Пређи на садржај

Дајана Венора

С Википедије, слободне енциклопедије
Дајана Венора
Име по рођењуDiane Venora
ОбразовањеБостонска конзерваторија
Школа Џулијард (BFA)
Занимањеглумица
Активни период1979 – садашњост
СупружникАнджеј Бартковјак
 (в. 1980 —  р. 1989)
Деца1

Дајана Венора је америчка сценска, телевизијска и филмска глумица. Дипломирала је на Џулијард школи 1977. и дебитовала на филму 1981. са Албертом Финнијем у Волфену. Она је освојила Награду њујоршког круга филмских критичара за најбољу споредну глумицу у филму Птица (1988). Њени остали филмови су Памучни клуб (1984), Врелина (1995), Ромео + Џулиет (1996), Шакал (1997), Унутрашњи човек (1999) и Хамлет (2000).

Младост

[уреди | уреди извор]

Венора је једно од шесторо деце Марије (рођене Брукс) и Роберта П. Венора, који су имали фирму за хемијско чишћење.[1] Она је завршила средњу школу Ист Хартфорд (генерација 1970), где је била активна у мјузиклима и представама. Студирала је на Бостонском музичком конзерваторијуму и две године касније добила је стипендију за Џулијард школу у Њујорку, где је дипломирала 1977. године.[2] На Џулијарду је била члан Групе 6 драмског одељења (1973–1977),[3] која је укључивала Келси Гремер, Харијет Сансом Харис и Робин Вилијамс.[4]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Након дипломирања, Венора је активно наступала на сцени, посебно у Шекспировим комадима.[5] На филму је дебитовала заједно са Албертом Финијем и Грегоријем Хајнсом у филму Волфен (1981). Године 1983, глумила је у продукцији Хамлета Џозефа Папа на Њујоршком шекспировском фестивалу у главној улози, као прва жена која је одиграла ту улогу на овој престижној изложби. Она има дугу историју са Хамлетом, играјући главну улогу, као и Офелијом поред Кевина Клајна и Гертрудом на екрану поред Итана Хока.

Године 1988, њена улога Чен Паркер у филму Птица Клинта Иствуда донела јој је номинацију за Златни глобус и Награду круга њујоршких филмских критичара.

Године 1994, након што је била одсутна пет година како би се бринула о својој ћерки, Венора је добила главну улогу у ТВ серији Алеја Громова, а затим је уследила дугорочна улога пластичног хирурга Гери Инфанте у ТВ серији Чикаго Хоуп.

Године 1995, глумила је заједно са Ал Паћином и Робертом Де Ниром у филму Врућина, заслуживши велико поштовање критичара и публике због свог портрета Џастин Хане, Паћиновог лика проблематичне жене.[5] Њене друге изведбе укључују Глорију Капулет [мајка Јулије Капулет] у Ромео + Јулија (1996), Шакал (1997), 13. ратник (1999), Унутрашњи човек (1999) и Све добре ствари (2010).

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Венора се удала за кинематографа Анджеја Бартковјака 1980. године; развели су се 1989. Те године је направила паузу од шоу бизниса како би проводила више времена са својом ћерком Маџијом, која је тада имала осам година. Током своје паузе, Венора је живела у Њујорку, подучавајући децу сиромашног порекла и глумећи повремено у представама. Године 1994, она и њена ћерка преселиле су се у Лос Анђелес.[2]

Позориште

[уреди | уреди извор]
Година Назив Улога Напомене
1981 Пингвин Токеј Друга (иста) жена
Госпођица Џули
1982 Сан летње ноћи Хиполита
Хамлет[6] Принц Хамлет
1983 Ујка Вања Јелина
1984 Пир Џинт Зелена жена
Месија Рејчел
1985 Сутрашњи понедељак Дора Ален
1986 Ларго Десолато Луси
Човек за све сезоне Дама Маргарет Мор
Школа скандала Дама Тизл
1989 Зимска прича Хермиона
1990 Хамлет Офелија
1998 Језик птица Мајка
1999-2000 Хамлет Гертруда
2000 Галеб као режисер
Магбет Дама Магбет
2001 Прослава
Соба
2001-02 Неопходне мете Злата
2002 Бог освете Сара
2003 Горући шпил
2012 Како се вама свиђа Џеки
2016 110 прича

