Извор странице Естонија

{{Кутијица за државе
| име државе = Република Естонија
| изворно име државе = {{native name|et|Eesti Vabariik}}
| име генитив = Естоније
| положај = EU-Estonia.svg
| застава = Flag of Estonia.svg
| грб = Coat of arms of Estonia.svg
| службени језик = [[Естонски језик|естонски]]
| главни град = [[Датотека:Tallinn greater coatofarms.png|20п]] [[Талин]]
| latd=59| latm = 26| latNS = N| longd = 24| longm = 45| longEW = E
| тип владавине = [[Унитарна држава|унитарна]] [[парламентарна република]]
| титула владара = [[Председник Естоније|Председник]]
| титула владара1 = [[Председник Владе Естоније|Премијер]]
| име владара = [[Алар Карис]]
| име владара1 = [[Каја Калас]]
| површина поредак = 129
| површина = 45339
| воде = 4,45%
| становништво поредак = 148
| становништво = 1331824
| извор_становништво =<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.ee/main-indicators |title=Национална агенција за статистику |access-date=29. 05. 2014. |archive-date=23. 11. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20121123153505/http://www.stat.ee/main-indicators |url-status=dead}}</ref>
| година пописа = 2021
| густина становништва = 30,6
| густина поредак = 
| независност тип = [[Историја Естоније|Независност]]
| независност коментар = од [[Руска Империја|Русије]] и [[Немачко царство|Немачке]]
| приступница догађај1 = Проглашена
| приступница датум1 = [[24. фебруар]] [[1918]].
| приступница догађај2 = Призната
| приступница датум2 = [[2. фебруар]] [[1920]].
| приступница догађај3 = [[немачко царство|Немачко]]-[[Совјетски Савез|Совјетска]] окупација
| приступница датум3 = [[16. јун]] [[1940]].
| приступница догађај4 = Поново призната
| приступница датум4 = [[20. август]] [[1991]].
| приступница догађај5 = Завршена
| приступница датум5 = [[6. септембар]] 1991.
| Приступ у ЕУ датум = [[1. мај]] [[2004]].
| БДП година = 2023
| БДП = {{раст}} 60.997 млрд.$
| БДП поредак = 113
| БДП по глави становника = {{раст}} 45,235$
| БДП поредак по глави становника = 41
| HDI година = 2021
| HDI = {{раст}} 0,890
| HDI поредак = 31
| HDI категорија = <span style="color:#090;">веома висок</span>
| валута = [[евро]] €
| стоти део валуте = [[цент]]
| код валуте = EUR
| временска зона = [[источноевропско време|ЕЕТ]] (-{[[UTC]]+2}-)<br>-{[[Источноевропско љетње вријеме|EEST]]}- (-{[[UTC]]+3}-)
| химна = -{[[Химна Естоније|Моја отаџбина, моја срећа и радост]]}-<br>{{small|({{јез-ест|Mu isamaa, mu õnn ja rõõm}})}} [[Датотека:US Navy band - National anthem of Estonia.ogg|центар]]
| домен = [[.ee]]
| позивни број = 372
| коментар =
|БДП номинални={{раст}} 41.799 млрд.$|БДП номинални година=2023|БДП номинални поредак=102|БДП номинални по глави становника={{раст}} 30,998$|БДП номинални поредак по глави становника=36}}

'''Естонија''' ({{јез-ест|Eesti}}), или званично '''Република Естонија''' ({{јез-ест|Eesti Vabariik}}), [[суверена држава|суверена]] је [[држава]] смештена у [[балтичке државе|балтичком региону]] [[Северна Европа|северне Европе]].<ref>{{Cite web |url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |title=United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications |access-date=10. 04. 2014 |archive-date=13. 07. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110713041240/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |url-status= }}</ref>{{напомена|Према [[Макрогеографски региони УН|географској регионализацији]] [[Уједињене нације|Уједињених нација]] Естонија се налази у географској регији [[Северна Европа]]. Неке географске школе, укључујући и српску, ову државу сврставају у географску регију [[Источна Европа]].}} Држава је стешњена између [[акваторија|акваторије]] [[балтичко море|Балтичког мора]] на северу и западу, [[Чудско-псковско језеро|Чудско-псковског језера]] и [[Русија|Русије]] на истоку и територије [[Летонија|Републике Летоније]] на југу. Са површином од 45.339 km² територијално је најмања међу земљама које излазе на обале Балтичког мора. Поред континенталног дела Естонији припада и преко 2.200 острва у акваторији Балтичког мора, а највећа међу њима су [[Сарема (острво)|Сарема]] (2.671 km²), [[Хијума (острво)|Хијума]] (989 km²) и [[Муху]] (198 km²).<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/history-of-Ukraine|title=Estonia|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Hiiumaa|title=Hiiumaa|url-status=live}}</ref>

Држава се налази у зони [[умереноконтинентална клима|умереноконтиненталне климе]] подложне јаким маритимним утицајима са Балтика. Територија је доста ниска, са просечном надморском висином од око 50 м, а надморска висина постепено расте идући ка југу, до максималних 318 м. Укупна дужина обалне линије је 3.794 km, док је дужина копнених граница 657 km. Од око 1.400 језера величином се издваја језеро [[чудско језеро|Пејпус]] (Чудско језеро) које Естонија дели са Русијом. Реке су бројне, али су углавном мањих дужина, бројне су мочваре и тресаве. Око половине државне територије прекривено је шумама у којима доминирају [[борови (род)|бор]], [[смрча]] и [[бреза]].

Прве људске насеобине на тлу данашње Естоније основане су пре око 11.000 година, а угро-фински преци савремених [[естонци|Естонаца]] населили су се на ово подручје пре 1800. п. н. е. Након векова тевтонске, данске, шведске и руске власти Естонија се по први пут изборила за своју независност након [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Потом почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]] 1940. поново потпада под власт [[Нацистичка Њемачка|Нацистичке Немачке]], а потом и [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] из чијег састава излази тек 1991. године. У Совјетском Савезу Естонија је егзистирала као засебна политичка јединица − [[Естонска Совјетска Социјалистичка Република]]. Савремена Естонија је демократска парламентарна република, и чланица је [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[Европска унија|Европске уније]], [[Савет Европе|Савета Европе]] и [[НАТО]] пакта. Такође је и део Шенгенске зоне, [[Еврозона|Еврозоне]], чланица је [[Светска банка|Светске банке]] и других међународних институција.

Држава је подељена на 15 округа. Главни и највећи град је [[Талин]] са нешто мање од пола милиона становника, а већи градови су још и [[Тарту]], [[Нарва (град)|Нарва]], [[Кохтла-Јарве]] и [[Парну|Пјарну]]. Са укупно око 1,3 милиона становника Естонија се налази међу земљама са најмањом популацијом у Европи. Основу популације чине Естонци који припадају угро-финској групи народа, и који чине око 70% становништва државе. Најбројнији мањински народ су Руси који чине око четвртине укупне популације. Једини званичан језик на територији целе земље је [[естонски језик|естонски]], и доста је сличан [[фински језик|финском]] и [[лапонски језици|лапонском језику]].

Естонија је у време постојања Совјетског Савеза била једна од привредно најразвијенијих држава, а висок степен развоја задржала је и након стицања независности. Данас је Естонија међу земљама са највећом стопом раста међу чланицама Европске уније, са веома високим [[индекс хуманог развоја|индексом хуманог развоја]], економским и грађанским слободама и слободом штампе. Образовни систем у земљи је јако развијен, а на ПИСА тестирању 2015. естонски средњошколци су заузели високо треће место у светским оквирима, одмах после [[Јапан]]а и [[Сингапур]]а. Након стицања независности у земљи се нарочито интензивно развијао информационо-технолошки сектор. Естонија је прва земља на свету која је својим грађанима омогућила гласање путем [[интернет]]а, а први такви избори одржани су [[2005]]. године.

== Етимологија ==
Према појединим хипотезама име ''Естонија'' изведено је од латинског термина ''[[Ести]]'' ({{јез-лат|Aesti}}) који је у писаним документима први пут употребио римски историчар [[Тацит]] (56−117) у свом свеобухватном делу ''Германија'' ({{јез-лат|De origine et situ Germanorum}}; написано око [[98]]. године).{{sfn|Marcantonio|2002|pp=21–23}}<ref>{{cite journal|first=В.| last=Collinder| title = An Introduction to the Uralic Languages|year=1975| issue = University of California Press|pages=12–167}}</ref> Према Тациту [[Германи]] су тим именом називали све народе који су живели североисточно од реке [[висла|Висле]], а њихова земља која је називана ''-{Aestui}-'' налазила се на подручју источно од данашње Шведске, те западно од Ситоније, на обалама [[балтичко море|Балтичког мора]]. Међутим, ови описи се вероватно односе на [[балтички народи|балтичке народе]] који су живели (и живе и данас) на подручјима нешто јужније од савремене Естоније. Иако није искључена могућност да је име естонске државе изведено од старогерманског термина, извесно је да се поменути опис није односио на [[угро-фински народи|угро-финске]] [[естонци|Естонце]].

У старонордијским сагама често се помиње „земља на истоку” под именом -{''Eistland''}-, а под истим именом се и данас назива Естонија у савременом [[исландски језик|исландском језику]].{{sfn|Ziemele|2002|p=26}} У старијим списима на латинском језику срећу се и називи ''-{Estia}-'' и ''-{Hestia}-''.{{sfn|Cole|2011|p=124}}

У [[естонски језик|естонском језику]] најстарији ендоним који се односи на Естонце као народ је -{''maarahvas''}-, са значењем „људи који живе од земље”,<ref name="ariste">Ariste, Paul (1956). Maakeel ja eesti keel. ''Eesti NSV Teaduste Akadeemia Toimetised'' 5: 117–24; Beyer, Jürgen (2007). Ist ''maarahvas'' (‚Landvolk‘), die alte Selbstbezeichnung der Esten, eine Lehnübersetzung? Eine Studie zur Begriffsgeschichte des Ostseeraums. ''Zeitschrift für Ostmitteleuropa-Forschung'' 56: 566–593.</ref> док се у савременом естонском језику име земље пише као -{''Eesti''}-. У савремени [[српски језик]] име ''Естонија'' вероватно је ушло преко [[руски језик|руског језика]] и истоветно је руском називу за ову земљу − -{''Эстония''}-.

Након што је Естонија обновила своју независност [[1991]]. године, у националном парламенту те земље је дошло до опширне јавне дебате о званичном имену земље на [[енглески језик|енглеском језику]]. Значајан део политичке елите је сматрао да суфикс ''-{–onia}-'' у имену ''-{Estonia}-'' (раније такође ''-{Esthonia}-'') иако латинског порекла сувише подсећа на словенске топониме на латинском, те да као такав не одговара угро-финском карактеру земљу. Покушала је да се наметне германизована алтернатива (''-{Estland}-''), што је и назив за ову земљу у већини [[германски језици|германских језика]] (на пример у [[немачки језик|немачком]], [[дански језик|данском]], [[norveški jezik|норвешком]], и [[шведски језик|шведском]]).

== Географија ==
{{Главни чланак|Географија Естоније}}
[[Датотека:Estonija mapa.jpg|десно|200п|Мапа Естоније]]
Република Естонија је смештена у источном делу [[балтичко море|балтичког басена]], на прелазу из [[Источна Европа|источне]] у [[Северна Европа|северну Европу]]. Обухвата територију површине 45.228&nbsp;km² и по том параметру налази се на 32. месту међу европским државама, односно на 132. месту у светским оквирима. Естонији припадају и територијалне воде Балтичког мора на удаљености од 12 [[наутичка миља|наутичких миља]] од обале (22,2&nbsp;km).<ref name="Обала">{{cite encyclopedia| title = General overview of Estonian nature — The Baltic Sea| url = http://www.estonica.org/en/Nature/The_Baltic_Sea/The_Baltic_Sea/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 29. 1. 2017.| archive-date = 18. 12. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20161218061502/http://www.estonica.org/en/Nature/The_Baltic_Sea/The_Baltic_Sea/| url-status =}}</ref>

Најсевернија тачка Естонија лежи на северној обали острва [[Вајндло]] на координатама {{coord|59|49|17|N|26|21|31|E}}, док је најсевернија тачка континенталног дела полуострво Пурекари на {{coord|59|40|31|N|25|41|49|E}}. Најјужнија тачка је код села Наха на летонској граници, на координатама {{coord|57|30|33|N|26|37|00|E}}. Западни екстрем налази се на острву [[Нотама]] на {{coord|58|19|20|N|21|45|51|E}} (у континенталном делу то је рт Рамзи на {{coord|59|01|31|N|23|24|15|E}}), док је најисточнија тачка источно од града [[Нарва (град)|Нарве]] на {{coord|59|22|13|N|28|12|36|E}}. Највећа удаљеност између два локалитета крећући се друмом износи око 400&nbsp;km. Већина острва се налази у близини континенталног дела земље, а најудаљеније је острво Рухну у Ришком заливу које је од копна удаљено 65&nbsp;km.<ref>{{cite encyclopedia| title = General overview of Estonian nature — Location| url = http://www.estonica.org/en/Nature/Location_and_natural_conditions/Location/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 27. 1. 2017.| archive-date = 18. 12. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20161218061437/http://www.estonica.org/en/Nature/Location_and_natural_conditions/Location/| url-status =}}</ref>

На северу и истоку Естонија излази на обале Балтичког мора, односно на његове заливе, [[фински залив|Фински]] на северу и [[ришки залив|Ришки]] на југозападу. Фински залив раздваја Естонију од [[финска|Финске]] Удаљеност између [[Хелсинки]]ја и [[Талин]]а износи свега 87&nbsp;km), док је централни део Балтичког мора раздваја од [[шведска|Шведске]]. Укупна дужина естонске обале, укључујући и обале балтичких острва, је 2.551&nbsp;km.<ref name="Обала"/> Естонија има копнене границе на југу и истоку, у укупној дужини од 657&nbsp;km. На југу се граничи са [[летонија|Летонијом]] у дужини од 333&nbsp;km, док је на истоку граница са [[Русија|Руском Федерацијом]], односно њеним областима [[псковска област|Псковском]] и [[лењинградска област|Лењинградском]], у дужини од 324&nbsp;km. Највећи део државне границе са Русијом има природни карактер и протеже се акваторијем [[чудско-псковско језеро|Чудско-псковског језера]] и реком [[нарва (река)|Нарвом]], док је једина копнена граница на подручју [[печорски рејон|Печорског рејона]] Псковске области. Власти Естоније сматрају Печорски рејон (територија површине 1.251&nbsp;km²) делом своје територије под привременом окупацијом Русије.<ref>{{cite news|title=Russia spurns Estonia border deal| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4626141.stm| accessdate=24. 8. 2012.| newspaper = BBC News|date=27. 6. 2005.}}</ref><ref>{{cite news|last=Socor| first = Vladimir| title = Russia cancels border treaty, assails Estonia| newspaper = Jamestown| url = http://www.jamestown.org/programs/edm/single/?tx_ttnews%5Btt_news%5D=30600&tx_ttnews%5BbackPid%5D=176&no_cache=1| publisher = The Jameston Foundation| accessdate=24. 8. 2012.}}</ref>

{{Географска локација
| Центар = Естонија 
| Северозапад = {{застава|Шведска}}
[[Балтичко море]]
| Север = {{застава|Финска}}
[[Фински залив]]
| Североисток = [[Фински залив]]
| Запад = [[Балтичко море]]
| Исток = {{застава|Русија}} ([[Лењинградска област]])
| Југозапад = [[Ришки залив]]
| Југ = {{застава|Летонија}}
| Југоисток = {{застава|Русија}} ([[Псковска област]])
}}

=== Геологија ===
[[Датотека:Panga pank-2-mauricedb.jpg|мини|лево|200п|Кречњачке формације уз северну естонску обалу]]
Највећи део естонске територије граде [[палеозоик|палеозојске]] седименте стене прекривене нешто тањим [[квартар]]ним наслагама. Палеозојске стене избијају на површину једино у приобалним подручјима и језерско-речним депресијама, на местима где је ерозија оголила површински квартарни слој. Северна обала у својој основи изграђена је од [[кречњак|кречњачких стена]] и подложна је интензивној [[марински процес|абразији]]. Депресије у централном делу земље настале су на контакту тврђих [[силур]]ских кречњака са мекшим [[девон (периода)|девонским]] [[пешчар]]има. Пре око 350 милиона година, крајем девона, дошло је до коначног повлачења мора са садашњег естонског копна. Море је за собом оставило песковити плато који се протеже од [[финска|Финске]] на северу до [[летонија|Леоније]] на југу, те од [[русија|Русије]] до [[шведска|Шведске]]. Интензивна [[ерозија]] површинских централних делова Естоније и обала [[фински залив|Финског залива]] започела је пре око 65 милиона година (почетком [[кенозоик]]а) и трајала је све до последње плеистоцене глације (пре око 2 милиона година). У то време Северноестонски клинт је имао висину и до 150 m и раздвајао је северне делове кречњачког платоа од депресија којима су текле реке на подручју данашњег Финског залива.<ref name="Topography"/>

Савремени рељеф Естоније последица је деловања плеистоцених ледника. Пре око 12.000 година готово већина савремене естонске територије била је прекривена моћним леденим наслагама залеђеног Балтичког језера. Северна и западна обала Естоније је пре око 7.000 година била под водама тадашњег [[литориново море|Литориновог мора]] (претходника савременог Балтичког мора). Лед који се на крају плеистоцене глацијације постепено повлачио ка северу са собом је носио знатне количине финих глина и песака са виших подручја и таложио их у низијским подручјима уз обалу. Плеистоцена глацијација је тако у потпуности изменила рељеф тог подручја. У односу на преглацијални период ниво мора је порастао за више од 100 m и вода је прекрила је значајна подручја која су раније била на сувом. Након топљења моћних ледених наслага тло се ослободило притиска, што је довело до постепеног издизања нивоа копна, а процес издизања и данас је уочљив у северозападном делу земље где се на годишњем нивоу тло диже за 2−3 милиметра.<ref name="Topography"/> Издизање за последицу има повећање копнене масе, а уз обалу се формирају бројна нова острвца и хриди.

Површинске квартарне наслаге формирале су се током и после последњег глацијалног процеса. Просечна дебљина глацијалних седимената на платоима северне и централне Естоније је од 2 до 3 метра, док је у јужним деловима 5−10 m. Кречњачки платои на којима је приметно одсуство квартарних седимената − или су ти седименти пак јако танки (свега неколико центиметара) − називају се ''алвари''.<ref name="Земљиште">{{cite encyclopedia| title = General overview of Estonian nature — The Quaternary cover and soil cover| url = http://www.estonica.org/en/Nature/Location_and_natural_conditions/The_Quaternary_cover_and_soil_cover/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 28. 1. 2017.| archive-date = 18. 12. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20161218061442/http://www.estonica.org/en/Nature/Location_and_natural_conditions/The_Quaternary_cover_and_soil_cover/| url-status =}}</ref> Максимална дебљина квартарних седимената, која достиже и до 100 m, приметна је у древним долинама и акумулационим моренским побрђима на крајњем југу и југоистоку.<ref name="Земљиште"/>

Значајан утицај на развој савременог рељефа у низијским подручјима одиграле су бројне [[тресава|тресаве]]. Прва тресетишта у Естонији настала су пре око 8.000 година, а најинтензивнији процес настанка тресета у мочварама одиграо се током последње две хиљаде година. Ниске тресаве данас прекривају око петине естонске територије.<ref name="Topography"/>

Северни део Естоније је [[земљотрес|сеизмички]] активно подручје, а трусови, иако ретки, нису неуобичајена појава. Најјачи земљотрес који је погодио ову земљу десио се [[25. октобар|25. октобра]] [[1976]]. са епицентром у мору недалеко од северне обале острва [[Осмусар]]. Хипоцентар труса се налазио на дубини од 10−13&nbsp;km, а магнитуда у хипоцентру износила је 4,7 степени [[рихтерова скала магнитуде потреса|рихтерове скале]].<ref name="Publishers2005">{{Cite book| author = Estonian Academy of Science | title = Proceedings of the Estonian Academy of Sciences, Geology| url = https://books.google.com/books?id=q3mK64Ef2MQC|year=2005| publisher = Estonian Academy Publishers}}</ref> Земљотрес је изазвао мања оштећења на старијим објектима, а на неким местима је дошло и до мањег урушавања стена уз обалу. Био је то званично најјачи земљотрес икада у Естонији.<ref name="KoeberlMartínez-Ruiz2003">{{harvnb|Koeberl|Martínez|2003|p=345}}</ref>

=== Рељеф ===
[[Датотека:Relief map of Estonia.png|мини|десно|200п|Хипсометријска мапа Естоније]]
[[Датотека:Valaste waterfall, June 2010, 2.jpg|мини|десно|200п|Водопад Валасте]]
Естонија обухвата северозападни део простране [[Источноевропска низија|Источноевропске равнице]] и њеним рељефом доминира ниско и равно земљиште и мања узвишења [[морена (геоморфологија)|моренског]] порекла местимично испресецана речним долинама и ујезереним депресијама.<ref>{{Cite web |url=http://www.estonica.org/media/files/images/17/175712466079-eesti-fyys-ingliss_gif_662x473_q100.jpg |title=Детаљнија топографска мапа Естоније |access-date=29. 01. 2017. |archive-date=31. 05. 2017. |archive-url=https://web.archive.org/web/20170531165850/http://www.estonica.org/media/files/images/17/175712466079-eesti-fyys-ingliss_gif_662x473_q100.jpg |url-status=}}</ref> Просечна надморска висина је око 50 m и постепено расте идући од балтичких обала ка унутрашњости. Највиша тачка је брдо [[Сур Мунамаги]] ({{јез-ест|Suur Munamägi}}) на крајњем југоистоку земље, на побрђу [[Ханја]] <!--(Haanja)-->, које са надморском висином од 318 m уједно представља и највишу тачку источне [[балтичке државе|балтичке регије]].<ref name="Topography">{{cite encyclopedia| title = General overview of Estonian nature — Topography| url = http://www.estonica.org/en/Nature/Location_and_natural_conditions/Topography/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 27. 1. 2017.| archive-date = 13. 04. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20160413004837/http://www.estonica.org/en/Nature/Location_and_natural_conditions/Topography/| url-status =}}</ref>

Побрђа заузимају углавном централне, јужне и југоисточне делове земље, а њихове основе су углавном на надморским висинама од 75 до 100 m. Побрђа су обично међусобно раздвојена дубоким депресијама којима пролазе речни токови. У зависности од деловања спољашњих сила на рељеф виших делова, естонска побрђа, у основи моренског порекла, деле се на акумулативна и ерозивна. Ерозивна побрђа су углавном доста заравњена, а њихова стеновита основа је прекривена релативно танким слојем квартарних стена. Два најтипичнија ерозивна побрђа у Естонији су [[Пандивере]] у централном делу (највиши врх је ''Емумаги'' <!--Emumägi--> на 166 m) и [[Сакала]] (са највишим врхом ''Руту'' на 146 m) у јужном делу земље.<ref name="Topography"/> Акумулативна побрђа знатно су виша, рашчлањенија и такође су прекривени нешто моћнијим квартарним седиментима. Три најзначајнија побрђа акумулативног типа су Ханја на југоистоку (где се налази и највиша тачка у земљи, брдо ''Сур Мунамаги'' са 318 m висине), на југу је побрђе [[Отепа]] ({{јез-енг|Otepää}}, највиша тачка је брдо ''Куце'' са 217 m), те [[Карула]] на југу (са највишом тачком ''Ребесејарве Торнимаги'' на 137 m).<ref name="Topography"/> Виша подручја су још и [[Глацијални процес#Напуштене (сталожене) морене)|друмлини]]{{напомена|Друмлини су лепо заобљени брегови, издужени у једном правцу, с врло благим нагибом у правцу кретања леда. Изграђени су од финозрних подинских морена. У језгру друмлина може се наћи и матична стена. Карактеристика су простора некадашњег развоја инландајса. Сматра се да настају прерадом подинских морена.}} [[Садјарве]] ({{јез-ест|Saadjärve}}) са висином од 144 метра, [[Западносаремско побрђе]] (54 метра) и побрђе [[Јихви]] (-{''Jõhvi''}-; 81 m).<ref name="Topography"/>

У виша подручја убрајају се и леднички платои који се налазе у северном делу земље, а најупечатљивији су платои [[Харјума|Харју]] и [[Виру]]. Оба платоа су од обале [[Фински залив|Финског залива]] одвојена стрмом ескарпом балтичког клифа (или глинта) и леже на надморским висинама између 30 и 70 m. Равна и једнолична површина платоа је местимично пресечена речним долинама и крашким удубљењима. Плато Харју је услед интензивне ерозије рашчлањен на неколико мањих платоа (''Томпеа'' и ''Вијмси'' код [[Талин]]а и архипелаг [[Пакри]]). С друге стране природни рељеф платоа Виру је модификован вештачким путем услед експлоатације [[уљни шкриљац|уљних шкриљаца]], одлагања јаловине и пепела. У јужном делу налази се плато [[Уганди]] (висине 40−100 m) изграђен од пешчара и рашчлањен древним долинама. Нешто виша подручја су и [[Средњоестонска равница]] (60−80 m) и [[Корвема]] (-{''Kõrvemaa''}-; 50−90 m висине)

Низијска подручја распрострањена су уз обале [[балтичко море|Балтичког мора]], Чудско-псковског језера и језера [[Вирцјарв]] (-{''Võrtsjärv''}-). Надморска висина је ту испод 50 m, а терен је често плављен. Низије заузимају око половине естонске територије, а најпространије се налазе у северозападним и западним деловима земље. Највеће низијско подручје је [[Западноестонска низија]] која представља ниско и замочварено подручје са ког се местимично издижу кречњачка узвишења висине до 20 m (''Кирбла'', ''Михкли Салумаги'', ''Салевере Салумаги'' и други).<ref name="Topography"/> Јужније уз обале [[ришки залив|Ришког залива]] је [[Парнска низија]], такође мочварно подручје у чијој основи се налазе девонски пешчари. Од мора је одвојена високим пешчаним динама које се пружају уз обале Ришког залива.<ref name="Topography"/>

Западноестонска низија се даље на западу наставља на острва западноестонског архипелага чијим рељефом доминирају ниска и равна подручја максималне висине до 20 m. Надморска висина на острвима постепено расте идући ка западу, а посебно долази до изражаја на западу [[Сарема (острво)|Сареме]] и на полуострву ''Сирве'' на [[Хијума (острво)|Хијуми]]. Дуж северне обале Сареме и острва [[Муху]] протеђе се до 21 метра високи Панга [[литица|клиф]].

Већим делом северне обале простире се уска [[Северноестонска приобална равница]], стешњена између вода Финског залива на северу и Балтичког клинта на југу. Ширина овог подручја варира од неколико метара до двадесетак километара, и на том делу обале налазе се бројна мања полуострва, заливи и острва. Уз северне и западне обале Чудско-псковског језера (на естонском се то језеро назива ''Пејпси'') такође се налазе ниске и мочварне равнице, а исти карактер има и депресија уз језеро Вирцјарв (Вирцјарвска низија, у јужном делу земље). Уз северну обалу Чудског језера је низија [[Алутагусе]], док је западно [[Пејпска приобална низија]].<ref name="Topography"/>

Депресије и долине такође представљају значајне облике рељефа у јужном делу земље и стешњене су између нешто виших побрђа која међусобно раздвајају. Долина реке [[валга|Валге]] (висина 40−80 m) раздваја побрђе Сакала са једне од Каруле и Отепа са друге стране. Долина Валге на североистоку се наставља на долину реке [[Мали Емајиги]] која се даље пружа све до Псковског језера. Између Ханје и Каруле се налазе долине Виру и Харгла (висине 70−100 m).

<center>
<gallery mode="packed">
Датотека:Luftbild Finnischer Meerbusen.jpg|<small>Сателитски снимак Естоније</small>
Датотека:Osmussaar 2001.jpg|<small>Обала острва [[Осмусар]]</small>
Датотека:Roosa hommikuudu Tolkuse rabas.jpg|<small>Под [[тресава]]ма је 2.549&nbsp;km² (или 5,6% ) естонског копна</small><ref>[http://issuu.com/elfond/docs/estonian_mires_inventory?mode=embed Estonian Mires Inventory] Compiled by Jaanus Paal and Eerik Leibak. [[Estonian Fund for Nature]]. Tartu, 2011. [https://web.archive.org/web/20140710235254/http://issuu.com/elfond/docs/estonian_mires_inventory?mode=embed Архивирано] 10. 7. 2014. на -[[Wayback Machine]]}-.</ref>
Датотека:Haanja 2010 01 1.jpg|<small>Под шумама је 50% површина.</small>
Датотека:Hommik Viru rabas.jpg|<small>Најдужа дрвена стаза кроз тресаву има дужину од 627&nbsp;km.</small><ref>{{cite web|url=http://loodusegakoos.ee/hiking-route/aegviidu-ahijarve-672-km| title = Hiking Route: Aegviidu-Ähijärve 672 km – Loodusega koos RMK| work = Loodusega Koos| accessdate=27. 3. 2015.}}</ref> 
</gallery>
</center>
[[Балтички клинт]] који се простире уз северну обалу Естоније представља једну од најдужих ерозивних ескарпи у целој [[Северна Европа|северној Европи]] (простире се од [[Оландска Острва|Оландских острва]] до језера [[Ладога]]). У северозападним и североисточним деловима Балтички клинт има карактер ерозивног клифа и излази на обале Финског залива. Највиши део Естонског клифа налази се код Онтике и висок је 56 m.

=== Балтичка обала и острва ===
[[Датотека:Abruka maja, 2010.jpg|мини|десно|200п|Стара традиционална кућа на острву [[Абрука]]]]
[[Датотека:Pakri aerial.jpg|мини|десно|200п|Поглед из авиона на острва [[Пакри]]]]
На северу и западу Естонија излази на обале [[балтичко море|Балтичког мора]], односно на обале његових залива, [[фински залив|Финског]] на северу и [[ришки залив|Ришког]] на југозападу. Укупна дужина морских обала континенталног дела Естоније је 1.242&nbsp;km, а рачунајући и острва естонска балтичка обала дугачка је 2.551&nbsp;km.<ref name="Обала"/> Најдужу обалу међу острвима има острво [[Сарема (острво)|Сарема]] са 854&nbsp;km.<ref name="Обала"/> 
  
Естонска обала је доста разуђена и препуна је малих и плитких залива и полуострва. Уз обалу се налазе бројна стеновита острвца и гребени, а море је дуж целе естонске обале релативно плитко. Најплићи део је подручје Хијуског плићака који се налази на око 15&nbsp;km северозападно од Хијуме, а где дубина мора на појединим местима достиже свега 1 m.<ref name="Обала"/> Највеће дубине унутар естонских територијалних вода су у Финском заливу, где дубине достижу до 100 m, док је максимална дубина Ришког залива 50−60 m. Ришки залив је на северу преко плитког пролаза [[Вајнамери]] (-{''Väinameri''}-), површине 2.200&nbsp;km², повезан са Финским заливом. Балтичко море се одликује јако малим плимним таласима чија је просечна висина око 10&nbsp;cm. Просечна висина валова је 1−2 метра, док највиши валови настају за време јаких олуја и њихова висина се креће до 10 m на отвореном мору, око 6 m у Финском и 3−4 метра у Ришком заливу.<ref name="Обала"/> Највећи заливи су [[нарвски залив|Нарвски]] и [[талински залив|Талински]] у Финском, те [[парнски залив|Парнски]] у Ришком заливу. 
 
Естонији припада укупно 2.355 острва, рачунајући и балтичка и језерска острва. Највећа група острва, налази се западно од западне обале земље и северно од Ришког залива, а реч је [[западноестонски архипелаг|Западноестонском архипелагу]].

