 0;" style="text-align: center;"
|-
!Слово
!bgcolor="#d0e5f5"| Име
!bgcolor="#d0e5f5"| Бројно<br />значење
!bgcolor="#d0e5f5"| -{IPA}-
!bgcolor="#d0e5f5"| -{ISO}- 9984
!bgcolor="#d0e5f5"| Романизација
!bgcolor="#d0e5f5"| Ћирилично <br />пресловљавање
! мхедрули (მხედრული)
! нусхури (ⴌⴓⴑⴞⴓⴐⴈ)
! асомтаврули (ႠႱႭႫႧႠႥႰႳႪႨ)
|-
|ა
| [[ani (slovo)|ანი]]
| 1
| {{IPA|ɑ}}
| A a
| A a
| А а
|[[datoteka:Mkhedruli a.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri a.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli a.svg|15px]]
|-
|ბ
| [[bani (slovo)|ბანი]]
| 2
| {{IPA|b}}
| B b
| B b
| Б б
|[[datoteka:Mkhedruli b.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri b.svg|13px]]
|[[datoteka:Asomtavruli b.svg|15px]]
|-
|გ
| [[gani (slovo)|განი]]
| 3
| {{IPA|g}}
| G g
| G g
| Г г
|[[datoteka:Mkhedruli g.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri g.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli g.svg|15px]]
|-
|დ
| [[doni (slovo)|დონი]]
| 4
| {{IPA|d}}
| D d
| D d
| Д д
|[[datoteka:Mkhedruli d.svg|15px]]
|[[datoteka:Nuskhuri d.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli d.svg|15px]]
|-
|ე
| [[eni (slovo)|ენი]]
| 5
| {{IPA|ɛ}}
| E e
| E e
| Э э, Е е
|[[datoteka:Mkhedruli e.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri e.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli e.svg|13px]]
|-
|ვ
| [[vini (slovo)|ვინი]]
| 6
| {{IPA|v}}
| V v
| V v
| В в
|[[datoteka:Mkhedruli v.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri v.svg|17px]]
|[[datoteka:Asomtavruli v.svg|17px]]
|-
|ზ
| [[zeni (slovo)|ზენი]]
| 7
| {{IPA|z}}
| Z z
| Z z
| З з
|[[datoteka:Mkhedruli z.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri z.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli z.svg|15px]]
|-
|bgcolor="#DFDFDF"| ჱ
|bgcolor="#DFDFDF"| [[he (gruzijsko slovo)|ჰე]]
|bgcolor="#DFDFDF"| 8
|bgcolor="#DFDFDF"| {{IPA|ɛj}}<ref>Starinsko slovo. Danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჱ.</ref>
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| [[datoteka:Mkhedruli he.svg|10px]]
|bgcolor="#DFDFDF"| [[datoteka:Nuskhuri he.svg|13px]]
|bgcolor="#DFDFDF"| [[datoteka:Asomtavruli he.svg|13px]]
|-
|თ
| [[t'ani (slovo)|თანი]]<ref>T s pridihom, kao u "thir".</ref>
| 9
| {{IPA|tʰ}}
| T' t'
| T t
| Ҭ ҭ
|[[datoteka:Mkhedruli t.svg|15px]]
|[[datoteka:Nuskhuri t.svg|20px]]
|[[datoteka:Asomtavruli t.svg|20px]]
|-
|ი
| [[ini (slovo gruzijskog pisma)|ინი]]
| 10
| {{IPA|ɪ}}
| I i
| I i
| И и
|[[datoteka:Mkhedruli i.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri i.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli i.svg|15px]]
|-
|კ
| [[kani (slovo)|კანი]]
| 20
| {{IPA|k'}}
| K k
| K' k'
| К к
|[[datoteka:Mkhedruli k'.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri k'.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli k'.svg|15px]]
