Десцеметова мембрана

Десцеметова мембрана
Десцеметова мембрана
	Вертикални пресек људске рожњаче у близини њене ивице. Епител; Предња еластична ламина; Супстанција проприја; Задња елестићна ламина; Ендотел предње коморе; Коса влакна у предњем слоју субстанце проприје; Ламеле, чија су влакна пресечена попречно, стварајући тачкасти изглед; Тело рожњаче која се појављују фусиформно на пресеку; Ламеле, чија су влакна исечена уздужно; Прелаз у склеру, са израженијом фибрилацијом и прекривен дебљим епителом; Мали крвни судови пресечени близу ивице рожњаче;
Детаљи
Изговор	English: /ˈdɛsəmeɪ/
Локација	Рожњача ока
Идентификатори
Латински	l. limitans posterior corneae
MeSH	D003886
TA	A15.2.02.021
FMA	58309
	Анатомска терминологија [edit on Wikidata]

Десцеметова мембрана (ДМ) је базална мембрана која се налази између праве супстанце рожњаче, која се такође назива строма, и ендотелног слоја рожњаче. Састоји се од различитих врста колагена (тип 4 и 8)^[1] из строме. Ендотелни слој се налази на задњем делу рожњаче. Десцеметову мембрану, као базалну мембрану ендотелнног слој, продукује један слој сквамозних епителних ћелија које чине ендотелни слој рожњаче.

Историја[уреди | уреди извор]

Десцеметова мембрана је име добила по француском лекару и ботаничару Жану Десцемету (1732–1810). Кроз историју позната је и као задња ограничавајућа еластична ламина, ламина еластица постериор и Демоурсова мембрана.

Грађа[уреди | уреди извор]

Десцеметова мембрана се састоји од низа протеина, укључујући фибронектин, ламинин, колаген типа 4 и 8, и протеогликан који садрже хепаран сулфат и дерматан сулфат. Код одраслих, десцеметова мембрана се састоји од два ултраструктурно различита слоја:

Предњег, тракастог слоја формираног од високо организованих колагених ламела и протеогликана. Овај слој се формира током гестације.

Задњег, аморфнијег слоја. Предњи слој се формира током гестације.

По рођењу, десцеметова мембрана је дебела око 3 μм. Након рођења, ендотелне ћелије рожњаче синтетишу задњи слој десцеметове мембране и овај слој наставља да се полако повећава током живота са просечном дебљином од 10 μм код старијих особа.^[2] Постепено повећање дебљине задњег слоја сугерише да ли има или нема деградације његових састојака односно да ли је брзина синтезе састојака већа од брзине деградације.^[3]

Клинички значај[уреди | уреди извор]

Одвајање десцеметове мембране једно је од обољење задње рожњаче које се најчешће јавља као компликација интраокуларне хирургије, или као последица трауме ока, па чак и спонтано. Након одвајања ДМ строма и епител рожњаче изнад њих отекну, а оштрина вида може бити трајно погођена. Иако се већина одвајања ДМ дешава спонтано, она се повлачи након операције, десцеметопексија, која се сматра златни стандард за лечење упорног одвајања ДМ.^[4]

Значајно оштећење десцементове мебране мембране као што су оштећења узрокована наследним стањем познатим као Фукова дистрофија (у којој десцеметова мембрана прогресивно отказује, а рожњача се згушњава и замагљује јер је размена хранљивих материја/течности између рожњаче и остатка ока прекинута) може захтевати трансплантацију рожњаче. У току операције хирург може састругати оштећену десцеметову мембрану и уметнути или трансплантирати нову мембрану узету из тела донора.^[5] У том процесу већина сквамозних ћелија донорске мембране преживе. Након ове интервенције драматично и наглашено зауставља се пропадање рожњаче-

Десцеметова мембрана је такође место таложења бакра код пацијената са Вилсоновом болешћу или другим обољењима јетре, које доводи до формирања Кајзер-Флајшеровог прстена.

Извори[уреди | уреди извор]

^ „Tissue Distribution of Type VIII Collagen in Human Adult and Fetal Eyes” (PDF). Investigative Ophthalmology and Visual Science. 1991-08-01. Приступљено 2014-08-17.
^ Joyce, N (2003). „Proliferative capacity of the corneal endothelium”. Progress in Retinal and Eye Research. 22 (3): 359—389. ISSN 1350-9462. doi:10.1016/s1350-9462(02)00065-4.
^ Johnson DH, Bourne WM, Campbell RJ: The ultrastructure of Descemet's membrane. I. Changes with age in normal cornea. Archives of Ophthalmology 100:1942, 1982
^ „Descemet Membrane Detachment - EyeWiki”. eyewiki.org. Приступљено 2024-06-22.
^ Stuart AJ, Virgili G, Shortt AJ (2016). „Descemet's membrane endothelial keratoplasty versus Descemet's stripping automated endothelial keratoplasty for corneal endothelial failure”. Cochrane Database Syst Rev (3): CD012097. doi:10.1002/14651858.CD012097 .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] „Tissue Distribution of Type VIII Collagen in Human Adult and Fetal Eyes” (PDF). Investigative Ophthalmology and Visual Science. 1991-08-01. Приступљено 2014-08-17.

[2] Joyce, N (2003). „Proliferative capacity of the corneal endothelium”. Progress in Retinal and Eye Research. 22 (3): 359—389. ISSN 1350-9462. doi:10.1016/s1350-9462(02)00065-4.

[3] Johnson DH, Bourne WM, Campbell RJ: The ultrastructure of Descemet's membrane. I. Changes with age in normal cornea. Archives of Ophthalmology 100:1942, 1982

[4] „Descemet Membrane Detachment - EyeWiki”. eyewiki.org. Приступљено 2024-06-22.

[Stuart-5] Stuart AJ, Virgili G, Shortt AJ (2016). „Descemet's membrane endothelial keratoplasty versus Descemet's stripping automated endothelial keratoplasty for corneal endothelial failure”. Cochrane Database Syst Rev (3): CD012097. doi:10.1002/14651858.CD012097 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]