Западноестонска острва од копна раздваја уски и плитки [[вајнамери|Вајнамерски пролаз]]. Укупна површина архипелага је око 4.000&nbsp;km², а чини га око 500 острва.<ref name="UNESCO">{{cite web|title=West Estonian Archipelago| url = http://www.unesco.org/new/en/natural-sciences/environment/ecological-sciences/biosphere-reserves/europe-north-america/estonia/west-estonian-archipelago/| publisher = UNESCO| accessdate=16. 6. 2016.}}</ref> Углавном је реч о мањим острвима често занемарљиве површине, а свега 5 острва у овом архипелагу има површину већу од 10&nbsp;km². Површином највеће естонско острво је острво Сарема, које је са површином од 2.672&nbsp;km² четврто по величини острво у Балтичком мору (после [[Селанд]]а, [[Готланд]]а и [[Фин (острво)|Фина]]). Сарема је релативно ниско и равно острво, а једино је нешто издигнутији његов крајњи западни део где се налази моренско [[Западносаремско побрђе]] максималне висине до 54 метра.<ref>{{cite encyclopedia| title = Estonian nature by regions — Saaremaa| url = http://www.estonica.org/en/Nature/West-Estonian_islands/Saaremaa/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 30. 1. 2017.| archive-date = 07. 05. 2021.| archive-url = https://web.archive.org/web/20210507004921/http://www.estonica.org/en/Nature/West-Estonian_islands/Saaremaa/| url-status =}}</ref> Друго по величини острво у архипелагу је [[хијума (острво)|Хијума]] са површином од 989&nbsp;km². Хијума је нешто виша у поређењу са Саремом, а на највишој тачки на острву, брду Кипу на 67 m висине, налази се најстарији естонски светионик. Знатније површине имају још и острва [[Муху]] (198&nbsp;km²), [[Вормси]] (93&nbsp;km²) и [[Касари]] (19,3&nbsp;km²).<ref name="Острва2">{{cite encyclopedia| title = Estonian nature by regions — The islands in the Väinameri Sea and the Gulf of Riga| url = http://www.estonica.org/en/Nature/West-Estonian_islands/The_islands_in_the_V%C3%A4inameri_Sea_and_the_Gulf_of_Riga/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 30. 1. 2017.| archive-date = 15. 08. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20160815062015/http://www.estonica.org/en/Nature/West-Estonian_islands/The_islands_in_the_V%C3%A4inameri_Sea_and_the_Gulf_of_Riga/| url-status =}}</ref>

Највећа острва у Ришком заливу су [[Кихну]] (16,4&nbsp;km²) у источном делу, [[Рухну]] (11,4&nbsp;km²) у централном и [[Абрука]] (8,78&nbsp;km²) у северном делу залива (јужно од јужне обале Сареме).<ref name="Острва2"/>

У Финском заливу се налази око стотињак острва која територијално припадају Естонији, а већина њих се налази готово уз саму обалу. Најсеверније међу њима је острво [[Вајндло]] са површином од свега око 6 хектара, а од обале су нешто даља још и острва [[Кери (острво)|Кери]] (површине 3 ха) и [[Ухтју]] (10 ха). највећа острва у овом делу естонске акваторије су [[Најсар]] (18,6&nbsp;km²) северно од [[Талин]]а, те архипелаг [[Пакри]] који чине два острва укупне површине 24,7&nbsp;km² (''Сур Пакри'' са 11,6&nbsp;km² и ''Вајке Пакри'' са 12,9&nbsp;km²). Већа острва у заливу су још [[Прангли]] (6,44&nbsp;km²), [[Осмусар]] (4,69&nbsp;km²) и [[Аегна]] (2,9&nbsp;km²). Острво Осмусар представља најзападнију тачку Финског залива.<ref>{{cite encyclopedia| title = Estonian nature by regions — The islands of the Gulf of Finland| url = http://www.estonica.org/en/Nature/Gulf_of_Finland_and_the_North-Estonian_coastal_plain/The_islands_of_the_Gulf_of_Finland/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 30. 1. 2017.| archive-date = 18. 12. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20161218061237/http://www.estonica.org/en/Nature/Gulf_of_Finland_and_the_North-Estonian_coastal_plain/The_islands_of_the_Gulf_of_Finland/| url-status =}}</ref>

Највеће језерско острво је острво [[Пијрисар]] (површине 7,85&nbsp;km²) које се налази у јужном делу језера [[чудско језеро|Пејпус]].

[[Датотека:SorvePanorama070511.jpg|мини|центар|1000п|Панорамски поглед на полуострво Сорве, на југозападу [[сарема (острво)|Сареме]].]]

=== Хидрографија ===
[[Датотека:Narva Waterfall-3.jpg|мини|десно|200п|Водопад на реци [[нарва (река)|Нарви]]]]
[[Датотека:Ülemiste.JPG|мини|десно|200п|Језеро [[Илемисте]] јужно од Талина]]
Једна од основних одлика Естоније је веома разноврсна хидрографска мрежа на чији настанак су деловали климатски фактори и рељеф. Укупна годишња количина падавина је знатно виша од процента губљења воде услед испаравања, а остатак воде (200−300&nbsp;mm годишње) са копна ка океану отиче путем бројних мањих водотока. Цела територија Естонија одводњава се ка балтичком басену преко 4 сливна подручја:<ref name="Хидрографија">{{cite encyclopedia| title=General overview of Estonian nature — The hydrographic network| url=http://www.estonica.org/en/Nature/Location_and_natural_conditions/The_hydrographic_network/| encyclopedia=Encyclopedia Estonica| publisher=Eesti Instituut| accessdate=28. 1. 2017.| archive-date=18. 12. 2016.| archive-url=https://web.archive.org/web/20161218061447/http://www.estonica.org/en/Nature/Location_and_natural_conditions/The_hydrographic_network/| url-status=}}</ref> 
* сливно подручје језера [[Чудско језеро|Пејпси]] и реке [[нарва (река)|Нарве]] (38%);
* сливно подручје [[фински залив|Финског залива]] (уз изузетак реке Нарве; 21%);
* сливно подручје [[ришки залив|Ришког залива]] (32%) и 
* басен Западноестонских острва (9% територије).

Најважнија развођа у земљи су побрђа [[Пандивере]] и [[Сакала]] са којих реке теку у сва три правца. Територијом Естоније теку бројне реке, а заједничка одлика свих њих је доста кратак ток и низак ниво воде (изузев у пролеће када се топи снег и током влажнијих лета када су поплаве редовна појава). Свега 10 река има дужину тока изнад 100&nbsp;km, а већина њих тече у смеру језера Пејпси. Река са најдужим током у Естонији је [[Виханду]] (притока језера [[топло језеро|Ламијарв]]) са током од 162&nbsp;km.<ref name="Хидрографија"/> Река са највећим протоком у Естонији је [[нарва (река)|Нарва]] (дужина тока је 77&nbsp;km) чији просечан проток у зони ушћа износи 370 m³/s. Нарва је једина отока језера Пејпси. Река [[Емајиги]] повезује два највећа естонска језера, Пејпси и [[Вирцјарв]], а уједно је једина естонска река која је пловна целом дужином свог тока (од 101&nbsp;km). Најдужа река у централном и западном делу земље, и друга по дужини тока је [[Парну (река)|Парну]] са током од 144&nbsp;km. Реке [[Ахја]] и Виханду, које теку јужним делом земље, познате су по својим дубоким и питорескним кањонима омеђеним девонским пешчарима. Вода из река се неретко користи за снабдевање великих градова пијаћом водом, а типичан пример таквог облика водопривреде је река [[Пирита]] (105&nbsp;km) чије воде су преусмерене у језеро [[Илемисте]] (површине 9,436&nbsp;km²) из ког се престоница [[Талин]] снабдева водом. По дужини тока још се издвајају реке [[Пилцама (река)|Пилцама]] (135&nbsp;km), [[Педја]] (122&nbsp;km), [[Кејла]] (116&nbsp;km), [[Касари (река)|Касари]] (112&nbsp;km), [[Пјуза]] (109&nbsp;km) и [[Навести]] (100&nbsp;km).<ref name="Хидрографија"/>

На територији Естоније налази се око 1.200 природних језера чија површина је већа од 1 хектара. Унутрашње воде заузимају око 2.840&nbsp;km².<ref name="Хидрографија"/> Језера покривају око 4,7% државне територије Естоније, и неравномерно су распоређена по њеној територији. Највећи део језерских басена формиран је као последица топљења континенталног леда у последњем постглацијалном периоду. Већина језера налази се у побрђима на југу и југоистоку земље, у низији [[Алутагусе]], те у резервату природе [[Пихја Кирвема]] (-{''Põhja-Kõrvemaa''}-) на северу земље. На западним острвима налазе се бројна мања приобална језера која су настала услед издизања копна, а највеће међу њима је језеро [[Мулуту Сурлахт]] у јужном делу [[Сарема (острво)|Сареме]] (површина му варира од 14,4&nbsp;km² до 30&nbsp;km²). Занимљиво је да је вода код већине острвских језера слана. Многобројна мања језера налазе се у тресавама на западу земље, а таквих водених базена има преко 20.000 али су толико малих површина да се и не сматрају језерима. Свега 42 језера имају површину већу од 1&nbsp;km², док само 20 језера има дубину већу од 20 m. Најдубље је језеро [[Рјуге Сурјарв]] (-{''Rõuge Suurjärv''}- ) са дубином од 38 m.<ref name="Хидрографија"/>

Највећа језерска површина у Естонији налази се на западу земље, а реч је о [[Чудско-псковско језеро|Чудско-псковском језерском систему]] са укупном површином од 3.555&nbsp;km², од чега Естонији припада 1.570&nbsp;km² или 44% акваторије. Овај језерски систем чине три међусобно повезана језера — Пејпси (Чудско језеро) је на северу (2.610&nbsp;km²), Ламијарв (Топло језеро) у средини (235&nbsp;km²) и [[псковско језеро|Пихква]] (Псковско језеро) на југу (710&nbsp;km²). Највећи водостај у језеру је у пролеће, у време топљења снега, и у том периоду ниво воде у језеру се повећа за више од 1 метра и плави околно ниско земљиште, а површина језера се повећа за додатних до 780&nbsp;km². Најнижи водостај је током октобра месеца. Језеро је обично под ледом од краја новембра па до краја марта, а просечна дебљина леда је од 50 до 60&nbsp;cm.<ref name="Нарва">{{cite encyclopedia| title = Lake Peipsi and Narva River| url = http://www.estonica.org/en/Nature/Lake_Peipsi_and_Narva_River/Hydrology/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 31. 1. 2017.| archive-date = 18. 12. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20161218061347/http://www.estonica.org/en/Nature/Lake_Peipsi_and_Narva_River/Hydrology/| url-status =}}</ref> Највеће језеро на побрђу Отепа је језеро [[Пихајарв]] (-{''Pühajärv''}-) са површином од око 3&nbsp;km² и максималном дубином до 8,5 m (из језера отиче река Вајке Емајоги).<ref>{{cite encyclopedia| title = Uplands and depressions of South Estonia − The Otepää Upland| url = http://www.estonica.org/en/Nature/Uplands_and_depressions_of_South_Estonia/The_Otep%C3%A4%C3%A4_Upland/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 31. 1. 2017.| archive-date = 18. 12. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20161218061619/http://www.estonica.org/en/Nature/Uplands_and_depressions_of_South_Estonia/The_Otep%C3%A4%C3%A4_Upland/| url-status =}}</ref> У централном делу земље налази се језеро Вирцјарв које са површином од 270&nbsp;km² представља друго по величини естонско језеро.<ref name="Хидрографија"/> Већа језера су још и [[Садјарв]] (7,08&nbsp;km²), [[Вагула]] (5,187&nbsp;km²), [[Вејсјарв]] (4,8&nbsp;km²) и друга.

На територији Естоније данас постоји око 150 вештачких језера која су настала преграђивањем речних корита или наливањем природних депресија у земљи. Највеће вештачко језеро је [[Нарвско језеро]] на реци Нарви које Естонија дели са Русијом. Од укупно 200&nbsp;km² његове површине на тлу Естоније се налази 40&nbsp;km².<ref name="Хидрографија"/><ref name="Нарва"/>

Естонија је позната по бројним изворима, а према званичним подацима регистровано је њих око 5 хиљада (иако су већина њих јако мали и привремено активни). Неки од најлепших и водом најиздашнијих извора су ''Росна Алику, Есна, Пранди, Варангу и Симуна.

[[Датотека:Emajõgi on satellite image.jpg|мини|центар|900п|Мапа тока реке Емајиги (лево је језеро Вирцјарв, десно језеро Пејпси)]]

{{Реке Естоније}}

=== Клима ===
У климатском погледу Естонија је смештена у прелазној зони између благе [[океанска клима|морске]] и оштрије [[континентална клима|континенталне климе]], а значајан утицај на климу имају влажне ваздушне масе са [[атлантски океан|Атлантика]] које у ово подручје продиру преко [[балтичко море|Балтичког мора]]. Продори хладних и влажних ваздушних маса са [[Арктик]]а су редовна појава током зиме и пролећних месеци.

Због свега тога Естонија има нешто више температуре у поређењу са континенталнијим подручјима на истој географској ширини. Због велике географске ширине велике су разлике у дужини дана у зимском и летњем периоду. Најдужи дан је за време летњег солстиција и тада је дужина обданице 18 сати и 40 минута, док је најкраћа обданица за време зимског солстиција и траје свега 6 сати и 2 минута.<ref name="Клима">{{cite web| title=General overview of Estonian nature — Climate| url=http://www.estonica.org/en/Nature/Location_and_natural_conditions/Climate/| publisher=Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut| accessdate=31. 1. 2017.| archive-date=27. 12. 2014.| archive-url=https://web.archive.org/web/20141227203814/http://www.estonica.org/en/Nature/Location_and_natural_conditions/Climate/| url-status=}}</ref> Просечан број сунчаних сати на годишњем нивоу варира од 1.600 до 1.900, а инсолација је нешто виша у приобалном делу и на острвима.

Захваљујући утицајима са Балтика подручја уз обалу и острва у току зиме имају знатно блажу климу, а идући ка унутрашњости клима постаје све оштрија. Тако су просечне јануарске температуре ваздуха у западном делу земље од –2º до –4&nbsp;°C, док су у истом периоду у унутрашњости температуре крећу од –6º до –7&nbsp;°C. Најхладнији месец је фебруар.<ref name="Клима"/> У пролеће копно се пак много брже загрејава, те је ситуација обрнута и приобална подручја су знатно свежија, те је копно за око 3,5&nbsp;°C топлије. Температуре током лета су приближне у целој земљи и крећу се у просеку између 16,0&nbsp;°C и 17,4&nbsp;°C.<ref name="Клима"/> Просечне температуре ваздуха на годишњем нивоу крећу се од 4,3&nbsp;°C до 6,5&nbsp;°C. Апсолутна максимална температура ваздуха измерена је [[11. август]]а [[1992]]. у [[Виру]]у и износила је 35,6&nbsp;°C, док је апсолутно најнижа температура од –43,5&nbsp;°C измерена [[17. јануар]]а [[1940]]. у [[Јигева|Јигеви]].<ref name="Клима"/>

Просечна брзина ветрова у унутрашњим деловима земље је око 4 м/с, а на отвореном мору и у приобалном делу око 6 м/с. Олујни ветрови јачина изнад 15 м/с су ретки у унутрашњости, док у приобалним деловима земље овакви ветрови дувају од 30 до 15 дана годишње. Доминирају западни ветрови. Естонија се налази у зони доста влажне климе, те је влажност ваздуха доста висока током целе године и креће се у вредностима од 80 до 83%.<ref name="Клима"/> Влажност ваздуха је највиша током зимских месеци, а најнижа у мају када износи око 70%. Просечна годишња сума падавина варира од 550 до 800 милиметара, а највише падавина се излучи у унутрашњим деловима земље, посебно на побрђима. Апсолутни максимум количине падавина на годишњем нивоу је 1.157 mm, на месечном нивоу 351 mm, а на дневном 148 милиметара.<ref name="Клима"/> Снежни покривач је редовна појава током зимских месеци, и задржава се од 75 до 135 дана.<ref name="Клима"/>

Током зимских месеци ледени покривач се формира дуж обала, обично крајем октобра и почетком новембра, а отопи се до краја априла. Максималне температуре морске воде у летњим месецима крећу се од 16° до 17&nbsp;°C на улазу у Фински залив, па до 18° и 19&nbsp;°C у ивичним деловима мора.<ref name="Обала"/>

Вегетациони период траје од 180 до 195 дана, док је период без мраза између 110 и 190 дана.

<center>
<gallery widths="220px" heights="200px">
Датотека:Tartu EST climate.svg|[[Тарту]]
Датотека:Tallinn-kliima.svg|[[Талин]]
Датотека:Narva EST climate.svg|[[Нарва (град)|Нарва]]
Датотека:Vilsandi_EST_climate.svg|[[Вилсанди]]
</gallery>
</center>

=== Живи свет и екологија ===
[[Датотека:Alutaguse forests.jpg|мини|десно|200п|Мешовите шуме у долини Алутагусе]]
[[Датотека:Vaade tahkuna tuletornist4.jpg|мини|десно|200п|Четинарске шуме уз северну обалу [[Хијума|Хијуме]]]]

Територија Естоније налази се на самој граници између источноевропске и средњоевропске [[фитогеографија|фитогеографске]] области, што за последицу има доста велико флористичко богатство. На овом подручју егзистира 538 врста и подврста васкуларних биљака (или око 35% од укупног броја европских таксона).<ref name="Флора">{{cite web| title=General overview of Estonian nature — Flora| url=http://www.estonica.org/en/Nature/Flora_and_fauna/Flora/| publisher=Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut| accessdate=4. 2. 2017.| archive-date=23. 12. 2016.| archive-url=https://web.archive.org/web/20161223080834/http://www.estonica.org/en/Nature/Flora_and_fauna/Flora/| url-status=}}</ref> Од тог броја у земљи су регистрована 83 ендемска таксона.<ref name="Флора"/> Аутохтона флора је знатно обогаћена вештачким путем, превасходно захваљујући људској активности. На тлу Естоније је такође регистровано постојање око 2.500 врста алги и око 680 врста лишајева и маховина.<ref name="Флора"/>

Естонија се налази у северном делу зоне мешовитих шума умерених подручја, а под шумама је готово половина укупне државне територије. Најдоминантније врсте дрвећа су [[лужњак|храст лужњак]], [[смрча]], [[јасен]], [[Брест (биљка)|брест]], [[бреза]], [[јасика]], [[борови (род)|бор]], а у мочварним подручјима [[црна јова]].<ref>{{cite web| title=General overview of Estonian nature — Forests| url=http://www.estonica.org/en/Nature/Flora_and_fauna/Forests/| publisher=Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut| accessdate=4. 2. 2017.| archive-date=21. 12. 2016.| archive-url=https://web.archive.org/web/20161221133912/http://www.estonica.org/en/Nature/Flora_and_fauna/Forests/| url-status=}}</ref> Бројне ливаде које се простиру широм земље углавном су последица људске активности и развиле су се на крчевинама где су некада расле густе шуме.

[[тресава|Тресаве]] заузимају скоро четвртину државне територије и углавном су раширене у западном и северозападном делу, те на острвима. Најраширеније су високе тресаве у којима се током хиљада година наталожио доста дебео слој [[тресет]]а. У овим мочварама доминантне су [[маховине]] из рода ''-{[[Sphagnales]]}-'' које захваљујући својим апсорпционим способностима одржавају стабилан ниво воде у мочварним пределима. Поред маховина у овим мочварама расту и јестиве [[Rubus chamaemorus|морошке]], те -{''[[Rhododendron tomentosum]]''}- и друге патуљасте врсте. У нижим врстама доминантније су траве и [[иђирот|шаш]]. Мочварна подручја постепено прелазе у борове шуме.<ref>{{cite web| title=General overview of Estonian nature — Flora and fauna/Peatlands| url=http://www.estonica.org/en/Nature/Flora_and_fauna/Peatlands/| publisher=Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut| accessdate=4. 2. 2017.| archive-date=18. 12. 2016.| archive-url=https://web.archive.org/web/20161218023521/http://www.estonica.org/en/Nature/Flora_and_fauna/Peatlands/| url-status=}}</ref>

Најбројнија биљна заједница на тлу Естоније су [[гљиве]] којих укупно има регистровано око 4.500 различитих врста, од чега се око 60 врста сматра јестивим.<ref>{{cite web| title=General overview of Estonian nature — Flora and fauna/Fungi| url=http://www.estonica.org/en/Nature/Flora_and_fauna/Fungi/| publisher=Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut| accessdate=4. 2. 2017.| archive-date=17. 12. 2016.| archive-url=https://web.archive.org/web/20161217094412/http://www.estonica.org/en/Nature/Flora_and_fauna/Fungi/| url-status=}}</ref>

Животињско царство чине 64 врсте [[сисари|сисара]], 329 врста [[птице|птица]], 65 врста [[рибе|риба]], 11 врста [[водоземци|водоземаца]], 5 врста [[гмизавци|гмизаваца]] и око 15.000 врста [[инсекти|инсеката]].<ref name="Фауна">{{cite web| title=General overview of Estonian nature — Flora and fauna/Fauna| url=http://www.estonica.org/en/Nature/Flora_and_fauna/Fauna/| publisher=Encyclopedia Estonica & Eesti Instituut| accessdate=4. 2. 2017.| archive-date=23. 12. 2016.| archive-url=https://web.archive.org/web/20161223080800/http://www.estonica.org/en/Nature/Flora_and_fauna/Fauna/| url-status=}}</ref> Међу копненим сисарима својом бројношћу се издвајају [[мрки медвед]]и, [[вук]]ови и [[рис]]ови, а некада јако раширена и бројна [[видра|европска видра]] вероватно је изумрла на овом простору.<ref name="Фауна"/> [[бизамски пацов|Ондатра]], [[ракун]], [[američka vidrica|америчка видрица]] су вештачким путем насељени на ово подручје.

Од укупно 329 врста птица њих 206 је стално настањено на том подручју, док 38 врста чине арктичке птице селице. У последње време приметан је велики раст популације [[Галебови|галебова]] и [[велики вранац|корморана]], док се популација [[патка глувара|дивљих патака]] и других птица мочварица значајно смањује. У шумама највише има [[зеба]] и [[царић]]а.

Ихтиофауну чини 65 врста, а због доста ниске стопе салинитета приобалних подручја Балтичког мора, не постоји нека драстична разлика између морских и слатководних врста. Најтипичнији представници маринске ихтиофауне су балтичке [[харинге]]. Постоје две под врсте риба у језеру Пејпси које се сматрају ендемским врстама, а реч је о [[зракоперке|зракоперкама]] врсте ''-{[[Coregonus lavaretus]]}-'' и ''-{[[Osmerus eperlanus]]}-''. Од слатководних риба, некада најраширеније врсте попут [[сом]]ова и [[буцов]]а данас су на рубу изумирања, а такође је и популација [[лососи|лососа]] достигла критични ниво.<ref name="Фауна"/> На тлу Естоније обитавају и две врсте змија, и то [[поскок|поскоци]] и водене змије.

[[Датотека:View from Madisemägi.jpg|мини|центар|1000п|Пејзаж у резервату природе Алам Педја]]

Као највећи загађивачи ваздуха у Естонији сматрају се две термоелектране у [[Нарва (град)|Нарви]] које као погонско гориво користе нафту из [[уљни шкриљац|уљних шкриљаца]] чијим сагоревањем се ствара и до 4,5 милиона тона јако алкалног пепела (на годишњем нивоу).<ref name="ebrd">{{cite document|title=EBRD project summary document — Estonia: Narva Power. Environmental Issues Associated with Narva Power Plants. Executive Summary| publisher = European Bank for Reconstruction and Development|date=15. 5. 2002.| url = http://www.ebrd.com/projects/eias/narva.pdf| accessdate=23. 10. 2007. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070927200644/http://www.ebrd.com/projects/eias/narva.pdf | archivedate=27. 9. 2007.}}</ref> Ове електране учествују у укупном загађењу ваздуха у земљи са чак 75%. Експлоатација и прерада уљних шкриљаца има веома негативан утицај на животну средину, посебно у подручјима на североистоку земље. Досадашња експлоатација довела је до стварања око 370 милиона тона чврстог рударског отпада, од чега око 200 милиона тона чини пепео, док остатак чине нуспродукти рударства.<ref>{{cite journal|url=http://www.kirj.ee/public/oilshale/oil-2006-1-5.pdf|volume=23 |issue=1|pages=53–93|doi=10.3176/oil.2006.1.06 |s2cid=33228042 |issn=0208-189X |title=Environmental Hazard of the Waste Streams of Estonian Oil Shale Industry: An Ecotoxicological Review |year=2006 |last1=Põllumaa |first1=L. |last2=Kahru |first2=A. |journal=Oil Shale }}. Приступљено 2. 9. 2007.}-</ref> [[Европска унија]] класикује отпад настао прерадом уљних шкриљаца као високо токсичан и опасан.<ref>{{cite journal|doi=10.1039/B819315K|issn=1754-5692 |title=Environmental problems in the Estonian oil shale industry |year=2009 |last1=Raukas |first1=Anto |last2=Punning |first2=Jaan-Mati |journal=Energy & Environmental Science |volume=2 |issue=7 |page=723 }}</ref> Велику еколошку опасност представља и око 1.200 тона осиромашеног [[уранијум]]а и око 750 тона [[торијум]]а нагомиланог у резервоару на месту некадашњег комбината за обогаћивање уранијума, недалеко од града [[Силамае]]. Велики проблем је и истрошено нуклеарно гориво из некадашњих совјетских нуклеарних реактора код варошице [[Палдиски]].

==== Заштићена природна подручја ====
Статус заштићених природних подручја у Естонији правно је регулисан „Законом о заштити природе” ({{јез-ест|Looduskaitseseadus}}) који је званично усвојен у националном парламенту [[21. април]]а [[2004]], а ступио на снагу [[10. мај]]а исте године.<ref>{{cite web|url=https://www.riigiteataja.ee/ert/act.jsp?id=745306 | title = Looduskaitseseadus | accessdate=2. 10. 2007. | work = Elektrooniline Riigi Teataja}}</ref> У зависности од значаја одређеног подручја, заштићене територије се деле у три категорије:
* национални паркови ({{јез-ест|rahvuspark}}; има их укупно 5);
* резервати природе ({{јез-ест|looduskaitseala}}; има их укупно 144) и 
* паркови природе ({{јез-ест|maastikukaitseala}}; укупно 151 локалитет).

Укупно је под заштитом државе чак 18,1% од укупне државне територије.

Национални паркови Естоније се налазе под строгом заштитом државе и у њима је забрањена свака активност која може довести до промене природне равнотеже. Списак националних паркова налази се у табели испод.
{{Location map+ | Estonia | AlternativeMap =Estonia relief map (2005-2017).png| width = 500 | caption = Положај националних паркова у Естонији
| places =
  {{Location map~| Estonia| mark = Legenda park narodowy.svg| marksize = 15
| lat_deg = 57.7069| lon_deg = 26.5058
| position = right| label = '''[[Карула (национални парк)|НП Карула]]'''| link = Национални парк Карула}}

  {{Location map~| Estonia| mark = Legenda park narodowy.svg| marksize = 15
| lat_deg = 59.5831| lon_deg = 25.8586
| position = right| label = '''[[Лахема (национални парк)|НП Лахема]]'''| link = Лахема (национални парк)}}

  {{Location map~| Estonia| mark = Legenda park narodowy.svg| marksize = 15
| lat_deg = 58.3861| lon_deg = 21.8944
| position = right| label = '''[[Вилсанди (национални парк)|НП Вилсанди]]'''| link = Вилсанди (национални парк)}}

  {{Location map~| Estonia| mark = Legenda park narodowy.svg| marksize = 15
| lat_deg = 58.7592| lon_deg = 23.6483
| position = right| label = '''[[матсалу (национални парк)|НП Матсалу]]'''| link = Матсалу (национални парк)}}

  {{Location map~| Estonia| mark = Legenda park narodowy.svg| marksize = 15
| lat_deg = 58.4483| lon_deg = 25.1194
| position = right| label = '''[[Сома (национални парк)|НП Сома]]'''| link = Сома (национални парк)}}

{{Location map~| Estonia| mark = City locator 14 2.svg| marksize = 15
| lat_deg = 59.4333| lon_deg = 24.75
| position = right| label = <u>'''[[Талин]]'''</u>| label_size = 120| link = Талин}}
}}

{| class="wikitable sortable"
|- class="hintergrundfarbe5"
! Парк
! Основан
! Површина<br />km²
! class="unsortable" | Слика
|-
| [[Карула (национални парк)|Национални парк Карула]]
| style="text-align:center" | [[1993]].
| style="text-align:center" | 123
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Karula RP2.JPG|100п]]
|-
| [[Лахема (национални парк)|Национални парк Лахема]]
| style="text-align:center" | [[1971]].
| style="text-align:center" | 720
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:EE-Lahemaa-Bagno Viru.jpg|100п]]
|-
| [[Сома (национални парк)|Национални парк Сома]]
| style="text-align:center" | [[1993]].
| style="text-align:center" | 359
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Raudna jõgi-masterplaan-2008.jpg|100п]]
|-
| [[Вилсанди (национални парк)|Национални парк Вилсанди]]
| style="text-align:center" | [[1993]].
| style="text-align:center" | 238
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:SoegininaPank062911.jpg|100п]]
|-
| [[Матсалу (национални парк)|Национални парк Матсалу]]
| style="text-align:center" | 2004.
| style="text-align:center" | 486,1
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Matsalu view.jpg|100п]]
|}

== Историја ==
{{Главни чланак|Историја Естоније}}
=== Праисторија и стари век ===
[[Датотека:Kalmeväli .jpg|мини|лево|200п|Камене гробнице из [[бронзано доба|бронзаног доба]] на северу Естоније]]
[[Датотека:KumnaHoardArtfs.jpg|мини|лево|200п|Артефакти из [[гвоздено доба|гвозденог доба]] пронађени код села Кумне на северу земље]]
Прве људске насеобине на тлу савремене Естоније појавиле су се у периоду од пре 13.000 до 11.000 година, одмах након повлачења леда који је током последњег леденог доба прекрио цело то подручје. Као најстарије познато насеље на тлу Естоније сматра се локалитет [[Пули (археолошки локалитет)|Пули]] смештен на обалама реке [[Парну (река)|Парну]], недалеко од данашњег града [[Синди (Естонија)|Синди]] на југозападу земље. [[метод радиоактивног угљеника|Методом радиоактивног угљеника]] процењена је старост насеља на око 11.000 година.<ref name="Laurisaar">{{cite news|url=http://epl.delfi.ee/news/kultuur/arheoloogid-lammutavad-ajalooopikute-arusaamu?id=50989575 | title = Arheoloogid lammutavad ajalooõpikute arusaamu | last=Laurisaar| first = Riho| publisher = [[Eesti Päevaleht]] | language = et |date=31. 7. 2004. | accessdate=1. 11. 2016.}}</ref> Занимљиво је да се у време свог настанка насеље Пули налазило на обали [[ришки залив|Ришког залива]], а данас је од обале удаљено око 14 km. Археолози су на том локалитета пронашли остатке [[пас|псећих]] зуба, што представља најстарији доказ о припитомљавању те животиње на том подручју.

