Драгољуб Галић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгољуб Галић
Драгољуб Галић за свој 108. рођендан, августа 2017. године
Лични подаци
Пуно имеДрагољуб Галић
Друга именанајстарији човјек у Републици Српској
Датум рођења(1909-10-12)12. октобар 1909.
Место рођењаГолеши код Бања Луке, Аустроугарска
Датум смрти26. август 2018.(2018-08-26) (108 год.)
Место смртиГолеши, Република Српска
, БиХ
Породица
СупружникМиља Галић
(1910—2005)
Деца7

Драгољуб Галић (Голеши код Бања Луке, 12. октобар 1909Голеши, 26. август 2018) био је српски стогодишњак који је у тренутку смрти био најстарија жива особа у Републици Српској.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Драгољуб Галић је рођен 12. октобра 1909. у Голешима код Бање Луке, у Аустроугарској (данас Босна и Херцеговина). Оженио се у време Краљевине Југославије. Драгољуб се највећим делом свог живота бавио пољопривредом и физичким пословима. За време Другог светског рата борио се против Независне Државе Хрватске (НДХ) као четник Драже Михаиловића и као партизан Јосипа Броза-Тита (15 дана).[3]

Галић је био у браку 75 година док му супруга Миља није умрла 2005. године у 95. години. Пар је имао седморо деце. Драгољуб је престао да пије и пуши око 40 година пре свог 108. рођендана.[4]

Касни живот[уреди | уреди извор]

До 106. године могао је да помаже сину у кошењу траве. У јануару 2012. успешно ми је инсталиран пејсмејкер. Он је био трећа најстарија особа на свету која је подвргнута таквој операцији.[5]

У време свог 108. рођендана имао је двоје живе деце, ћерку Крсту (85 година) и сина Дамјана (72 године). Имао је и 11 унучади и 16 праунучади. Живео је са снахом Јелком и сином Дамјаном.

Најстарија жива особа у Босни и Херцеговини, постао је 1. октобра 2016. године, након смрти 110-годишњег Јована Јовановића.

Галић је преминуо у селу Голеши, 26. августа 2018. године у доби од 108 година и 318 дана.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Најстарија жива особа у Босни и Херцеговини
1. октобра 201626. августа 2018
Мушка Поробић