|-
|ლ
| [[lasi|ლასი]]
| 30
| {{IPA|l}}
| L l
| L l
| Л л
|[[datoteka:Mkhedruli l.svg|22px]]
|[[datoteka:Nuskhuri l.svg|19px]]
|[[datoteka:Asomtavruli l.svg|17px]]
|-
|მ
| [[mani (slovo)|მანი]]
| 40
| {{IPA|m}}
| M m
| M m
| М м
|[[datoteka:Mkhedruli m.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri m.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli m.svg|15px]]
|-
|ნ
| [[nari (slovo)|ნარი]]
| 50
| {{IPA|n}}
| N n
| N n
| Н н
|[[datoteka:Mkhedruli n.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri n.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli n.svg|15px]]
|-
|bgcolor="#DFDFDF"| ჲ
|bgcolor="#DFDFDF"| [[iota (gruzijsko slovo)|ჲე]]
|bgcolor="#DFDFDF"| 60
|bgcolor="#DFDFDF"| {{IPA|j}}<ref>Starinsko slovo. Danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჲ.</ref>
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| Й й
|bgcolor="#DFDFDF"| [[datoteka:Mkhedruli ie.svg|10px]]
|bgcolor="#DFDFDF"| [[datoteka:Nuskhuri ie.svg|15px]]
|bgcolor="#DFDFDF"| [[datoteka:Asomtavruli ie.svg|15px]]
|-
|ო
| [[oni (slovo)|ონი]]
| 70
| {{IPA|ɔ}}
| O o
| O o
| О о
|[[datoteka:Mkhedruli o.png|15px]]
|[[datoteka:Nuskhuri o.svg|18px]]
|[[datoteka:Asomtavruli o.svg|16px]]
|-
|პ
| [[pari (slovo)|პარი]]
| 80
| {{IPA|p'}}
| P p 
| P' p'
| П п
|[[datoteka:Mkhedruli p'.png|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri p'.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli p'.svg|15px]]
|-
|ჟ
| [[žani|ჟანი]]
| 90
| {{IPA|ʒ}}
| Ž ž
| Zh zh
| Ж ж
|[[datoteka:Mkhedruli zh.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri zh.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli zh.svg|15px]]
|-
|რ
| [[rae|რაე]]
| 100
| {{IPA|r}}
| R r
| R r
| Р р
|[[datoteka:Mkhedruli r.svg|15px]]
|[[datoteka:Nuskhuri r.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli r.svg|15px]]
|-
|ს
| [[sani (slovo)|სანი]]
| 200
| {{IPA|s}}
| S s
| S s
| С с
|[[datoteka:Mkhedruli s.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri s.svg|13px]]
|[[datoteka:Asomtavruli s.svg|13px]]
|-
|ტ
| [[tari (slovo)|ტარი]]
| 300
| {{IPA|t'}}
| T t
| T' t'
| Т т
|[[datoteka:Mkhedruli t'.svg|15px]]
|[[datoteka:Nuskhuri t'.svg|13px]]
|[[datoteka:Asomtavruli t'.svg|13px]]
|-
|bgcolor="#DFDFDF"| ჳ
|bgcolor="#DFDFDF"| [[vie (gruzijsko slovo)|ვიე]]
|bgcolor="#DFDFDF"| 400
|bgcolor="#DFDFDF"| {{IPA|wi}}<ref>Starinsko slovo. Ne primjenjuje se više. Mhedruli je rabio samo ჳ .</ref>
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| [[datoteka:Mkhedruli vie.svg|10px]]
|bgcolor="#DFDFDF"| [[datoteka:Nuskhuri vie.svg|13px]]
|bgcolor="#DFDFDF"| [[datoteka:Asomtavruli vie.svg|13px]]
|-
|უ
| [[uni (slovo)|უნი]]
| —
| {{IPA|u}}
| U u
| U u
| У у
|[[datoteka:Mkhedruli u.png|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri u.svg|17px]]