Најстарија насеља из периода [[мезолит]]а везана су за [[кундска култура|Кундску културу]] са севера земље (код савременог града [[кунда|Кунде]]). У том периоду земља је била готово у целости прекривена шумама, а људи су обитавали у полуномадским заједницама у близинама водених површина. Основне активности становништва су били лов, риболов и скупљање шумских плодова.{{sfn|Subrenat|2004|p=23}} Око 4900. п. н. е. појавила се [[неолит]]ска култура керамике позната као [[Нарвска култура]].{{sfn|Subrenat|2004|p=24}} Око 3200. п. н. е. почиње да се шири [[Култура линеарне керамике]] и по први пут почиње да се развија примитивна обрада земље и сточарство.{{sfn|Subrenat|2004|p=26}}

Током [[бронзано доба|бронзаног доба]], које је почело око 1800. п. н. е., почињу да се подижу прве утврђене грађевине у виду [[Градина (археологија)|градина]].{{sfn|Kasekamp|2010|p=4}} Постепен прелазак из полуномадског у седећи начин живота на овом подручју започиње око 1000. п. н. е. и траје наредних 500 година, до почетка [[гвоздено доба|гвозденог доба]].<ref name="Laurisaar"/>{{sfn|Kasekamp|2010|p=5}} На археолошким локалитетима из тог периода пронађени су многобројни бронзани артефакти што упућује на веома живу трговачку активност са околним скандинавским и германским племенима.{{sfn|Subrenat|2004|p=28}}<ref>{{Cite book|last1=Selirand| first1 = Jüri|last2=Tõnisson| first2 = Evald| title = Through past millennia: archaeological discoveries in Estonia| url = https://books.google.com/books?id=mu9KAAAAMAAJ|year=1984| publisher = Perioodika}}</ref>

Гвоздено доба обележили су бројни и учестали сукоби са околним племенима, а сукоби са скандинавским племенима помињу се у древним скандинавским [[Сага (књижевност)|сагама]]. Једна од сага помиње погибију шведског краља [[Нацрт:Ингвар|Ингвара]] који је страдао у сукобу са становницима Естланда.<ref>{{harvnb|Faure|Mensing|2012|pp=}}</ref></ref> Са истока на тло Естоније продирала су руски владари. Тако је новгородски књаз [[Јарослав I Мудри|Јарослав Мудри]] након победе над Естонцима [[1030]]. године основао утврђење на месту данашњег града [[Тарту]]а. Тврђава није била дугог века пошто је већ [[1061]]. спаљена од стране естонског племена Сосоли током њиховог похода на град [[Псков]].<ref>{{harvnb|Tvauri|2012|pp=33,34,59,60}}</ref><ref>{{cite journal|last=Mäesalu| first = Ain| title = Could Kedipiv in East-Slavonic Chronicles be Keava hill fort?| journal = Estonian Journal of Archaeology|year=2012| volume = 1| issue = 16supplser| url = http://www.kirj.ee/public/Archaeology/2012/sup_vol_1/arhe-keava-2012-195-200.pdf| accessdate=27. 12. 2016.|pages=199| doi = 10.3176/arch.2012.supv1.11 | issn = 1406-2933}}</ref>{{sfn|Kasekamp|2010|p=9}}{{sfn|Raun|2002|p=12}} Поморску превласт скандинавских [[викинзи|Викинга]] у источном делу [[балтичко море|Балтичког мора]] током [[11. век]]а преузели су Балтички Викинзи које су чинили балтички [[Курши]] и естонски [[Осилијанци]] са острва [[Сарема (острво)|Сареме]] (познати и као ''Сарласеди'' и ''Ести''). Године 1187, Балтички Викинзи које су чинили Осилијанци, Курши и [[Карели]] опустошили су град [[сигтуна|Сигтуну]] који је у то време био главни град [[шведска|Шведске]].{{sfn|Kasekamp|2010|pp=9–11}}<ref name="Tarvel">Enn Tarvel (2007). [http://haridus.opleht.ee/Arhiiv/7_82007/38-41.pdf ''Sigtuna hukkumine.] {{Wayback|url=http://haridus.opleht.ee/Arhiiv/7_82007/38-41.pdf |date=20171011191449 }} Haridus, 2007 (7–8). pp. 38–41</ref>

Током старог века појављују се и прве политички организоване јединице на тлу савремене Естоније, а најстарије су биле [[парохија|парохије]] (или жупе, {{јез-ест|kihelkond}}) и окрузи ({{јез-ест|maakond}}). Сваком жупом управљао је ''старешина'', а чинила ју је ужа територија непосредно око централног утврђења (у ређим случајевима појединачна жупа је имала више утврђења). Маконде су били територијално крупније јединице и чинило их је по неколико жупа. До [[13. век]]а на тлу Естоније постојало је 8 крупних маконди (Харјума, Јарвама, Ланема, Ревала, Сарема, Сакала, Уганди и Вирума) и 6 мањих засебних жупа (Алемпоис, Јогентагана, Миху, Нурмекунд, Сополитсе и Вајга). Маконде су егзистирале као засебне државице, а међусобно су се уједињавале само у борбама против заједничких непријатеља.{{sfn|Raun|2002|p=4}}{{sfn|Raukas|2002|p=227}}

=== Средњи век ===
{{главни чланак|Ливонски крсташки рат}}
[[Датотека:Kuressaare Arensburg.jpg|мини|десно|200п|Дворац Куресаре са Сареме, саграђен током 1380-их]]
[[Датотека:Medieval Livonia 1260.svg|мини|десно|200п|Средњовековна Ливонија, позната и као Тера Маријана]]

Године 1199, папа [[Папа Иноћентије III|Иноћентије III]] покреће [[Ливонски крсташки рат]] чији циљ је била одбрана хришћанства и хришћанског становништва на подручју средњовековне [[ливонија|Ливоније]].{{sfn|Tyerman|2006|p=690}} До првих сукоба на естонској земљи долази [[1206]]. након што је [[данска|дански]] краљ [[Валдемар II Дански|Валдемар II]] безуспешно покушао да изврши инвазију на Сарему. Две године касније ([[1208]]. године), започињу интензивни напади витезова [[Ливонијско братство мача|Ливонијског братства мача]] на естонске земље. У сукобима који су трајали наредних неколико година Естонце је заједнички предводио старешина Сакале [[Лембиту]]. Естонци су успешно одолевали нападима споља све до [[1217]]. године када су претрпели тежак пораз у бици код [[Виљанди]]ја у којој је погинуо и сам Лембиту. Већ [[1219]]. данске трупе предвођене Валдемаром II искрцале су се код данашњег Талина наневши нови тежак пораз Естонцима (''[[Линданиска битка|Битка код Линданиса]]''). За кратко време је цела северна Естонија дошла под данску власт.{{sfn|Kasekamp|2010|p=14}}{{sfn|Raukas|2002|p=278}} Наредне године Швеђани су без успеха покушали да заузму западну Естонију. Године 1223, долази до масовног устанка Естонаца који је довео до привременог протеривања немачких и данских освајача са подручја целе земље (изузев из [[талин|Ревела]]). Међутим крсташки напади су се наставили и до [[1227]]. покорена је и Сарема, последња слободна естонска држава.{{sfn|Kasekamp|2010|p=15}}{{sfn|Raukas|2002|p=279}}

Након што су крсташи заузели цело подручје некадашње Ливоније, цела област је добила ново име − [[Тера Маријана]] ({{јез-лат|Terra Mariana}}).{{sfn|Plakans|2011|p=54}} Северна Естонија која је била под управом Данске претворена је у [[Естонско војводство]] ({{јез-дан|Hertugdømmet Estland}}; {{јез-лат|Ducatus Estoniae}}), док је остатак земље подељен између Ливонског братства и књажева-бискупа Дорпата и Есел Вика. Године 1236, Ливонско братство мача и [[Тевтонски ред]] ујединили су се у [[Ливонски ред]].<ref>{{Cite book|last=O'Connor| first = Kevin| title = Culture and Customs of the Baltic States|url=https://archive.org/details/culturecustomsba00ocon|year=2006| publisher = Greenwood Publishing Group|isbn=9780313331251|pages=[https://archive.org/details/culturecustomsba00ocon/page/9 9]–10}}</ref> Током наредних деценија долазило је до учесталих побуна против освајача, посебно на Сареми, а највећа побуна која је захватила целу земљу десила се [[1343]]. године и позната је као [[Ђурђевдански ноћни устанак]] ({{јез-ест|Jüriöö ülestõus}}). Мета устаника били су углавном хришћани и германски господари, а само у првој ноћи устанка на у [[Харјума|Харјуу]] устаници су побили око 1.800 људи који су говорили немачки језик. Тевтонски витезови су две године касније устанак угушили у крви, а [[1346]]. Данска је своје поседе на северу земље продала [[тевтонски ред|Тевтонском реду]].{{sfn|Raun|2002|p=20}}<ref>{{Cite book|last=O'Connor| first = Kevin| title = Culture and Customs of the Baltic States|url=https://archive.org/details/culturecustomsba00ocon|year=2006| publisher = Greenwood Publishing Group|isbn=9780313331251|pages=[https://archive.org/details/culturecustomsba00ocon/page/10 10]}}</ref> Неуспех устаника довео је до јачања политичке моћи мањинскин [[Балтички Немци|Балтичких Немаца]] који су током наредних векова чинили владајућу елиту на подручју целе земље.<ref>{{harvnb|Pekomäe|1986|pp=319}}</ref><ref>{{harvnb|Jokipii|1992|pp=22–23}}</ref>

Данци су током владавине северном Естонијом основали град Ревал (данашњи Талин), на месту некадашњег Линданиса. Године 1248, Ревал је добио статус града у складу са Либечким правом.{{sfn|Miljan|2015|p=441}} [[Ханза|Ханзеатска лига]] која је у то време контролисала трговачке путеве на Балтику у свом чланству држала је и 4 највећа естонска града: Ревал, Дорпат (данас [[Тарту]]), [[Парну|Пернау]] и [[Виљанди|Фелин]]. Ревал је служио као важна трговачка станица према [[Велики Новгород|Новгороду]], док је исту функцију на југу имао Дорпат, али у трговини са [[Псков]]ом. У то време основани су и бројни [[цех|еснафи]], међутим у њима је приступ аутохтоном естонском становништву био доста ограничен.{{sfn|Frucht|2005|p=100}} Ревал и Дорпат су захваљујући трговини знатно ојачали, били су опасаним моћним каменим зидинама и уживали су велику заштиту Ханзе. Оба града су, како им је расла економска моћ, све више и више излазили из правних оквира Ливоније и деловала независно од њих.{{sfn|Frost|2014|p=305}} Након што је Тевтонски ред доживео тежак пораз у [[битка код Гринвалда|Бици код Гринвалда]] [[1410]], односно након пораза Ливонског реда [[1435]]. у бици код Вилкомијержа, дошло је до реорганизовања државе и некадашња Тера Маријана званично је [[4. децембар|4. децембра]] 1435. постала ''Ливонска конфедерација''.<ref name="VLM">{{harvnb|Raudkivi|2007|pp=118–119}}</ref>

[[Протестантска реформација]] која је у Европи започела [[1517]]. убрзо је захватила и Ливонију, а главни противник реформације на том подручју био је Ливонски ред.{{sfn|Mol|Militzer|Nicholson|2006|pp=5–6}} [[Протестантизам]] се већ током 1520-их учврстио по градовима, а током наредне две деценије већина племства је и званично прешла на [[лутеранство]].<ref name="Frucht121">{{harvnb|Frucht|2005|p=121}}</ref><ref>{{Cite book|last=O'Connor| first = Kevin| title = The History of the Baltic States|url=https://archive.org/details/historyofbaltics0000ocon|year=2003| publisher = Greenwood Publishing Group|isbn=9780313323553|pages=[https://archive.org/details/historyofbaltics0000ocon/page/25 25]}}</ref> Литургије у црквама су почеле да се одржавају на [[немачки језик|немачком језику]] који је био званичан језик племства, а по први пут су почеле да се одржавају и црквене службе на [[естонски језик|естонском језику]] (углавном у сеоским црквама).<ref name="Frucht121"/>{{sfn|Raun|2002|p=24}}

Ливонска конфедерација је била јако децентрализована и политички слаба држава чије јачање су спречавали бројни унутардржавни сукоби између владајућих локалних елита, градова и црквених власти, и као таква је представљала лак плен за суседне државе које су током [[16. век]]а знатно ојачале ([[Велика московска кнежевина|Московска кнежевина]], [[Шведска]] и [[Пољско-литванска унија]]).<ref name="Frucht121"/><ref name="Hoover Press">{{harvnb|Raun|2002|p=25}}</ref>

=== Шведска Естонија ===
{{главни чланак|Ливонски рат|Шведска Естонија}}
[[Датотека:Sweden2.gif|мини|лево|200п|Ширење шведске државе од 1560. до 1660.]]

Са циљем да [[Руско царство]] избије на обале Балтичког мора на западу, руски цар [[Иван IV Грозни|Иван Грозни]] године [[1558]]. напада [[Ливонија|Ливонију]] и започиње [[Ливонски рат]]. Већ [[1560]]. ливонска војска је претрпела одлучујући пораз у сукобу са далеко моћнијим и бројнијим непријатељем, због чега је ливонско племство затражило званичну помоћ споља у сукобу са Русијом. Највећи део Ливоније добровољно је прихватио власт [[пољско-литванска унија|Пољско-литванске уније]], племство са севера земље заклело се на верност шведској круни, док је Езелвички бискуп своју земљу продао Данцима. Руска војска је током првих десет година рата постепено заузела готово целу територију Ливоније, али је након заједничке контраофанзиве коју су крајем 1570-их започели Пољско-литванска унија и Шведска била приморана да одступи са освојених територија. Ливонски рат је званично завршен [[1583]]. године поразом и повлачењем руске војске.<ref name="Hoover Press"/>{{sfn|Stone|2006|pp=14–18}} По окончању рата цела северна Естонија остаје под управом Шведске и политички је организована као [[Шведска Естонија]], јужни делови су ушли у састав Пољско-литванске државе (Ливонско војводство), док је острво Сарема остало под управом Данске.{{sfn|Raun|2002|pp=28–29}}

Период мира није дуго трајао и већ [[1600]]. долази до рата између [[шведско-пољски ратови|Шведске и Пољске]] који је за циљ имао остваривање превласти на источном Балтику. Сукоб који је трајао пуних 29 година потпуно је уништио и онако девастирано подручје Ливоније, а током ратних дејстава број становника Естоније драстично је опао, са неких 250.000−270.000 колико их је било средином 16. века, на свега 115.000–120.000 људи на крају рата.{{sfn|Frost|Herrmann|2003|p=190}}

Иако је новоуспостављена шведска власт задржала дотадашњи феудални систем [[кметство|кметства]], извршене су и значајне реформе које су сељацима омогућавале наследна права на земљиште које су обрађивали. Био је то први пут у историји да је естонским сељацима правно омогућено наслеђивање земље. Због свега тога у естонском предању период шведске владавине се назива Старим добрим шведским добом ({{јез-ест|vana hea Rootsi aeg}}).{{sfn|Raukas|2002|p=283}} По налогу шведског краља [[Густаф II Адолф Шведски|Густафа II Адолфа]] у Ревалу и Дорпату су отворене прве [[гимназија|гимназије]], а [[1632]]. основан је и Универзитет у Тартуу. У оба града истовремено су почеле са радом и штампарије. Током 1680-их отварају се и бројне основне школе широм земље, понајвише захваљујући залагању [[Бенгт Готфрид Форселијус|Бенгта Форселијуса]] који је извршио и ортографску реформу естонског језика.{{sfn|Raun|2002|p=31}} У периоду од 60 до 70 година од успостављања шведске власти број становника Естоније је нагло растао, а популациони бум нагло је зауставила [[Велика глад у Естонији|Велика глад]] која је за свега две године ([[1695]]–[[1697]]) однела око 70.000–75.000 живота (или око 20% од укупне тадашње популације).{{sfn|Raun|2002|p=31}}

=== Естонија под руском влашћу и период „националног буђења” ===
[[Датотека:Carl Robert Jakobson.jpg|мини|десно|200п|[[Карл Роберт Јакобсон]], један од лидера Естонског националног покрета]]
Године 1700, започиње [[Велики северни рат]] између Шведске и [[Руска Империја|Русије]], а већ [[1710]]. Русија је заузела цело подручје Ливоније и Естоније. Превласт Русије на овом подручју извојевана на бојном пољу и званично је призната [[мир у Ништаду|Ништадским миром]] из [[1721]]. године.{{sfn|Raun|2002|p=33}} Током трајања рата естонско становништво је поново претрпело велике губитке, а према подацима из [[1712]]. на том подручју је живело између 150.000 и 170.000 људи.{{sfn|Raun|2002|p=34}} Новоуспостављена руска власт повратила је сва политичка и економска права мањинским [[Балтички Немци|Балтичким Немцима]], а кметство је поново постало доминантно међу сеоском популацијом током целог [[18. век]]а.{{sfn|Raun|2002|p=38}} Естонски сељаци у том периоду готово да нису имали никаква права, а сва политичка, економска и црквена власт била је у рукама немачке племићке елите.{{sfn|Raun|2002|p=41}} Иако је кметство званично укинуто у периоду [[1816]]−[[1819]], у стварности се феудални политички систем задржао знатно дуже, све до реформи спроведених средином [[19. век]]а које су сељацима дале знатно већа права.{{sfn|Raun|2002|pp=47–49}}

Укидањем кметства естонским сељацима је поново омогућено да управљају својим имањима, дозвољено им је и неограничено насељавање по градовима и приступ образовним установама. Све то је за последицу имало јачање естонског националног идентитета. Тај период у коме је врло жива литерарна, позоришна и музичка делатност назива се периодом „[[Естонско национално буђење|Естонског националног буђења]]” ({{јез-ест|Ärkamisaeg}}). Иако је естонски културни препород доживео свој врхунац у другој половини 19. века, естонска национална свест постепено је почела да се развија цео век раније<ref name="raun">{{cite journal |last1= Raun|first1= Toivo U.|date= 2003|title=Nineteenth- and early twentieth-century Estonian nationalism revisited |url=https://archive.org/details/sim_nations-and-nationalism_2003-01_9_1/page/129|journal= Nations and Nationalism|volume= 9|issue= |pages= 129–147|doi=10.1111/1469-8219.00078 }}
</ref> када се све већи број припадника различитих естонских племена почиње називати заједничким именом ''естлани'' и ''марахваси''. [[Библија]] је преведена на естонски језик [[1739]], а број штампаних књига на естонском језику порастао је са свега 18, колико их је било током 1750-их, на 54 до краја 1790-их. До краја века више од половине одрасле сеоске популације било је способно да чита и пише. Први универзитетски образовани интелектуалци који су се званично декларисали као Естонци јављају се током [[1820-е|1820-их]] година, а најистакнутији међу њима били су [[Фридрих Роберт Фелман|Фридрих Роберт Фехлман]] (1798–1850), [[Кристјан Јак Петерсон]] (1801–1822) и [[Фридрих Рејнхолд Кројцвалд]] (1803–1882). Ипак владајућу елиту у културном и привредном погледу и даље су чинили Немци. Први који је Естонце сматрао јединственим народом, једнаким свим осталим народима у земљи, био је балтичконемачки естофил [[Гарлиб Меркел]] (1769–1850) који је тако постао симболом естонског националног културног покрета. Естонски културни покрет постепено се ширио и постајао све амбициознији, а естонски културно-политички лидери средине 19. века [[Карл Роберт Јакобсон]] (1841–1882), [[Јакоб Хурт]] (1839–1907) и [[Јохан Волдемар Јансен]] (1819–1890)) све отвореније су заступали и тезе о политичкој аутономији по угледу на Финску. Године 1862, на естонском и немачком језику штампан је национални еп ''-{[[Kalevipoeg]]}-'' (''Калевов син'').

Руске власти су крајем 1890-их, са циљем да сузбију јачање естонског национализма, спровеле интензиван процес русификације на тлу Естоније. У том периоду многе немачкојезичке установе су затворене, или су своју делатност почеле да обављају на руском језику (попут Универзитета у Тартуу). Процес русификације наишао је на знатан отпор међу естонском популацијом, а све чешће су се почели појављивати захтеви за већом политичком аутономијом, па и потпуном независношћу од Руске Империје. [[Руска револуција 1905.|Велика револуција]] која је избила широм Империје током [[1905]]. године захватила је и Естонију чије становништво је захтевало веће националне и политичке слободе.

=== Први светски рат и независност Естоније ===
[[Датотека:Estonian Declaration of Independence.jpg|мини|лево|200п|Оригинал Декларације о независности Естоније]]
Након [[фебруарска револуција|Фебруарске револуције]] у Русији [[1917]]. Естонија је по први пут политички уједињена као засебна политичка јединица ''Естонска аутономна губернија'', чије границе су се готово поклапале са модерним границама. Аутономни статус гарантовала јој је новоизабрана руска [[Привремена влада (Русија)|Привремена влада]] одлуком од [[12. април]]а 1917. године. Избори за привремени естонски парламент ({{јез-ест|Maapäev}}) одржани су уз учешће [[мењшевици|мењшевичких]] и [[бољшевици|бољшевичких]] фракција [[Руска социјал-демократска радничка партија|Руске социјал-демократске радничке партије]], а све са циљем да поменутој партији обезбеде што је могуће више места у новом националном парламенту. Бољшевици који су изгубили те изборе никада званично нису признали резултате истих, те је два дана пре почетка [[октобарска револуција|Октобарске револуције]] у [[Санкт Петербург]]у ([[5. новембар|5. новембра]]) лидер естонских бољшевика [[Јан Анвелт]] са својим Војним револуционарним комитетом извршио пуч и преузео власт над земљом. Како легално изабрани парламент никада није признао бољшевичку власт, бољшевици су покушали да га распусте. Иако се на својој последњој седници одржаној 15. новембра Парламент прогласио за врховни и једини легални орган власти у земљи,<ref>{{Cite book| author = Maesalu, Lukas, Lauer, Pajur and Tannberg |title=History of Estonia|publisher=AS BIT|location=|year=2002|isbn=978-9985-2-0606-5|pages=}}</ref> парламент је званично распуштен од стране бољшевика 26. новембра. На новим изборима који су одржани почетком [[1918]]. већину гласова добиле су партије које су се залагале за независност, а национално веће прогласило је независност Естоније [[19. фебруар]]а. Декларација о независности Естоније званично је донесена [[24. фебруар]]а 1918, одмах након што су бољшевички револуционари напустили Талин. Већ наредног дана [[Немачко царство|немачке]] трупе умарширале су у Талин, а након окупације целокупне територије Естоније и Летоније основана је сателитска држава [[Уједињено Балтичко Војводство]] ({{јез-нем|Vereinigtes Baltisches Herzogtum}}).<ref>{{harvnb|Rauch|1974|pp=48}}</ref> Сходно одредбама [[Брест-литовски мир|Брестлитовског мировног споразума]] између Русије и [[централне силе|Централних сила]] потписаног [[3. март]]а 1918. године, Русија је званично окончала своје учешће у [[Први светски рат|Првом светском рату]], а одрекла се и свих територијалних претензија на Естонију (између осталих). Немачка окупација Естоније трајала је до новембра 1918. године, када је власт у земљи званично поново преузела Привремена естонска влада.

Неколико дана након повлачења немачких трупа совјетска [[Црвена армија]] поново је извршила инвазију на Естонију, што је довело до новог рата. Естонска војска успела је да протера све совјетске трупе са своје територије до краја фебруара 1919, а од 5−7. априла исте године одржани су и избори за Естонску уставотворну скупштину. [[Естонски рат за независност]] трајао је пуних 14 месеци, од [[28. новембар|28. новембра]] 1918. до [[2. фебруар]]а [[1920]]. када је потписивањем [[Мировни уговор из Тартуа|мировног уговора у Тартуу]] Русија и званично признала Естонију као независну земљу.<ref name="PBBG">{{Cite book|last=Buttar| first = Prit| title = Between Giants | date = 21 May 2013|isbn=978-1-78096-163-7|pages=}}</ref> Републику Естонију су међу првима званично признали [[Финска]] (7. јул 1920), [[Пољска]] (31. децембар 1920), [[Аргентина]] (12. јануар 1921) и „[[Савезници у Првом светском рату|Западни савезници]]” (26. јануара 1921. године). 
 
[[Датотека:Tallinn24Feb1918.jpg|мини|десно|200п|Прва прослава Дана независности Естоније Талин, 24. фебруар 1918)]]
Први Устав Естоније званично је усвојен [[15. јун]]а 1920, (на снагу је ступио 21. децембра исте године),<ref>{{cite web | url = http://www.estonica.org/en/The_state_order_of_Estonia_in_its_historical_development/The_first_Constitution_of_the_Republic_of_Estonia_1920_-_1933/ | title = The First Constitution of the Republic of Estonia (1920–1933) | last = Nutt | first = Mart | date = 9. 10. 2009. | work = Estonica | publisher = [[Estonian Institute]] | accessdate = 31. 10. 2010. | archive-date = 21. 01. 2020. | archive-url = https://web.archive.org/web/20200121141004/http://www.estonica.org/en/The_state_order_of_Estonia_in_its_historical_development/The_first_Constitution_of_the_Republic_of_Estonia_1920_-_1933/ | url-status =}}</ref> а по Уставу Естонија је уређена као парламентарна република. Национални парламент (''-[[Riigikogu]]}-'') састојао се од 100 посланика који су бирани на трогодишњи мандат. Устав је гарантовао и културну аутономију свим мањинским заједницама у земљи.

Велика економска криза која је захватила земљу током [[1930-е|1930-их]] година довела је до јачања националистичких покрета у земљи, а један од најутицајнијих је био покрет „[[Вапси]]”, савез ратних војних ветерана рата за независност који се залагао за уставне реформе и прелазак са парламентарног на председнички систем.<ref name="EBVaps">{{Cite encyclopedia|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/623213/Vaps| title = Vaps|year=2009| encyclopedia=Encyclopædia Britannica| publisher=Encyclopædia Britannica Online| accessdate=20. 9. 2009.}}</ref> Референдум о уставним променама одржан је у октобру 1933, а већина грађана (72,7%) се изјаснила за уставне реформе. Кандидат покрета Вапс [[Артур Сирк]] био је главни фаворит на председничким изборима који је требало да се одрже у априлу [[1934]]. године. Међутим актуелни премијер [[Константин Патс]] распустио је скупштину 12. марта, успоставио ауторитарну власт и владао земљом на основу декрета све до [[1938]]. године. У том периоду који се у естонској историографији означава као „Време шутње” ({{јез-ест|vaikiv ajastu}}) Патс је владао диктаторски, забранио је деловање Покрета Вапс и многе његове утицајне присталице осудио на затворске казне.

Република Естонија је у домену спољне политике заступала политику [[неутралност]]и, а њена неутралност поштована је све до [[23. август]]а [[1939]]. године када је потписан [[Споразум Рибентроп—Молотов]] о подели подручја на истоку Европе између [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] и [[нацистичка Њемачка|нацистичке Немачке]]. Сходно том споразуму Естонија је потпала под совјетску сферу утицаја.

=== Други светски рат у Естонији ===
[[Датотека:SovietBlockade1940.jpg|мини|лево|200п|Оригинална мапа совјетске армије са приказом праваца продора на тло Естоније у лето 1940.]]
Совјетски Савез напао је [[пољска|Пољску]] [[17. септембар|17. септембра]] [[1939]]. године. Пољска подморница класе -{''ORP Orzeł''}- која је била усидрена у луци у Талину несметано је напустила луку и отпловила у [[Уједињено Краљевство]] упркос захтевима совјетских власти да буде разоружана, а њена посада интернирана на тло Совјетског Савеза. Совјетске власти су касније искористиле тај случај (познат и као Орзељски инцидент) и већ [[24. септембар|24. септембра]] 1939. уз претње ратом захтевале од естонских власти дозволе за постављање војних база на њиховој територији (са до максимално 25.000 војника у њима).<ref name="TM091939">{{Cite magazine| date = 9. 10. 1939.| title = RUSSIA: Moscow's Week| magazine = Time| url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,762664,00.html| accessdate = 20. 9. 2009.| archive-date = 29. 01. 2018.| archive-url = https://web.archive.org/web/20180129092623/http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,762664,00.html| url-status = dead}}</ref> Власти Естоније су четири дана касније, 28. септембра, пристале на ултиматум и допустиле совјетским трупама приступ естонској територији.

Совјетска балтичка флота је [[12. јун]]а [[1940]]. извршила потпуну поморску блокаду Естоније,<ref>{{Cite book|title=The World Book Encyclopedia|year=2003| publisher = World Book| location = Chicago, IL|isbn=978-0-7166-0103-6|pages=}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.vm.ee/et/est/kat_533/7728.html | title = Molotovi–Ribbentropi pakt ja selle tagajärjed |year=2006 | publisher = Estonian Ministry of Foreign Affairs | language = et | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070707164549/http://www.vm.ee/est/kat_533/7728.html | archivedate=7. 7. 2007. |url-status=dead | accessdate=15. 3. 2017.}}</ref><ref>{{Cite web| url=http://www.mil.fi/laitokset/tiedotteet/1282.dsp| title=Kaleva-koneen tuhosta uutta tietoa| date=14. 6. 2005.| work=www.mil.fi| publisher=Finnish Defence Forces| language=fi| accessdate=20. 9. 2009.| archive-url=https://web.archive.org/web/20090821221643/http://www.mil.fi/laitokset/tiedotteet/1282.dsp| archive-date=21. 08. 2009.| url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.rusin.fi/publications/warinpetsamo/indexEN.html | title = documents published | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080205065414/http://www.rusin.fi/publications/warinpetsamo/indexEN.html | archivedate=5. 2. 2008.| language = ru}} из архива Руске морнарице</ref> а свега четири дана касније Совјетски Савез је извршио и званичну инвазију на Естонију.<ref name="TM006241940">{{Cite magazine| date=24. 6. 1940.| title=Five Years of Dates| magazine=Time| url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,764071-2,00.html| accessdate=20. 9. 2009.| archive-date=22. 08. 2013.| archive-url=https://web.archive.org/web/20130822072410/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,764071-2,00.html| url-status=dead}}</ref> У земљи је убрзо успостављена комунистичка власт под диктатом Москве и Естонија је 21. јула 1940. и званично проглашена „социјалистичком републиком”. Естонија је и формално постала чланица Совјетског Савеза 6. августа када је и преименована у [[Естонска Совјетска Социјалистичка Република|Естонску Совјетску Социјалистичку Републику]].<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Ilmjärv|2004|pp=}}</ref><ref name="automatski generisano1" /> Већ у првој години совјетске управе похапшено је више од 8.000 истакнутих естонских политичких и војних лидера, око 2.200 ухапшених је стрељано, док је остатак протеран у [[гулаг]]е широм [[Сибир]]а. Масовне депортације естонског становништва наставиле су се и у наредним годинама, а закључно са [[14. јун]]ом [[1941]]. депортовано је око 10.000 естонских цивила које су совјетске власти сматрале противницима режима.<ref>{{Cite web|url=http://www.britishembassy.gov.uk/servlet/Front?pagename=OpenMarket/Xcelerate/ShowPage&c=Page&cid=1046181016323&a=KArticle&aid=1119525615664 | title = Linda Soomre Memorial Plaque |year=2005 | publisher = British Embassy in Tallinn | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080118063339/http://www.britishembassy.gov.uk/servlet/Front?pagename=OpenMarket%2FXcelerate%2FShowPage&c=Page&cid=1046181016323&a=KArticle&aid=1119525615664 | archivedate=18. 1. 2008. | accessdate=29. 8. 2018. |url-status=dead}}</ref>

[[Датотека:Jüri Uluots.jpg|мини|десно|200п|Последњи естонски премијер пре совјетске инвазије [[Јури Улуотс]]]]
Нацистичка Немачка је напала Совјетски Савез [[22. јун]]а 1941. године, а трупе [[Вермахт]]а су већ у јулу исте године, уз свесрдну помоћ герилских антисовјетских група [[Шумска браћа]], продрле на тло Естоније. Иако је локално становништво дочекало немачке војнике као ослободиоце, убрзо је постало јасно да не постоје никакве назнаке о евентуалној обнови естонске државности. Територија Естоније укључена је у провинцију [[Рајхскомесаријат Остланд]] и основане су посебне безбедносне снаге (''[[Зихерхајтсполицај]]'') на чијем челу је био [[Аин Ервин Мере]]. Немачке окупационе власти спроводиле су и масовне регрутације, а занимљиво је да се знатан број естонских младића добровољно прикључивао Финској војсци у борбама против Совјета. У финској војсци је тако постојао посебан пук који су чинили искључиво естонски добровољци (Фински пешадијски пук 200; {{јез-ест|soomepoisid}}). У Естонији је деловала засебна [[Вафен-СС]] дивизија (20. дивизија) коју је чинило око 20.000 естонских војника.

Немачке власти су и на подручју Естоније, баш као и на свим окупираним подручјима, вршиле масовне егзекуције [[јевреји|Јевреја]], [[Роми|Рома]] и других антифашиста. Од око 4.500 Јевреја колико је живело у Естонији пре почетка рата, њих око 75% избегло је смрт побегавши на слободну територију Совјетског Савеза, док је преосталих око 1.000 Јевреја углавном побијено у концентрационим логорима већ у првој години нацистичке окупације. У естонске концентрационе логорима допремани су јеврејски затвореници из других окупираних делова источне Европе, а према проценама у логорима је страдало око 10.000 Јевреја, 6.000 етничких Естонаца, око 1.000 етничких Руса, те преко 20.000 совјетских ратних војних заробљеника (укупан број жртава је око 35.000−40.000 особа).

Совјетске трупе су у јануару [[1944]]. кренуле у контраофанзиву потиснувши нацистичке јединице на запад све до естонских граница. Када је постало јасно да се трупе Црвене армије неће зауставити на естонским границама почеле су да се организују масовне мобилизације за одбрану од совјетске војске. Последњи легално изабрани премијер Естоније [[Јири Улуотс]]{{напомена|Јири Улуотс је према званичном Уставу Естоније био последњи легално изабрани премијер те земље пре совјетске анексије. Званични Талин не признаје лидере Естонске ССР као легитимне представнике естонског народа.}} путем радија позвао је све војно способне мушкарце да се добровољно пријаве у војску за одбрану земље од нове „совјетске агресије”. Већ наредног дана у војску се добровољно пријавило преко 38.000 естонских младића,{{sfn|Lande|2000|p=200}} а убрзо се у земљу вратио и велики број добровољаца из Финске који су се прикључили новооснованој Територијалној одбрани. Естонске власти у егзилу рачунале су и на помоћ западних земаља у очувању властите независности.{{sfn|Smith|1996|p=91}}

Повлачење немачких трупа из Естоније започело је [[18. септембар|18. септембра]] 1944, а последњи немачки војници напустили су земљу пред налетом совјетске армије 22. септембра исте године. Заједно са немачким окупаторима земљу је напустила и естонска влада која је све до [[1992]]. и обнове државности земље, деловала као Влада у егзилу из [[Стокхолм]]а.

Током Другог светског рата погинуло је око 80.000 Естонаца, док је њих око 70.000 из разних разлога емигрирало из земље.<ref name="Кругосвет">{{cite web|title=ЭСТОНИЯ: Советская Эстония и Восстановление независимости| url = http://www.krugosvet.ru/enc/strany_mira/ESTONIYA.html?page=0,6| work = Универсальная научно-популярная энциклопедия «Кругосвет»| accessdate=7. 2. 2017.}}</ref>

=== Совјетска Естонија ===
{{главни чланак|Естонска ССР}}
[[Датотека:KüüditatudIMGP6672.JPG|мини|десно|200п|Споменик жртвама совјетских депортација у периоду 1941−1949. у градићу [[Палдиски]].]]
[[Датотека:Flag of the Estonian Soviet Socialist Republic.svg|мини|десно|200п|Застава Естонске ССР]]
Иако је [[Црвена армија]] крајем 1944. протерала јединице [[Вермахт]]а са естонске територије и поново успоставила своју власт на целом подручју, сукоби са преосталим герилским групама које су се противиле совјетској власти наставили су се све до [[1953]]. године. Естонски огранак герилске организације [[Шумска браћа]] чинило је између 14.000 и 15.000 људи. Од новембра 1944. до новембра [[1947]]. припадници ове групе извршили су 773 оружана напада у којима је убијено око 1.000 совјетских војника и присталица совјетске власти, а контролисали су и значајан број села широм земље.<ref>{{harvnb|Buttar|2013|pp=}}</ref><ref>[http://estinst.ee/en/prints/republic-of-estonia-90/ Republic of Estonia 90] {{Wayback|url=http://estinst.ee/en/prints/republic-of-estonia-90/ |date=20171024043611 }} Estonian Institute 2008</ref>

У репресијама које су уследиле у првим послератним годинама велики број особа је процесуиран због оптужби за колаборационизам, а у друге делове земље пресељаване су присилно целе породице. Тако је само током мартовских депортација из Естоније у Сибир депортовано 20.713 особа (од чега су 15.916 били жене и деца).<ref>{{Cite book| first1 = Aigi| last1 = Rahi-Tamm| first2 = Andres| last2 = Kahar| title = "The Deportation Operation "Priboi" in 1949"| year = 2009| publisher = Estonian International Commission for the Investigation of Crimes Against Humanity| location = Tallinn| isbn = 978-9949183005| url = http://lepo.it.da.ut.ee/~erki/Selfservice/9.pdf| access-date = 07. 02. 2017| archive-date = 28. 03. 2019| archive-url = https://web.archive.org/web/20190328131029/http://lepo.it.da.ut.ee/~erki/Selfservice/9.pdf| url-status = }}</ref><ref name="deportation">[http://www.estemb.ru/estonija/istorija/aid-226 Депортации из Эстонии в 1941 г. и 1949 г.] {{Wayback|url=http://www.estemb.ru/estonija/istorija/aid-226 |date=20070928000152 }} Посольство Эстонии в Москве</ref> Према савременим проценама Естонија је током рата и у постратним репресијама изгубила између 180 и 200.000 људи, или око 20% од укупне прератне популације.<ref name="AR">{{cite web|url=http://gazeta.aif.ru/online/aif/1273/12_01|title=Президент Эстонии Арнольд Рюйтель. Разве мы восхваляем нацизм?|publisher=Аргументы и факты № 12 (1273) от 23.03.2005|accessdate=28. 6. 2014.|archive-date=14. 10. 2013.|archive-url=https://web.archive.org/web/20131014043625/http://gazeta.aif.ru/online/aif/1273/12_01|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|author=Хийо Т.|year=2009|url=http://www.estonica.org/ru/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F/1939-1945_%D0%B3%D0%B3_%D0%AD%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%8F_%D0%B8_%D0%92%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%8F_%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%8F_%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%AD%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B8_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B9_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%B5%D0%B9_%D0%B2_1944_%D0%B3/|title=Завоевание Эстонии Красной армией в 1944 г.|publisher=Эстоника|accessdate=14. 5. 2014.|archive-date=22. 02. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150222010330/http://www.estonica.org/ru/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F/1939-1945_%D0%B3%D0%B3_%D0%AD%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%8F_%D0%B8_%D0%92%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%8F_%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%8F_%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0/%D0%97%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%AD%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B8_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B9_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%B5%D0%B9_%D0%B2_1944_%D0%B3/|url-status=}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.estemb.ru/estonija/istorija/aid-2128| title = 23. августа 1939 года: общеевропейский день памяти жертв всех тоталитарных и авторитарных режимов| publisher = Посольство Эстонии в Москве| accessdate = 1. 7. 2014.| archive-url = https://web.archive.org/web/20140517143747/http://www.estemb.ru/estonija/istorija/aid-2128| archive-date = 17. 05. 2014.| url-status = dead}}</ref> Депортовано становништво „заменили” су досељеници из других делова Совјетског Савеза, што је за кратко време довело до потпуне промене демографске слике Естоније.

