Вера Радосављевић Нада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВЕРА РАДОСАВЉЕВИЋ НАДА
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења(1922-09-22)22. септембар 1922.
Место рођењаБрусник, код Зајечара
 Краљевина СХС
Датум смрти8. септембар 1943.(1943-09-08) (20 год.)
Место смртиЗајечар
Србија Србија
Професијаученица
Чланица КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од5. јула 1951.

Вера Радосављевић Нада (Брусник, код Зајечара, 22. септембар 1922Зајечар, 8. септембар 1943), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 22. септембра 1922. године у Бруснику, код Зајечара. Потиче из учитељске породици. До 1932. године живела је у селима у околини Неготина, у којима је њен отац службовао, и где је завршила основну школу. Гимназију је учила у Скопљу, а у седмом разреду постала је активиста ђачке и студентске револуционарне омладине, и учествовала у свим акцијама.

Политички рад[уреди]

У осамнаестој години, 1940, Вера Радосављевић је примљена у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Исте године искључена је, с неколико другарица, из скопске гимназије, због растурања летака и писања парола против Краљевине Југославије. После искључења, враћа се у Неготин, где је и матурирала, јуна 1941. године.

У Неготину, 27. марта 1941. учествује у организацији и извођењу демонстрација омладине и народа против Тројног пакта, који је 25. марта потписала влада Цветковић−Мачек. Током априла, маја и јуна 1941. на подручју Неготина и околних села са групом чланова СКОЈ−а радила је на сакупљању оружја, муниције и друге опреме који су остали иза растурених јединица југословенске војске за потребе подизања устанка у Србији.[1]

У Неготину је наставила да ради с револуционарном средњошколском омладином. У време припрема устанка и стварања НОП одреда, активно се укључује у рад, растурајући партијску штампу и летке. Народноослободилачки покрет у том крају дошао је, крајем 1941. и почетком 1942. године, у кризу - партизански одреди су разбијени у неколико махова, а веза с Окружним комитетом КПЈ у Зајечару је често прекидана.

Почетком 1942. године умире јој од упале плућа две године старији брат Боривоје, и сам кандидат за пријем у КПЈ, па се Вера, млађи брат Никола и мајка Добрила потпуно предају раду за народноослободилачки покрет.[2]

Полагање венаца на споменик Вери Радосављевић у Неготину 1975.

Половином 1942. године, поново је успостављена веза с ОК КПЈ, па је њена активност постала још организованија. Крајем септембра 1942. године, примљена је у чланство Комунистичке партије Југославије, а у пролеће 1943. године постала је члан Среског комитета КПЈ за Неготин.

Одлуком партијског руководства, због опасности да буде откривена, Вера је крајем априла 1943. отишла у Крајински партизански одред с још неколико другова и другарица, међу којима су били њена мајка Добрила и брат Никола.[3] У Одреду је била задужена за политички рад у позадини.

Погибија[уреди]

Као члан Среског комитета КПЈ за неготински срез, Вера је радила на стварању Народноослободилачких одбора и партијских организација у Неготинској крајини. На том позадинском партијском раду ухватили су је одреди Српске државне страже, јуна 1943. године, у селу Трнавац, код Зајечара, и предали Гестапоу. Пред агентима Гестапоа, и поред мучења, Вера ништа није признала, нити ма кога из организације издала.

Немци су је 8. септембра 1943. године, с још десеторицом бораца, стрељали у центру Зајечара. О погибији Вере Радосављевић у Извештају Окружног комитета пише да се „држала пред непријатеем херојски” као и да је „држање другарице Наде после држања Брковића Црног најбоље у нашем крају”.[4]

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Спомен обележја[уреди]

Неготинским првоборцима, међу којима је и Вера Радосављевић Нада, подигнута је на улазу у неготинско гробље Спомен костурница. Од 14 медаљона са именима њен је први.

На кући у улици Вере Радосављевић бр. 27 у Неготину у којој је живела и у којој су одржавани састанци СК КПЈ за срез неготински подигнута је Спомен плоча.

У градском парку су подигнуте бисте народним херојима Бранку Перићу, Љуби Нешићу, Вери Радосављевић и Станку Пауновићу. Њену бисту је израдио познати вајар Милован Крстић. [5]

Њено име понела је и друга основна школа у Неготину, Основна школа "Вера Радосављевић", као и улица у којој је живела.

Референце[уреди]

  1. ^ Група аутора (1970). Међу првима, књига 4. Миодраг Марковић "Вера Радосављевић Нада". Зајечар: Новинска установа "Тимок". стр. 206. 
  2. ^ Група аутора (1970). Међу првима, књига 4. Миодраг Марковић "Вера Радосављевић Нада". Зајечар: Новинска установа "Тимок". стр. 208. 
  3. ^ Благојевић, Божидар (1988). Неготин и Крајина 1941-1944. Неготин: РО Музеј Крајине и Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча. стр. 119. 
  4. ^ Благојевић, Божидар (1988). Неготин и Крајина 1941-1944. Неготин: РО Музеј Крајине и Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча. стр. 138. 
  5. ^ Плавшић, Никола (2014). Крајинска споменица жртава у ратовима Србије 19. и 20. века. Неготин: Историјски архив. стр. 304. ISBN 978-86-84187-36-1. 

Литература[уреди]

  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. 
  • Хероине Југославије. Загреб: Спектар. 1980. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982.