|[[datoteka:Asomtavruli u.svg|20px]]
|-
|ფ
| [[phari|ფარი]]
| 500
| {{IPA|pʰ}}
| P' p'<ref>P s pridihom, kao u "phati".</ref>
| P p
| Ҧ ҧ
|[[datoteka:Mkhedruli p.svg|15px]]
|[[datoteka:Nuskhuri p.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli p.svg|15px]]
|-
|ქ
| [[khani|ქანი]]
| 600
| {{IPA|kʰ}}
| K' k'<ref>K s pridihom, kao u "kha".</ref>
| K k
| Қ қ
|[[datoteka:Mkhedruli k.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri k.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli k.svg|15px]]
|-
|ღ
| [[ghani|ღანი]]
| 700
| {{IPA|ʁ}}
| Ḡ ḡ<ref>Zvonko g.</ref>
| Gh gh
| Ҕ ҕ (Г' г')
|[[datoteka:Mkhedruli gh.svg|15px]]
|[[datoteka:Nuskhuri gh.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli gh.svg|15px]]
|-
|ყ
| [[kari (slovo)|ყარი]]
| 800
| {{IPA|q'}}
| Q q<ref>Suglasnik k, za odsutnosti udiha.</ref>
| Q' q'
| Ҟ ҟ
|[[datoteka:Mkhedruli q'.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri q'.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli q'.svg|15px]]
|-
|შ
| [[šini (slovo)|შინი]]
| 900
| {{IPA|ʃ}}
| Š š
| Sh sh
| Ш ш
|[[datoteka:Mkhedruli sh.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri sh.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli sh.svg|15px]]
|-
|ჩ
| [[čini|ჩინი]]
| 1000
| {{IPA|tʃ}}
| Č' č'
| Ch ch
| Ч ч
|[[datoteka:Mkhedruli ch.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri ch.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli ch.svg|15px]]
|-
|ც
| [[cani|ცანი]]
| 2000
| {{IPA|ts}}
| C' c'
| Ts ts
| Ц ц
|[[datoteka:Mkhedruli ts.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri ts.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli ts.svg|15px]]
|-
|ძ
| [[dzili|ძილი]]
| 3000
| {{IPA|dz}}
| J j
| Dz dz
| Ӡ ӡ
|[[datoteka:Mkhedruli dz.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri dz.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli dz.svg|15px]]
|-
|წ
| [[cili|წილი]]
| 4000
| {{IPA|tsʼ}}
| C c
| Ts' ts'
| Ҵ ҵ
|[[datoteka:Mkhedruli ts'.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri ts'.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli ts'.svg|15px]]
|-
|ჭ
| [[čari|ჭარი]]
| 5000
| {{IPA|tʃʼ}}
| Č č
| Ch' ch'
| Ҷ ҷ
|[[datoteka:Mkhedruli ch'.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri ch'.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli ch'.svg|15px]]
|-
|ხ
| [[hani (slovo)|ხანი]]
| 6000
| {{IPA|χ}}
| X x
| Kh kh
| Х х
|[[datoteka:Mkhedruli kh.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri kh.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli kh.svg|15px]]
|-
|bgcolor="#DFDFDF"| ჴ
|bgcolor="#DFDFDF"| [[hari (gruzijsko slovo)|ჴარ]]
|bgcolor="#DFDFDF"| 7000
|bgcolor="#DFDFDF"| {{IPA|q}}<ref>Starinsko slovo. Q̕ar , danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჴ .</ref>