Естонија је током рата доживела велика разарања, изгубила је значајан део популације (што у борбеним дејствима, што услед каснијих емиграција), а уништено је и више од половине укупне инфраструктуре у земљи. Одмах по окончању рата совјетске власти су у земљи успоставиле совјетски самоуправни модел и већ 1945. онемогућено је приватно власништво у индустријском сектору (а две године касније и у трговачкој делатности). Извршена је колективизација пољопривредног земљишта, а у првих неколико послератних година одузето је преко 900.000 хектара земљишта и шума који су претворени у државна добра (до краја 1950. било је 2.213 [[колхоз]]а) или су додељени бројним досељеницима из осталих делова Совјетског Савеза. Одмах након рата совјетске власти одузеле су [[Естонска Совјетска Социјалистичка Република|Естонској ССР]] око 2.230 km² територије на истоку са већинским руским становништвом, прикључивши ту територију [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руској СФСР]] (територија источно од Нарве и [[Печорски рејон]]).

На челу [[естонска Совјетска Социјалистичка Република|совјетске Естоније]] ({{јез-ест|Eesti Nõukogude Sotsialistlik Vabariik ENSV}}) налазили су се етнички Естонци рођени на територији Русије и школовани у совјетским-руским школама, а за већину њих естонски је био тек други језик због чега су их у Естонији подругљиво називали Јестонцима ({{јез-ест|jeestlased, jeestlane}}). Сву власт у земљи држала је ''Комунистичка партија Естоније'' ({{јез-ест|Eestimaa Kommunistlik Partei}}) која је представљала територијални огранак ''[[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]]'' (КПСС), односно ''Савет министара''.<ref name="mnemosyne3">{{cite web| author = Estonian International Commission for Investigation of Crimes Against Humanity| date = | url = http://www.mnemosyne.ee/hc.ee/pdf/conclusions_ru_1944-.pdf| title = Этап III — Оккупация Эстонии Советским Союзом с 1944 года| publisher = The Estonian Institute of Historical Memory| accessdate = 8. 4. 2014.| archive-date = 12. 04. 2013.| archive-url = https://web.archive.org/web/20130412065557/http://www.mnemosyne.ee/hc.ee/pdf/conclusions_ru_1944-.pdf| url-status = dead}}</ref><ref>{{cite web | author = Леймус И. | date = 13. 11. 2009. | url = http://www.estonica.org/ru/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F/1945-1985_%D0%B3%D0%B3_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4/%D0%AD%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%A1%D0%A1%D0%A0_%D0%BA%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%81%D0%BE%D1%8E%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0/ | title = Эстонская ССР как советская союзная республика | publisher = Эстоника | accessdate = 16. 2. 2014. | archive-date = 14. 06. 2013. | archive-url = https://web.archive.org/web/20130614193104/http://www.estonica.org/ru/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F/1945-1985_%D0%B3%D0%B3_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4/%D0%AD%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%A1%D0%A1%D0%A0_%D0%BA%D0%B0%D0%BA_%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%81%D0%BE%D1%8E%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0/ | url-status =}}</ref> Већина западних земаља никада није -{''[[дејуре|de iure]]''}- признала совјетску власт у Естонији, иако су [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] и [[Уједињено Краљевство]] као учеснице [[Кримска конференција|Јалтске декларације]] -{''[[дефакто|de facto]]''}- признали совјетску државу и њене границе. Многе земље за званичну естонску власт признавале су владу која је деловала у егзилу (и такво стање је остало на снази све до обнове државности [[1991]]. године).

Након доласка на чело КПСС-а [[Никита Хрушчов|Никите Хрушчова]] дошло је до политичког отопљавања односа између званичне Москве и осталих совјетских држава, па су тако већ [[1956]]. били омогућени и први повраци депортованих особа из изгнанства. Естонска комунистичка партија добила је одређен степен аутономије у свом деловању у односу на КПСС. Интензивна индустријализација коју су спроводиле совјетске власти преобразила је Естонију у једну од индустријски најразвијенијих и најурбанијих совјетских република са уделом градске популације од 65% у [[1970]]. години. Животни стандард естонског становништва био је знатно виши од просечног на нивоу Совјетског Савеза.<ref>{{cite web|last=Таннберг|first=Тыну|date=19. 02. 2010.|url=http://www.estonica.org/ru/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F/1945-1985_%D0%B3%D0%B3_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D1%8D%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%B5%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%8F/|title=Командная экономика и её последствия|publisher=Эстоника|accessdate=21. 5. 2014.|archive-date=14. 06. 2013.|archive-url=https://web.archive.org/web/20130614231733/http://www.estonica.org/ru/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F/1945-1985_%D0%B3%D0%B3_%D0%A1%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%B4/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D1%8D%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B8_%D0%B5%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%8F/|url-status=}}</ref>

У другој половини [[1970-е|1970-их]] долази до јачања дисидентских покрета широм земље, а посебно у прибалтичким совјетским чланицама. Од краја септембра па до почетка октобра [[1980]]. широм Естоније одржани су бројни антисовјетски студентски процеси који су насилно угушени. Нешто касније, 28. октобра јавно је објављено ''Писмо четрдесеторице'' као својеврстан манифест против даље совјетизације који је потписало 40 најпознатијих естонских интелектуалаца тог времена.<ref>{{cite web| author = | date = | url = http://www.estonica.org/ru/%C2%AB%D0%9F%D0%B8%D1%81%D1%8C%D0%BC%D0%BE_%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0%C2%BB/| title = "Письмо сорока"| publisher = Эстоника| accessdate = 16. 2. 2014.| archive-date = 07. 06. 2015.| archive-url = https://web.archive.org/web/20150607140353/http://www.estonica.org/ru/%C2%AB%D0%9F%D0%B8%D1%81%D1%8C%D0%BC%D0%BE_%D1%81%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0%C2%BB/| url-status =}}</ref> [[Европски парламент]] је [[13. јануар]]а [[1983]]. донео резолуцију којом је осудио чин анексије прибалтичких земаља од стране СССР, означивши сам чин као кршење међународних споразума које је СССР имао са поменутим републикама, уједно позвавши на непризнавање анексије.<ref>{{Cite journal|publisher=European Parliament | title = Resolution on the situation in Estonia, Latvia, Lithuania | journal=Official Journal of the European Communities | volume=42/78| series=C |date=13. 1. 1983. | url=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/8/80/Europarliament13011983.jpg }}</ref><ref>[http://www.letton.ch/lvx_eur2.htm Текст резолуције Европског парламента из 1983. о осуди анексије балтичких држава.]</ref>

=== Обнова независности и савремена Република ===
[[Датотека:Toomel 1989.jpg|200п|мини|лево|Протести у Тартуу 24. фебруара 1989. год.]]
[[Датотека:Balti kett Käru.jpg|мини|лево|200п|Споменик као симбол Балтичког пута ка независности у Естонији]]
У другој половини [[1980-е|1980-их]] година широм Совјетског Савеза долази до јачања националних покрета, економија је доживела велики пад, незадовољства грађана социјалним и политичким статусом бивала су све већа, а тадашњи совјетски лидер [[Михаил Горбачов]] покушао је спроведе читав низ економских и политичких реформи ([[перестројка]]). Протести против власти постајали су све учесталији и све жешћи. Покушаји власти да на северу Естоније отворе нова постројења за експлоатацију фосфорита довели су до масовних протеста естонског становништва. Протести који су избили [[3. април]]а [[1987]]. означени су као Фосфоритни рат ({{јез-ест|Fosforiidisõda}}), а иако су у основи имали еколошки карактер због претњи загађењем животне средине, имали су и снажан политички предзнак пошто су естонски лидери сматрали да би отварање нових индустријских погона довело до нових масовних миграција радне снаге из Русије.<ref>{{cite web| author = Лийвик О.| date = 7. 11. 2009.| url = http://www.estonica.org/ru/%D0%A4%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0/| title = Фосфоритная война| publisher = Эстоника| accessdate = 5. 4. 2014.| archive-date = 13. 03. 2015.| archive-url = https://web.archive.org/web/20150313153742/http://www.estonica.org/ru/%D0%A4%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%B2%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%B0/| url-status =}}</ref> У званичном гласнику Тартуског градског комитета [[26. септембар|26. септембра]] 1987. објављен је предлог будуће ''Естонске економске независности'' ({{јез-ест|Isemajandav Eesti}}) унутар граница заједничке државе. Државне власти су овај предлог означиле актом сепаратизма.<ref>{{cite web| author = Хийо Т.| date = 8. 10. 2009.| url = http://www.estonica.org/ru/%D0%A5%D0%BE%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%AD%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%8F/| title = Хозрасчетная Эстония| publisher = Эстоника| accessdate = 5. 4. 2014.| archive-date = 15. 04. 2015.| archive-url = https://web.archive.org/web/20150415210913/http://www.estonica.org/ru/%D0%A5%D0%BE%D0%B7%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%AD%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%8F/| url-status =}}</ref>

Током [[1988]]. интензивира се развој националних политичких партија, те је у априлу основан ''Естонски народни фронт'' ({{јез-ест|Rahvarinne}}) под водством [[Едгар Сависар|Едгара Сависара]] који се залагао за перестројку и политичке и економске реформе. За кратко време народни фронт је постао најмасовнијим покретом на тлу совјетске Естоније. Као одговор на совјетске репресије на десетине хиљада људи је на фестивалу фолклора у Талину (одржан 10−14. јуна 1988) певало патриотске песме и носило традиционална државна обележја из предсовјетског периода. Мирни протести наставили су се и у наредном периоду, а цео догаћај остао је упамћен као ''[[Распевана револуција]]''. Убрзо су се формирали и радикалнији национални покрети који су захтевали обнову независности земље. Врховни совјет Естонске ССР на седници одржаној [[16. новембар|16. новембра]] 1988. донео је одлуку о проглашењу суверенитета Естонске ССР. Истовремено на другој страни су почеле да се окупљају и руске политичке и грађанске елите које су инсистирале на опстанку заједничке државе.<ref name="nezav">{{cite web | author = Вярэ Э. | date = 11. 2. 2010. | url = http://www.estonica.org/ru/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F/1985-1991_%D0%B3%D0%B3_%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D1%8B%D0%B5_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D1%8B/ | title = Переломные годы | publisher = Эстоника | accessdate = 6. 4. 2014. | archive-date = 25. 02. 2014. | archive-url = https://web.archive.org/web/20140225075508/http://www.estonica.org/ru/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F/1985-1991_%D0%B3%D0%B3_%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%BD%D1%8B%D0%B5_%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D1%8B/ | url-status =}}</ref>

Дана [[23. август]]а [[1989]]. организована је акција позната као ''[[Балтички пут]]'' ({{јез-ест|Balti kett}}) где је око 2 милиона људи формирало континуиран људски ланац дужине преко 600 km који је повезао [[Талин]], [[рига|Ригу]] и [[Вилњус]].<ref>{{harvnb|Wolchik|2007|pp=238}}</ref> Естонски врховни совјет је [[12. новембар|12. новембра]] 1989. године ставио ван снаге декларацију о приступању Естоније Совјетском Савезу од 22. јула 1940. године, а убрзо потом већином гласова усвојио декларацију о националном суверенитету. Крајем фебруара [[1990]]. формиран је ''Естонски национални конгрес'' од 464 члана који је деловао као прелазни национални парламент.<ref>{{harvnb|Miljan|2004|pp=213}}</ref> Комунистичка партија Естоније званично је иступила из чланства у КПСС [[25. март]]а 1990. године.

Естонски врховни совјет је [[8. мај]]а 1990. прогласио Устав из 1938. као важећи правни акт Естоније. Председавајући Врховног Совјета Руске СФСР [[Борис Јељцин]] посетио је Талин [[12. јануар]]а [[1991]]. године и са председником Естонског врховног Совјета [[Арнолд Рител|Арнолдом Рителом]] потписао документ о обнови међудржавних односа између Русије и Естоније и међусобном признању две земље.<ref>{{cite web|url=http://ria.ru/spravka/20110113/320697025.html| title = Договоры об основах межгосударственных отношений РСФСР-Эстония-Латвия| publisher = РИА Новости| accessdate=1. 7. 2014.}}</ref>

Референдум о независности Естоније одржан је [[3. март]]а 1991. године и на њему се 77,8% гласача изјаснило за независност од Совјетског Савеза.<ref>{{cite web | author = Вярэ Э. | date = 11. 2. 2010. | url = http://www.estonica.org/ru/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F/1985-1991_%D0%B3%D0%B3_%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%9F%D1%83%D1%82%D1%8C_%D0%BA_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/ | title = Путь к независимости | publisher = Эстоника | accessdate = 3. 1. 2014. | archive-date = 25. 02. 2014 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140225084903/http://www.estonica.org/ru/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F/1985-1991_%D0%B3%D0%B3_%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%9F%D1%83%D1%82%D1%8C_%D0%BA_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/ | url-status =}}</ref> Неколико дана касније одржан је свесовјетски референдум о опстанку заједничке совјетске државе који су естонске власти бојкотовале, а гласање је одржано једино на североистоку у већински руским подручјима.<ref>{{cite web| last = Маркедонов| first = М. С..| date = 1. 4. 2011.| url = http://polit.ru/article/2011/04/01/ussr/| title = Референдум распада| publisher = Полит.ру| accessdate = 15. 3. 2014.| archive-date = 15. 05. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20140515125029/http://polit.ru/article/2011/04/01/ussr/| url-status = }}</ref> Дан после неуспешног [[августовски пуч|државног удара у Москви]], [[20. август]]а 1991. естонски парламент и званично је прогласио обнову независности Естоније. Већ 17. септембра исте године Република Естонија постала је пуноправном чланицом [[Уједињене нације|Организације уједињених нација]]. Прва земља која је признала обновљену естонску независност био је [[Исланд]].

Нови, четврти по реду Устав земље званично је ступио на снагу након што је усвојен на референдуму одржаном [[28. јун]]а [[1992]]. године.<ref name="4konst">{{cite web|author=Нутт М.|date=6. 10. 2010.|url=http://www.estonica.org/ru/%D0%93%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B9_%D0%AD%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B8_%D0%B2_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B8/%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%8F_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F_1992-%E2%80%A6/|title=Восстановление независимости и четвертая конституция (1992-…)|publisher=Эстоника|accessdate=3. 1. 2014.|archive-date=06. 04. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150406193815/http://www.estonica.org/ru/%D0%93%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B9_%D0%AD%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B8_%D0%B2_%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B8/%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%B8_%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B0%D1%8F_%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%8F_1992-%E2%80%A6/|url-status=}}</ref> Одмах након проглашења независности естонске власти водиле су преговоре са Русијом о повлачењу преосталих руских трупа стационираних у базама на естонској територији. Након трогодишњих преговора последње руске трупе напустиле су Естонију [[31. август]]а [[1994]]. године.<ref>{{cite web
|date=31. 8. 2012.| url = http://rus.postimees.ee/957962/v-jestonii-hotjat-otmechat-den-okonchanija-okkupacii-31-avgusta| title = В Эстонии хотят отмечать день окончания оккупации 31. августа| publisher = Postimees| accessdate=3. 1. 2014.}}</ref><ref>{{cite web | date = 31. 8. 2013. | url = http://baltija.eu/news/read/33128 | title = 31. августа всем надо праздновать День свободной Эстонии — эстонский министр сказал | publisher = Портал русской общины Эстонии | accessdate = 3. 1. 2014. | archive-date = 03. 01. 2014. | archive-url = https://web.archive.org/web/20140103190239/http://baltija.eu/news/read/33128 | url-status = dead}}</ref><ref>{{cite web|date=1. 9. 2012. | url = http://www.rosbalt.ru/exussr/2012/09/01/1029156.html| title = Эстония намерена отмечать 31. августа день окончания российской оккупации | publisher = Росбалт.ру| accessdate=3. 1. 2014.}}</ref> Током [[1996]]. Естонија је извршила демаркацију своје јужне границе са [[летонија|Летонијом]], док је погранични уговор са Русијом потписан [[18. мај]]а [[2005]]. године (чиме су две земље незнатно редефинисале границу коју су делиле од 1991. године).

Након стицања независности један од стратешких циљева земље била је интеграција у правно-политички и економски систем [[Европска унија|Европске уније]]. С тим у вези Естонија је званично отпочела преговоре о чланству у ЕУ током [[1998]]. године. Након успешно окончаних преговора о чланству, становници Естоније су се на референдуму одржаном [[14. септембар|14. септембра]] [[2003]]. одлучили за пуноправно чланство у ЕУ (на референдуму је учествовало 64% уписаних бирача, а за чланство се изјаснило њих 66,83% док је против било њих 33,17%). Естонија је постала пуноправном чланицом ЕУ-а [[1. мај]]а [[2004]]. године (заједно са још 9 држава из источне и централне Европе). Месец дана раније Естонија је постала и пуноправном чланицом [[НАТО]] пакта.

Естонија је [[1. јануар]]а [[2011]]. постала и делом еврозоне и као званичну валуту уместо дотадашње [[естонска круна|естонске круне]] увела [[евро]] (старе новчанице су замењене новим по званичном курсу од 15,6466 круна за 1€).<ref name="presseurop">[http://www.presseurop.eu/en/content/article/478531-most-soviet-western-state PressEurope] {{Wayback|url=http://www.presseurop.eu/en/content/article/478531-most-soviet-western-state |date=20110129204200 }}, 26. 1. 2011.</ref>

== Становништво ==
{{Главни чланак|Демографија Естоније}}
{{Historical populations
| type        =
| footnote    = Извор:<ref name="census">{{Cite web |url=http://www.stat.ee/62931 |title=Population census Estonia |access-date=09. 02. 2017. |archive-date=13. 07. 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190713184815/https://www.stat.ee/62931 |url-status=dead}}</ref>
| title       = Кретање броја становника Естоније и процентуалне промене
| percentages = 
| 1881|881455
|1897|958351
|1922|1107059
|1934|1126413
|1941|1017475
|1959|1196791
|1970|1356079
|1979|1464476
|1989|1565662
|2000|1370052
|2011|1294445
|2017|1317797<ref name="Демографија1"/> 
}}
На основу археолошких налаза извесно је да је подручје савремене Естоније стално насељено последњих 13.000 година, а прве људске заједнице појавиле су се одмах након повлачења моћних ледника који су се простирали на том подручју током последњег леденог доба. Током последњих 800 година естонска популација се кретала између 800.000 и 1,6 милиона људи. Почетком друге деценије 21. века у Естонији је живело око 1.340.000 људи.<ref name="Демографија1">{{cite encyclopedia| title = First settlers in Estonia, and today| url = http://www.estonica.org/en/Society/Population/First_settlers_in_Estonia,_and_today/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 9. 2. 2017.| archive-date = 21. 07. 2017.| archive-url = https://web.archive.org/web/20170721024852/http://www.estonica.org/en/Society/Population/First_settlers_in_Estonia,_and_today/| url-status =}}</ref>

Критични периоди у демографском смислу били су [[13. век|13]]. и [[14. век]] када су ратови са хришћанским освајачима, епидемије и глад потпуно десетковале популацију, а број становника се смањивао и до 50%. Следећи демографски негативан период трајао је од средине [[16. век|16]]. па до почетка [[18. век]]а када је због ратова, глади и епидемија страдало више од половине популације, иако је у мирнијим декадама у истом периоду услед имиграција број становника растао и до два процента годишње.<ref name="Демографија1"/> Најнижу популациону тачку естонско становништво је досегло [[1712]]. године када је на том подручју живело свега око 200.000 људи.<ref name="Демографија1"/> Према подацима са свесовјетског пописа из [[1897]]. број становника на тлу Естоније достигао је 986.000, од чега су 89,2% били етнички [[Естонци]] (односно естонска племена). Природни раст естонске популације током [[20. век]]а био је доста низак и одржавао се превасходно захваљујући миграцијама. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] Естонија је изгубила готово четвртину своје прератне популације. Интензивна индустријализација коју су проводиле совјетске власти у послератном периоду довела је до масовних имиграција из других делова [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], те се тако у периоду [[1956]]−[[1991]]. због посла у Естонију доселило укупно око 1,4 милиона људи из других делова земље. Њих око 200.000 трајно се настанило на том подручју.<ref name="Демографија1"/>

Интензивније имиграције захватале су Естонију углавном након периода са високим морталитетом. Немачки и шведски насељеници, који су почели интензивније да долазе на ово подручје почев од [[13. век]]а, углавном су се задржавали у градовима. Иако су етнички Естонци чинили већину градске популације, естонски градови су током средњег века били потпуно германизовани.<ref name="Демографија2">{{cite encyclopedia| title = Composition of the population| url = http://www.estonica.org/en/Society/Population/Composition_of_the_population/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 9. 2. 2017.| archive-date = 02. 05. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20140502133246/http://www.estonica.org/en/Society/Population/Composition_of_the_population/| url-status =}}</ref> За разлику од градова, процес насељавања руралних подручја текао је знатно спорије, био је дуготрајнији и самим тим новопридошло сеоско становништво се много брже асимиловало.<ref name="Демографија2"/> Од краја [[19. век]]а нагло је порастао број имиграната из [[Русија|Русије]] који су учествовали у индустријализацији тих подручја.

Пре Другог светског рата етнички Естонци чинили су 88,1% укупне популације, док су остатак чинили припадници 5 мањинских народа (традиционалне мањине Естоније).<ref name="ethnic minor">{{cite web|url=http://old.estinst.ee/factsheets/ethnic_minor/ |date=26. 12. 1998. | title = Ethnic minorities in Estonia: past and present | publisher = Einst.ee | accessdate=2. 6. 2010. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110807204855/http://old.estinst.ee/factsheets/ethnic_minor/ | archivedate=7. 8. 2011.}}</ref> Естонски устав из [[1925]]. године гарантовао је културну аутономију традиционалним мањинским народима (са бројношћу изнад 3.000 особа) и био је јединствен у том погледу у Европи тог времена.{{sfn|Smith|2005|p=211}} Културна аутономија тако је законом гарантована [[Балтички Немци|естонским Немцима]] и [[Јевреји]]ма који су имали и своја властита културна већа. Према подацима из [[1934]]. најбројнији мањински народи били су [[Руси]] (92.000 или 8,2%), Немци (16.300 или 1,5%) и [[Швеђани]] (7.600 или 0,7%), док су Летонци и Јевреји чинили мање од 0,5% од укупног становништва. Велике промене десиле су се током Другог светског рата, број становника се значајно смањио, а са естонске територије готово су у потпуности нестале 4 традиционалне мањинске заједнице (опстали су једино Руси).<ref name="Демографија2"/> Закон о културној аутономију поново је ступио на снагу 1993. године.<ref name="Демографија2"/>

Током периода совјетске власти драстично се променила демографска слика Естоније. Удео етничких Естонаца у популацији пао је на око 61%, док се број етничких Руса, [[Украјинци|Украјинаца]] и [[Белоруси|Белоруса]] у истом периоду готово упетостручио, а мањински народи чинили су више од трећине укупне популације.

Према подацима са пописа из 2010. основу естонске популације чинили су Естонци са 68% и Руси са 25%. Значајнију популацију имали су још и Украјинци (2%), Белоруси и [[Финци]] (са по 1%). Остале веће етничке групе чинили су још и Јевреји, [[Татари]], Немци, Летонци, [[Пољаци]] и [[Литванци]].<ref name="Демографија2"/> Савремена Естонија је етнички хетерогена земља у којој мањински народи чине око трећину популације. Естонци чине више од 80% становништва у 13 од 15 округа, а најхомогенији округ је [[Хијума]] са 98,4% Естонаца. Руска мањина је најбројнија на североистоку и истоку земље, те у Талину, а у округу [[Ида-Вирума|Ида Виру]] чини око 70% популације.

На основу пописа из 2021. Естонци су чинили 69,1% становништва, Руси су други по бројности са 23,7%, Украјинаца има 2,1%, Белоруса 0,9%, док осталих националних мањина има 4,2%.

{{bar box
| float = лево
| title = Национална припадност становништва Естоније (2016)<ref name="stat.ee-nationality">{{cite web | url = http://www.stat.ee/34278 | title = Population by ethnic nationality, 1 January, year | work = stat.ee | publisher = Statistics Estonia | accessdate = 1. 1. 2016. | archive-date = 07. 01. 2019. | archive-url = https://web.archive.org/web/20190107090524/https://www.stat.ee/34278 | url-status = dead}}</ref>
| bars = 
{{Врста са постотком|Естонци|DarkSlateGray|905.805|68.8}}
{{Врста са постотком|Руси|gray|330.263|25.1}}
{{Врста са постотком|[[Украјинци]]|gray|23.256|1.8}}
{{Врста са постотком|[[Белоруси]]|gray|12.171|0.9}}
{{Врста са постотком|Финци|gray|7.659|0.6}}
{{Врста са постотком|[[Летонци]]|gray|2.198|0.2}}
{{Врста са постотком|Остали|gray|34.592|2.7}}
}}

Од почетка 19. века па на даље стопа живорођене деце по жени је постепено опадала, али се и степен смртности смањивао, што је довело до незнатног раста популације. Тако је током педесетих година 20. века Естонија имала једну од најнижих стопа рађања у Европи и свету. да би природни прираштај поново постепено почео да расте почев од седамдесетих година 20. века. Током деведесетих година 20. века поново долази до пада у броју становника, усељавање је готово заустављено, а број исељеника се нагло повећао, док је број умрлих био већи од броја рођених. Демографска слика је почела да се стабилизује након [[1997]]. године. Главни демографски проблем Естоније је старење становништва пошто број деце по породици константно опада, а број старих се повећава. Удео становника старијих од 64 године је око 18% (према подацима из 2008. године).<ref name="Демографија1"/> Проценат запослених радно способних становника је нешто виши у поређењу са просеком Европске уније, а посебно је висок проценат запослености међу женама.

Према подацима из [[2009]]. стопа [[фертилитет]]а је 1,6 деце по жени, што одговара европском просеку. У Естонији значајан број деце рођен је у нерегистрованим брачним заједницама, а током 2009. чак 60% од укупног броја рођених рођено је у нерегистрованим брачним заједницама. Према подацима са пописа из 2000. око 21% живео је у нерегистрованим брачним заједницама.<ref>{{cite encyclopedia| title = Family and birth of children| url = http://www.estonica.org/en/Society/Population/Family_and_birth_of_children/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 9. 2. 2017.| archive-date = 25. 05. 2017.| archive-url = https://web.archive.org/web/20170525142717/http://www.estonica.org/en/Society/Population/Family_and_birth_of_children/| url-status =}}</ref> Број разведених бракова је међу највишим у Европи.

У поређењу са европским земљама естонско становништво живи најкраће, а посебно је велика разлика у животном веку између мушкараца и жена (жене живе у просеку 12 година дуже). Тако је 2008. просечан животни век код жена износио 79,2 године, док су мушкарци у просеку живели 68,6 година.<ref>{{cite encyclopedia| title = Life expectancy and health| url = http://www.estonica.org/en/Society/Population/Life_expectancy_and_health/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 9. 2. 2017.| archive-date = 27. 06. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170627214150/http://www.estonica.org/en/Society/Population/Life_expectancy_and_health/| url-status =}}</ref>

<center>
<gallery widths="220px" heights="200px">
Датотека:Share of Estonians.png|Распрострањеност етничких Естонаца по окрузима (2011)
Датотека:Population Pyramid of Estonia (2009).png|Популациона пирамида према подацима из 2009. год.
Датотека:Russophone population in Estonia.png|Раширеност русофоне популације
</gallery>
</center>

=== Људска права у Естонији ===
Године 1997, Естонија је потписала Женевску конвенцију о избеглицама. У периоду 1997−2008. избеглички азил у Естонији тражило је укупно 148 особа, од чега је свега њих 10 добило званичан статус избеглица, а за 12 особа је одређена специјална заштита. Највише тражилаца азила било је из [[Русија|Русије]] (23), [[Ирак]]а (22) и [[турска|Турске]] (17 особа). Број тражилаца азила се знатно повећао након [[2009]]. након што је Естонија постала делом [[Шенгенски уговор|Шенгенске зоне]].<ref>{{cite encyclopedia| title=Population/Emigration and immigration| url=http://www.estonica.org/en/Society/Population/Emigration_and_immigration/| encyclopedia=Encyclopedia Estonica| publisher=Eesti Instituut| accessdate=9. 2. 2017.| archive-date=06. 05. 2017.| archive-url=https://web.archive.org/web/20170506220927/http://www.estonica.org/en/Society/Population/Emigration_and_immigration/| url-status=}}</ref>

Према подацима од [[2. јул]]а [[2010]]. о броју резидената, 84,1% резидената били су држављани Естоније, 8,6% су били страни држављани, док су 7,3% грађана чиниле особе са нејасним и неодређеним држављанством. Од [[1992]]. године око 140.000 особа добило је естонско држављанство.<ref>[http://www.postimees.ee/67387/eesti-andis-mullu-kodakondsuse-2124-inimesele/ Eesti andis mullu kodakondsuse 2124 inimesele], ''Postimees''. 9. 1. 2009.}-</ref> Припадницима руске етничке мањине, који су се у Естонију доселили током совјетског периода, естонски закон о држављанству знатно отежава процес доделе статуса држављана, а Веће за људска права ОУН-а је 2008. године поменути закон означило као дискриминаторски.<ref>-{[http://www.osce.org/odihr/34040?download=true Naturalisation in Estonia Statement by the Legal Information Centre for Human Rights (Tallinn, Estonia)] (''[...]the Special Rapporteur considers extremely credible the views of the representatives of the Russian-speaking minorities who expressed that the citizenship policy is discriminatory[...]'')</ref>

Естонија је у октобру [[2014]]. донела закон којим су легализоване цивилне кохабитације истополних парова, поставши тако прва земља на постсовјетском простору која је правно регулисала права истополних заједница. Закон о цивилном партнерству истополних заједница ступио је на снагу [[1. јануар]]а [[2016]]. године.<ref>{{cite news|url=http://www.wsj.com/articles/estonia-passes-law-recognizing-gay-partnerships-1412857097 | title = Estonia Passes Law Recognizing Gay Partnerships | last=Kangsepp| first = Liis| publisher = [[The Wall Street Journal|Wall Street Journal]] |date=9. 10. 2014. | accessdate=4. 1. 2014.}}</ref>

=== Језици у Естонији ===
{{главни чланак|Естонски језик}}
[[Датотека:Idioma estonio.PNG|мини|десно|200п|Подручја са северноестонским дијалектом (тамно плаво) и јужноестонским дијалектима (светло плаво)]]
[[Датотека:Estonian-Alphabet-Characters.jpg|мини|десно|200п|Четири карактеристична слова естонског алфабета]]

Модерна Естонија је вишенационална држава у којој се према званичним подацима са пописа из [[2000]]. говори чак 109 језика. Званичан језик земље је [[естонски језик|естонски]] који је матерњи језик за око 922.000 или 67,3% естонске популације.<ref name="PopulationByNationality">{{cite web|url=http://pub.stat.ee/px-web.2001/Dialog/varval.asp?ma=PC223&ti=POPULATION+BY+THE+PLACE+OF+RESIDENCE+AND+MOTHER+TONGUE&path=../I_Databas/Population_census/PHC2000/08Ethnic_nationality._Mother_tongue._Command_of_foreign_languages/&lang=1 | title = Population by the place of residence and mother tongue, statistical database: Population Census 2000|date=јул 2010| publisher = Statistics Estonia (government agency at the area of administration of the Ministry of Finance)| accessdate=19. 6. 2009.}}</ref> Као званични мањински језици признати су још [[руски језик|руски]], [[шведски језик|шведски]] и [[немачки језик]].

