Грузинско писмо

Грузински
Грузински;
	damts'erloba писмо у медрулију
Тип	алфабет
Језици	Грузински (оригинално) и други картвелски језици
Временски период	430. – садашњост
Породица	по узору на грчки грузински;
Правац	слева надесно
ISO 15924	Geor, 240
Уникод назив	Georgian
Уникод	U+10A0–U+10FF Грузински; U+2D00–U+2D2F Грузински додатак; U+1C90–U+1CBF Проширени грузински;
	Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћете видети упитнике, кутије или друге симболе уместо уникод карактера.

Грузинско писмо (неправилно грузијско писмо; груз. ქართული დამწერლობა) се састоји од 33 симбола. Грузински алфабет се користи у грузинском језику. Грузински алфабет нема великих и малих слова. Поједина слова из грузинског алфабета имају и бројну вредност.

Постоје три писма, које се користе за писање грузинског језика: асомтаврули, нушури и медрули. Њихова слова су еквивалентна, деле исте називе и абецедни ред, а сва три су једнодомна (нема разлике између великих и малих слова). Иако се користе сва три облика, медрули се узима као стандард за грузински језик и њему повезане картвелске језике.

Изворно је било 38 слова.^[2] Грузински језик тренутно има 33 слова абецеде, а пет слова се више не користе. Абецеда мингрелског језика користи 36 слова: 33 грузијска, једно слово застарело за тај језик, и два додатна слова специфична за мингрелски језик. Иста слова, плус једно слово посуђено из грчког, користи се у абецеди од 35 слова чанскога језика. Четврти картвелски језик, свански језик, обично се не изражава словима, али користе се слова абецеде мингрелског језика, с додатним застарелим грузијским словом, а понекад допуњен дијакритичким знаковима за своје бројне самогласнике.^[3]

Грузинска писма одржавају национални статус културног наслеђа у Грузији и тренутно је номинирано за укључивање у попис Унескове нематеријалне културне баштине.^[4]^[5]

Симбол у грузијском језику	Изговор
ა	Ан
ბ	Бан
გ	Ган
დ	Дон
ე	Ен
ვ	Вин
ზ	Зен
თ	Тан
ი	Ин
კ	Кан
ლ	Лас
მ	Ман
ნ	Нар
ო	Он
პ	Пар
ჟ	Жар
რ	Рае
ს	Сан
ტ	Тар
უ	Ун
ფ	П'ар
ქ	Кар
ღ	Ган
ყ	К(ј)ар
შ	Шин
ჩ	Чин
ც	Ц'ан
ძ	Јил
წ	Цил
ჭ	Чар
ხ	Ксан
ჯ	Ј'ан
ჰ	Хае

Писма[уреди | уреди извор]

Асомтаврули[уреди | уреди извор]

Асомтаврули слова
Ⴀ	Ⴁ	Ⴂ	Ⴃ	Ⴄ	Ⴅ	Ⴆ	Ⴡ	Ⴇ	Ⴈ	Ⴉ	Ⴊ	Ⴋ	Ⴌ
Ⴢ	Ⴍ	Ⴎ	Ⴏ	Ⴐ	Ⴑ	Ⴒ	Ⴣ	ႭჃ, Ⴓ	Ⴔ	Ⴕ	Ⴖ	Ⴗ	Ⴘ
Ⴙ	Ⴚ	Ⴛ	Ⴜ	Ⴝ	Ⴞ	Ⴤ	Ⴟ	Ⴠ	Ⴥ

Нушури[уреди | уреди извор]

Нушурска слова
ⴀ	ⴁ	ⴂ	ⴃ	ⴄ	ⴅ	ⴆ	ⴡ	ⴇ	ⴈ	ⴉ	ⴊ	ⴋ	ⴌ
ⴢ	ⴍ	ⴎ	ⴏ	ⴐ	ⴑ	ⴒ	ⴣ	ⴍⴣ, ⴓ	ⴔ	ⴕ	ⴖ	ⴗ	ⴘ
ⴙ	ⴚ	ⴛ	ⴜ	ⴝ	ⴞ	ⴤ	ⴟ	ⴠ	ⴥ

Медрули[уреди | уреди извор]

Медрулска слова
ა	ბ	გ	დ	ე	ვ	ზ	ჱ	თ	ი	კ	ლ	მ	ნ
ჲ	ო	პ	ჟ	რ	ს	ტ	ჳ	უ	ფ	ქ	ღ	ყ	შ
ჩ	ც	ძ	წ	ჭ	ხ	ჴ	ჯ	ჰ	ჵ	ჶ	ჷ	ჺ	ჸ	ჹ