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| [[datoteka:Mkhedruli hari.svg|10px]]
|bgcolor="#DFDFDF"| [[datoteka:Nuskhuri hari.svg|15px]]
|bgcolor="#DFDFDF"|[[datoteka:Asomtavruli hari.svg|15px]]
|-
|ჯ
| [[džani (slovo)|ჯანი]]
| 8000
| {{IPA|dʒ}}
| J̌ ǰ
| J j
| Џ џ
|[[datoteka:Mkhedruli j.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri j.svg|15px]]
|[[datoteka:Asomtavruli j.svg|15px]]
|-
|ჰ
| [[hae|ჰაე]]
| 9000
| {{IPA|h}}
| H h<ref>Gluho g.</ref>
| H h
| Ҳ ҳ
|[[datoteka:Mkhedruli h.svg|10px]]
|[[datoteka:Nuskhuri h.svg|17px]]
|[[datoteka:Asomtavruli h.svg|15px]]
|-
|bgcolor="#DFDFDF"| ჵ
|bgcolor="#DFDFDF"| [[hoe (gruzijsko slovo)|ჰოე]]
|bgcolor="#DFDFDF"| 10000
|bgcolor="#DFDFDF"| {{IPA|hɔɛ}}<ref>Starinsko slovo. Izgovara se kao [oː] , danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჵ .</ref>
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"|[[datoteka:Mkhedruli hoe.svg|10px]]
|bgcolor="#DFDFDF"| [[File:Nuskhuri hoe.png|15px]]
|bgcolor="#DFDFDF"| [[datoteka:Asomtavruli hoe.svg|15px]]
|-
|bgcolor="#DFDFDF"| ჶ
|bgcolor="#DFDFDF"| [[fi (gruzijsko slovo)|ჶ]]
|bgcolor="#DFDFDF"| -<ref>Dodatno slovo. Ne primjenjuje se više, izgovaralo se kao "f".</ref>
|bgcolor="#DFDFDF"| ?
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"|[[datoteka:Mkhedruli fi.svg|10px]]
|bgcolor="#DFDFDF"| 
|bgcolor="#DFDFDF"| 
|-
|bgcolor="#DFDFDF"| ჷ
|bgcolor="#DFDFDF"| [[jun (gruzijsko slovo)|ჷ]]
|bgcolor="#DFDFDF"| -<ref>Dodatno slovo. Izgovara se kao ⁠ə⁠ . Postojao u hucuriju, danas ga koriste još mingrelski i švanski jezik.</ref>
|bgcolor="#DFDFDF"| ?
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"|[[datoteka:Mkhedruli shwa.svg|10px]]
|bgcolor="#DFDFDF"| 
|bgcolor="#DFDFDF"| 
|-
|bgcolor="#DFDFDF"| ჸ
|bgcolor="#DFDFDF"| [[elifi (gruzijsko slovo)|ჸ]]
|bgcolor="#DFDFDF"| -<ref> Dodatno slovo. Danas se više ne primjenjuje, zadržao se u mingerlskom i svanskom jeziku. Predstavljao je [[Grlenu stanku|grlena stanka]]  [⁠ʔ⁠] .</ref>
|bgcolor="#DFDFDF"| ?
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"|
|bgcolor="#DFDFDF"| 
|bgcolor="#DFDFDF"| 
|-
|bgcolor="#DFDFDF"| ჹ
|bgcolor="#DFDFDF"| [[yn (gruzijsko slovo)|ჹ]]
|bgcolor="#DFDFDF"| -<ref name="#1">Dodatno slovo. Danas se više ne primjenjuje.</ref>
|bgcolor="#DFDFDF"| ?
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"|
|bgcolor="#DFDFDF"| 
|bgcolor="#DFDFDF"| 
|-
|bgcolor="#DFDFDF"| ჺ
|bgcolor="#DFDFDF"| [[ain (gruzijsko slovo)|ჺ]]
|bgcolor="#DFDFDF"| -<ref name="#1"/>
|bgcolor="#DFDFDF"| ?
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"| —
|bgcolor="#DFDFDF"|
|bgcolor="#DFDFDF"| 
|bgcolor="#DFDFDF"| 
|}

== Неки називи исписани грузинским алфабетом ==
[[File:ვეფხისტყაოსანი XVII საუკუნე.jpg|thumb|350px|right|[[#Mhedruli|Мхедрули]] писмо.]]