Естонски језик ({{јез-ест|eesti keel}}) припада групи балто-финских језика из породице [[уралски језици|уралских језика]] и један је од тек неколико европских језика који не припада породици [[индоевропски језици|индоевропских језика]]. Доста је сличан [[фински језик|финском]] и [[карелски језик|карелском језику]]. По језичкој структури припада групи [[аглутинативни језик|аглутинативних језика]]. Због вековног утицаја немачког језика и културе, око трећину речи у модерном естонском језику чине туђице управо из немачког језика. Стандардни естонски језик базиран је на северноестонском дијалекту. [[Јужноестонски језик]] (или дијалект) чине четири засебна дијалекта (''тартски'', ''мулги'', ''виру'' и ''сето'') који се понекад сматрају чак и засебним јужноестонским језицима.<ref>{{cite web| title = Culture Tourism in South Estonia and Võru county| url = http://www.siksali.ee/cultour/EE_SituationAnalysisSummary_ENG.pdf| work = Siksali| accessdate = 2. 7. 2013.| archive-date = 20. 02. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120220115230/http://www.siksali.ee/cultour/EE_SituationAnalysisSummary_ENG.pdf| url-status =}}</ref> Дијалекат виру се највише разликује од стандардног естонског језика, и једини је који има засебан језички -{ISO 639-3}- код „-{vro}-”. Иако су јужноестонски дијалекти генеолошки различити од северноестонских званично се сматрају регионалним формама савременог естонског језика.<ref>{{cite web|url=http://portaal.eki.ee/component/content/article/34-murded/46-murded.html | title = Estonian Dialects, The Institute of the Estonian Language | publisher = Portaal.eki.ee |date=| accessdate=23. 8. 2014.}}</ref><ref>{{Cite book|last1=Laakso| first1 = Johanna|last2=Sarhimaa| first2 = Anneli| last3=Spiliopoulou Åkermark| first3 = Sia| last4=Toivanen| first4 = Reeta| title = Towards Openly Multilingual Policies and Practices: Assessing Minority Language Maintenance Across Europe| publisher = Multilingual Matters| location = Bristol; Buffalo|isbn=9781783094950| edition = 1| url = https://books.google.com/books?id=xQKkCwAAQBAJ&dq=Towards+Openly+Multilingual+Policies+and+Practices+V%C3%B5ro+Seto&pg=PT76| accessdate=23. 12. 2016.|date=4. 2. 2016.}}</ref> Ортографија естонског језика базира се на принципу „једно слово, један глас”.

Руски језик је и даље најраширенији мањински језик у земљи и њиме као матерњим језиком говори око трећина укупне популације (29,7%).<ref name="Jezici">{{cite web| title = Other languages in Estonia| url = http://www.estonica.org/en/Society/The_Estonian_Language/Other__languages_in_Estonia/| website = Estonica Encyclopedia about Estonia| publisher = Estonica| accessdate = 10. 2. 2017.}}{{Мртва веза}}</ref> У периоду совјетске власти руски језик је имао званичан статус службеног језика. Према подацима из 1998. велика већина русофоне досељеничке струје из прве и друге генерације није говорила естонски језик.<ref>{{cite web|url=http://www.ies.ee/15102000.htm | title = Kirch, Aksel. "Russians in contemporary Estonia – different strategies of the integration in to the nation-state." | publisher = Ies.ee |date=10. 2. 1998. | accessdate=2. 6. 2010.}}</ref> Данас је ситуација знатно другачија, те према подацима са пописа из [[2010]]. око 64% не-естонског становништва течно говори естонски језик.<ref>[http://pub.stat.ee/px-web.2001/dialog/varval.asp?ma=ML133&ti=POPULATION+AGED+15%2D74+BY+ETHNIC+NATIONALITY+AND+KNOWLEDGE+OF+LANGUAGES&path=../I_databas/Social_life/09Labour_market/02Education/02Educational_level/&search=LANGUAGE&lang=1 Table ML133, Eesti Statistika].</ref> Највећи број говорника руског језика живи у главном граду Талину, те у индустријским подручјима у округу [[Ида-Вирума|Ида Виру]].

Иако [[Балтички Немци]] никада нису чинили више од 10% од укупне естонске популације, немачки језик је потпуно доминирао културним, политичким и привредним животом Естоније. Иако је број етничких Немаца у естонској популацији данас готово занемарљив, немачки језик је трећи најраширенији страни језик међу естонским становништвом. Шведским језиком, који је био доминантан у северозападном и западном делу земље, посебно у периоду између 13. и [[20. век]]а, данас говори јако мали број људи.<ref>{{cite web|url=http://www.eki.ee/knn/p2y.htm | title = Names of populated places changed with the reform of 1997 | publisher = Institute of the Estonian Language |date=29. 9. 1998. | accessdate=12. 8. 2012.}}</ref>

Најраширенији страни језици који се уче у школама у Естонији данас су [[енглески језик|енглески]], руски, немачки и [[француски језик|француски]], иако су доста популарни и [[фински језик|фински]], шведски и [[шпански језик]].<ref>{{cite web|title=Estonian Foreign Languages Strategy 2009 – 2015| url = http://contactpoints.ecml.at/LinkClick.aspx?fileticket=8lWNTiRd1A4%3D&tabid=1319&language=en-GB| publisher = Ministry of Education and Research| accessdate=22. 8. 2014.| archive-url = https://web.archive.org/web/20160303191208/http://contactpoints.ecml.at/LinkClick.aspx?fileticket=8lWNTiRd1A4%3D&tabid=1319&language=en-GB| archive-date=3. 3. 2016.|url-status=dead}}</ref>

Званичан [[знаковни језик]] у земљи је естонски знаковни језик (код -{''ESL''}-, {{јез-ест|ееsti viipekeel}}) који користи око 4,5 хиљада особа, док је у званичној употреби у русофоним подручјима и руски знаковни језик.

=== Религија ===
{{Главни чланак|Религија у Естонији|Естонска православна црква|Естонска апостолска православна црква}}
{{Pie chart
| thumb = right
| caption = Религија у Естонији (2011)<ref name="stat2011">{{cite web|url=http://pub.stat.ee/px-web.2001/Dialog/varval.asp?ma=PC0454&lang=1| title = PC0454: AT LEAST 15-YEAR-OLD PERSONS BY RELIGION, SEX, AGE GROUP, ETHNIC NATIONALITY AND COUNTY, 31 DECEMBER 2011|date=31. 12. 2011.| accessdate=9. 1. 2014.| publisher = Statistics Estonia}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.stat.ee/65352?parent_id=39113| title = PHC 2011: over a quarter of the population are affiliated with a particular religion| date = 29. 4. 2013.| accessdate = 9. 1. 2014.| publisher = Statistics Estonia| archive-date = 24. 11. 2017.| archive-url = https://web.archive.org/web/20171124002736/https://www.stat.ee/65352?parent_id=39113| url-status = dead}}</ref>
| label1 = [[Нерелигиозност|Без религије]]
| value1 = 54.14
| color1 = DarkGray
| label2 = Нису се изјаснили
| value2 = 16.55
| color2 = SlateGray
| label3 = [[Православље]]
| value3 = 16.15
| color3 = DeepPink
| label4 = [[Лутеранство|Лутеранизам]]
| value4 = 9.91
| color4 = DodgerBlue
| label5 = Остале религије
| value5 = 3.25
| color5 = Green
}}

Устав Републике Естоније гарантује слободу вероисповести свим верским заједницама, а верске организације су строго одвојене од државе.

Пре христијанизације земље која се десила током [[13. век]]а, естонско становништво је било многобожачко. Према описима из ''Ливонијске хронике'' ({{јез-лат|Heinrici Cronicon Lyvoniae}}; писане у периоду [[1180]]−[[1227]]. године) врховно естонско божанство била је ''Тарапита'', естонски еквивалент [[списак нордијских богова|нордијском]] божанству [[Тор (митологија)|Тору]].<ref>[http://www.folklore.ee/folklore/vol26/sutrop.pdf Taarapita – the Great God of the Oeselians. Article by Urmas Sutrop]</ref>

Хришћанство, које је данас доминантна религија у Естонији, проширили су [[тевтонски ред|Тевтонски витезови]] током 13. века. Током [[протестантска реформација|реформације]] на тлу Естоније се учврстио [[протестантизам]], а године [[1686]]. званично је основана [[Естонска евангелистичка лутеранска црква]].<ref name="FrancoeurNoonan2004">{{cite book|last1=Francoeur| first1 = Robert T.| last2=Noonan| first2 = Raymond J.| title = The Continuum Complete International Encyclopedia of Sexuality|url=https://archive.org/details/continuumcomplet0000unse|year=2004| publisher = A&C Black|isbn=9780826414885| quote = The dominant religion in Estonia is Evangelical Lutheranism. Estonians were Christianized by the Teutonic Knights in the 13th century. During the Reformation, Lutheranism spread, and the church was officially established in Estonia in 1686.|pages=[https://archive.org/details/continuumcomplet0000unse/page/361 361]}}</ref> Протестанти су у Естонији пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] чинили око 80% популације, већином су били [[лутеранство|лутерани]], а један мањи број верника припадао је [[калвинизам|калвинистичкој]] протестантској деноминацији. Иако је по Уставу из 1925. црква званично одвојена од државе, верска учења су и даље била присутна у јавном животу, а на Тартуском државном универзитету постојао је одсек за теолошке студије. Током совјетских антиверских репресија естонска црква је изгубила више од две трећине свог свештенства, црквена имовина је национализована, а верске школе позатваране.<ref name="FrancoeurNoonan">{{cite book|last1=Francoeur| first1 = Robert T.| last2=Noonan| first2 = Raymond J.| title = The Continuum Complete International Encyclopedia of Sexuality|url=https://archive.org/details/continuumcomplet0000unse|year=2004| publisher = A&C Black|isbn=9780826414885|pages=[https://archive.org/details/continuumcomplet0000unse/page/n361 361]}}</ref>

Како је религија и њени лидери била у уској вези са немачким феудалним елитама током целог [[19. век]]а, већина етничке естонске популације није практиковала верске ритуале. [[Нерелигиозност|Ирелигиозност]] се одржала до данашњих дана, па је према подацима Евробарометра за 2010. више од половине естонске популације ирелигиозно, по чему је Естонија на првом месту у Европи.<ref>{{cite web|url=http://www.country-studies.com/estonia/religion.html | title = Estonia – Religion | publisher = Country Studies | accessdate=2. 6. 2010.}}</ref><ref name="Special Eurobarometer 393 ">''-{[http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_341_en.pdf Biotechnology report 2010]'' pp. 383}-</ref> Према истом истраживању 18% грађана се изјаснило да верује у бога, њих 50% сматра да постоји нека врста „више животне силе”, док чак 29% грађана не верује у постојање никаквих натприродних сила. Према Галуповим истраживањима за период 2006−2008. свега 14% Естонаца религију је означило као важан део својих живота, што је био најнижи проценат међу 143 државе које су обухваћене истраживањем.<ref>{{cite web|url=http://www.gallup.com/poll/114211/Alabamians-Iranians-Common.aspx| title = What Alabamians and Iranians Have in Common|date=9. 2. 2009.| publisher = [[The Gallup Organization|Gallup]]
|  first1 = Steve| last1=Crabtree| first2 = Brett| last2=Pelham| accessdate=21. 2. 2010.}}</ref>

Према Евробарометровим истраживањима из [[2012]]. [[хришћанство]] је најважнија и најдоминантнија религија у Естонији са око 29% верника.<ref name="EUROBAROMETER">{{citation| title = Discrimination in the EU in 2012| work = Special Eurobarometer |year=2012| series = 383 | url = http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_393_en.pdf | accessdate=14. 8. 2013. | publisher = European Commission]| location = European Union|pages=233}}</ref> Највећа хришћанска црква у земљи је [[Естонска православна црква]] којој припада око 17% естонских грађана (помесна црква [[руска православна црква|Руске православне цркве]]), протестанти чине 6%, а све остале хришћанске деноминације заједно око 22% грађана.<ref name="EUROBAROMETER" /> Међу нерелигиозним особама њих 22% се изјаснило као [[агностицизам|агностици]], 15% као [[атеизам|атеисти]], док је око 15% било неизјашњено. Естонска лутеранска црква је према подацима из 2014. имала званично регистрованих око 180.000 чланова.<ref>{{cite web|title=Churches in Estonia| url = https://www.lutheranworld.org/country/estonia| website = lutheranworld.org| publisher = Lutheran World Federation| accessdate=16. 2. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20160305170631/https://www.lutheranworld.org/country/estonia| archive-date=5. 3. 2016.|url-status=dead}}</ref> ''[[Естонска апостолска православна црква]]'' која се налази под јурисдикцијом [[цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] окупља око 20.000 чланова.

У земљи делују и мање [[ислам|муслиманске]], [[јудаизам|јудаистичке]] и [[будизам|будистичке]] групе, а такође и организација „Мавала Кода” која окупља вернике који поштују паганске традиције.<ref>{{cite web|url=http://www.maavald.ee/eng/uudised.html?rubriik=50&id=363&op=lugu| title = Old estonian religions| accessdate=3. 1. 2013.| publisher = Maavalla Koda|author=Ahto Kaasik}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2008/12/09/world/europe/09iht-estonia.4.18535971.html | work=The New York Times | last=Barry| first = Ellen|date=9. 11. 2008. | title = Some Estonians return to pre-Christian animist traditions}}</ref>

<center>
<gallery widths="220px" heights="200px">
Датотека:Religious share in Estonia.png|Удео религиозних особа по окрузима Естоније
Датотека:Columna de la Victoria de la Guerra de la Independencia, Tallinn, Estonia, 2012-08-05, DD 15.JPG|Лутеранска црква Светог Јована
Датотека:Alexander-Newski-Kathedrale.JPG|Православни храм св. [[Александар Невски|Александра Невског]] из 1900. год.
</gallery>
</center>

=== Урбанизација ===
{{Главни чланак|Градови у Естонији}}
Естонија је високо [[урбанизација|урбанизована]] земља и око 70% становништва живи у градским центрима. У држави званично постоји 47 градских насеља, те 10 насеља у рангу варошица. Сва градска насеља називају се званично -{''linn''}-. Главни и највећи град у земљи је [[Талин]] који је уједно и једини град са више од 100.000 становника. Остали важнији регионални центри су још и [[Тарту]], [[нарва (град)|Нарва]], [[Парну]] и [[Кохтла-Јарве]].<ref>{{Cite web|url=https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=18437|title=Estonija/Hrvatska enciklopedija|url-status=live}}</ref>

Градска насеља у Естонију почињу да се развијају у [[13. век]]у, и настајала су углавном око немачких утврђења у приобалним подручјима и на обалама река. Први градови који се помињу у историјским изворима били су Тарту (1030), Талин ([[1248]]; односно [[1154]]. под именом ''Коливан''), Нарва (1256), Парну (1265), [[Хапсалу]] (1279), [[Виљанди]] (1283) и [[Паиде]] (1291. године).<ref>{{cite encyclopedia| title = Towns and urbanisation| url = http://www.estonica.org/en/Society/Settlement/Towns_and_urbanisation/| encyclopedia = Encyclopedia Estonica| publisher = Eesti Instituut| accessdate = 11. 2. 2017.| archive-date = 24. 07. 2017.| archive-url = https://web.archive.org/web/20170724195217/http://www.estonica.org/en/Society/Settlement/Towns_and_urbanisation/| url-status =}}</ref>

{{Највећи градови у Естонији}}

Према подацима из 2002. на подручју Естоније постојало је 4.430 села.

== Административна подела ==
{{главни чланак|Административна подела Естоније|Општине Естоније}}
<imagemap>
Датотека:Estonske oblasti.svg|500п|right|Окрузи Естоније
poly 149 174 230 291 137 327 40 263 [[Хијума]]
poly 197 110 338 228 338 319 263 375 203 242 [[Ланема]]
poly 225 294 271 387 233 585 38 511 21 363 [[Сарема]]
poly 534 33 567 172 515 174 492 245 421 185 342 240 246 141 [[Харјума]]
poly 531 35 567 168 514 176 572 197 569 221 594 244 597 263 666 247 693 192 670 170 666 85 [[Лане-Вирума]]
poly 669 77 667 170 693 192 665 246 704 273 805 244 874 107 [[Ида-Вирума]]
poly 340 240 422 185 490 246 475 314 443 318 433 308 374 323 338 322 [[Раплама]]
poly 270 375 337 318 373 327 433 307 486 314 477 352 453 361 449 408 484 421 446 495 345 546 [[Парнума]]
poly 476 309 515 173 573 197 569 223 594 243 596 275 546 317 505 340 484 335 491 313 [[Јарвама]]
poly 454 365 479 348 482 334 505 338 545 319 597 366 602 479 591 454 560 462 527 507 458 486 487 418 445 401 [[Виљандима]]
poly 597 367 546 316 597 265 665 246 707 274 735 310 684 344 [[Јигевама]]
poly 600 365 676 347 748 300 809 443 731 412 662 452 637 439 591 461 [[Тартума]]
poly 525 512 556 461 637 442 662 453 658 495 632 501 652 588 622 598 [[Валгама]]
poly 656 492 660 452 732 412 806 445 840 514 756 522 753 501 [[Пилвама]]
poly 634 502 659 493 756 502 756 521 816 524 765 612 654 619 [[Вирума]]
</imagemap>

Република Естонија административно је подељена на 15 округа, односно ''маконада'' ({{јез-ест|maakond, maakonnad}}). У писаним изворима маконаде се по први пут помињу у ''Хроникама Хенрија Ливонског'' као естонске државице које су постојале током 13. века и [[Северни крсташки ратови|северних крсташких ратова]].

Сваки округ има своју владу ({{јез-ест|Maavalitsus}}) на чијем челу се налази начелник ({{јез-ест|Maavanem}}) који представља националну власт на локалу. Начелнике округа бира [[Влада Естоније]] на период од 5 година. Границе између округа промењене су након што је Естонија прогласила независност [[1991]]. године, најзначајнија промена је успостављање округа Валгама од делова округа Вирума, Тартума и Виљандима.

Некадашњи округ Петсама након [[Други светски рат|Другог светског рата]] прикључен је Русији и данас је административно уређен као [[Печорски рејон]] [[псковска област|Псковске области]]. Окрузи као административне јединице највишег нивоа поново су успостављени [[1. јануар]]а [[1990]]. године и поклапали су се са границама некадашњих совјетских рејона унутар [[Естонска Совјетска Социјалистичка Република|Естонске ССР]].

Сваки округ је даље подељен на [[општине Естоније|општине]] (''-{omavalitsus}-'') које представљају другостепени административни ниво. Општина има укупно 226 (по подацима из [[2013]]), а деле се на градске (-{''linn''}-; 33 општине) и руралне (-{''vald''}-; њих 193).<ref>{{cite web|title=Kohalik omavalitsus haldussüsteemis| url = https://www.siseministeerium.ee/kov/| publisher = Estonian Ministry of Internal Affairs| language = et| accessdate=9. 3. 2013.|archive-url=https://web.archive.org/web/20120313155628/http://www.siseministeerium.ee/kov |archive-date=13. 3. 2012.}}</ref> Свака општина ужива одређен степен аутономије у односу на централну власт и има своје органе власти. У границама општина може да се налази једно или више градских или сеоских насеља. Две трећине општина имају мање од 3.000 становника. највећа општина је Талин са око 400.000 становника, док најмања општина [[Рухну]] има свега 97 становника.

Град Талин административно је подељен на 8 градских округа (''-{linnaosa}-''), а сваки од округа има своју извршну власт.

[[Датотека:Estonia populated places.png|мини|десно|400п|Мапа Естоније са окрузима, општинама и границама насељених места]]
{| class="sortable wikitable" style="text-align:left"
|+ Списак округа Естоније<ref name="countypopulation">{{cite web|url=http://pub.stat.ee/px-web.2001/Dialog/varval.asp?ma=PO0222&path=../I_Databas/Population/01Population_indicators_and_composition/04Population_figure_and_composition/&lang=1| title = Population by sex, ethnic nationality and county, 1 January|date=31. 12. 2011.| work = stat.ee| publisher = Statistics Estonia| accessdate=18. 10. 2009.}}</ref> <small>(подаци су од 31. децембра 2011. год.)</small>
!Округ!!Главни град!!Површина<br /> у km² !!Становника!!Густина<br /> насељености
|-
| [[Датотека:Et-Harju maakond-coa.svg|25п]] '''[[Харјума]]''' (''-{Harjumaa}-'')||[[Талин]]|| style = "text-align:right"|4.333|| style = "text-align:right"|552.643|| style = "text-align:right"|127,5
|-
| [[Датотека:Hiiumaa vapp.svg|25п]] '''[[Хијума]]''' (''-{Hiiumaa}-'')||[[Кардла]]|| style = "text-align:right"|989|| style = "text-align:right"|8.470|| style = "text-align:right"|8,6
|-
| [[Датотека:Ida-Virumaa vapp.svg|25п]] '''[[Ида-Вирума]]''' (''-{Ida-Virumaa}-'')||[[Јихви]]|| style = "text-align:right"|3.364|| style = "text-align:right"|149.244|| style = "text-align:right"|44,4
|-
| [[Датотека:Jõgevamaa vapp.svg|25п]] '''[[Јигевама]]''' (''-{Jõgevamaa}-'') ||[[Јигева]]|| style = "text-align:right"|2.604|| style = "text-align:right"|31.398|| style = "text-align:right"|12,1
|-
| [[Датотека:Et-Järva maakond-coa.svg|25п]] '''[[Јарвама]]''' (''-{Järvamaa}-'')||[[Паиде]]|| style = "text-align:right"|2.623|| style = "text-align:right"|30.553|| style = "text-align:right"|11,6
|-
| [[Датотека:Läänemaa vapp.svg|25п]] '''[[Ланема]]''' (''-{Läänemaa}-'')||[[Хапсалу]]|| style = "text-align:right"|2.383|| style = "text-align:right"|24.184|| style = "text-align:right"|10,1
|-
| [[Датотека:Lääne-Virumaa vapp.svg|25п]] '''[[Лане-Вирума]]''' (''-{Lääne-Virumaa}-'') ||[[Раквере]]|| style = "text-align:right"|3.627|| style = "text-align:right"|59.861|| style = "text-align:right"|16,5
|-
| [[Датотека:Põlvamaa vapp.svg|25п]] '''[[Пилвама]]''' (''-{Põlvamaa}-'')||[[Пилва]]|| style = "text-align:right"|2.165|| style = "text-align:right"|27.452|| style = "text-align:right"|12,7
|-
| [[Датотека:Et-Pärnu maakond-coa.svg|25п]] '''[[Парнума]]''' (''-{Pärnumaa}-'')||[[Парну]]|| style = "text-align:right"|4.807|| style = "text-align:right"|82.584|| style = "text-align:right"|17,2
|-
| [[Датотека:Raplamaa vapp.svg|25п]] '''[[Раплама]]''' (''-{Raplamaa}-'') ||[[Рапла]]|| style = "text-align:right"|2.980|| style = "text-align:right"|34.905|| style = "text-align:right"|11,7
|-
| [[Датотека:Saaremaa vapp.svg|25п]] '''[[Сарема]]''' (''-{Saaremaa}-'')||[[Куресаре]]|| style = "text-align:right"|2.673|| style = "text-align:right"|31.344|| style = "text-align:right"|11,7
|-
| [[Датотека:Tartumaa vapp.svg|25п]] '''[[Тартума]]''' (''-{Tartumaa}-'')||[[Тарту]]|| style = "text-align:right"|2.993|| style = "text-align:right"|150.287|| style = "text-align:right"|50,2
|-
| [[Датотека:Valgamaa vapp.svg|25п]] '''[[Валгама]]''' (''-{Valgamaa}-'')||[[Валга]]|| style = "text-align:right"|2.044|| style = "text-align:right"|30.158|| style = "text-align:right"|14,8
|-
| [[Датотека:Viljandimaa vapp.svg|25п]] '''[[Виљандима]]''' (''-{Viljandimaa}-'')||[[Виљанди]]|| style = "text-align:right"|3.422|| style = "text-align:right"|47.594|| style = "text-align:right"|13,9
|-
| [[Датотека:Võrumaa vapp.svg|25п]] '''[[Вирума]]''' (''-{Võrumaa}-'')||[[Виру]]|| style = "text-align:right"|2.305|| style = "text-align:right"|33.439|| style = "text-align:right"|14,5
|}

== Политика ==
{{Главни чланак|Председник Естоније|Влада Естоније|Ригикогу}}
Према Уставу Република Естоније је вишестраначка [[парламентарни систем|парламентарна]] [[представничка демократија]] којом управља народ преко својих изабраних представника.<ref>[http://www.riigikogu.ee/?id=34635 Riigikogu introduction], [http://riigikogu.ee/ Riigikogu]</ref> Политички живот у земљи заснован је на принципу [[подјела власти|поделе власти]]. На челу државе налази се [[Председник Естоније|председник]], национални парламент је главни законодавни, а национална влада извршни орган власти у земљи.

Сходно ''[[Декларација о независности Естоније|Декларацији о независности]]'' објављеној [[1918]]. године Естонија је проглашена парламентарном републиком коју је политички и правно гледано формирала ''Естонска конститутивна скупштина''. Први [[Устав]] ({{јез-ест|Põhiseadus}}) као највиши правни акт земље усвојен је [[15. јун]]а [[1920]]. године, а на снагу је ступио [[21. децембар|21. децембра]] исте године. Последњи и актуелни, четврти по реду Устав усвојен је на референдуму одржаном [[28. јун]]а [[1992]]. године.<ref>{{cite web | url = http://www.estonica.org/en/The_state_order_of_Estonia_in_its_historical_development/The_third_Constitution_of_the_Republic_of_Estonia_de_facto_1938_-_1940,_de_jure_1938_-_1992/ | title = The Third Constitution of the Republic of Estonia (De Facto 1938–1940, De Jure 1938–1992) | last = Nutt | first = Mart | date = 27. 5. 2010. | work = Estonica | publisher = Estonian Institute | accessdate = 31. 10. 2010. | archive-date = 06. 06. 2011. | archive-url = https://web.archive.org/web/20110606051710/http://www.estonica.org/en/The_state_order_of_Estonia_in_its_historical_development/The_third_Constitution_of_the_Republic_of_Estonia_de_facto_1938_-_1940,_de_jure_1938_-_1992/ | url-status =}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.estonica.org/en/The_state_order_of_Estonia_in_its_historical_development/Restoration_of_independence_and_the_fourth_Constitution_1992_-%E2%80%A6_/ | title = Restoration of Independence and the Fourth Constitution (1992 -… ) | last = Nutt | first = Mart | date = 9. 10. 2009. | work = [[Estonica]] | publisher = [[Estonian Institute]] | accessdate = 31. 10. 2010. | archive-date = 22. 01. 2020. | archive-url = https://web.archive.org/web/20200122140847/http://www.estonica.org/en/The_state_order_of_Estonia_in_its_historical_development/Restoration_of_independence_and_the_fourth_Constitution_1992_-%E2%80%A6_/ | url-status =}}</ref>

Република Естонија има високо развијену [[Е-Влада|електронску државну управу]] ({{јез-енг|e-government}}) која знатно олакшава комуникацију грађана са органима извршне власти. Грађанима је омогућено да на изборима гласају путем [[интернет]]а, а овакав вид гласања први пут је омогућен на локалним изборима одржаним [[2005]], а потом две године касније и на парламентарним изборима када је на овај начин гласало 30.275 бирача.<ref name="news.cnet.com">{{cite web|url=http://news.cnet.com/Estonia-pulls-off-nationwide-Net-voting/2100-1028_3-5898115.html | title = Estonia pulls off nationwide Net voting | publisher = CBS Interactive | work = CNET | accessdate=27. 3. 2015. |url-status=dead | archiveurl = https://archive.today/20120713045721/http://news.cnet.com/Estonia-pulls-off-nationwide-Net-voting/2100-1028_3-5898115.html | archivedate=13. 7. 2012. |df=dmy}}</ref>

Уставом свим грађанима Естоније гарантује основна људска права, слободе медија и економске слободе. Према истраживањима невладине организације са седиштем у [[Париз]]у, ''Репортери без граница'', године 2009. Естонија је по степену слободе штампе и говора сврстана на високо 8. место у конкуренцији 175 држава света.<ref>Reporters Without Borders. [https://rsf.org/en/world-press-freedom-index-2009 Worldwide press freedom index 2009] {{Wayback|url=https://rsf.org/en/world-press-freedom-index-2009 |date=20160914135149 }}. [https://web.archive.org/web/20120128213104/http://en.rsf.org/spip.php?page=classement&id_rubrique=1001 Архивирано] 28. 1. 2012. на -{[[Wayback Machine]]}-.</ref>

Највиши судски орган у земљи је ''Врховни суд'' (-{''Riigikohus''}-) кога чини 17 судија, а председника врховног суда бира парламент на предлог председника, на мандат од 9 година.

=== Народна скупштина Естоније ===
[[Датотека:Estland parliament.jpg|мини|десно|200п|[[Дворац Томпеа]] у Талину је седиште [[Ригикогу]]а]]
[[Датотека:Stenbocki maja 30-04-2013.jpg|мини|десно|200п|Замак Стенбок је седиште Владе Естоније]]

Естонски парламент назива се Ригикогу ({{јез-ест| Riigikogu}}) и најважније је законодавно тело у земљи. Парламент је једнодомни, састоји се од 101 члана и његов састав бира се директно на изборима по пропорционалном изборном систему, на четворогодишњи мандат. Право гласа на изборима имају сви пунолетни грађани који су држављани Естоније, а цензус за улазак у парламент за политичке странке је 5% од укупних гласова. Парламент није заседао у периоду [[1934]]–[[1938]]. познатом и као '' [[Патсова диктатура|Доба тишине]]'' ({{јез-ест|vaikiv ajastu}}) након што је тадашњи шеф државе [[Константин Патс]] забранио деловање политичких партија и владао ауторитарно. Након што је 1938. усвојен нови устав, национални парламент је поново сазван, овај пут као дводомно законодавно тело са ''доњим'' (''-{Riigivolikogu}-'') и ''горњим домом'' (-{''Riiginõukogu''}-). Након совјетске окупације и оснивања [[Естонска Совјетска Социјалистичка Република|Естонске ССР]] функцију националног парламента обављао је ''Врховни совјет Естонске ССР'' (од [[25. август]]а [[1940]]. па до [[8. мај]]а [[1990]]. године), а потом након распада Совјетског Савеза и ''Врховно веће Републике Естоније'' (1990–[[5. октобар]] [[1992]]) као прелазни законодавни орган. Рад Ригикогуа поново је обновљен 1992. године.<ref>{{Cite journal|doi=10.1080/00291951.2010.502441| issn = 0029-1951| volume = 64| issue = 3| last=Holt-Jensen| first = Arild| title = Transition from state socialism to market economy: The case of Estonia| journal = Norwegian Journal of Geography| accessdate=10. 2. 2014.|year=2010| url = http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/00291951.2010.502441| pages = 127–128| s2cid = 128567164}}</ref> Све седнице парламента одржавају се у дворцу [[Томпеа]] у [[Талин]]у.

У парламенту се усвајају сви законски акти, усваја се буџет, ратификују се и отказују међународни уговори, одлучује се о државним кредитима. У парламенту се бира и председник државе, председник уставног суда, гувернер народне банке, државни ревизор и командант оружаних снага.

=== Влада Естоније ===
[[Влада Естоније]] ({{јез-ест|Vabariigi Valitsus}}) представља најважнији извршни орган власти у земљи. Мандатара за састав нове владе предлаже председник државе, мандатар саставља свој кабинет, а избор владе потврђује се у националном парламенту. Кабинет чини 12 министарстава, а Влада се бира на период од 4 године. Сваки кабинет може да има максимално и 3 министарства без портфеља која именује лично председник владе, а максималан број министарстава у кабинету је 15. У периоду 1918—2017. Естонија је имала укупно 49 влада (рачунајући и владе у егзилу у периоду совјетске окупације). Седиште Владе налази се у замку Стенбок на [[томпеа|Томпеи]] у Талину. Влада је задужена за спровођење закона који се усвајају у парламенту, усмерава и усклађује рад државних институција и спроводи унутрашњу и спољашњу државну политику.

Сваки од 15 естонских округа има своју локалну владу.

=== Председник Републике Естоније ===
{{multiple image| caption_align = center| header_align = center
| width = 200
| align = 
| image1 = Konstantin Päts.jpg
| alt1   = Констатин Патс
| image2 = Ināra Mūrniece tiekas ar Igaunijas prezidenti (29833775594).jpg
| alt2   = Керсти Каљулаид
| footer_background = #BBDD99
| footer_align = center
| footer = [[Константин Патс]], први председник Естоније и [[Керсти Каљулаид]] прва жена на месту председника
}}

[[Председник Естоније]] ({{јез-ест|Eesti Vabariigi President}}) званично је шеф државе, иако је сама функција углавном церемонијална. Бира се гласањем у националном парламенту, а кандидат званично постаје председник када добије више од две трећине гласова у парламенту. Уколико и након три круга гласања кандидат не добије одговарајући број гласова у парламенту, формира се посебна изборна комисија коју поред чланова парламента чине и представници свих локалних органа власти (минимум по један представник сваке општине). Мандат председника траје 5 година, а поново на исту функцију може да буде биран неограничен број пута, с тим да може да повеже максимум два мандата у континуитету. Председник у време свог мандата не сме бити члан ни једне политичке партије, а такође мора да замрзне све остале политичке и привредне активности.

Функција председника државе званично је уведена [[1938]]. године, а први председник Естоније био је [[Константин Патс]]. Пре тога у периоду [[1920]]−[[1934]]. на челу државе налазио се шеф државе ({{јез-ест|Riigivanem}}) који је комбиновао функције које имају данашњи председник и премијер. У том периоду на челу Естоније било је укупно 16 шефова државе, а Патс је биран на ту функцију чак 5 пута. Устав из 1934. раздвојио је функцију шефа државе од функције председника владе, али није ступио на снагу пошто је Патс исте године извршио државни удар и распустио парламент. Совјетске власти су у јулу 1940. депортовале Патса у град [[Уфа|Уфу]] у Сибиру. Након тога, у складу са важећим Уставом функцију председника преузео је про-совјетски премијер [[Јоханес Варес]] који је потом потписао званичан документ о анексији Естоније од стране Совјетског Савеза. У периоду под совјетском влашћу (1944−1991) седиште председника Естоније налазило се у егзилу у [[Стокхолм]]у.

