Десцеметова мембрана
| Pronunciation | English: /ˈdɛsəmeɪ/ |
|---|---|
| Називи и ознаке | |
| MeSH | D003886 |
| TA98 | A15.2.02.021 |
| FMA | 58309 |
| Анатомска терминологија | |
Десцеметова мембрана (ДМ) је базална мембрана која се налази између праве супстанце рожњаче, која се такође назива строма, и ендотелног слоја рожњаче. Састоји се од различитих врста колагена (тип 4 и 8)[1] из строме. Ендотелни слој се налази на задњем делу рожњаче. Десцеметову мембрану, као базалну мембрану ендотелнног слој, продукује један слој сквамозних епителних ћелија које чине ендотелни слој рожњаче.
Историја
[уреди | уреди извор]Десцеметова мембрана је име добила по француском лекару и ботаничару Жану Десцемету (1732–1810). Кроз историју позната је и као задња ограничавајућа еластична ламина, ламина еластица постериор и Демоурсова мембрана.
Грађа
[уреди | уреди извор]Десцеметова мембрана се састоји од низа протеина, укључујући фибронектин, ламинин, колаген типа 4 и 8, и протеогликан који садрже хепаран сулфат и дерматан сулфат. Код одраслих, десцеметова мембрана се састоји од два ултраструктурно различита слоја:
- Предњег, тракастог слоја формираног од високо организованих колагених ламела и протеогликана. Овај слој се формира током гестације.
- Задњег, аморфнијег слоја. Предњи слој се формира током гестације.
По рођењу, десцеметова мембрана је дебела око 3 μм. Након рођења, ендотелне ћелије рожњаче синтетишу задњи слој десцеметове мембране и овај слој наставља да се полако повећава током живота са просечном дебљином од 10 μм код старијих особа.[2] Постепено повећање дебљине задњег слоја сугерише да ли има или нема деградације његових састојака односно да ли је брзина синтезе састојака већа од брзине деградације.[3]
Клинички значај
[уреди | уреди извор]Одвајање десцеметове мембране једно је од обољење задње рожњаче које се најчешће јавља као компликација интраокуларне хирургије, или као последица трауме ока, па чак и спонтано. Након одвајања ДМ строма и епител рожњаче изнад њих отекну, а оштрина вида може бити трајно погођена. Иако се већина одвајања ДМ дешава спонтано, она се повлачи након операције, десцеметопексија, која се сматра златни стандард за лечење упорног одвајања ДМ.[4]
Значајно оштећење десцементове мебране мембране као што су оштећења узрокована наследним стањем познатим као Фукова дистрофија (у којој десцеметова мембрана прогресивно отказује, а рожњача се згушњава и замагљује јер је размена хранљивих материја/течности између рожњаче и остатка ока прекинута) може захтевати трансплантацију рожњаче. У току операције хирург може састругати оштећену десцеметову мембрану и уметнути или трансплантирати нову мембрану узету из тела донора.[5] У том процесу већина сквамозних ћелија донорске мембране преживе. Након ове интервенције драматично и наглашено зауставља се пропадање рожњаче-
Десцеметова мембрана је такође место таложења бакра код пацијената са Вилсоновом болешћу или другим обољењима јетре, које доводи до формирања Кајзер-Флајшеровог прстена.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Tissue Distribution of Type VIII Collagen in Human Adult and Fetal Eyes” (PDF). Investigative Ophthalmology and Visual Science. 1991-08-01. Приступљено 2014-08-17.
- ^ Joyce, N (2003). „Proliferative capacity of the corneal endothelium”. Progress in Retinal and Eye Research. 22 (3): 359—389. ISSN 1350-9462. doi:10.1016/s1350-9462(02)00065-4.
- ^ Johnson DH, Bourne WM, Campbell RJ: The ultrastructure of Descemet's membrane. I. Changes with age in normal cornea. Archives of Ophthalmology 100:1942, 1982
- ^ „Descemet Membrane Detachment - EyeWiki”. eyewiki.org. Приступљено 2024-06-22.
- ^ Stuart AJ, Virgili G, Shortt AJ (2016). „Descemet's membrane endothelial keratoplasty versus Descemet's stripping automated endothelial keratoplasty for corneal endothelial failure”. Cochrane Database Syst Rev (3): CD012097. doi:10.1002/14651858.CD012097
.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
