Пређи на садржај

Дајмлер оклопна кола

С Википедије, слободне енциклопедије
Оклопна кола Дајмлер

Оклопна кола Дајмлер.
Оклопна кола Дајмлер.

Основне карактеристике
Земља порекла Уједињено Краљевство
Намена оклопна кола
Произвођач Associated Equipment Company (AEC)
Почетак производње 1939.
Број примерака 2.694[1]
Брзина на путу 83 km/h
Димензије и маса
Дужина 3.94 m
Ширина 2.43 m
Висина 2.22 m
Тежина 6.75 t
Опрема
Главно наоружање топ од 2 фунте
Споредно наоружање митраљез Беса од 7,92 mm
Оклоп 7-16 mm
Снага (КС) 95 КС
Посада
Посада 3

Оклопна кола Дајмлер (енг. Daimler Armoured Car) су британска оклопна кола из Другог светског рата.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Током 20-их година Британци су били главни корисници оклопних кола. Већина возила у армији и РАФ била су релативно лака, заснована на шасији Ролс-Ројс 4x2. Возила за извоз била су тежа, користећи шасију 6x4 камиона Ланкестер или Кросли. Почетком 30-тих, војска је изгубила интересовање за оклопна кола, у корист лаких тенкова као извиђачког возила. Развој оклопних кола престао је након 1934.[2] Потреба за оклопним колима са погоном на 4 точка постала је очигледна крајем 30-их година, али су прва тестирања таквих возила почела тек 1938. Тако су 1939-1941. настала оклопна кола Гај и Хамбер Mk I.[1][1]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

За разлику од ранијих британских оклопних кола, Дајмлер није имао рам: уместо тога, мотор је причвршћен директно на доњи део трупа. Сва 4 точка висила су независно, без осовина, покретана са 4 полуосовине из мотора. Купола је била слична куполи лаког тенка Тетрарх, наоружана топом од 2 фунте и спрегнутим митраљезом Беса 7,92 mm. Као код већине оклопних кола, купола је могла да прими само 2 члана посаде, што није био велики недостатак за возило које није било намењено борби у првим редовима. Задњи волан био је намењен брзом кретању уназад. Мк II се разликовао само у ситним побољшањима, углавном изнутра. [3]

Када су се посаде навикле, Дајмлер је постао најпопуларнији од свих британских оклопних кола: отпоран, поуздан и брз.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Ness 2002, стр. 27
  2. ^ Ness 2002, стр. 20.
  3. ^ Ness 2002, стр. 43.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9.