Читање[уреди | уреди извор]

Слово	Име	Бројно значење	IPA	ISO 9984	Романизација	Ћирилично пресловљавање
ა	ანი	1	ɑ	A a	A a	А а
ბ	ბანი	2	b	B b	B b	Б б
გ	განი	3	g	G g	G g	Г г
დ	დონი	4	d	D d	D d	Д д
ე	ენი	5	ɛ	E e	E e	Э э, Е е
ვ	ვინი	6	v	V v	V v	В в
ზ	ზენი	7	z	Z z	Z z	З з
ჱ	ჰე	8	ɛj^[6]	—	—	—
თ	თანი^[7]	9	tʰ	T' t'	T t	Ҭ ҭ
ი	ინი	10	ɪ	I i	I i	И и
კ	კანი	20	k'	K k	K' k'	К к
ლ	ლასი	30	l	L l	L l	Л л
მ	მანი	40	m	M m	M m	М м
ნ	ნარი	50	n	N n	N n	Н н
ჲ	ჲე	60	j^[8]	—	—	Й й
ო	ონი	70	ɔ	O o	O o	О о
პ	პარი	80	p'	P p	P' p'	П п
ჟ	ჟანი	90	ʒ	Ž ž	Zh zh	Ж ж
რ	რაე	100	r	R r	R r	Р р
ს	სანი	200	s	S s	S s	С с
ტ	ტარი	300	t'	T t	T' t'	Т т
ჳ	ვიე	400	wi^[9]	—	—	—
უ	უნი	—	u	U u	U u	У у
ფ	ფარი	500	pʰ	P' p'^[10]	P p	Ҧ ҧ
ქ	ქანი	600	kʰ	K' k'^[11]	K k	Қ қ
ღ	ღანი	700	ʁ	Ḡ ḡ ^[12]	Gh gh	Ҕ ҕ (Г' г')
ყ	ყარი	800	q'	Q q^[13]	Q' q'	Ҟ ҟ
შ	შინი	900	ʃ	Š š	Sh sh	Ш ш
ჩ	ჩინი	1000	tʃ	Č' č'	Ch ch	Ч ч
ც	ცანი	2000	ts	C' c'	Ts ts	Ц ц
ძ	ძილი	3000	dz	J j	Dz dz	Ӡ ӡ
წ	წილი	4000	tsʼ	C c	Ts' ts'	Ҵ ҵ
ჭ	ჭარი	5000	tʃʼ	Č č	Ch' ch'	Ҷ ҷ
ხ	ხანი	6000	χ	X x	Kh kh	Х х
ჴ	ჴარ	7000	q^[14]	—	—	—
ჯ	ჯანი	8000	dʒ	J̌ ǰ	J j	Џ џ
ჰ	ჰაე	9000	h	H h^[15]	H h	Ҳ ҳ
ჵ	ჰოე	10000	hɔɛ ^[16]	—	—	—
ჶ	ჶ	- ^[17]	?	—	—	—
ჷ	ჷ	-^[18]	?	—	—	—
ჸ	ჸ	- ^[19]	?	—	—	—
ჹ	ჹ	- ^[20]	?	—	—	—
ჺ	ჺ	-^[21]	?	—	—	—

Неки називи исписани грузинским алфабетом[уреди | уреди извор]

Медрули писмо.

საქართველო

← Реч «Грузија» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Сакартвело»

სერბეთი

← Реч «Србија» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Сербеи»

ევროპა

← Реч «Европа» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Европа»

ვიკიპედია

← Реч «Википедија» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Википедиа»

ადამიანი

← Реч «човек» исписана грузијским алфабетом, а чита се «Адамиси»

Извори[уреди | уреди извор]