За првог председника Друге Републике изабран је [[Ленарт Мери]] који је на власти био од октобра 1992. до октобра 2001. године. Након њега функцију председника државе обављали су још и [[Арнолд Рител]] (2001−2006), [[Томас Хендрик Илвес]] (2006−2016), те од [[2016]]. [[Керсти Каљулаид]] као прва жена на месту председника државе.<ref>{{citation | url = https://www.theguardian.com/world/2016/oct/03/estonia-first-female-president-kersti-kaljulaid | title = Estonia parliament votes for first female president | journal = The Guardian |date=3. 10. 2016. | accessdate=6. 10. 2016.}}</ref>

=== Међународни односи ===
[[Датотека:Parkveien 51a - 2009-06-21 at 13-58-20.jpg|мини|лево|200п|Амбасада Републике Естоније у [[Осло|Ослу]]]]
Естонија је била пуноправна чланица [[Друштво народа|Лиге народа]] од [[22. септембар|22. септембра]] [[1921]]. године,<ref>{{cite book|last=Briggs| first = Herbert Whittaker| title = The law of nations: cases, documents, and notes| url = https://books.google.com/books?id=HsIzAAAAIAAJ|year=1952| publisher = Appleton-Century-Crofts|pages=106}}</ref> а потом и [[Уједињене нације|Уједињених нација]] од [[17. септембар|17. септембра]] [[1991]]. године. Између осталих Естонија је и једна од чланица [[Организација за европску безбедност и сарадњу|Организације за европску безбедност и сарадњу]] (ОЕБС), [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]] -{(OECD)}-, [[Веће балтичких држава|Већа балтичких држава]] -{(CBSS)}- и Нордијске развојне банке. Такође је и потписница [[Протокол из Кјота|Кјото протокола]] о климатским променама.

Од обнове независности 1991. године естонска спољна политика фокусирана је на европске и евроатлантске интеграционе процесе. Потпуна интеграција у западни политичко-безбедносни систем наступила је након пријема у пуноправно чланство НАТО пакта (чланица од [[29. март]]а [[2004]]) и [[Европска унија|Европске уније]] ([[1. мај]] 2004. године). Интензивно политичко и војно приближавање земљама геополитичког запада за последицу је имало погоршавање односа са [[Русија|Руском Федерацијом]], једине суседне земље са којом Естонија није у потпуности извршила демаркацију граничне линије.

Од почетка 1990-их Естонија развија блиске политичко-економске односе са преостале две [[балтичке државе]] учествујући у раду [[балтичка скупштина|Балтичке скупштине]] и Балтичког већа министара.<ref>{{cite web|url=http://www.vm.ee/?q=en/node/4096 | title = Estonian Chairmanship of the Baltic Council of Ministers in 2011 | publisher = Estonian Ministry of Foreign Affairs | accessdate=11. 8. 2012. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20131113111112/http://www.vm.ee/?q=en%2Fnode%2F4096 | archivedate=13. 11. 2013.}}</ref> Естонија користи нордијски узор као пример свог политичко-друштвеног деловања. Тешњем развоју међусобних односа балтичких и нордијских земаља доприноси и ''Нордијско-балтичка група 8'' (НБ8).<ref name="NB8">{{cite web|url=http://www.vm.ee/?q=en/node/4097 | title = Nordic-Baltic Co-operation | publisher = Estonian Ministry of Foreign Affairs |date=10. 7. 2012. | accessdate=11. 8. 2012. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120511184410/http://www.vm.ee/?q=en%2Fnode%2F4097 | archivedate=11. 5. 2012.}}</ref> Парламентарна сарадња између Балтичке скупштине и [[Нордијски савет|Нордијског савета]] започела је [[1989]]. године и од тада два тела одржавају редовне годишње састанке на разним нивоима.<ref name="NB8"/> ''Нордијски савет министара'' има своју канцеларију у [[Талин]]у и представништво у [[Тарту]]у, као и информативне центре у [[Нарва (град)|Нарви]], [[Валга|Валги]] и [[Парну]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.norden.org/en/nordic-council-of-ministers/the-secretariat-to-the-nordic-council-of-ministers/nordic-council-of-ministers-information-offices-in-the-baltic-states-and-russia| title = Nordic Council of Ministers' Information Offices in the Baltic States and Russia| publisher = Nordic Council of Ministers| accessdate=11. 8. 2012.| archive-url = https://web.archive.org/web/20121018134356/http://www.norden.org/en/nordic-council-of-ministers/the-secretariat-to-the-nordic-council-of-ministers/nordic-council-of-ministers-information-offices-in-the-baltic-states-and-russia| archive-date=18. 10. 2012.|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.norden.ee/en/about-us/about-us| title = Norden in Estonia| publisher = Nordic Council of Ministers' Office in Estonia| accessdate=11. 8. 2012.}}</ref>

Естонија негује традиционално добре односе са [[шведска|Шведском]] и [[финска|Финском]], а већина Естонаца себе сматра припадницима нордијског цивилизацијског круга. Тако је [[2009]]. приликом посете [[Стокхолм]]у тадашњи министар спољних послова Естоније [[Томас Хендрик Илвес]] одржао предавање на Шведском институту за међународне односе под називом ''Естонија као нордијска земља''. Естонија тежи укључивању у Нордијски савет.

Године 1992. Русија је била најважнији трговачки партнер Естоније са уделом у укупној трговини од 92%, да би у 21. веку улогу Русије преузеле нордијске земље.<ref name="The Estonian Economic Miracle">{{cite web|last=Laar| first = Mart|date=7. 8. 2007.| url = http://www.heritage.org/research/reports/2007/08/the-estonian-economic-miracle | title = The Estonian Economic Miracle | publisher = Heritage.org | accessdate=2. 6. 2010.}}</ref> Агенција Европске уније за високо-технолошке информационе системе од 2012. има седиште у Талину. У првој половини 2018. Естонија ће председавати Саветом Европске уније.

=== Војска Естоније ===
[[Датотека:Baltic Battalion Soldiers, Trident Juncture 15 (22200204329).jpg|мини|десно|200п|Естонски батаљон током вежби у склопу Натоа 2015.]]

Војску Естоније или званично Естонске одбрамбене снаге ({{јез-ест|Eesti kaitsevägi}}) чине копнена војска (-{''Maavägi''}-), ратна морнарица (-{''Merevägi''}-) и ратно ваздухопловство (''-{Õhuvägi}-''), те паравојна јединица ''Естонска одбрамбена лига'' (-{''Kaitseliit''}-). По Уставу војска је дужна да брани независност и [[суверенитет]] земље, интегритет њене територије на копну, води и у ваздуху.<ref>{{cite web|url=http://www.mil.ee/index_eng.php | title = Estonian National Defence Policy | publisher = Mil.ee | accessdate=2. 6. 2010. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100528073601/http://www.mil.ee/index_eng.php | archivedate=28. 5. 2010.}}</ref> Тренутни стратешки циљеви естонске војске, поред одбране националних интереса, су и даљи развој оружаних снага и даљи рад на [[интероперабилност]]и са осталим чланицама [[НАТО|Натоа]] и Европске уније, те учешће у мисијама Натоа широм света.

За разлику од преостале две балтичке земље (Летоније и Литваније) у којима је војска професионализована, у Естонији је војна обука обавезна. Служење војног рока је обавеза за све мушкарце старости између 18 и 28 година, а дужина обуке траје од 8 до 11 месеци у зависности од рода војске. Женама је омогућено да се добровољно пријављују за служење војног рока.<ref>{{cite news|url=http://news.err.ee/politics/84117be0-c97a-4329-9655-d3b01f04af61 | title = Terras: Conscription Will Stay | publisher = Eesti Rahvusringhääling |date=10. 12. 2012. | accessdate=16. 3. 2013.}}</ref> Према подацима војни буџет Естоније за [[2017]]. износио је 477 милиона евра, или око 2,2% националног бруто дохотка (што је за 7,6% више у односу на претходну годину).<ref>{{Cite web |url=http://defense-watch.com/2016/12/20/estonia-increases-defense-spending-2017/%7D- |title=Loading<!-- Botovski generisani naziv --> |access-date=21. 05. 2019. |archive-date=28. 08. 2021. |archive-url=https://web.archive.org/web/20210828135025/http://defense-watch.com/2016/12/20/estonia-increases-defense-spending-2017/%7D- |url-status=dead}}</ref><ref>-{[http://www.kmin.ee/en/news/estonian-defence-budget-2016-exceeds-2-percent-gdp] {{Wayback|url=http://www.kmin.ee/en/news/estonian-defence-budget-2016-exceeds-2-percent-gdp|date=20220226043743}} ''Estonian military budget on 2016''</ref> Оружане снаге Естоније, Летоније и Литваније заједнички учествују у војним вежбама у оквиру Натоа.

[[Датотека:XA-180EST in Afghanistan.jpg|мини|десно|200п|Естонски [[оклопни транспортер]] -{XA-180}- током мисије у [[Авганистан]]у.]]
Естонија војска као део Натоа учествује у бројним мировним и ратним мисијама широм света, а између осталих учествовали су у мировним мисијама у [[хрватска|Хрватској]] 1995. (као део [[УНПРОФОР|Унпрофора]]), у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] (1996−2011) као део [[ИФОР]]-а и [[СФОР]]-а, те у [[Северна Македонија|БЈР Македонији]] (2003. као део мисије -{''EUFOR Concordia''}-). Естонске оружане снаге учествовале су и у мировним мисијама УН-а у [[Либан]]у (на [[голанска висораван|Голанској висоравни]] 1996−1997), [[Међународне снаге за безбедносну помоћ|ИСАФ-а]] у Авганистану (2003−2014) и у [[Ирак]]у (2003−2009). Естонски контингент са 50 војника од 2003. године део је мировних снага на [[Република Косово|Косову]] (седиште контингента је на северу српске покрајине у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]).<ref>{{cite web|url=http://operatsioonid.kmin.ee/index.php?page=86& | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110504080436/http://operatsioonid.kmin.ee/index.php?page=86& | archivedate=4. 5. 2011. | title = Iisrael, Liibanon ja Süüria | language = et | publisher = Operatsioonid.kmin.ee |date=26. 4. 2010. | accessdate=2. 6. 2010. |url-status=dead |df=dmy}}</ref>

Један од приоритета оружаних снага Естоније у [[21. век]]у је одбрана од организованих [[sajber ratovanje|сајбер напада]] усмерених против информатичких и телекомуникационих система у земљи. Јединица за одбрану од организованих хакерских напада формирана је [[2006]]. под акронимом -{''CERT''}- (електронска војска), а њен основни циљ је заштита информатичког подручја са интернет доменом [[.ее]]. од могућих хакерских напада. Значај јединице за борбу против организованог сајбер криминала нагло је порастао након серије хакерских напада на естонске интернет мреже током 2007. године.<ref name="bbc_gal">{{cite news|publisher=BBC|date=25. 1. 2008.| accessdate=23. 2. 2008.| title = Estonia fines man for 'cyber war'| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/7208511.stm}}</ref>

== Национални симболи ==
{{главни чланак|Застава Естоније|Грб Естоније|Химна Естоније}}

Поред три званична државна симбола (застава, грб и химна) Естонија има још 4 званична национална симбола. То су национални цвет, птица, камен и риба.

;Национална застава
[[Датотека:Päikesetõus Paukjärve vaatetornist.jpg|мини|десно|200п|Типичан естонски пејзаж у бојама националне заставе (плава-црна-бела)]]
[[застава Естоније|Застава Републике Естоније]] је правоугаона тробојка (плаво-црно-бела) димензија 105×165&nbsp;cm и званично је усвојена [[21. новембар|21. новембра]] [[1918]]. године.<ref name="Riigigantselei-lipp">{{cite web| title = Eesti lipp (Estonian Flag)| url = https://riigikantselei.ee/et/valitsuse-toetamine/eesti-riigi-sumboolika/eesti-lipp| website = Riigikantselei (Government Office)| accessdate = 17. 2. 2016.| language = et| archive-date = 06. 04. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20160406105140/https://riigikantselei.ee/et/valitsuse-toetamine/eesti-riigi-sumboolika/eesti-lipp| url-status = dead}}</ref> Први пут је званично употребљена [[4. јун]]а [[1884]]. у [[Отепа (Естонија)|Отепи]] као застава естонске студентске организације. Закон о националној застави усвојен је у националном парламенту [[27. јун]]а [[1922]]. године. На естонском језику застава се колоквијално назива -{''sinimustvalge''}-, односно ''плаво-црно-бела тробојка''. Симболике боја на застави су следеће:
* плава – естонско небо, море и језера, боја вере и оданости домовини;
* црна – сећање на трагичну историју естонског народа;
* бела – тежњи ка бољој и светлијој будућности.

Током периода совјетске власти естонска традиционална тробојка је замењена заставом [[Естонска Совјетска Социјалистичка Република|Естонске ССР]], а поново је почела да се користи са обновом државне независности земље. Постојало је неколико предлога да се традиционална тробојка замени варијантом са нордијским крстом као симболом нордијској припадности земље, али ниједан од поменутих предлога није усвојен.

;Грб Естоније
[[Датотека:Coat of arms of Estonia.svg|лево|150п]]
[[Грб Естоније]] је званични [[хералдика|хералдички]] симбол Естонске Републике. Грб у свом садашњем облику је златни штит са три витка, плава [[лав]]а у пролазу ([[хералдика|хералдичким]] речником -{''passant guardant''}-) на средини, са [[храст]]овим гранчицама са стране штита. Мотив са три лава прекопиран је са [[грб Данске|грба Данске]].

Грб Естоније постојао је много раније пре званичног признавања после естонског рата за независност 1918-[[1920]], када је Република Естонија међународно призната. Државна скупштина Естоније званично је усвојила грб [[19. јун]]а [[1925]]. године. Међутим, грб је званично забрањен после припајања Естоније [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] [[1940]]. године и употреба ранијих симбола Естоније сматрана је кривичним делом. Грб је враћен законом од [[6. април]]а [[1993]]. године, после обнове самосталности земље. Хералдички плави лавови представљају један од најстаријих естонских државних симбола, и још од 13. века користили су се као основа за грб града [[Талин]]а.

;Химна Естоније
Званична химна Естоније је композиција -{''[[Химна Естоније|Mu isamaa, mu õnn ja rõõm]]''}- (''Моја отаџбина је моја срећа и радост''). Музику је [[1848]]. компоновао фински композитор немачког порекла [[Фредрик Пацијус]], док је музику нешто касније написао естонски песник [[Јохан Волдемар Јансен]]. Химна Естоније са текстом први пут је званично изведена на првом фестивалу естонске хорске музике [[1869]]. године. Као химна Естоније званично је усвојена 1920. године након рата за независност. Занимљиво је да је идентична композиција, али са другачијим текстом, уједно и званична [[химна Финске]].

;Остали национални симболи
{{multiple image| caption_align = center| header_align = center
| width = 150
| align = right
| image1 = Bachelor's button, Basket flower, Boutonniere flower, Cornflower - 3.jpg
| alt1   = Плави различак
| image2 = Landsvale.jpg
| alt2   = сеоска ласта
| footer_background = #BBDD99
| footer_align = center
| footer = [[Плави различак]] и [[сеоска ласта]]
}}
Кампању за избор националног цвета започело је током [[1967]]. године естонско друштво за заштиту природе, а као званичан национални цвет изабран је [[Centaurea cyanus|плави различак]] (-{''Centaurea cyanus''}-), цвет који је вековима био значајан део националне културе и националног фолклора. Стилизовани цвет плавог различка данас се налази на логоу ''Конзервативне народне партије Естоније''. Национална птица је, у Естонији широко распрострањена, [[сеоска ласта]] (-{''Hirundo rustica''}-) специфична по својој плаво-бело-црној боји. Као национални камен изабран је сиви [[кречњак]], седиментна стена од које су направљене бројне камене грађевине широм земље. Национална риба је [[Clupea harengus|атлантска (балтичка) харинга]] (-{''Clupea harengus''}-) која је кроз историју представљала важан извор прихода и хране за естонско становништво.

У предхришћанском периоду храст је сматран светим дрветом.

== Привреда ==
[[Датотека:Real GDP growth in Estonia, 2002-2012.png|мини|десно|350п|Кретање реалног БДП Естоније у периоду 2002–2012.]]
[[Датотека:2016 State Revenues Per Capita for Estonia, Latvia and Lithuania.png|мини|десно|350п|Буџетски приходи балтичких земаља по глави становника 2016. год.]]
У међуратном периоду између два светска рата естонска привреда је постепено почела да прелази са пољопривредног на индустријски сектор и развијала се по узору на привредну суседне [[финска|Финске]]. У том периоду естонски пољопривредни производи (посебно путер, млеко и сиреви) продавали су се на тржиштима Немачке и других западноевропских земаља. Животни стандард естонског становништва у истом периоду био је готово једнак стандарду становништва Финске. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] привредни систем у земљи је доживео потпуни колапс, а након совјетске окупације и потпуни преокрет са тржишне на социјалистичку привреду. Естонија је након [[1944]]. у потпуности интегрисана у совјетски привредни систем базиран на друштвеној својини. Иако је у том периоду дошло до интензивне индустријализације земље, животни стандард је значајно опао, па је тако према подацима из [[1987]]. [[Бруто домаћи производ|БДП]] [[Естонска Совјетска Социјалистичка Република|Естонске ССР]] готово остао на предратном нивоу од око 2.000 [[амерички долар|америчких долара]], док је у истом периоду БДП Финске порастао на 14.370 америчких долара.

Након обнове независности земље [[1991]]. године извршена је поновна транзиција на тржишну привреду и у земљи су спроведене бројне привредне реформе. Једна од најзначајнијих свакако је било увођење пореза на додатну вредност по јединственој стопи од 26% (невезано за висину примања), а пореска стопа је у периоду [[2005]]–[[2008]]. постепено редукована на коначних 21%. Целокупна вредност пореза на земљиште користи се за финансирање локалних самоуправа. Опорезивању подлежу чак и јавне институције. Степен наплате пореза је јако висок и износи преко 90%.{{чињеница|date=08. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->

Захваљујући свеобухватним реформама привреда се за кратко време опоравила, а период транзиције са социјалистичког на капиталистички привредни систем није био турбулентан као у неким другим државама са сличном проблематиком. Тако је национални БДП у поређењу са [[Европска унија|ЕУ]] порастао са 34,8% колико је износио [[1996]]. на 65% [[2007]]. године. За мање од 20 година привредне транзиције естонска привреда се трансформисала и интегрисала са привредним системима суседних нордијских земља, посебно [[шведска|Шведске]] и Финске,<ref>{{Cite web |url=http://www.vm.ee/en/estonian-economy-overview |title=Еstonian economy overview |access-date=19. 02. 2017. |archive-date=25. 07. 2017. |archive-url=https://web.archive.org/web/20170725165843/http://vm.ee/en/estonian-economy-overview |url-status=}}</ref> и према подацима [[светска банка|Светске банке]] достигла статус високоразвијене економије. Бруто друштвени производ по глави становника бележи константан раст, па је тако са 23.631 долара у [[2012]]. порастао на 29.543 долара у [[2016]]. години.<ref>{{cite web|title=GDP per capita, PPP (current international $) | publisher = World Bank | url = http://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.PCAP.PP.CD | accessdate=3. 3. 2015.}}</ref> Бројне реформе знатно су олакшале развој малих бизниса у земљи, па је тако према индексу економских слобода за [[2015]]. Естонија рангирана на високо 8. место у свету, односно на 4. место међу европским државама.<ref>{{cite web|url=http://www.heritage.org/index/country/estonia|title=Estonia|publisher=|accessdate=27. 3. 2015.|archive-date=24. 11. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20091124054723/http://www.heritage.org/index/Country/Estonia|url-status=}}</ref> Због успешне и брзе привредне транзиције и наглог развоја Естонија се често назива и [[балтички тигар|балтичким тигром]] (заједно са привредама [[летонија|Летоније]] и [[литванија|Литваније]]).

У новембру [[1999]]. Естонија је постала чланицом [[светска трговинска организација|Светске трговинске организације]], а од [[2010]]. и [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]] (-{OECD}-).<ref>{{cite web|url=http://www.oecd.org/estonia/estoniasaccessiontotheoecd.htm | publisher = [[Организација за економску сарадњу и развој|OECD]] | title = Estonia's accession to the OECD |date=9. 12. 2010. | accessdate=22. 7. 2016.}}</ref>

Пре званичног придруживања [[еврозона|еврозони]] национална валута била је [[естонска круна]] која је била везана за [[немачка марка|немачку марку]] у односу 1 -{DEM}- за 8 -{EEK}-. Круна као званична естонска валута била је у оптицају у два наврата, [[1928]]–[[1940]]. и [[1992]]–[[2011]]. године. Претходила јој је [[естонска марка]] која је у оптицају била од [[1918]]. до [[1927]]. године, а наследио ју је [[евро]] након што је Естонија званично усвојила јединствену европску валуту као властито платежно средство [[1. јануар]]а 2011. године. Са увођењем евра Естонија је тако постала 17. чланицом Еврозоне. Замена естонске круне за евро вршена је по курсу 1€ за 15,64664 -{EEK}-.<ref name="euroreuters">{{cite news| last = Mardiste| first = David| title = Estonia joins crisis-hit euro club| url = http://www.reuters.com/article/2011/01/01/us-estonia-euro-idUSTRE6BU0S720110101| accessdate = 2. 1. 2011.| date = 1. 1. 2011.| work = Reuters| archive-date = 24. 11. 2011.| archive-url = https://web.archive.org/web/20111124013835/http://www.reuters.com/article/2011/01/01/us-estonia-euro-idUSTRE6BU0S720110101| url-status = dead}}</ref> Током периода совјетске власти званична валута била је [[совјетска рубља]].

Према подацима Евростата, Естонија има најмањи јавни дуг међу свим земљама [[Европска унија|Европске уније]] који је крајем 2010. износио 6,7% националног БДП-а.<ref>[http://ec.europa.eu/eurostat/web/government-finance-statistics/publications/press-releases Eurostat news release]. [https://web.archive.org/web/20111027125232/http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/2-21102011-AP/EN/2-21102011-AP-EN.PDF Архивирано] 27. 10. 2011. на -{[[Wayback Machine]]}-.</ref> Из европских фондова за развој Естонија је у периоду 2007–2013. добила око 3,4 милијарде евра.<ref>{{cite web|url=http://struktuurifondid.ee/ | title = European Union Structural Funds in Estonia | publisher = Struktuurifondid.ee | accessdate=2. 6. 2010.}}</ref>

Естонска привреда је директно осетила последице велике економске кризе (2007–2010), те је тако БДП у првој половини 2008. пао за 1,4%, а до краја исте године за чак 9%. Привреда се стабилизовала тек почетком 2010. и поново почела да бележи раст. Тако је у трећем кварталу 2010. индустријска производња порасла за чак 23% у поређењу са истим периодом претходне године. Од тада привреда сваке године бележи континуирани раст.<ref name="Stat">{{cite web |url=http://www.stat.ee/pohinaitajad |title=Eesti Statistika – Enim nõutud statistika |publisher=Stat.ee |date=23. 3. 2010. |accessdate=5. 6. 2011. |archive-date=14. 11. 2017. |archive-url=https://web.archive.org/web/20171114194049/https://www.stat.ee/pohinaitajad |url-status=dead}}</ref> Према статистичким подацима из марта 2016. просечна месечна плата износила је 1.105 евра.<ref name="StatisticsEstonia">{{cite web|last1=Aron| first1 = Allan| last2=Puura| first2 = Evelin| url = http://www.stat.ee/ | title = Avaleht – Eesti Statistika | publisher = Stat.ee |date=| accessdate=31. 3. 2016.}}</ref> Међутим постоје знатне разлике у вредностима БДП међу појединим окрузима у земљи. Тренутно подручје око главног града Талина учествује са више од 50% укупног националног БДП-а.<ref name="BBN">{{cite web|last=Koovit| first = Kaja| url = http://www.balticbusinessnews.com/?PublicationId=f47e445a-e234-432f-b7b0-137ca0bff47d | title = bbn.ee – Half of Estonian GDP is created in Tallinn | publisher = Balticbusinessnews.com |date=1. 6. 2011. | accessdate=5. 6. 2011.}}</ref> Тако је 2008. БДП у Талину износио 172% од просечног БДП-а на националном нивоу, или чак 115% просечног БДП-а на нивоу ЕУ-а.<ref name="Statistics">{{cite web|author= |url=http://www.stat.ee/dokumendid/30210 |title=Half of the gross domestic product of Estonia is created in Tallinn |date= |website= |publisher= |access-date=23. 12. 2011}}. Statistics Estonia. Stat.ee. 29. 9. 2008</ref> Стопа незапослености у марту 2016. износила је 6,4%, што је испод просека ЕУ-а, односно за пет пута мање од просека Еврозоне.<ref name="Statistics Estonia">{{cite web|url=http://www.stat.ee/29958 | title = Real GDP per capita, growth rate and totals – Statistics Estonia | publisher = Stat.ee | accessdate=25. 11. 2012. | archive-url = https://web.archive.org/web/20131114083834/http://www.stat.ee/29958 | archive-date=14. 11. 2013. |url-status=dead }}</ref> Једини период у ком је бележен константан раст незапослености био је период од маја 2008. до маја 2009. када је незапосленост порасла са 3,9% на чак 15,6%.<ref>{{cite news|last=Zumbrun| first = Joshua | title = In Pictures: The World's Hardest-Hit Economies | work = Forbes | url = http://www.forbes.com/2009/07/08/economics-iceland-ireland-business-beltway-countries_slide_4.html}}</ref> Године 2012. Естонија је била једина чланица Еврозоне са буџетским суфицитом и са јавним дугом од свега 6%.<ref>{{cite web|title=Estonia Uses the Euro, and the Economy is Booming| url = http://www.cnbc.com/id/47691090/| publisher = CNBC| accessdate=13. 6. 2012.|date=5. 6. 2012.}}</ref>

Према проценама центра за економске студије (-{''Centre d'Etudes Prospectives et d'Informations Internationales''}-) уколико се настави актуелни тренд привредног раста естонска економија ће до [[2025]]. достићи ниво развијености нордијских земаља, а до [[2050]]. постати и једном од најпродуктивнијих привреда унутар Европске уније.<ref>{{cite web|title=The Great Shift: Macroeconomic projections for the world economy at the 2050 horizon | publisher = CEPII | location = France |date=фебруар 2012 | url = http://www.cepii.fr/anglaisgraph/workpap/pdf/2012/wp2012-03.pdf | accessdate=21. 8. 2012.}}</ref>

Највећи удео (преко 71%) у укупном националном дохотку долази од услужног сектора, на индустријски сектор отпада око 25%, док пољопривреда и друге примарне делатности дају тек око 4% националног БДП-а. Најважнији привредни сектори су прерађивачка индустрија која чини око 14,5% укупне производње, затим саобраћај, грађевинарство и комуникације са укупно 10%, трговина чини 13,5%, а сви остали сектори око 21%.<ref>{{cite web| title = Structure of the Estonian economy| url = http://www.estonica.org/en/Economy/General_overview_of_Estonian_economy/Structure_of_the_economy/| website = Estonica| publisher = Encyclopedia Estonica| accessdate = 21. 2. 2017.| archive-date = 03. 02. 2017.| archive-url = https://web.archive.org/web/20170203145540/http://www.estonica.org/en/Economy/General_overview_of_Estonian_economy/Structure_of_the_economy/| url-status =}}</ref>

Естонија има високо развијен сектор информационих технологија и сматра се једном од најразвијенијих информационих земаља у Европи. Естонски програмери Ахти Хеинла, Прит Касесалу и Јан Талин учествовали су у стварању интернет мреже за телекомуникације [[Скајп]].<ref>{{cite web|url=https://infocus.credit-suisse.com/app/article/index.cfm?fuseaction=OpenArticle&aoid=163167&coid=7805&lang=EN|date=6. 9. 2006.| last=Thomann| first = Andreas| title = Skype – A Baltic Success Story| publisher = credit-suisse.com| accessdate=24. 2. 2008.|archive-url=https://web.archive.org/web/20120423065304/https://infocus.credit-suisse.com/app/article/index.cfm?fuseaction=OpenArticle&aoid=163167&coid=7805&lang=EN|archive-date=23. 4. 2012.|url-status=dead}}</ref>

=== Пољопривреда и шумарство ===
Године 1991, око 12% радно способног становништва Естоније било је запослено у пољопривредном сектору и производило је 15,4% укупног националног дохотка.<ref>{{cite press release|title=The biggest share of the gross domestic product of Estonia is continuously created in Harju county|publisher=Statistics Estonia|date=26. 9. 2007.|url=http://www.stat.ee/18533|accessdate=11. 8. 2011.|archive-date=08. 08. 2014.|archive-url=https://web.archive.org/web/20140808045815/http://www.stat.ee/18533|url-status=dead}}</ref> У то време Естонија је имала око 1,3 милиона хектара пољопривредног земљишта, а око милион хектара чиниле су оранице. Током совјетског периода обрадиве површине смањене су за око 405.000 хектара и то земљиште је углавном пошумљено. Колективизација која је спровођена током 1940-их и 1950-их негативно се одразила на естонску пољопривреду, посебно на мала сеоска имања која су у предратном периоду чинили основу естонске привреде. До почетка 1990. на тлу Естоније је егзистирала 221 задруга и 117 државних фарми са просечно око 350 до 400 запослених на свакој од фарми. На фармама су се највише узгајала говеда и свиње, а Естонија је била један од главних снабдевача других совјетских република месом и млеком. Са друге страна храна за стоку се добављала углавном из Русије.

Након обнове независности земље укинута је колективна својина и земља је поново денационализована. Законом је омогућено да сваки појединац може да изнајми до 50 хектара обрадивог земљишта за узгој житарица и других култура. Земљиште је наследно, али не може да се прода или купи.<ref>{{cite web| last= Laansalu| first= Ants| title= Crisis in agriculture in the 1990s| work= The rural economy in Estonia until 2001| publisher= Estonica| date= 9. 10. 2009.| url= http://www.estonica.org/en/The_rural_economy_in_Estonia_until_2001/Crisis_in_agriculture_in_the_1990s/?r=%2Fen%2FThe_rural_economy_in_Estonia_until_2001%2FCrisis_in_agriculture_in_the_1990s%2F| accessdate= 15. 3. 2017.| archive-date= 16. 03. 2017.| archive-url= https://web.archive.org/web/20170316114042/http://www.estonica.org/en/The_rural_economy_in_Estonia_until_2001/Crisis_in_agriculture_in_the_1990s/?r=%2Fen%2FThe_rural_economy_in_Estonia_until_2001%2FCrisis_in_agriculture_in_the_1990s%2F| url-status=}}</ref> Циљ реформе пољопривредног сектора било је оживљавање села и малих сеоских газдинстава која су била готово нестала услед колективизације. Свега 6 месеци након усвајања сета реформи у пољопривредном сектору званично је регистровано око 2.000 малих сеоских газдинстава, и њихов број се повећавао у наредном периоду. Године 1993. у Естонији је деловало укупно 8.781 сеоско газдинство на којима се обрађивало око четвртине свих обрадивих површина. Према закону о порезу на имовину, који је током 1993. усвојио национални парламент, свако домаћинство плаћало је годишњи порез на имовину од 0,8% до 1,2% од укупне процењене вредности поседа (0,5% од пореза ишло је директно у државни буџет, а остатак у буџете локалних заједница).

Међутим удео пољопривреде у укупном националном дохотку пао је са 15% на 3,3% у периоду 1991–2000, а број запослених у пољопривреди опао је у истом периоду са 15% на 5,2%.

Најважније сточарске делатности су млечно [[говедарство]], [[свињарство|свињогојство]] и [[живинарство]], док су главне ратарске културе [[житарице]], [[кромпир]] и [[поврће]]. Месо и месне прерађевине се углавном извозе, док се ратарски производи пласирају на домаћем тржишту. Многе фарме почивају на принципима органске пољопривреде.<ref>{{cite web| title = Structure of the Estonian economy // Agriculture and forestry| url = http://www.estonica.org/en/Economy/General_overview_of_Estonian_economy/Agriculture_and_forestry/| website = Estonica| publisher = Encyclopedia Estonica| accessdate = 21. 2. 2017.| archive-date = 21. 03. 2017.| archive-url = https://web.archive.org/web/20170321020438/http://www.estonica.org/en/Economy/General_overview_of_Estonian_economy/Agriculture_and_forestry/| url-status =}}</ref>

Под шумама је око 2 милиона хектара са процењених око 274 милиона кубних метара дрвета, од чега је под комерцијалном експлоатацијом око 70% шумског богатства. Око 40% свих шума налази се у директном власништву државе. У шумарству је запослено око 1% од укупног радно активног становништва.

=== Индустрија, рударство и енергетика ===
[[Датотека:Ayuntamiento, vistas panorámicas desde Toompea, Tallin, Estonia, 2012-08-05, DD 21.JPG|мини|десно|200п|Талин је финансијски центар Естоније]]
[[Датотека:Kohtla-Järve oil factory.jpg|мини|десно|200п|Фабрика за екстракцију уљних шкриљаца у [[Кохтла-Јарве|Кохтла Јарви]]]]
Естонија је релативно сиромашна природним ресурсима. Најважнији привредни ресурси су [[уљни шкриљац|уљни шкриљци]], [[кречњак]] који се користи као грађевински материјал и дрво (шуме покривају око половине државне територије). Постоје и мање залихе фосфорита, уранинита и гранита које се још увек не експлоатишу у значајнијим количинама.<ref>{{cite web | url = http://www.ut.ee/BGGM/maavara/dityoneema.html | title = Uranium production at Sillamäe | publisher = Ut.ee | accessdate = 2. 6. 2010. | archive-date = 04. 01. 2015. | archive-url = https://web.archive.org/web/20150104181758/http://www.ut.ee/BGGM/maavara/dityoneema.html | url-status = dead}}</ref> Значајнија су и налазишта ретких земљиних оксида који су се током последњих 50 година наталожили на одлагалиштима [[уранијум|уранове]] руде, шкриљаца и [[лопарит]]а на подручју Силамае.<ref>{{cite book|title=Turning a Problem into a Resource: Remediation and Waste Management at the Sillamäe Site, Estonia | last1=Rofer| first1 = Cheryl K. | last2=Kaasik| first2 = Tõnis| series = Volume 28 of NATO science series: Disarmament technologies |year=2000| publisher = Springer |isbn=978-0-7923-6187-9 |pages=229}}</ref> Тренутно се годишње извози око 3.000 тона ових оксида, што чини око 2% укупне светске продукције.