{| border=1
| &nbsp;'''<span style="color:black;"></span> საქართველო '''&nbsp; 
|}
</center> ← ''Реч «Грузија» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Сакартвело»''

{| border=1
| &nbsp;'''<span style="color:black;"></span> სერბეთი '''&nbsp; 
|}
</center> ← ''Реч «Србија» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Сербети»''

{| border=1
| &nbsp;'''<span style="color:black;"></span> ევროპა '''&nbsp; 
|}
</center> ← ''Реч «Европа» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Европа»''

{| border=1
| &nbsp;'''<span style="color:black;"></span> ვიკიპედია '''&nbsp; 
|}
</center> ← ''Реч «Википедија» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Википедиа»''

{| border=1
| &nbsp;'''<span style="color:black;"></span> ადამიანი '''&nbsp; 
|}
</center> ← ''Реч «човек» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Адамиани»''

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{cite journal |title=The Georgian Alphabet |journal=Georgica: A Journal of Georgian and Caucasian Studies|issue= 4–5|editor1-first= William Edward David |editor1-last=Allen|editor2-first= A.|editor2-last= Gugushvili|date=1937| page= 324}}
* {{cite book|last=Aronson|first=Howard Isaac |title=Georgian: A Reading Grammar|url=https://books.google.com/books?id=2RtkAAAAMAAJ|year=1990|publisher=Slavica Publishers|isbn=978-0-89357-207-5|location=Columbus, OH}}
* {{cite book|last1=Bowersock|first1=Glen Warren |author-link1=Glen Warren Bowersock|last2=Brown|first2=Peter |author-link2= Peter Robert Lamont Brown|last3=Grabar|first3=Oleg |author-link3=Oleg Grabar|title=Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World|url={{Google books|plainurl=yes|id=c788wWR_bLwC|page=289}}|year=1999|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-51173-6}}
* {{cite encyclopedia| title =Georgia| encyclopedia =Chambers's encyclopaedia; a dictionary of universal knowledge | date =1901  | publisher =W. & R. Chambers | location =London | volume=Vol 5|url=https://archive.org/stream/chamberssency05lond#page/164/mode/2up|ref={{sfnref|Chambers Encyclopedia|1901}} }}
* {{cite book|last=Daniels|first=Peter T. |title=The World's Writing Systems|url=https://books.google.com/books?id=ospMAgAAQBAJ&pg=PA367|year=1996|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-507993-7}}
* {{cite book|last=Enwall|first= Joakim|chapter=Turkish texts in Georgian script: Sociolinguistic and ethno-linguistic aspects|
editor1-last=Boeschoten|editor1-first=Hendrik |editor2-last=Rentzsch|editor2-first=Julian |title=Turcology in Mainz|chapter-url={{google books|plainurl=yes|id=XtW6cox7CIUC|page=137}}|year=2010|publisher=Otto Harrassowitz Verlag|isbn=978-3-447-06113-1}}
* {{cite book|last=George|first=Julie A.|title=The Politics of Ethnic Separatism in Russia and Georgia|url={{google books|plainurl=yes|id=1ULFAAAAQBAJ|page=104}}|year=2009|publisher=Palgrave Macmillan US|isbn=978-0-230-10232-3}}
* {{cite book|last=Gillam|first=Richard|title=Unicode Demystified: A Practical Programmer's Guide to the Encoding Standard|url=https://books.google.com/books?id=wn5sXG8bEAcC|year=2003|publisher=Addison-Wesley Professional|isbn=978-0-201-70052-7}}
* {{cite journal|last=Greppin|first= John A.C.|title=Some comments on the origin of the Georgian alphabet|journal=[[Bazmavep]]|issue= 139|date= 1981|pages= 449–456}}
