Вера Радосављевић Нада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВЕРА РАДОСАВЉЕВИЋ НАДА
Radosavljevic Vera Nada.jpg
Вера Радосављевић Нада
Датум рођења(1922-09-22)22. септембар 1922.
Место рођењаБрусник, код Зајечара
 Краљевина СХС
Датум смрти8. септембар 1943.(1943-09-08) (20 год.)
Место смртиЗајечар
Србија Србија
Професијаученица
Чланица КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од5. јула 1951.

Вера Радосављевић Нада (Брусник, код Зајечара, 22. септембар 1922Зајечар, 8. септембар 1943), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 22. септембра 1922. године у Бруснику, код Зајечара. Потиче из учитељске породици. До 1932. године живела је у селима у околини Неготина, у којима је њен отац службовао, и где је завршила основну школу. Гимназију је учила у Скопљу, а у седмом разреду постала је активиста ђачке и студентске револуционарне омладине, и учествовала у свим акцијама. У осамнаестој години, 1940, примљена је у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Исте године искључена је, с неколико другарица, из скопске гимназије, због растурања летака и писања парола против Краљевине Југославије. После искључења, враћа се у Неготин, где је и матурирала, јуна 1941. године.

У Неготину је наставила да ради с револуционарном средњошколском омладином. У време припрема устанка и стварања НОП одреда, активно се укључује у рад, растурајући партијску штампу и летке. Народноослободилачки покрет у том крају дошао је, крајем 1941. и почетком 1942. године, у кризу - партизански одреди су разбијени у неколико махова, а веза с Окружним комитетом КПЈ у Зајечару је често прекидана.

Половином 1942. године, поново је успостављена веза с ОК КПЈ, па је њена активност постала још организованија. Те, 1942. године, примљена је у чланство Комунистичке партије Југославије, а у пролеће 1943. године постала је члан Среског комитета КПЈ за Неготин. Одлуком партијског руководства, због опасности да буде откривена, отишла у Тимочки партизански одред с још неколико другова и другарица, међу којима су били њена мајка и брат. У Одреду је била задужена за политички рад у позадини.

Као члан Среског комитета КПЈ за неготински срез, Вера је радила на стварању Народноослободилачких одбора и партијских организација у Неготинској крајини. На том позадинском партијском раду ухватили су је одреди Српске државне страже, јуна 1943. године, у селу Трнавац, код Зајечара, и предали Гестапоу. Пред агентима Гестапоа, и поред мучења, Вера ништа није признала, нити ма кога из организације издала.

Немци су је 8. септембра 1943. године, с још десеторицом бораца, стрељали у центру Зајечара.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]

  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. 
  • Хероине Југославије. Загреб: Спектар. 1980. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982.