^ Oldest found Georgian inscription so far. Exact date of introduction is unclear.
^ Machavariani, E. Georgian manuscripts Tbilisi, 2011.
^ Standard Languages and Multilingualism in European History, Matthias Hüning, Ulrike Vogl, Olivier Moliner, John Benjamins Publishing, 2012, p.299
^ „Georgian alphabet granted cultural heritage status”. Agenda.ge. 10. 3. 2015. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2016. Приступљено 30. 11. 2016.
^ „Living culture of three writing systems of the Georgian alphabet”. Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity. UNESCO. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2016. Приступљено 30. 11. 2016.
^ Starinsko slovo. Danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჱ.
^ T s pridihom, kao u "thir".
^ Starinsko slovo. Danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჲ.
^ Starinsko slovo. Ne primjenjuje se više. Mhedruli je rabio samo ჳ .
^ P s pridihom, kao u "phati".
^ K s pridihom, kao u "kha".
^ Zvonko g.
^ Suglasnik k, za odsutnosti udiha.
^ Starinsko slovo. Q̕ar , danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჴ .
^ Gluho g.
^ Starinsko slovo. Izgovara se kao [oː] , danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჵ .
^ Dodatno slovo. Ne primjenjuje se više, izgovaralo se kao "f".
^ Dodatno slovo. Izgovara se kao ⁠ə⁠ . Postojao u hucuriju, danas ga koriste još mingrelski i švanski jezik.
^ Dodatno slovo. Danas se više ne primjenjuje, zadržao se u mingerlskom i svanskom jeziku. Predstavljao je grlena stanka [⁠ʔ⁠] .
^ Dodatno slovo. Danas se više ne primjenjuje.
^ Dodatno slovo. Danas se više ne primjenjuje.

Литература[уреди | уреди извор]

Allen, William Edward David; Gugushvili, A., ур. (1937). „The Georgian Alphabet”. Georgica: A Journal of Georgian and Caucasian Studies (4–5): 324.
Aronson, Howard Isaac (1990). Georgian: A Reading Grammar. Columbus, OH: Slavica Publishers. ISBN 978-0-89357-207-5.
Bowersock, Glen Warren; Brown, Peter; Grabar, Oleg (1999). Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-51173-6.
„Georgia”. Chambers's encyclopaedia; a dictionary of universal knowledge. Vol 5. London: W. & R. Chambers. 1901.
Daniels, Peter T. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507993-7.
Enwall, Joakim (2010). „Turkish texts in Georgian script: Sociolinguistic and ethno-linguistic aspects”. Ур.: Boeschoten, Hendrik; Rentzsch, Julian. Turcology in Mainz. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-06113-1.
George, Julie A. (2009). The Politics of Ethnic Separatism in Russia and Georgia. Palgrave Macmillan US. ISBN 978-0-230-10232-3.
Gillam, Richard (2003). Unicode Demystified: A Practical Programmer's Guide to the Encoding Standard. Addison-Wesley Professional. ISBN 978-0-201-70052-7.
Greppin, John A.C. (1981). „Some comments on the origin of the Georgian alphabet”. Bazmavep (139): 449—456. *Haarmann, Harald (2012). „Ethnic Conflict and standardisation in the Caucasus”. Ур.: Matthias Hüning; Ulrike Vogl; Olivier Moliner. Standard Languages and Multilingualism in European History. John Benjamins Publishing. стр. 299. ISBN 978-90-272-0055-6.
Hewitt, B. G. (1995). Georgian: A Structural Reference Grammar. John Benjamins Publishing. ISBN 978-90-272-3802-3.
Hüning, Matthias; Vogl, Ulrike; Moliner, Olivier (2012). Standard Languages and Multilingualism in European History. John Benjamins Publishing. ISBN 978-90-272-0055-6.
Katzner, Kenneth; Miller, Kirk (2002). The Languages of the World. Routledge. ISBN 978-1-134-53288-9.
Kemertelidze, Nino (1999). „The Origin of Kartuli (Georgian) Writing (Alphabet)”. Ур.: David Cram; Andrew R. Linn; Elke Nowak. History of Linguistics 1996. Volume 1: Traditions in Linguistics Worldwide. John Benjamins Publishing Company. ISBN 978-90-272-8382-5.
Machavariani, E. (2011). Georgian manuscripts. Tbilisi.
Mchedlidze, T. (2013). The restored Georgian alphabet. Fulda, Germany.
Nakanishi, Akira (1990). Writing Systems of the World. Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-1654-0.
Paolini, Stefano; Cholokashvili, Nikoloz (1629), Dittionario giorgiano e italiano, Rome: Palazzo di Propaganda Fide
Rapp, Stephen H. (2003). Studies in medieval Georgian historiography: early texts and Eurasian contexts. Peeters Publishers. ISBN 978-90-429-1318-9.
Rapp, Stephen H. (2006). „Recovering the Pre-National Caucasian Landscape”. Mythical Landscapes then and Now: The Mystification: 13—52.
Rapp, Stephen H. (2010). „Georgian Christianity”. Ур.: Ken Parry. The Blackwell Companion to Eastern Christianity. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4443-3361-9.
Rayfield, Donald (2013). The Literature of Georgia: A History. RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-7007-1163-5.
Shanidze, Mzekala (2000). „Greek influence in Georgian linguistics”. Ур.: Sylvain Auroux. History of the Language Sciences / Geschichte der Sprachwissenschaften / Histoire des sciences du language. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-019400-5.
Shanidze, Akaki (2003), ქართული ენა [The Georgian Language] (на језику: грузијски), Tbilisi, ISBN 978-1-4020-1440-6
Shanidze, Akaki (1973). The Basics of the Georgian language grammar. Tbilisi.
Thomson, Robert W. (1996). Rewriting Caucasian History: The Medieval Armenian Adaptation of the Georgian Chronicles : the Original Georgian Texts and the Armenian Adaptation. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-826373-9.
West, Barbara A. (2010). Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-1913-7.
Barnaveli, T. Inscriptions of Ateni Sioni Tbilisi, 1977
Gamkrelidze, T. Writing system and the old Georgian script Tbilisi, 1989
Javakhishvili, I. Georgian palaeography Tbilisi, 1949
Kilanawa, B. Georgian script in the writing systems Tbilisi, 1990
Khurtsilava, B. The Georgian asomtavruli alphabet and its authors: Bakur and Gri Ormizd, Tbilisi, 2009
Pataridze, R. Georgian Asomtavruli Tbilisi, 1980
Shosted, Ryan K.; Chikovani, Vakhtang (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 255—264, doi:10.1017/S0025100306002659