*{{cite book|first=Harald |last=Haarmann|editor1=Matthias Hüning |editor2=Ulrike Vogl |editor3=Olivier Moliner |title=Standard Languages and Multilingualism in European History|chapter-url=https://books.google.com/books?id=HZqBCTDxqcgC&pg=PA299|year=2012|publisher=John Benjamins Publishing|isbn=978-90-272-0055-6|page=299|chapter=Ethnic Conflict and standardisation in the Caucasus}}
* {{cite book|first=B. G. |last=Hewitt|title=Georgian: A Structural Reference Grammar|url={{Google books|plainurl=yes|id=MUBtUcqOF-AC|page=4}}|year=1995|publisher=John Benjamins Publishing|isbn=978-90-272-3802-3}}
* {{cite book|last1=Hüning|first1=Matthias |last2=Vogl|first2=Ulrike |last3=Moliner|first3=Olivier|title=Standard Languages and Multilingualism in European History|url={{Google books|plainurl=yes|id=HZqBCTDxqcgC|page=299}}|year=2012|publisher=John Benjamins Publishing|isbn=978-90-272-0055-6}}
* {{cite book|last1=Katzner|first1=Kenneth |author-link=Kenneth Katzner|last2=Miller|first2=Kirk |title=The Languages of the World|url={{google books|plainurl=yes|id=Lm8LFegafGIC|page=118}}|year=2002|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-53288-9}}
* {{cite book|first=Nino |last=Kemertelidze|editor1=David Cram |editor2=Andrew R. Linn |editor3=Elke Nowak |title=History of Linguistics 1996|volume= Volume 1: Traditions in Linguistics Worldwide|chapter-url={{Google books|plainurl=yes|id=OWdCAAAAQBAJ|page=228}}|year=1999|publisher=John Benjamins Publishing Company|isbn=978-90-272-8382-5|chapter=The Origin of Kartuli (Georgian) Writing (Alphabet) }}         
* {{cite book|last=Machavariani|first= E. |title=Georgian manuscripts|location= Tbilisi|date= 2011}}
* {{cite book|last=Mchedlidze|first= T.|title= The restored Georgian alphabet|location= Fulda, Germany|date= 2013}}
* {{cite book|last=Nakanishi|first=Akira |title=Writing Systems of the World|url=https://books.google.com/books?id=XVCo7lwPZB0C|year=1990|publisher=Tuttle Publishing|isbn=978-0-8048-1654-0}}
* {{citation|first1=Stefano |last1=Paolini|author-link2=Nikoloz Cholokashvili|first2=Nikoloz |last2=Cholokashvili|title= Dittionario giorgiano e italiano|publisher= [[Palazzo di Propaganda Fide]]|location= Rome|date= 1629|title-link=Dittionario giorgiano e italiano}}
* {{cite book|first=Stephen H. |last=Rapp|title=Studies in medieval Georgian historiography: early texts and Eurasian contexts|publisher= Peeters Publishers|date= 2003|isbn=978-90-429-1318-9|url={{Google books|plainurl=yes|id=nHIwAAAAYAAJ|page=}} }}
* {{cite journal|first=Stephen H. |last=Rapp|title=Recovering the Pre-National Caucasian Landscape|date=2006|journal=Mythical Landscapes then and Now: The Mystification |pages=13–52}}
* {{cite book|first=Stephen H. |last=Rapp|editor=Ken Parry|title=The Blackwell Companion to Eastern Christianity|chapter-url={{Google books|plainurl=yes|id=fWp9JA3aBvcC|page=139}}|date=2010|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1-4443-3361-9|chapter=Georgian Christianity}}
* {{cite book|author-link=Donald Rayfield|first=Donald |last=Rayfield|title=The Literature of Georgia: A History|publisher= RoutledgeCurzon|isbn=978-0-7007-1163-5|date=2013|url={{Google books|plainurl=yes|id=RmBcAgAAQBAJ|page=19}} }}
* {{cite book|first=Mzekala |last=Shanidze|editor=Sylvain Auroux|title=History of the Language Sciences / Geschichte der Sprachwissenschaften / Histoire des sciences du language|chapter-url={{Google books|plainurl=yes|id=JqxnjTKaQvQC|page=444}}|year=2000|publisher=Walter de Gruyter|isbn=978-3-11-019400-5|chapter=Greek influence in Georgian linguistics}}
