Добрила Радосављевић
| добрила радосављевић | |
|---|---|
 Добрила Радосављевић Стара | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1896. |
| Место рођења | Брусник,  Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1943. |
| Место смрти | Рготина,  Србија. |
Добрила Радосављевић Стара (Брусник, 1896 — Рготина, 1943) револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и борац Зајечарског партизанског одреда.
Биографија[уреди | уреди извор]
Добрила Радосављевић рођена је 1896. године у селу Брусник код Зајечара. Удала се за учитеља из Неготина са којим је имала троје деце, сина Боривоја, рођеног 1922. године, ћерку Веру, рођену 1924. и сина Николу, рођеног 1926.
Политички рад[уреди | уреди извор]
Сво троје њене деце били су припадници Народноослободилачког покрета још као ученици гимназије, а Вера и Никола и чланови КПЈ.
Након што јој је 1942. године умро од упале плућа најстарији син, Боривоје, Добрила са Вером и Николом потпуно се предаје раду за народноослободилачки покрет. [1]
Априла 1943. због опасности од хапшења са Вером и Николом долази у Крајински партизански одред, који је у то време имао 50 бораца и представљао добро језгро за прихватање нових и вођење оружано−диверзантских и идејно политичких акција. [2]
У партизанима[уреди | уреди извор]
Од постојећег Крајинског и Тимочког партизанског одреда, као и Јастребачке чете 15. јуна 1943. формира се Тимочки батаљон, прва регуларна јединица народноослободилачке војске у Србији. Услед омасовљења, борци Тимочког батаљона подељени су 6. октобра 1943. на два батаљона којим је руководио заједнички штаб под именом Штаб Зајечарског партизанског одреда „Миленко Брковић Црни”.[3]
У одреду је била позната као храбар борац, која је у часовима предаха између маршева и борби прала и крпила рубље и одећу бораца. Није заплакала ни када јој је ћерка Вера ухапшена, мучена и убијена. Питала је само: „Како се држала?” [4]
Погибија[уреди | уреди извор]
Ухваћена је код Рготине, новембра 1943. када су борци Зајечарског партизанског одреда по задатку обезбеђивали превоз својих рањеника, који су били на лечењу и опоравку код сарадника Народноослободилачког покрета на подручју Крајине, и прихват нових бораца.
По повратку са тог десетодневног задатка напали су их Немци и четници који су сазнали да су партизани у том крају. Том приликом је Добрила тешко рањена и заробљена. Одведена је у Бор где је једно време лечена и подвргнута мучењу, али није одала људе НОП у Неготину, Зајечару, Рготини и другим местима. Обешена је у Рготини 19. децембра 1943.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Група аутора (1970). Међу првима, књига 4. Миодраг Марковић "Вера Радосављевић Нада". Зајечар: Новинска установа "Тимок". стр. 208.
- ^ Благојевић, Божидар (1988). Неготин и Крајина 1941-1944. Неготин: РО Музеј Крајине и Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча. стр. 119.
- ^ Благојевић, Божидар (1984). Неготин и Крајина у рату и револуцији 1941-1944. Неготин: Историјски архив Крајине, Кључа и Пореза. стр. 21.
- ^ Марковић, Миодраг (2014). Зајечар и околина - Народноослободилачка борба 1941-1945. Зајечар: Савез удружења бораца Народноослободилачких ратова Зајечар. стр. 256. ISBN 978-86-911781-2-3.