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Грузински алфабет, Омниглот
Gallery of Mkhedruli, Omniglot page on Mkhedruli which shows some stylistic variations mentioned above
Georgian alphabet animation на сајту YouTube, produced by the Ministry of Education and Science of Georgia. Gives the sound of each letter, illustrates several fonts, and shows the stroke order of each letter.
Learn Georgian Alphabet Now app Gives the name, pronunciation of each letter, and example words. Shows the stroke order of each letter. Permits drawing practice and has a quiz to learn the letters.
Lasha Kintsurashvili and Levan Chaganava, submissions to the 2014 International Exhibition of Calligraphy
Reference grammar of Georgian by Howard Aronson (SEELRC, Duke University)
Georgian transliteration + Georgian virtual keyboard
„Unicode Code Chart (10A0–10FF) for Georgian scripts” (PDF). (105 KB)
„Transliteration of Georgian” (PDF). (105 KB)

[1] Oldest found Georgian inscription so far. Exact date of introduction is unclear.

[2] Machavariani, E. Georgian manuscripts Tbilisi, 2011.

[3] Standard Languages and Multilingualism in European History, Matthias Hüning, Ulrike Vogl, Olivier Moliner, John Benjamins Publishing, 2012, p.299

[agenda.ge-4] „Georgian alphabet granted cultural heritage status”. Agenda.ge. 10. 3. 2015. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2016. Приступљено 30. 11. 2016.

[unesco.org-5] „Living culture of three writing systems of the Georgian alphabet”. Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity. UNESCO. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2016. Приступљено 30. 11. 2016.

[6] Starinsko slovo. Danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჱ.

[7] T s pridihom, kao u "thir".

[8] Starinsko slovo. Danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჲ.

[9] Starinsko slovo. Ne primjenjuje se više. Mhedruli je rabio samo ჳ .

[10] P s pridihom, kao u "phati".

[11] K s pridihom, kao u "kha".

[12] Zvonko g.

[13] Suglasnik k, za odsutnosti udiha.

[14] Starinsko slovo. Q̕ar , danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჴ .

[15] Gluho g.

[16] Starinsko slovo. Izgovara se kao [oː] , danas se više ne primjenjuje. Mhedruli je rabio samo ჵ .

[17] Dodatno slovo. Ne primjenjuje se više, izgovaralo se kao "f".

[18] Dodatno slovo. Izgovara se kao ⁠ə⁠ . Postojao u hucuriju, danas ga koriste još mingrelski i švanski jezik.

[19] Dodatno slovo. Danas se više ne primjenjuje, zadržao se u mingerlskom i svanskom jeziku. Predstavljao je grlena stanka [⁠ʔ⁠] .

[20] Dodatno slovo. Danas se više ne primjenjuje.

[21] Dodatno slovo. Danas se više ne primjenjuje.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

Претрага

Мени за навигацију