Пређи на садржај

Рготина

Координате: 44° 00′ 25″ С; 22° 16′ 02″ И / 44.006833° С; 22.267333° И / 44.006833; 22.267333
С Википедије, слободне енциклопедије
Рготина
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ГрадЗајечар
Становништво
 — 2022.Пад 1.017
Географске карактеристике
Координате44° 00′ 25″ С; 22° 16′ 02″ И / 44.006833° С; 22.267333° И / 44.006833; 22.267333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина153 m
Рготина на карти Србије
Рготина
Рготина
Рготина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19214
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Рготина је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 1.017 становника.

Овде се налази Рготско језеро.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

У селу постоји рудник кварцног песка, који је 1925. коришћен као сировина за фабрику стакла у Зајечару.[2]

У септембру 1935. убијен је бивши председник општине Стојан Мијајловић.[3]

У Рготини су, 15. септембра 1944. године, вођени преговори и потписан споразум између Радивоја Јовановића Брадоње, команданта 14. Српског корпуса НОВЈ и Фјодора Ивановича Толбухина, совјетског маршала и команданта 3. Украјинског фронта. У споразуму је предвиђено ослобађање Београда без директног удара на сам град.

Тито је, после консултација и убеђивања од стране Винстона Черчила, одустао од овог плана. Оригинал споразума чува се у Архиву ЦК КПСС у Москви.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2022. године у насељу Рготина живи 879 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,12 година (45,57 код мушкараца и 50,98 код жена).[4] У насељу има 395 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.[5]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[6]
Година Становника
1948. 2.223
1953. 2.331
1961. 2.539
1971. 2.578
1981. 2.407
1991. 2.088 2.054
2002. 1.721 1.760
2011. 1.452
2022. 1.017
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
1.704 99,01%
Македонци
  
5 0,29%
Власи
  
5 0,29%
Роми
  
1 0,05%
Бугари
  
1 0,05%
Југословени
  
1 0,05%
непознато
  
3 0,17%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 562 599 696 726 683 614 584


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 152 152 82 77 55 37 21 6 1 1 2,95
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 752 202 459 57 34 0
Женски 769 81 462 187 39 0
УКУПНО 1.521 283 921 244 73 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 323 24 0 163 42
Женски 148 52 0 30 11
Укупно 471 76 0 193 53
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 17 4 3 29
Женски 0 0 14 5 3
Укупно 0 17 18 8 32
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 0 5 2 3
Женски 0 0 3 6 15
Укупно 2 0 8 8 18
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 26
Женски 2 0 0 7
Укупно 5 0 0 33

Референце

[уреди | уреди извор]