Дуги предудар
Изглед
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/7/72/Dugi_predudar_2.jpg/50px-Dugi_predudar_2.jpg)
Дуги предудар (енгл. appoggiatura, фр. appoggiature)[1] је украс који се среће у музици барока и ране класике (XVIII век), закључно са Моцартом. То је наглашени тон, записан ситним нотним знаком (увек са нотном цртом навише!). Изводи се у трајању половине вредности следеће главне ноте. Значи, следећој ноти одузима половину њеног трајања[2][3], што илуструју следећи нотни примери:
=
То овако звучи:
Play (помоћ·инфо)
=
То овако звучи:
Play (помоћ·инфо)
=
То овако звучи:
Play (помоћ·инфо).
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/d/d6/Mocart%2C_klavirska_sonata_a-moll%2C_III_stav.jpg/580px-Mocart%2C_klavirska_sonata_a-moll%2C_III_stav.jpg)
После Моцарта, уместо дугог предудара пише се одговарајућа нотна вредност.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Р. Лазић - В. Перичић, Основи теорије музике.[непоуздан извор?]
- ^ Р. Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2012)[непоуздан извор?]