Најважније индустријске гране у земљи су [[машинска индустрија|машинска]] (на коју отпада око 25% укупне индустријске производње) и дрвопрерађивачка индустрија (око 20%), а за њима следе [[прехрамбена индустрија|прехрамбена]] и [[хемијска индустрија]] са уделом од по 10%, металопрерађивачка (око 13%) и [[лака индустрија]] (са мање од 5% удела у укупној индустријској производњи). У последње време знатније се развија електроиндустрија. Најважнија индустријска постројења налазе се на истоку земље, у округу [[Ида-Вирума]], те у околини [[Талин]]а.<ref name="Индустрија">{{cite web| title=Structure of the Estonian economy // Processing industry| url=http://www.estonica.org/en/Economy/General_overview_of_Estonian_economy/Processing_industry/| website=Estonica| publisher=Encyclopedia Estonica| accessdate=21. 2. 2017.| archive-date=10. 04. 2017.| archive-url=https://web.archive.org/web/20170410001756/http://www.estonica.org/en/Economy/General_overview_of_Estonian_economy/Processing_industry/| url-status=}}</ref> Прехрамбена индустрија концентрише се углавном на домаће тржиште на којем подмирује око 80% укупних потреба за храном. [[Рударство]] као делатност је доста слабо развијено, управо због сиромаштва у рудама, и углавном се своди на експлоатације уљних шкриљаца, тресета и грађевинског материјала (шљунак, песак, кречњачки камен и глина).

Индустрија уљних шкриљаца је високо развијена а шкриљци задовољавају око три четвртине укупних потреба за електричном енергијом (и учествује са 4% у укупном националном дохотку).<ref name="audit">{{cite web| url = http://www.riigikontroll.ee/DesktopModules/DigiDetail/FileDownloader.aspx?AuditId=2314&FileId=13239| title = Actions of the state in directing the use of oil shale. Does the state guarantee that oil shale reserves are used sustainably? Report of the National Audit Office to the Riigikogu| publisher = National Audit Office of Estonia| format = PDF| date = 19. 11. 2014.| pages=7–14; 29| accessdate = 7. 1. 2015.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20181213120049/https://www.riigikontroll.ee/DesktopModules/DigiDetail/FileDownloader.aspx?AuditId=2314&FileId=13239| archivedate = 13. 12. 2018.|url-status=dead}}</ref> Уљни шкриљци ({{јез-ест|põlevkivi}}) представљају један од стратешки најважнијих енергената у Естонији. У овој грани индустрије у [[2012]]. било је запослено око 6.500 радника, или око 1% укупне радне снаге у земљи. Око 70% шкриљаца користи се као погонско гориво у термоелектранама, док се један мањи проценат користи за добијање синтетичке [[нафта|нафте]] путем процеса [[пиролиза|пиролизе]]. Естонија је, после [[кина|Кине]], друга земља на свету по производњи нафте из уљних шкриљаца. Шкриљци се користе и у грађевинској индустрији као сировина за производњу [[цемент]]а. Укупне залихе уљних шкриљаца у Естонији процењене су на око 4,8 милијарди тона, а економски исплатив период експлоатације процењен је на наредних 30 година.

Естонија је енергетски зависна земља која производи око 75% од укупно потребне електричне енергије, док се остатак електричне енергије увози. Око 85% од укупне производње електричне енергије производи се у термоелектранама које као погонско гориво користе уљни шкриљац.<ref name="Индустрија"/><ref>{{cite web|url=https://valitsus.ee/UserFiles/valitsus/et/valitsus/arengukavad/keskkonnaministeerium/Põlevkivi%20kasutamise%20riikliku%20arengukava%20täitmise%20aruanne%202011.pdf |title="Põlevkivi kasutamise riikliku arengukava 2008–2015" 2011. a täitmise aruanne |publisher=Valitsus.ee |date=6. 9. 2012. |accessdate=16. 3. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130508121023/https://valitsus.ee/UserFiles/valitsus/et/valitsus/arengukavad/keskkonnaministeerium/P%C3%B5levkivi%20kasutamise%20riikliku%20arengukava%20t%C3%A4itmise%20aruanne%202011.pdf# |archive-date=8. 5. 2013. |url-status=dead}}</ref> Највећи електроенергетски објекат у земљи је комплекс ''Нарвске термоелектране'' ({{јез-ест|Narva Elektrijaamad}}) који се налази у околини града [[Нарва (град)|Нарве]], на крајњем североистоку земље. Комплекс чине две засебне термоелектране (''Ести'' и ''Балти'') које као погонско гориво користе уљне шкриљце, уједно два највећа електроенергетска објекта тог типа на свету. Према подацима из 2007. у Нарвским термоелектранама производило се готово 95% укупне естонске продукције електричне енергије.

Међу обновљивим изворима енергије највише се користи енергија ветра, а према подацима из 2014. укупна снага свих ветроелектрана износила је 303 MW, што је чинило око 3,2% укупне продукције електричне енергије.<ref>[http://ewea.org/fileadmin/ewea_documents/documents/statistics/EWEA_Annual_Statistics_2010.pdf Wind in power 2010 European statistics]. [[EWEA]]. фебруар (2011). pp. 4. и 11.</ref> Највећа концентрација ветроелектрана је у подручју око језера [[Чудско језеро|Пејпус]] и на острву [[хијума (острво)|Хијуми]].<ref>{{cite web|url=http://www.tuuleenergia.ee/?path=0x139x173 | title = Estonian Wind Power Association | publisher = Tuuleenergia.ee | accessdate=2. 6. 2010.}}</ref>

Естонска електропривреда ({{јез-ест|Eesti Energia}}) део је јединственог тржишта електричне енергије ''Nord Pool Spot''''.<ref>[http://www.nordpoolspot.com/ nordpoolspot.com]</ref>

<center>
<gallery widths="220px" heights="200px">
Датотека:Эстонская ЭС.jpg|Нарвска естонска термоелектрана
Датотека:VKG Energia panoraam.jpg|''Viru Keemia Grupp'', највећи естонски енергетски конгломерат
Датотека:Oil Shale Mine northern Estonia.JPG|Површински коп уљних шкриљаца код Кохтла Јарве
Датотека:Wind turbines in Ida-Virumaa.JPG|Ветропарк у округу Ида-Вирума
</gallery>
</center>

=== Саобраћај, трговина и туризам ===
{{главни чланак|Саобраћај у Естонији}}
[[Датотека:Eesti maanteed.png|мини|лево|200п|Мапа најзначајнијих друмских праваца у Естонији]]
[[Датотека:Eesti Raudteed.svg|мини|лево|200п|Најважније железничке линије у земљи]]

Укупна дужина свих друмских праваца у земљи је 57.565&nbsp;km, од чега је асфалтирано тек 12.926&nbsp;km (подаци за 2013. годину). Главни разлог за лошију друмску инфраструктуру, поред недостатка новца је и мала густина насељености и готово одсуство популације у многим деловима земље. Око 10% или 1.602&nbsp;km чине друмске саобраћајнице од националног значаја. Најважнији ауто-путеви су Е20 [[Талин]]–[[нарва (град)|Нарва]]–[[Санкт Петербург]] (дужине 211&nbsp;km), Е263 Талин–[[Тарту]]–[[Виру]]–даље ка [[Псков]]у и [[рига|Риги]] (291&nbsp;km), Е264 [[Јихви]]–Тарту–[[Валга]] (216&nbsp;km), Е67 Талин–[[Парну]]–даље ка Риги (193&nbsp;km) и други. Постоји укупно 12 друмских праваца првог степена. Друмски саобраћај доминира превозом путника са уделом од око 90% у укупном путничком саобраћају.

Железница доминира карго сектором и овим видом превоза транспортује се готово 70% укупног транспорта робе. Укупна дужина свих железничких пруга у земљи је око 1.200&nbsp;km, док је у употреби око 900&nbsp;km. Железнички саобраћај је у власништву државе, а ширина коловоза је 1.520&nbsp;mm. најфреквентнији железнички правци су Талин–[[Тапа]]–Нарва, Талин–[[Палдиски]], Талин–[[Рапла]] и Тапа–Тарту.<ref name="Саобраћај">{{cite web| title=General overview of Estonian economy // Transit and transport| url=http://www.estonica.org/en/Economy/General_overview_of_Estonian_economy/Transit_and_transport/| website=Estonica| publisher=Encyclopedia Estonica| accessdate=22. 2. 2017.| archive-date=10. 04. 2017.| archive-url=https://web.archive.org/web/20170410001811/http://www.estonica.org/en/Economy/General_overview_of_Estonian_economy/Transit_and_transport/| url-status=}}</ref>

Естонија је међу водећим земљама у Европи по броју електричних возила, са просеком од око 1 електричног аутомобила на 1.000 становника.<ref name="autogenerated1">[http://elmo.ee/estonia-becomes-the-first-in-the-world-to-open-a-nationwide-ev-fast-charging-network/ ESTONIA BECOMES THE FIRST IN THE WORLD TO OPEN A NATIONWIDE EV FAST-CHARGING NETWORK]</ref> Влада потиче кориштење возила на електрични погон, а на чак 165 пумпи у земљи налазе се и одговарајући адаптери за пуњење батерија електричних аутомобила.<ref name="autogenerated1"/>

{| class = "sortable wikitable" style="float:right; text-align:left; font-size:90%; margin-right:0; margin-top:6px; margin-left:7px; margin-bottom:2px;"
|- style="font-size:100%; text-align:left"
!Естонска трговина<br />[[2016]].<ref>{{cite web| url = http://www.stat.ee/277565| title = Veebruaris kaubavahetus elavnes – Eesti Statistika| author = | date = | work = stat.ee| access-date = 22. 02. 2017.| archive-date = 14. 11. 2016.| archive-url = https://web.archive.org/web/20161114021445/http://www.stat.ee/277565| url-status = dead}}</ref>)!! Извоз !!Увоз
|-
|{{застава|Шведска}}|| style = "text-align:right"|20%|| style = "text-align:right"|9%
|-
|{{застава|Финска}}|| style = "text-align:right"|16%|| style = "text-align:right"|13%
|-
|{{застава|Летонија}}|| style = "text-align:right"|9%|| style = "text-align:right"|9%
|-
|{{застава|Литванија}}|| style = "text-align:right"|6%|| style = "text-align:right"|8%
|-
|{{застава|Немачка}}|| style = "text-align:right"|5%|| style = "text-align:right"|-%
|-
|{{застава|Русија}}|| style = "text-align:right"|5%|| style = "text-align:right"|5%
|-
|{{застава|Норвешка}}|| style = "text-align:right"|4%|| style = "text-align:right"|-%
|-
|{{застава|Данска}}|| style = "text-align:right"|4%|| style = "text-align:right"|-%
|-
|{{застава|САД}}|| style = "text-align:right"|3%|| style = "text-align:right"|-%
|-
|{{застава|УК}}|| style = "text-align:right"|3%|| style = "text-align:right"|4%
|-
|{{застава|Пољска}}|| style = "text-align:right"|-%|| style = "text-align:right"|8%
|-
|{{застава|Холандија}}|| style = "text-align:right"|-%|| style = "text-align:right"|6%
|-
|{{застава|Кина}}|| style = "text-align:right"|-%|| style = "text-align:right"|4%
|-
|{{застава|Мађарска}}|| style = "text-align:right"|-%|| style = "text-align:right"|3%
|}

Према званичном државном регистру лучких пристаништа, у Естонији постоји 45 лука и готово све се налазе на балтичким обалама. највеће и економски најважније луке су [[Муга]] (у близини Талина), Талин (са неколико пристаништа), Палдиски, [[Кунда]], Парну и [[Силамае]]. Највећи значај у путничком саобраћају на Балтику има компанија Таллинк која одржава редовне бродске везе између Талина са једне и [[Хелсинки]]ја, Санкт Петербурга и шведских градова са друге стране. Током летњих месеци из Талина ка Хелсинкију полазе трајекти на сваки сат, а руту између два града дужине око 80&nbsp;km годишње пређе око 8 милиона путника.<ref name="Саобраћај"/> Између континенталног дела и острва постоје редовне трајектне линије.

У земљи се налази 12 аеродрома и 1 хелиодром. [[Талински аеродром]] „Ленарт Мери” највећи је у земљи и кроз њега је током 2016. године прошло 2.221.615 путника.<ref>{{cite web|url=http://www.tallinn-airport.ee/en/about-us/statistics/ | title = Statistics — Tallinn Airport | publisher = www.tallinn-airport.ee | accessdate=11. 1. 2017.}}</ref> Међународни летови обављају се и са аеродрома у Парнуу и Тартуу. Сва четири већа острва такође имају властите аеродроме са којих полазе летови углавном у домаћем саобраћају.

У саобраћају је запослено око 7,5% радно способног становништва.<ref name="Саобраћај"/> Транзитни саобраћај између Русије и остатка Европе доноси знатне приходе у естонски буџер.<ref>{{Cite web|last=Purju|first=Alari|title=Transit trade through Estonia: problems and developments|publisher=University of Turku, Pan-European Institute|date=29. 2. 2008.|url=http://www.tse.fi/FI/yksikot/erillislaitokset/pei/Documents/bre2008/expert_article172_12008.pdf|accessdate=21. 8. 2012.|archive-url=https://web.archive.org/web/20120211234844/http://www.tse.fi/FI/yksikot/erillislaitokset/pei/Documents/bre2008/expert_article172_12008.pdf|archive-date=11. 2. 2012.|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news| last = Tubalkain-Trell| first = Marge| title = Estonian businessman: Estonian transit will struggle another 10 years| publisher = Baltic Business News| date = 19. 6. 2008.| url = http://www.bbn.ee/?PublicationId=43ce440f-713d-4469-ae85-5e9d12ddb2e1| accessdate = 21. 8. 2012.| archive-date = 11. 08. 2014.| archive-url = https://web.archive.org/web/20140811214935/http://www.bbn.ee/?PublicationId=43ce440f-713d-4469-ae85-5e9d12ddb2e1| url-status = dead}}</ref>

Након чланства у Европској унији број иностраних туриста који посећују Естонију порастао је за више од 25%, па тако према актуелним подацима земљу годишње посети око 4 милиона страних туриста.<ref name="Туризам">{{cite web| title=General overview of Estonian economy // Tourism| url=http://www.estonica.org/en/Economy/General_overview_of_Estonian_economy/Tourism/| website=Estonica| publisher=Encyclopedia Estonica| accessdate=22. 2. 2017.| archive-date=10. 04. 2017.| archive-url=https://web.archive.org/web/20170410002040/http://www.estonica.org/en/Economy/General_overview_of_Estonian_economy/Tourism/| url-status=}}</ref> Највише страних туриста долази из суседне Финске, и углавном је реч о једнодневним туристима који због шопинга посећују Талин. Талин је редовна станица свих балтичких крстарења.

Од успоставе независности земље естонска привреда базира се на моделу тржишне економије и једна је од земаља Источне Европе са највишим БДП-ом.<ref>{{cite web|title=GNI per capita in PPP dollars for Baltic states| url = https://www.google.com/publicdata/explore?ds=d5bncppjof8f9_&met_y=ny_gnp_pcap_pp_cd&idim=country:EST:LTU:LVA&hl=en&dl=en| website = Google WorldBank| accessdate=27. 2. 2015.}}</ref> Најважнији финансијски центар у земљи је Талин, а Талинска берза чланица је -{''Nasdaq Nordic''}- групе.

Најважнији извозни производи су машине и опрема, дрво и папир, одећа, храна, намештај, те производи хемијске и металне индустрије.<ref name="CIAworld">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/en.html | title = CIA World Factbook: Estonia | publisher = Cia.gov | accessdate=23. 12. 2010. |url-status=dead | archiveurl = https://www.webcitation.org/5frSfZeR7?url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/en.html | archivedate=7. 4. 2009.}}</ref> Значајан удео у извозу чини и електрична енергија, у просеку око 1,562 милијарде киловат часова годишње. Са друге стране годишње се увезе у просеку око 200 милиона киловат часова електричне енергије. највише се увози [[нафта]] (из [[литванија|Литваније]] и [[норвешка|Норвешке]]) и [[земни гас]] (из [[русија|Русије]]). три најважнија извозна тржишта Естоније су [[Шведска]], [[Финска]] и [[Летонија]] на које отпада око половина укупног извоза.

== Образовање и наука ==
[[Датотека:Tartu Ülikooli peahoone 2012.jpg|мини|десно|200п|Тартуски универзитет је један од најстаријих у северној Европи.]]
[[Датотека:Tartu Observatooriumi panoraam.jpg|мини|десно|200п|Опсерваторија у Тартуу основана је 1810. године]]
Прве школе на тлу данашње Естоније отваране су током [[13. век|13]]. и [[14. век]]а и углавном су то биле школе које су отваране под патронатом црквених (катедралне школе) и [[монаштво|монашких]] заједница.<ref>{{cite web | url = http://www.fl.ut.ee/368372 | title = Ajaloost: Koolihariduse algusest | publisher = University of Tartu | date = 24. 3. 2010. | language = et | accessdate = 14. 10. 2013. }}{{Мртва веза}}</ref> Први буквар на естонском језику одштампан је [[1575]]. године. Најстарија универзитетска установа у земљи је [[Универзитет у Тартуу]], а основао га је још [[1632]]. шведски краљ [[Густаф II Адолф Шведски|Густаф II Адолф]]. Прва предавања на естонском језику на универзитетима одржана су тек [[1919]]. године, чиме је прекинута пракса дотадашњег високошколског образовања на латинском, руском или немачком језику.

Образовни систем у Естонији данас је подељен на 4 степена: предшколско образовање (вртић, до седме године), основно образовање (основна школа, 9 разреда, од 8. до 16. године), средње образовање (средња школа, 3 године) и високо образовање (више школе и факултети).<ref>{{cite web|url=http://www.hm.ee/index.php | title = Haridus- ja Teadusministeerium | publisher = Hm.ee | accessdate=23. 12. 2010.}}</ref> Школске институције могу бити државне, општинске (локалне), јавне и приватне установе, а према подацима из [[2009]]. на територији Естоније деловало је укупно 589 школа.<ref>{{cite web|url=http://www.ekk.edu.ee/ehis/failid/koolide_kontaktid.xls | title = Koolide, huvikoolide, koolieelsete lasteasutuste kontaktandmed | accessdate=17. 9. 2009. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090617071702/http://www.ekk.edu.ee/ehis/failid/koolide_kontaktid.xls | archivedate=17. 6. 2009.}}. Estonian Education Infosystem (на језику: естонски).</ref> Квалитет естонског образовања најбоље потврђује податак да су према проценама европске агенције за вредновање квалитета образовања (''-{PISA}-'') године 2010. естонски гимназијалци рангирани на 13. место у свету.<ref>{{cite web|url=http://web.riigikogu.ee/ems/saros/0115/011510004.html | title = Eelnõu algtekst (30.05.2001) | publisher = | accessdate=27. 3. 2015. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070621032607/http://web.riigikogu.ee/ems/saros/0115/011510004.html | archivedate=21. 6. 2007.}}</ref> У Естонији је званично неписменост искорењена, а писмено је сто одсто одраслог становништва. Једнако тако чак 89% становништва старости између 25 и 64 године има високу стручну спрему, што је једна од највиших стопа у савременом свету.<ref>{{cite web|url=http://www.oecdbetterlifeindex.org/countries/estonia/.| title = OECD Better Life Index| publisher = | accessdate=27. 3. 2015.}}</ref>

Академски степен образовања подељен је на три нивоа: основни студији, мастер студији и докторски студији. У неким студијским програмима (основни медицински студији, ветерина, фармација, зубарство, архитектура и педагошки студији) изједначени су основни и мастер студији и имају исти степен.<ref name="EurydiceSummary">{{cite web|url=https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Estonia:Higher_Education|title=National summary sheets on education systems in Europe and ongoing reforms: Estonia|date=фебруар 2009|publisher=Eurydice|accessdate=19. 9. 2009.|archive-date=16. 03. 2017.|archive-url=https://web.archive.org/web/20170316213225/https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/eurydice/index.php/Estonia:Higher_Education|url-status=dead}}</ref> Естонски јавни универзитети имају висок степен аутономије у свом раду и поред организовања академског живота унутар самог универзитета, универзитети имају слободу да креирају властите наставне програме, успостављају услове за пријем нових студената, усвајају буџет и планове будућег развоја, врше избор ректора и доносе одлуке о управљању властитом имовином. Највећи јавни универзитети су Универзитет у Тартуу, [[Талински универзитет]] и [[Естонска академија уметности]], до је највећа приватна високошколска установа ''Естонска пословна школа''. Тартуски универзитет је најстарија и најпрестижнија високошколска установа у земљи и похађа га око 13.000 студената (од чега око 1.300 страних академаца). Према публикацији -{''QS World University Rankings''}- Универзитет у Тартуу је 2016. рангиран на 347. место у свету и најпрестижнији је универзитет на Балтику.<ref>{{Cite web|url=http://www.topuniversities.com/university-rankings/eeca-rankings/2015#sorting=rank+region=+country=+faculty=+stars=false+search=| title = QS University Rankings: EECA 2015| website = Top Universities| accessdate=11. 4. 2016.}}</ref> Једини је универзитет из балтичких земаља који се налази на листи 200 најбољих европских универзитета.<ref>[https://www.timeshighereducation.com/world-university-rankings/best-universities-in-europe-2016 Best universities in Europe 2016] Times Higher Education, 10. 3. 2016</ref>

Најважнија научна установа у земљи је [[Естонска академија наука]] ({{јез-ест|Eesti Teaduste Akadeemia}}) са седиштем у Талину, основана [[1938]]. године. У децембру [[2012]]. Академија је имала 75 сталних и 15 иностраних чланова. Једна од најважнијих научно-истраживачких институција у земљи је ''национални институт за истраживање на пољима хемије, физике и биофизике'' ({{јез-ест|Keemilise ja Bioloogilise Füüsika Instituut, KBFI}}). Први информатички научни центри у земљи основани су током [[1950-е|1950-их]] година у Талину и Тартуу, а естонски информатички стручњаци умногоме су учествовали у развоју софтвера које су користила разна министарства [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] током [[1980-е|1980-их]].<ref name="Kalja">{{cite book| editor-last = Kochan | editor-first = Detlef | title = Software for manufacturing: proceedings of the 7th International IFIP/IFAC Conference on Software for Computer Integrated Manufacturing, Dresden, German Democratic Republic, 14–17 June 1988 | url = https://books.google.com/books?id=5EiaAAAAIAAJ|year=1989| publisher = North-Holland|isbn=978-0-444-87342-2| last1 =Kalja | first1 = A.| last2 =Pruuden | first2 = J.| last3 =Tamm | first3 = B.| last4 =Tyugu| first4 = E.| chapter = Two Families of Knowledge Based CAD Environments|pages=125–134}}</ref><ref name="Jaakkola">{{cite journal| last1 =Jaakkola | first1 = H.| last2 =Kalja| first2 = A.| title = Estonian Information Technology Policy in Government, Industry and Research| journal = Technology Management: Strategies and Applications| volume = 3| issue = 3|year=1997|pages=299–307}}</ref> Естонска влада улаже значајна средства у истраживања и развој и од [[2011]]. проценат улагања у науку износи око 2,38% националног БДП-а, што је нешто више у односу на просек ЕУ који износи око 2%.<ref>{{cite web|title=Research and development expenditure (% of GDP)| url=http://data.worldbank.org/indicator/GB.XPD.RSDV.GD.ZS/countries/1W-EE-EU?display=graph|year=2011| work = World Bank| accessdate=27. 2. 2014.}}</ref>

Године 1810, у Дорпату (данашњи Тарту) завршени су радови на градњи [[опсерваторија|опсерваторије]], а [[1814]]. постављени су први инструменти. Ову опсерваторију је вон Струве користио као почетну тачку приликом одређивања [[Струвеов геодетски лук|геодетског лука]] (истраживања су обављана већ током [[1816]]. године). Године 1824, у опсерваторију је инсталиран у то време најмоћнији 9" рефрактор. Опсерваторија данас располаже са 2 телескопа пречника 1,5 м и 0,6 m.

Неки од најпознатијих естонских научника су астрономи [[Фридрих вон Струве]], [[Ернст Епик]] и [[Јан Ејнасто]] (један од твораца теорије о [[тамна материја|тамној материји]]), биолози [[Карл Ернст вон Баер]] и [[Јакоб вон Икскил]], хемичари [[Вилхелм Освалд]] и [[Карл Шмит]], математичар [[Едгар Кран]], физичар [[Томас Јохан Зебек]] и други.

== Култура ==
Захваљујући свом географском положају Естонија се налази на месту где су се вековима сударали утицаји Северне, Западне и Источне Европе, место где су се сударале традиције [[католицизам|католицизма]], [[православна црква|православља]] и [[протестантизам|протестантизма]]. Због свега тога естонска културна сцена је јако разноврсна и јако специфична. Културолошки утицај скандинавских народа нарочито је велики у приобалним подручјима земље која су традиционално била везана за скандинавске земље, док су јужни и источни делови били подложни утицајима балтичких [[Ливонци|Ливонаца]] ([[Летонци|Летонаца]]) и словенских [[Руси|Руса]] и [[Пољаци|Пољака]]. Немачка племићка елита која је практично вековима владала земљом оставила је велики траг на културу и традицију естонских градова.<ref name="Традиција">{{cite web| title=Traditional folk culture| url=http://www.estonica.org/en/Culture/Traditional_folk_culture/| website=Estonica| publisher=Encyclopedia Estonica| accessdate=27. 2. 2017.| archive-date=14. 02. 2017.| archive-url=https://web.archive.org/web/20170214080157/http://www.estonica.org/en/Culture/Traditional_folk_culture/| url-status=}}</ref>

Током средњег века естонска култура сводила се на усмена предања и народне обичаје, а писана реч на естонском језику готово да није постојала. Дански историчар [[Саксон Граматик]] у свом делу -{''Gesta Danorum''}- из [[1179]]. по први пут детаљније описује естонску традиционалну музике помињући естонске ратнике који певају ноћу пре него што крену у битку.<ref>{{cite book|last=Sadie| first = Stanley| title = The New Grove Dictionary of Music and Musicians| url = https://books.google.com/books?id=8I4YAAAAIAAJ|year=1980| publisher = Macmillan Publishers|isbn=978-0-333-23111-1|pages=358}}</ref> Ливонски монах [[Хенрик Летонски]] на почетку [[13. век]]а детаљније је описивао естонски духовни живот, њихове жртвене обичаје, божанства и духове. Немачки хроничар и свештеник [[Балтазар Русов]] [[1578]]. у свом делу ''Ливонске хронике'' између осталих описује и традиционалне естонске прославе током летњег солстиција (-{''jaanipäev''}-) и празника светог [[Свети Јован Крститељ|Јована Крститеља]], и то су били први детаљнији описи народних обичаја након христијанизације земље.<ref>{{cite book|last=Muir| first = Edward| title = Ritual in Early Modern Europe| url = https://books.google.com/books?id=zlULqJ70bDUC|year=2005| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-84153-5|pages=102}}</ref> Естонска народна веровања, традиције и неколико народних песама описани су у делу -{''Topographische Nachrichten von Liv- und Estland''}- Аугуста Хупела (период 1774−1782. године). Године 1778, вон Хердер је превео неколико естонских народних песама на немачки језик и објавио их у свом делу ''-{Volkslieder}-''.<ref>{{cite book|last1=Herder| first1 = Johann Gottfried von| last2=Müller| first2 = J. von| title = Stimmen der Völker in Liedern| url = https://books.google.com/books?id=qGEHAAAAQAAJ|year=1807}}</ref>

Интересеовање за естонско народно стваралаштво нагло је порасло током „периода националног буђења” (1750−1840). Године 1839, основано је ''Естонско учено друштво'' ({{јез-ест|Õpetatud Eesti Selts}}) са основним задатком у прикупљању и проучавању естонског фолклора и традиција. Један од најистакнутијих чланова друштва био је књижевник [[Фридрих Роберт Фелман]] који је у преводу на немачки језик објавио бројне естонске митове и легенде. Александар Неус прикупио је око 1.300 естонских народних песама и објавио их у тротомној антологији ''-{Ehstnische Volkslieder}-''<ref>{{cite book|last=Volkslieder| first = Estnische| title = Ehstnische Volkslieder, Urschrift und Uebers. von H. Neus| url = https://books.google.com/books?id=VXACAAAAQAAJ|year=1850}}</ref> на естонском и немачком језику. (1850−1852. година) .

Најважнија културна установа у земљи данас је [[Естонска академија уметности|Академија уметности]] ({{јез-ест|Eesti Kunstiakadeemia, EKA}}) у Талину основана [[1914]]. године.

=== Естонска књижевност ===

Књижевна делатност на естонском језику готово да није постојала у периоду од краја [[северни крсташки ратови|Северних крсташких ратова]] до краја [[Први светски рат|Првог светског рата]], и сводила се на свега неколико књижевних радова.<ref>{{cite encyclopedia|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/193608/Estonian-literature| title = Estonian literature| encyclopedia = Encyclopædia Britannica| accessdate=27. 3. 2015.}}</ref> Једно од најстаријих дела у којима се налазе делови писани на естонском народном језику је ''Кулемски молитвеник'' писан у периоду између и [[1528]]. године.<ref>[https://books.google.com/books?id=owQBH74N8CIC&pg Aspects of Altaic Civilization by Denis Sinor]. {{page|year=1524|isbn=978-0-7007-0380-7|pages=}}</ref> Прва позната штампана књига издата у билингвалној верзији, на немачком и естонском језику, је ''Лутерански катехезис'' из године. Занимљиво је да је прво издање естонске граматике штампано на немачком језику [[1637]]. године.<ref>[https://books.google.com/books?id=CnckpL8auSIC&pg Dictionary of Languages By Andrew Dalby. pp. 182]. {{page|year=1535|isbn=978-0-231-11569-8|pages=}}</ref> ''[[Нови завет|Нови Завет]]'' први пут је штампан [[1686]]. на јужноестонском дијалекту, а издање на стандардном естонском језику штампано је три деценије касније, [[1715]]. године. Књижевна делатност на естонском језику активније почиње да се развија у периоду ''естофилског буђења'' од средине 18. до средине 19. века. „Оцем” естонске књижевности и оснивачем модерне естонске поезије сматра се песник [[Кристјан Јак Петерсон]] (1801–1822). У [[Талин]]у је [[1842]]. основано „Друштво естонских књижевника”.

Првобитна естонска књижевност базирана је на богатом епском и лирском усменом стваралаштву које је преточено у писану реч. Један од највећих представника тог жанра био је [[Фридрих Рејнхолд Кројцвалд]] који је написао први естонски национални еп -{''[[Kalevipoeg]]''}- („Калевов син”, штампан током 1850-их).{{напомена|Писање епа -{''Kalevipoeg''}- засновано на усменом народном предању започео је лингвиста и филолог [[Фридрих Роберт Фелман]]}} У његова значајнија дела убрајају се и ''Старе естонске бајке'' (1866) и поема ''Лембиту'' (1885. године). Кројцвалд се сматра аутором првог оригиналног дела на естонском језику.

Један од најутицајнијих естонских прозаиста из почетног периода естонске књижевности био је и [[Оскар Лутс]] (1887−1953), а његова новела ''Пролеће'' ({{јез-ест|Kevade}}) сматра се једним од најбољих књижевних дела на естонском језику.<ref>[http://www.estonica.org/en/Culture/Literature/Seeking_the_contours_of_a_%E2%80%98truly%E2%80%99_Estonian_literature/ Seeking the contours of a 'truly' Estonian literature] Estonica.org</ref> [[Лидија Којдула]] (1843–1886) сматра се родоначелницом женске поезије.

У најзначајније литерарно дело естонске књижевности убраја се соцреалистична пенталогија ''Истина и правда'' ({{јез-ест|Tõde ja õigus}} писана у периоду 1926–1933) [[Антон Хансен Тамсаре|Антона Тамсареа]], која прати еволуцију естонског друштва од сеоских заједница до независне нације.<ref>[http://www.estonica.org/en/Culture/Literature/Literature_and_an_independent_Estonia/ Literature and an independent Estonia ] {{Wayback|url=http://www.estonica.org/en/Culture/Literature/Literature_and_an_independent_Estonia/ |date=20181121155209 }} Estonica.org</ref><ref>{{cite web|url=http://www.kirjasto.sci.fi/tammsaar.htm | title = Anton Tammsaare | website = Books and Writers ''(kirjasto.sci.fi)'' | last=Liukkonen | first = Petri | publisher = Kuusankoski Public Library | location = Finland | archiveurl = https://web.archive.org/web/20071005054341/http://www.kirjasto.sci.fi/tammsaar.htm | archivedate=5. 10. 2007. |url-status=dead | accessdate=7. 3. 2017.}}</ref>

Међу најзначајније естонске савремене ауторе убрајају се [[Јан Крос]], [[Јан Каплински]], [[Тину Инепалу]] и [[Андрус Кивирахк]].