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Филм

[уреди | уреди извор]
Година Назив Улога Напомене
1979 Сав тај џез статиста Некредитовано
1980 Како доћи Меланија Кратки филм
1981 Волфен Ребека Неф
1984 Памучни клуб The Cotton Club Глорија Свансон
1985 Крајњи избор Ана ланг
1986 F/X Елен Кит
1987 Челични коров Магарет 'Пге' Фелан
1988 Птица Чан Паркер Награда круга филмских критичара Њујорка за најбољу споредну глумицу
Награда Сант Џорди за најбољу страну глумицу
Номинована за Златни глобус за најбољу споредну глумицу – филм
Номинована за Награда Удружења филмских критичара Лос Анђелеса за најбољу споредну глумицу
1995 Три вештице Џојс
Врелина Џастин Хана Номинована за Награда Удружења филмских критичара Чикага за најбољу споредну глумицу
1996 Замена Џејн Хецко
Преживели Пикасо Џакилин Роук
Ромео + Јулија Глорија Капулет
1997 Семе: Љубавна прича Јулија Кратки филм
Шакал Мај. Валентина Кослова
1999 Истински злочин Барбара Еверет
Тринаести ратник Краљица Велтова
The Joyriders Селеста
Млада девојка и монсун Ђиована
Пробуђена савест Лијен Вајганд
2000 Хамлет Гертруда
Тражећи одјек Џоан Делгадо
2001 Мегидо: Омега код 2 Габриела Франсини
2002 Болница сломљеног срца Сандеј Тајлер / Андреа Хармон
2004 Стејтсајд Гоаспођа Хенген
2005 Самолечен Луиза Ериксен Награда Бакарно крило филмског фестивала у Фениксу за најбољи глумачки ансамбл
Дирнут Карол Дејвис
2008 Стилето Силвија Вадалос
Без деце Мери
2009 Следећи пророка Ред
Мали Херкулес у 3-Д Хера
Министри Џина Сантана
2010 Све добре ствари Џенис Ризо
2021 Star-Crossed: The Film домаћица / школски администратор / демонстратор
2022 Прва љубав Тетка Ирена

Телевизија

[уреди | уреди извор]
Година Наслов Улога Напомене
1981 Медицинска сестра Елен Брил Епизода: „Ривали”
1982 Сан летње ноћи Хиполита ТВ филм
1983 Кук и Пири: Трка до пола Мари Фидел Хант
1985 A.D. Конина ТВ филм
1990 Велика извођења Орфелија Епизода: „Хамлет”
1993 Ред и закон Мара Федер Епизода: „Моћ & магла”
1994 Алеја громова Боби Тернер дугорочна улога
1994–95 Чикаго Хоуп Др. Џери Инфанте дугорочна улога
1996 Специјални извештај: Путовање на Марс поручник Тања Садавој ТВ филм
2000 Трка против времена др. Хелен Стил
Пракса Маргарењт Вејкфилд Епизода: „Жалба и одбијање”
2004 Класна акција Џастин Харисон ТВ филм
Ред и закон: Одељење за специјалне жртве Марилин Несбит Епихота: „Дом”
2005 Праг Андреа Хатен / Анђела Хатен 4 епизоде
К.С. Луис: Изван Нарније Џој Грешам ТВ филм
2006 Злочиначки умови Дорис Еписзода: „Рибарски краљ: Део 1”
2007 Медијум Сара Џејн Левит Епизода: „Врло весела Маги”
2008 Једанаести сат Ли Малер Епизода: „Ускрснуће”
2009 Приватна пракса Шаронд Епизода: „Друга шанса”
NCIS Шанда Шакарџи Епизода: „Одметници и тазбина”
2010 Грејова анатиомија Одри Тејлор Епизода: „Гурање”
Листа жеља Бренда ТВ филм
2016 Викторијанци Мари Радерфорд

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Venora. Robert P. Venora, Sr.”. Hartford Courant. 23. 2. 1997. Архивирано из оригинала 13. 8. 2012. г. 
  2. ^ а б Lang, Steven (8. 12. 1997). „Second Act: Having Once Left Acting to Care for Her Daughter, Diane Venora Takes a Run at Stardom in The Jackal”. People. 
  3. ^ „Alumni News”. The Juilliard School. новембар 2007. Архивирано из оригинала 2011-11-11. г. 
  4. ^ „Alumni News”. The Juilliard School. септембар 2007. Архивирано из оригинала 2011-11-11. г. 
  5. ^ а б Diane Venora- Biography
  6. ^ Rich, Frank (1982-12-03). „Theater: Diane Venora Stars in Papp's 'Hamlet'”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2019-10-25. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дајана_Венора&oldid=28570998”