Рготина

Рготина
Рготина;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Град	Зајечар
Становништво
— 2022.	1.017
Географске карактеристике
Координате	44° 00′ 25″ С; 22° 16′ 02″ И / 44.006833° С; 22.267333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	153 m
	Рготина Рготина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19214
Позивни број	019
Регистарска ознака	ZA

Рготина је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 1.017 становника.

Овде се налази Рготско језеро.^[1]

Историја

У селу постоји рудник кварцног песка, који је 1925. коришћен као сировина за фабрику стакла у Зајечару.^[2]

У септембру 1935. убијен је бивши председник општине Стојан Мијајловић.^[3]

У Рготини су, 15. септембра 1944. године, вођени преговори и потписан споразум између Радивоја Јовановића Брадоње, команданта 14. Српског корпуса НОВЈ и Фјодора Ивановича Толбухина, совјетског маршала и команданта 3. Украјинског фронта. У споразуму је предвиђено ослобађање Београда без директног удара на сам град.

Тито је, после консултација и убеђивања од стране Винстона Черчила, одустао од овог плана. Оригинал споразума чува се у Архиву ЦК КПСС у Москви.

Демографија

Према попису из 2022. године у насељу Рготина живи 879 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,12 година (45,57 код мушкараца и 50,98 код жена).^[4] У насељу има 395 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.^[5]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	2.223
1953.	2.331
1961.	2.539
1971.	2.578
1981.	2.407
1991.	2.088	2.054
2002.	1.721	1.760
2011.	1.452
2022.	1.017

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	1.704	99,01%
Македонци	5	0,29%
Власи	5	0,29%
Роми	1	0,05%
Бугари	1	0,05%
Југословени	1	0,05%
непознато	3	0,17%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
85+	9	10
80—84	10	24
75—79	25	23
70—74	35	60
65—69	49	56
60—64	49	37
55—59	24	34
50—54	51	33
45—49	41	29
40—44	33	18
35—39	34	16
30—34	34	34
25—29	26	24
20—24	24	20
15—19	25	18
10—14	29	19
5—9	23	15
0—4	17	9
Просек :	45,57	50,98

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	562	599	696	726	683	614	584

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	152	152	82	77	55	37	21	6	1	1	2,95

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	752	202	459	57	34
Женски	769	81	462	187	39
УКУПНО	1.521	283	921	244	73

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	323	24	0	163	42
Женски	148	52	0	30	11
Укупно	471	76	0	193	53

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	17	4	3	29
Женски	0	0	14	5	3
Укупно	0	17	18	8	32

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	0	5	2	3
Женски	0	0	3	6	15
Укупно	2	0	8	8	18

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	26
Женски	2	0	0	7
Укупно	5	0	0	33

Референце

^ „Rgotsko jezero je najčistije i najtoplije u Evropi”. Medija centar Bor. 30. 8. 2011. Архивирано из оригинала 15. 09. 2011. г. Приступљено 14. 1. 2021.
^ „Наша индустрија у Тимоку”, 24. окт. 1925, стр. 6
^ "Политика", 31. дец. 1935
^ ^а ^б „Попис 2022, Књига 2 – Старост и пол (стр. 498–499)” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 25. 5. 2023.
^ „Попис 2022, Књига 3 – Домаћинства према броју чланова (стр. 126)” (PDF). Републички завод за статистику. 7. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023.
^ „Попис 2011, Књига 20 – Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011. године” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 4. 2014. Приступљено 1. 12. 2019.
^ „Попис 2002, Књига 1 – Национална или етничка припадност (стр. 98–99)” (PDF). Републички завод за статистику. 31. 12. 2002. Приступљено 1. 12. 2019.

[1] „Rgotsko jezero je najčistije i najtoplije u Evropi”. Medija centar Bor. 30. 8. 2011. Архивирано из оригинала 15. 09. 2011. г. Приступљено 14. 1. 2021.

[2] „Наша индустрија у Тимоку”, 24. окт. 1925, стр. 6

[3] "Политика", 31. дец. 1935

[веза1-4] а ^б „Попис 2022, Књига 2 – Старост и пол (стр. 498–499)” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 25. 5. 2023.

[5] „Попис 2022, Књига 3 – Домаћинства према броју чланова (стр. 126)” (PDF). Републички завод за статистику. 7. 7. 2023. Приступљено 10. 7. 2023.

[6] „Попис 2011, Књига 20 – Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011. године” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 4. 2014. Приступљено 1. 12. 2019.

[7] „Попис 2002, Књига 1 – Национална или етничка припадност (стр. 98–99)” (PDF). Републички завод за статистику. 31. 12. 2002. Приступљено 1. 12. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]