* {{Citation |last=Shanidze |first=Akaki |author-link=Akaki Shanidze |title=ქართული ენა |trans-title=The Georgian Language |year=2003 |location=[[Tbilisi]] |language=ka |isbn=978-1-4020-1440-6}}
* {{cite book|first=Akaki |last=Shanidze|author-link=Akaki Shanidze|title= The Basics of the Georgian language grammar|location= Tbilisi|date= 1973}}
* {{cite book|last=Thomson|first=Robert W. |title=Rewriting Caucasian History: The Medieval Armenian Adaptation of the Georgian Chronicles : the Original Georgian Texts and the Armenian Adaptation|url=https://books.google.com/books?id=mehoAAAAMAAJ&pg=PR22|year=1996|publisher=Clarendon Press|isbn=978-0-19-826373-9}}
* {{cite book|last=West|first=Barbara A. |title=Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania|url={{Google books|plainurl=yes|id=pCiNqFj3MQsC|page=230}}|year=2010|publisher=Infobase Publishing|isbn=978-1-4381-1913-7}}
* Barnaveli, T. ''Inscriptions of Ateni Sioni'' Tbilisi, 1977
* Gamkrelidze, T. ''Writing system and the old Georgian script'' Tbilisi, 1989 
* Javakhishvili, I. ''Georgian palaeography'' Tbilisi, 1949
* Kilanawa, B. ''Georgian script in the writing systems'' Tbilisi, 1990
* Khurtsilava, B. The Georgian asomtavruli alphabet and its authors: Bakur and Gri Ormizd, Tbilisi, 2009
* Pataridze, R. ''Georgian Asomtavruli'' Tbilisi, 1980
* {{citation|last1 = Shosted|first1 = Ryan K.|last2 = Chikovani|first2 = Vakhtang|year= 2006|title=Standard Georgian|journal=Journal of the International Phonetic Association|volume=36|issue=2|pages=255–264|doi = 10.1017/S0025100306002659|doi-access= free}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Georgian scripts}}
{{Литература|30em}}
* [http://www.omniglot.com/writing/georgian.htm Грузински алфабет, Омниглот]
* [http://www.omniglot.com/writing/georgian2.htm Gallery of Mkhedruli], Omniglot page on Mkhedruli which shows some stylistic variations mentioned above
* {{youtube|x3vILjL-QO4|Georgian alphabet animation}}, produced by the [[Ministry of Education and Science of Georgia]]. Gives the sound of each letter, illustrates several fonts, and shows the stroke order of each letter. 
* [https://itunes.apple.com/app/learn-georgian-alphabet-now/id1182898652?mt=8 Learn Georgian Alphabet Now app] Gives the name, pronunciation of each letter, and example words. Shows the stroke order of each letter. Permits drawing practice and has a quiz to learn the letters. 
* [https://web.archive.org/web/20120514143310/http://calligraphy-expo.com/eng/Personalities/Participants/Lasha_Kintsurashvili/Article.aspx?ItemID=54 Lasha Kintsurashvili] and [https://web.archive.org/web/20140407234557/http://calligraphy-expo.com/eng/Personalities/Participants/Levan_Chaganava/Biography.aspx?ItemID=98 Levan Chaganava], submissions to the 2014 International Exhibition of Calligraphy
* [http://www.seelrc.org:8080/grammar/pdf/stand_alone_georgian.pdf Reference grammar of Georgian by Howard Aronson (SEELRC, Duke University)]
* [http://ge.translit.cc Georgian transliteration + Georgian virtual keyboard]
* {{cite web|url= http://unicode.org/charts/PDF/U10A0.pdf |title=Unicode Code Chart (10A0–10FF) for Georgian scripts }}&nbsp;{{small|(105&nbsp;KB)}}
* {{cite web|url= http://transliteration.eki.ee/pdf/Georgian.pdf |title=Transliteration of Georgian }}&nbsp;{{small|(105&nbsp;KB)}}
{{Литература крај}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Писма]]