{{Gallery
| align = center
|Датотека:Kreutzwald-köler.jpg|<small>[[Фридрих Рејнхолд Кројцвалд]]</small>
|Датотека:Oskar Luts.jpg|<small>[[Оскар Лутс]]</small>
|Датотека:Lydia Koidula A-37-3152.jpg|<small>[[Лидија Којдула]]</small>
|Датотека:Jaan Kross (1987) by Guenter Prust.jpg|<small>[[Јан Крос]]</small>
|Датотека:Anton Hansen Tammsaare, 000290.jpg|<small>[[Антон Хансен Тамсаре]]</small>
}}

=== Музика ===
[[Датотека:Väikekannel.jpg|мини|лево|200п|Канел је традиционални естонски жичани инструмент]]
Естонска музика развила се из традиционалних народних песама, а најстарији трагови те музике вуку корене још из [[12. век]]а и периода [[рунски камен|рунских записа]]. Рунско певање доминирало је естонском традиционалном музиком све до [[18. век]]а када су га замениле знатно ритмичније форме. Најстарији писани помен естонске традиционалне музике и игре датира из [[1179]]. године када је дански историчар [[Саксон Граматик]] у свом делу -{''Gesta Danorum''}- међу првима детаљно описао музичку традицију естонског народа. Саксон посебно помиње традиционалне ратничке песме које су се певале уочи војничких похода. Народне песме јављају се у више форми, могу бити [[епска поезија|епске]], [[lirika|лирске]] или радничке песме које су се певале на мобама. Први који је организовано почео да прикупља естонске традиционалне песме био је [[Јакоб Хурт]] (1839–1907). Хурт је укупно прикупио и објавио преко 12.400 страница традиционалних песама из свих делова Естоније. Током [[20. век]]а традиционално рунско певање одржало се још једино на крајњем западу земље, на острву [[Кихну]]у, те на крајњем југоистоку у регији [[Сетума]].

Међу најстарије традиционалне музичке инструменте убрајају се разне врсте [[дувачки инструменти|дувачких инструмената]], попут фруле и рога, које су користили естонски пастири напасајући своја стада. У срединама са немачком већином популарни су били инструменти попут цитре, кончертинe, виолине и [[хармоника|хармонике]]. Традиционални инструмент који се и данас користи приликом извођења традиционалних песама је [[канал|канел]], жичани инструмент који је данас један од националних симбола.<ref>[https://kultuur.postimees.ee/1774889/parimusmuusika-ait-loob-uksed-valla ''Postimees: Pärimusmuusika ait lööb uksed valla''] {{Wayback|url=https://kultuur.postimees.ee/1774889/parimusmuusika-ait-loob-uksed-valla |date=20171024095636 }}. [https://web.archive.org/web/20080403081355/http://www.postimees.ee/270308/esileht/kultuur/319974.php Архивирано] 3. 4. 2008. на -{[[Wayback Machine]]}-.}-</ref> У [[Виљанди]]ју је 2008. основан центар за очување традиционалне музике.<ref>-{Margus Haav [http://wwx.postimees.ee/270308/esileht/kultuur/319974.php Pärimusmuusika ait lööb uksed valla] {{Webarchive| url = https://archive.today/20120912151814/http://wwx.postimees.ee/270308/esileht/kultuur/319974.php |date=12. 9. 2012.}}</ref>

Професионално музицирање почиње да се развија тек након периода „националног буђења” и то је период када се појављују први професионални композитори класичне музике. Најзначајнији међу њима били су [[Рудолф Тобијас]] (1873–1918) и [[Артур Кап]] (1878–1952). Значајан део музичке сцене Естоније представља [[хор]]ско певање. Први фестивал хорова (-{''Laulupidu''}-) одржан је [[1869]]. године и данас представља један од најстаријих и највећих фестивала аматерских хорова у свету и одржава се сваких 5 година у Талину (Талин је домаћин фестивала од [[1928]]. године).

Током [[1960-е|1960-их]] година долази до праве ренесансе традиционалне фолк музике. Широм земље оснивају се бројна културно-уметничка друштва која негују традиционалне музичке вредности. Године 1967, снимљена је прва [[грамофонска плоча]] са традиционалним песмама и мелодијама (-{'' Eesti rahvalaule ja pillilugusid''}-). Из тог периода су и композитор [[Арво Перт]], један од најпознатијих и најтраженијих савремених естонских композитора, и оперски певач (баритон) [[Георг Отс]].<ref>{{cite web|author=Bachtrack, 8 January 2015 | url = http://bachtrack.com/top-ten-statistics-classical-music-2014 | title = 2014 Classical music statistics: Lis(z)tmania &#124; by Bachtrack for classical music, opera, ballet and dance event reviews | publisher = Bachtrack.com |date=8. 1. 2015. | accessdate=31. 3. 2016.}}</ref>

У савременој поп и рок музици највећи успех остварила је певачица [[Керли Кијв]] која је остварила значајан успех широм Европе и Северне Америке. Керли се појављивала и као извођач једне нумере у америчком филму ''[[Алиса у земљи чуда (филм из 2010)|Алиса у земљи чуда]]'' из 2010. и ТВ серији ''[[Смолвил]]''. Међу популарније естонске извођаче убрајају се још и [[Којт Томе]], [[Иво Лина]], [[Герли Падар]], [[Лаура Пилдвере|Лаура Полдвере]], [[Биргит Ијгемел]], [[Јури Потсман]] и други.

Године [[Песма Евровизије 1994.|1994]]. Естонија је дебитовала на музичком фестивалу [[Песма Евровизије]]. Своју прву и једину победу на овом такмичењу [[Естонија на Песми Евровизије|Естонија]] је остварила у [[Песма Евровизије 2001.|Копенхагену 2001.]] када је песма -{''Еverybody''}- у извођењу [[Танел Падар|Танела Падара]] и [[Дејв Бентон|Дејва Бентона]] заузела прво место са 198. освојених бодова. Захваљујући тој победи већ наредне године град Талин је био домаћин [[Песма Евровизије 2002.|Песме Евровизије]].

Песма ''-{[[Rändajad]]}-'' у извођењу групе ''-{[[Urban Symphony]]}-'' једина је песма на естонском језику која се нашла на топ листама у Уједињеном Краљевству, Белгији и Швајцарској.

{{Gallery
| align = center
|Датотека:Rudolf Tobias.jpg|<small>[[Рудолф Тобијас]]</small>
|Датотека:1980 CPA 5065.jpg|<small>[[Георг Отс]]</small>
|Датотека:Arvo Pärt.jpg|<small>[[Арво Перт]]</small>
|Датотека:Linna, Ivo.IMG 9872.JPG|<small>[[Иво Лина]]</small>
|Датотека:Kerli, Kanrocksas Music Festival, 2011 (tone).jpg|<small>[[Керли Кијв]]</small>
}}

=== Ликовна уметност и архитектура ===
Најстарији примерак ликовне активности на тлу Естоније пронађен је на локалитету Тамула у [[Вирума|Вируми]] на југу земље, а реч је о уклесаном људском лику на комаду кости чија време настанка се процењује на период другог миленијума пре нове ере.<ref name="Сликарство"/> Како је део историје Естоније од 13. до 20. века период владавине суседних народа над Естонцима, ликовна уметност Естонаца у том периоду своди се на народну радиност.

Крајем 19. и почетком 20. века многобројни естонски уметници одлазе на студије на престижне универзитете широм Европе и по први пут у историји у Естонији се ствара класа школованих ликовних уметника. Тако се [[Јохан Колер]] (1826–1899) који се школовао на Ликовној академији у [[Санкт Петербург]]у сматра првим школованим естонским сликаром.<ref name="Сликарство">{{cite web| title=When did Estonian art begin?| url=http://www.estonica.org/en/Culture/Art/When_did_Estonian_art_begin/| website=Estonica| publisher=Encyclopedia Estonica| accessdate=8. 3. 2017.| archive-date=15. 02. 2017.| archive-url=https://web.archive.org/web/20170215232212/http://www.estonica.org/en/Culture/Art/When_did_Estonian_art_begin/| url-status=}}</ref> Естонска ликовна уметност дели се на „немачки период” ([[експресионизам]] током Првог светског рат), „француски период” ([[постимпресионизам]] током 1930-их) и „руски период” ([[социјалистички реализам]] током 1940-их и [[1950-е|1950-их]] година). Крај 1960-их означен је као „амерички период” у ком се уметност развијала у стилу [[поп-арт]]а, да би крајем 20. и почетком 21. века доминантан правац у уметности Естоније постао [[Фигуративна уметност|фигуративизам]].<ref>{{cite web| title=At the crossroads of cultures| url=http://www.estonica.org/en/Culture/Art/At_the_crossroads_of_cultures/| website=Estonica| publisher=Encyclopedia Estonica| accessdate=8. 3. 2017.| archive-date=25. 01. 2022.| archive-url=https://web.archive.org/web/20220125220805/http://www.estonica.org/en/Culture/Art/At_the_crossroads_of_cultures/| url-status=}}</ref>

Међу најзначајније ликовне уметнике Естоније убрајају се још и сликари [[Антс Лајкма]] (1866–1942), [[Паул Рауд]] (1865–1930), [[Евалд Окас]] (1915–2011), [[Кристјан Рауд]] (1865–1943) и [[Конрад Маги]] (1878–1925).<ref>{{cite web|url=http://www.ekm.ee/en/art-collections/painting-collection| title = Painting Collection| last=| first = | last2=| first2 = |date=| publisher = Art Museum of Estonia| accessdate=26. 2. 2013.}}</ref>

Најзначајнија музејска установа посвећена ликовној уметности у земљи је ''Музеј ликовних уметности Естоније'' ({{јез-ест|Eesti Kunstimuuseum}}) основан [[17. новембар|17. новембра]] [[1919]]. године у Талину. Музеј чије еје првобитно седиште био дворац Кадриорг убрзо се проширио на више локалитета и данас, поред поставки локалних аутора излаже и међународне радове.

{{gallery | align = center | height = 170
|
|Музеј савремене уметности Куму
|Датотека:Tallinn asv2022-04 img55 Kadriorg Palace.jpg|Палата Кадриорг
|Датотека:A. Weizenbergi 28, Kadrioru lossi köögihoone.jpg|Микелов музеј
|Датотека:Iglesia de San Nicolás, Tallinn, Estonia, 2012-08-05, DD 06.JPG|Музеј Нигулисте
|Датотека:Adamson-Ericu majamuuseum, Lühike jalg 3, 8. august 2011.jpg|Музеј Адамсон-Ерик
}}

Архитектонска историја Естоније углавном је пратила архитектонска дешавања у северној Европи, а свакако најтипичнији и највреднији архитектонски споменик је средњовековни центар града Талина који се налази на листи [[Светска баштина|Светске баштине]] [[унеско|Унеска]]..<ref>{{cite web|url=http://whc.unesco.org/en/list/822 | title = Historic Centre (Old Town) of Tallinn| publisher = UNESCO | language = | accessdate=10. 2. 2013.}}</ref> Вредни споменици архитектуре су и бројне [[Градина (археологија)|градине]] из предхришћанског периода (као што су остаци утврђења [[Варбола]]) око којих су се с временом развила нека од најважнијих данашњих насеља.<ref name="Miljan 2004 104">{{cite book|title=Historical Dictionary of Estonia | last=Miljan| first = Toivo |year=2004| publisher = Scarecrow Press | location = |isbn=978-0-8108-4904-4 | url =https://archive.org/details/historicaldictio0000milj|pages=[https://archive.org/details/historicaldictio0000milj/page/104 104]}}</ref> Архитектонска историја Естоније започиње са једноставним сеоским шаторима и кућицама и каменим гробницама, наставља са утврђеним средњовековним насељима и кулминира са оригиналним сеоским кућама које су кроз векове успеле да опстају у свом оригиналном и првобитном облику. Типичне естонске сеоске куће служиле су уједно и као складишта за жито, карактеришу их ниски дрвени зидови изграђени од округлих греда и са високим сламнатим крововима.<ref>{{cite web| title=What we consider our own| url=http://www.estonica.org/en/Culture/Architecture/What_we_consider_our_own/| website=Estonica| publisher=Encyclopedia Estonica| accessdate=8. 3. 2017.| archive-date=16. 02. 2017.| archive-url=https://web.archive.org/web/20170216070328/http://www.estonica.org/en/Culture/Architecture/What_we_consider_our_own/| url-status=}}</ref>

[[Датотека:Valjala kirik, 2007.jpg|мини|десно|200п|Црква у [[Ваљала|Ваљали]] из 1227. године је најстарија очувана камена сакрална грађевина у Естонији]]

Ширење хришћанства током 13. века у потпуности је изменило естонско друштво, па самим тим и архитектуру. Са доласком нове религије широм земље почињу да се граде бројне цркве, а због њихове дрвене конструкције ни једна од цркава из тог периода није преживела.<ref name="Viirand 2004 9">{{cite book|last=Viirand| first = Tiiu|authorlink = | title = Estonia. Cultural Tourism | publisher = Kunst Publishers | series = | volume = | edition = |year=2004| location = | language = | url = | doi = |isbn=978-9949-407-18-7 | mr = | zbl = | jfm = |pages=9}}</ref> До данашњих дана одржале су се једино оне сакралне грађевине које су биле саграђене од чврстог материјала и утврђене са свих страна, а један од најтипичнијих примера те архитектуре је црква у Ваљали на [[сарема (острво)|Сареми]] из [[1227]]. године која се сматра најстаријом црквеном грађевином на тлу целе Естоније. Валјалска црква саграђена је у комбинацији [[романска архитектура|романике]] и [[готичка архитектура|готике]]. Зидари и вајари са [[Готланд]]а имали су најважнију улогу у раној црквеној архитектури на тлу Естоније. С временом, како је хришћанство постајало све доминантније, и црквене грађевине постајале су све импозантније, што је посебно видљиво у црквеној архитектури северне Естоније из 15. века. Тако је црква Светог Олафа у Талину са висином звоника од 124 метра током 16. века била једна од највиших грађевина у целој Европи.<ref>{{cite book|title=Historical Dictionary of Estonia | last=Miljan| first = Toivo |year=2004| publisher = Scarecrow Press | location = |isbn=978-0-8108-4904-4 | url =https://archive.org/details/historicaldictio0000milj|pages=[https://archive.org/details/historicaldictio0000milj/page/104 104]–105}}</ref> Поед црквене архитектуре из средњовековног периода потичу и утврђења попут [[Херманов дворац|Хермановог дворца]] у [[нарва (град)|Нарви]], [[Дворац Томпеа|Томпеа]] у Талину и тврђава [[Куресарска тврђава|Куресаре]] на Сареми.

Током периода руске владавине доминантан архитектонски правац постаје [[барок]] и [[рококо]], а широм земље локална аристократија подиже велелепне и луксузне виле. Типичан представник архитектуре из тог периода је замак [[Кадриорг]] подигнут по налогу императора [[Петар Велики|Петра Великог]]. [[Неокласицизам]] у естонској архитектури најбоље дочарава зграда градске већнице у [[Тарту]]у и околне грађевине из 18. века. Током 19. века појављују се бројни експериментални архитектонски правци, а један од доминантнијих у Естонији постају [[Архитектура еклектицизма|архитектонски еклектицизам]] и [[неоготика]]. Почетак 20. века обележио је стил [[Сецесија|сецесије]] који се у Естонији развио под утицајем ришке и финске сецесије, а најтипичнији представник сецесионистичке естонске архитектуре био је [[Жак Розенбаум]] (1878–1944).<ref>{{cite book|last=Hallas-Murula| first = Karin| title = Tallinna Juugedarhitektuur: Jacques Rosenbaum (1878—1944)| language = | publisher = Eesti Arhitektuurimuuseum|year=2010|isbn=978-9985-9828-7-7|pages=}}</ref> Утицај руске архитектуре с краја 19. века највидљивији је у здању цркве Светог Александра Невског у Талину саграђеној у псеудоруском стилу који представља комбинацију традиционалне руске и византијске архитектуре.

Током периода совјетске власти архитектонска решења проналажена су у [[Социјалистички реализам|социјалистичком реализму]] и [[брутализам|брутализму]], а класичан пример такве архитектуре је средиште града [[Силамае]] (Стаљинистичка архитектура).<ref>{{cite web| url = http://www.estonica.org/en/Culture/Architecture/What_we_consider_our_own/| title = What we consider our own| last = | first = | last2 = | first2 = | date = | publisher = Estonica.org| accessdate = 10. 2. 2013.| archive-date = 16. 02. 2017.| archive-url = https://web.archive.org/web/20170216070328/http://www.estonica.org/en/Culture/Architecture/What_we_consider_our_own/| url-status =}}</ref>

{{gallery | align = center | height = 170
|Датотека:View from Toompea.JPG|[[Дворац Томпеа]] у Талину
|Датотека:Kuressaare piiskopilinnus - Põhjabastioni suurtükitorn.JPG|Куресарска тврђава
|Датотека:Kadrioru loss a*.jpg|Дворац [[Кадриорг]]
|Датотека:Alatskivi loss.jpg|Дворац Алатскиви
||Савремена архитектура Тартуа
}}

=== Позориште, филм и телевизија ===

Оснивање аматерског [[позориште|позоришта]] у Талину [[1784]]. године од стране драматурга [[Август фон Коцебу|Августа фон Коцебуа]] сматра се датумом оснивања позоришне сцене у Естонији. У том периоду већину комада чиниле су комедије које су се изводиле искључиво за малобројну немачку племићку елиту која је владала градовима. Прва професионална позоришна група основана је [[1809]]. године, а њен репертоар су углавном чинили комади на немачком језику, иако су се у појединим приликама изводиле и представе на естонском и руском језику.<ref>{{cite book|last=O'Connor| first = Kevin| title = Culture and Customs of the Baltic States| url = https://books.google.com/books?id=IpR0-OrrwssC|year=2006| publisher = Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-33125-1|pages=}}</ref> Прво искључиво естонско позориште -{''Vanemuine''}- основано је тек [[1865]]. године у граду [[Тарту]]у, а 5 година касније позоришна група из овог града извела је први изворно естонски позоришни комад, комедију ''Тетка са Сареме'' [[Лидија Којдула|Лидије Којдуле]]. Тартуско позориште је [[1906]]. добило властиту зграду, а почетком 20. века у њему почињу да се играју комади настали по делима страних аутора, попут [[Хенрик Ибсен|Хенрика Ибсена]], [[Герхарт Хауптман|Герхарта Хауптмана]], [[Максим Горки|Максима Горког]], али и домаћих аутора, [[Август Кицберг|Августа Кицберга]], [[Оскар Лутс|Оскара Лутса]] и [[Едвард Вилде|Едварда Вилдеа]].

Највећа позоришна установа у земљи је ''Естонско народно позориште'' ({{јез-ест|Estonia teatrihoone}}) у Талину, основано [[1913]]. године. У то време била је то највећа грађевина у Талину.

Филмска индустрија у Естонији званично је почела са радом [[1896]]. године када су у Талину снимљени први „покретни снимци”,<ref name="EE">{{cite book|last=Masters| first = Tom| title = Eastern Europe| url = https://books.google.com/books?id=eiIpe99dL5MC|year=2007| publisher = Lonely Planet|isbn=978-1-74104-476-8|pages=328}}</ref> а неколико година касније – [[1908]] – у истом граду отворен је и први [[биоскоп]] (годину дана касније отворен је и биоскоп у [[Парну]]у).<ref>{{cite book|last1=Arjakas| first1 = Küllö| last2=Jõeste| first2 = Marje| title = The Baltic states: a reference book| url = https://books.google.com/books?id=mY1pAAAAMAAJ|year=1991| publisher = Estonian Encyclopaedia Publishers|isbn=978-5-89900-017-1|pages=}}</ref> Исте године снимљен је и први документарац у форми филмске новости, а односио се на посету шведског краља [[Густаф V Шведски|Густафа V]] Талину.

Први филмски студио основао је [[1912]]. у [[Тарту]]у [[Јоханес Пасуке]] (-{''Estonia Film Tartus''}-), и у поменутом студију снимљен је и први естонски документарни филм. Две године касније Пасуке је снимио и свој други филм под насловом -{''Karujaht Pärnumaal''}- (у преводу ''Лов на медведе у Парнуми''). Пасуке, који се сматра оцем естонске кинематографије, снимао је документарне и краткометражне филмове естонске природе, а у Естонском филмском архиву до данас је сачувано укупно 8 његових радова.

Први дугометражни филм ''Сенке прошлости'' снимљен је [[1924]]. године у режији [[Константин Марска|Константина Марска]]. Неми филм ''Млади орлови'' ({{јез-ест|Noored kotkad}}) [[Теодор Лутс|Теодора Лутса]] из [[1927]]. сматра се прекретницом и првим озбиљним филмом у историји естонске кинематографије (филм има ратну тематику и бави се естонским ратом за независност). Први тонски филм (''Тлатни паук'') снимљен је [[1930]]. године.

Међу највеће остварење естонске кинематографије 20. века убраја се филм ''Последња реликвија'' ({{јез-ест|Viimne reliikvia}}) [[Григори Кроманов|Григорија Кроманова]] из [[1969]]. године. Филм представља екранизацију романа -{''Vürst Gabriel ehk Pirita kloostri viimsed päevad''}- (''Принц Габријел и последњи дани Пиритског манастира'') естонског књижевника [[Едвард Борнхохе|Едварда Борнхохеа]] (сценарио је написао [[Арво Валтон]]).

Године 1997, на иницијативу Министарства културе Естоније основана је ''Естонска филмска фондација'' ({{јез-ест|Eesti Filmi Sihtasutus}}).

Естонска национална телевизија (-{''Eesti Televisioon'', ETV}-) званично је почела да емитује програм [[19. јул]]а [[1955]]. године и најстарија је телевизијска кућа у Естонији. -{ETV}- је постала пуноправном чланицом [[Европска радиодифузна унија|Европске радиодифузне агенције]] [[1. јануар]]а [[1993]]. године. Закључно са [[1. јул]]ом [[2010]]. Естонија је прешла на дигитално емитовање сигнала на територији целе земље.

== Естонска гастрономија ==
{{multiple image| caption_align = center| header_align = center
| width = 150
| align = right
| image1 = Boudin3.jpg
| alt1   = 
| image2 = Kartuliporss.JPG
| alt2   = 
| footer_background = #BBDD99
| footer_align = center
| footer = Естонска крвава кобасица пре кувања (лево) и ''картулипорс'', тесто од кромпира пуњено месом (десно)
}}
Традиционална естонска кухиња базира се на [[месо|месу]] и [[кромпир]]у, те на риби у приобалним подручјима и уз обале језера. Најтипичније естонске намирнице су [[раж]]ени хлеб, свињетина, кромпир и млечни производи, а начин исхране уско је повезан са годишњим добима. У сеоским подручјима и данас је раширено спремање зимнице. Савремена гастрономија развила се под утицајем суседних народа, нарочито са подручја [[скандинавија|Скандинавије]], [[Њемачка|Немачке]], [[летонија|Летоније]], [[литванија|Литваније]] и [[русија|Русије]].

У традиционалној естонској кухињи хладна предјела базирају се на [[кобасица]]ма које се служе углавном уз кромпир салату ({{јез-ест|rosolje}}) која се спрема са додатком [[цвекла|цвекле]] и сушених [[харинге|харинги]] које су уједно и најпопуларнија риба. Служе се и пецива звана -{''pirukad ''}- која представљају естонску верзију пирошки, односно пециво пуњено месом, киселим [[купус]]ом, [[шаргарепа|шаргарепом]] и [[пиринач|пиринчем]]. Од риба као хладно предјело служе се још и димљене или мариниране [[јегуље]] и јела од домаћих ракова. Једно од националних јела је -{''räim''}- или патуљаста харинга. Специфично естонско јело је и слатка супа ({{јез-ест|leivasupp}}) која се прави од црног хлеба и [[јабука]] са додатком слатке павлаке, шећера и [[цимет]]а. Хлеб је најважнија намирница и служи се уз свако јело.

Традиционални десерти укључују кисел (-{''kissell''}-), густи слатки сируп који се прави од [[рибизла|рибизли]], затим -{''kohuke''}- слаткиш који се прави од загрејаног и заслађеног киселог млека које се кува све док се не стврдне. Један од најтипичнијих естонских слаткиша је ''кама'' и представља мешавину фино млевеног брашна од прженог [[јечам|јечма]], [[раж]]и, [[овас|овса]] и [[грашак|грашка]] која се помеша са млеком и шећером.

Традиционална естонска пића су ''кали'' који је сличан руском [[квас]]у и [[медовина]] (''-{mõdu}-''). Најпопуларнија алкохолна пића су [[пиво]] и [[вотка]]. Две најстарије естонске дестилерије алкохолних пића основане су 1807. и 1820. године.

== Државни празници ==
Најважнији државни празник у Естонији је ''Дан независности'' који се прославља 24. фебруара, на дан када је усвојена ''Декларација о независности Естоније''. Према закону од 2013. године у Естонији се прославља 12 државних празника, и то су уједно и нерадни дани.<ref>{{cite web|title=Pühade ja tähtpäevade seadus| url = https://www.riigiteataja.ee/akt/13276841| publisher = Riigi Teataja| accessdate=19. 12. 2010.| language = et|date=| quote = In effect since 26 February 2010}}</ref>

{| class="wikitable" style="width=;"100%
|- style="background: #ececec;"
! style="width:110px;"|Датум
! style="width:240px;"|Празник
! style="width:170px;"|Оригинални назив
! style="width:565px;"|Напомена
|-
| 1. јануар
| [[Нова година]]
| ''-{uusaasta}-''
|
|-
| 24. фебруар
| ''Дан независности''
| ''-{iseseisvuspäev}-''
| На тај дан 1918. усвојена је Декларација о независности.
|-
| ''покретни празник''
| [[Велики петак]]
| ''-{suur reede}-''
|
|-
| ''покретни празник''
| [[Ускрс]]
| ''-{ülestõusmispühade 1. püha}-''
|
|-
| 1. мај
| [[Први мај]]
| ''-{kevadpüha}-''
|
|-
| ''покретни празник''
| [[Духови (празник)|Духови]]
| ''-{nelipühade 1. püha}-''
|
|-
| 23. јун
| ''Дан победе'' 
| ''-{võidupüha}-'' и ''-{jaanilaupäev}-''
| У знак сећања на победу у бици код Винуа 1919. током рата за независност.
|-
| 24. јун
| ''Дан светог Јована''
| ''-{Јааnipäev}-''
| Најстарији празник који се континуирано обележава у Естонији.
|-
| 20. август
| ''Дан обнове државне независности''
| ''-{Тааsiseseisvumispäev}-''
| У знак сећања на дан када је обновљена национална независност 1991. године.
|-
| 24. децембар
| [[Бадњи дан#Бадње вече|Бадње вече]]
| ''-{Jõululaupäev}-''
|
|-
| 25. децембар
| [[Божић]]
| ''-{Esimene jõulupüha}-''
|
|-
| 26. децембар
| ''Дан поклона''
| ''-{Теine jõulupüha}-''
| Традиционално се слави првог дана након Божића.
|}

== Спорт ==
[[Датотека:2010 Opening Ceremony - Estonia entering.jpg|мини|десно|200п|Делегација Естоније на церемонији отварања [[зимске олимпијске игре 2010.|ЗОИ 2010.]] у [[Ванкувер]]у.]]
{{посебан чланак|Спорт у Естонији}}
Спорт је важан део естонске културе и естонског живота. Дебитантски наступ на [[Естонија на олимпијским играма|Летњим олимпијским играма]] спортисти из Естоније остварили су у [[летње олимпијске игре 1920.|Антверпену 1920]], иако је Олимпијски комитет Естоније основан тек [[1923]]. године. Естонију је на Играма у Антверпену представљало 13 спортиста који су се такмичили у три спорта (у дизању тегова, атлетици и рвању), а прву златну олимпијску медаљу за Естонију у историји освојио је дизач тегова [[Алфред Неуланд]]. Најуспешнији естонски спортиста који се такмичио на Летњим олимпијским играма био је рвач [[Кристјан Палусалу]] који је на [[летње олимпијске игре 1936.|ЛОИ 1936.]] у [[Берлин]]у освојио две златне медаље у најтежој рвачкој категорији, у обе дисциплине. Палусалу је тако постао први и једини рвач који је на једним олимпијским играма освојио златне медаље и у рвању грчко-римским и у рвању слободним стилом.<ref>{{cite book|title=Eastern Europe: an introduction to the people, lands, and culture, Volume 1 | last=Frucht| first = Richard |authorlink = |year=2005| publisher = ABC-CLIO | location = |isbn=978-1-57607-800-6 | url = | accessdate=|pages=97}}</ref> На Зимским олимпијским играма естонски спортисти су дебитовали у [[зимске олимпијске игре 1928.|Санкт Морицу 1928. године]].{{напомена|Иако се естонска застава званично завијорила на церемонији отварања [[зимске олимпијске игре 1924.|ЗОИ 1924.]] у [[Шамони Мон Блан|Шамонију]] Естонија није учествовала на овим играма пошто је њихов једини представник, [[брзо клизање|брзоклизач]] Кристфрид Бурмајстер одустао од такмичења пре његовог почетка.}} Најуспешнији естонски спортиста на Зимским олимпијским играма је репрезентативка у [[нордијско скијање|нордијском скијању]] [[Кристина Шмигун-Вахи]] са две златне и једном сребрном медаљом. Након совјетске анексије земље, естонски спортисти су се такмичили као део совјетске репрезентације (1952–1988), а као независна земља на међународну сцену се поново враћају 1991. године. Најуспешнији олимпијски спортови у Естонији су [[атлетика]], [[дизање тегова]], [[рвање]] и [[нордијско скијање]]. Град Талин је био домаћин олимпијске регате у [[једрење|једрењу]] током [[летње олимпијске игре 1980.|Летњих олимпијских игара 1980.]] у [[москва|Москви]].

Најпопуларнији екипни спортови у земљи су [[фудбал]], [[кошарка]], [[одбојка]] и [[хокеј на леду]]. [[фудбалска репрезентација Естоније|Фудбалска репрезентација]] је највећи успех на међународној сцени остварила у квалификацијама за [[европско првенство у фудбалу 2012.|Европско првенство 2012.]] када је успела да се пласира у доигравање (али је изгубила од селекције [[фудбалска репрезентација Ирске|Ирске]] и није се пласирала на завршни турнир). Најуспешнији фудбалски клубови у земљи са 10, односно 19 националних титула су [[ФК Флора Талин|Флора]] и [[ФК Левадија Талин|Левадија]]. [[кошаркашка репрезентација Естоније|Мушка кошаркашка репрезентација]] учествовала је на ЛОИ 1936. (заузела 9. место) и на укупно 5 [[европско првенство у кошарци|европских првенстава]].

Хокеј на леду у Естонији почео је да се развија почетком [[1930-е|тридесетих]] година [[20. век]]а, а први аматерски клубови основани су у [[Талин]]у и [[Тарту]]у. Убрзо је основан и [[савез хокеја на леду Естоније|национални хокејашки савез]] који постаје пуноправним чланом [[Међународна хокејашка федерација|Међународне хокејашке федерације]] [[17. фебруар]]а [[1935]]. године. Савез је остао члан Међународне хокејашке федерације све до [[27. април]]а [[1946]]. када је Естонија ушла у састав [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], а све ингеренције у вези са хокејом на леду са републичких пренете су на федерални ниво. Рад СХЛЕ је обновљен [[4. мај]]а [[1992]]. године.

[[Паул Керес]] је у периоду од 1930-ид до 1960-их био један од најбољих естонских и совјетских [[шах]]иста. Међу најуспешније естонске спортисте убрајају се и атлетичари [[Ерки Нол]], [[Герд Кантер]] и [[Александар Тамерт]]. Најуспешнија естонска тенисерка је [[Каја Канепи]] која је 2012. била 15. на листи.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|last1=Laakso| first1 = Johanna| last2=Sarhimaa| first2 = Anneli| last3=Spiliopoulou Åkermark| first3 = Sia| last4=Toivanen| first4 = Reeta| title = Towards Openly Multilingual Policies and Practices: Assessing Minority Language Maintenance Across Europe| publisher = Multilingual Matters| location = Bristol; Buffalo|isbn=9781783094950| edition = 1| url = https://books.google.com/books?id=xQKkCwAAQBAJ&dq=Towards+Openly+Multilingual+Policies+and+Practices+V%C3%B5ro+Seto&pg=PT76| accessdate=23. 12. 2016.|date=4. 2. 2016.}}
* {{Cite book| author = Maesalu, Lukas, Lauer, Pajur and Tannberg |title=History of Estonia|publisher=AS BIT|location=|year=2002|isbn=978-9985-2-0606-5|pages=}}
* {{Cite book|last=Miljan| first = Toivo| title = Historical Dictionary of Estonia| url = https://books.google.com/books?id=xeXwMDZbTBoC&pg=PA213|year=2004| publisher = Scarecrow Press|isbn=978-0-8108-6571-6|pages=213}}
* {{Cite book|title=Central and East European Politics: From Communism to Democracy | first1 = Sharon L. | last1=Wolchik| last2=Curry| first2 = Jane Leftwich| url = https://books.google.com/books?id=ciKIBazTof8C&pg=PA238 | publisher = Rowman & Littlefield |year=2007|isbn=978-0-7425-4068-2 |pages=238}}
* {{Cite book| first1 = Aigi| last1 = Rahi-Tamm| first2 = Andres| last2 = Kahar| title = "The Deportation Operation "Priboi" in 1949"| year = 2009| publisher = Estonian International Commission for the Investigation of Crimes Against Humanity| location = Tallinn| isbn = 978-9949183005| url = http://lepo.it.da.ut.ee/~erki/Selfservice/9.pdf| access-date = 07. 02. 2017| archive-date = 28. 03. 2019| archive-url = https://web.archive.org/web/20190328131029/http://lepo.it.da.ut.ee/~erki/Selfservice/9.pdf| url-status = }}
* {{Cite book|last=Buttar| first = Prit| title = Between Giants, the Battle for the Baltics in World War II| date = 21 May 2013| publisher = Osprey Publishing|isbn=9781780961637|pages=}}
* {{Cite book|last=Buttar| first = Prit| title = Between Giants | date = 21 May 2013|isbn=978-1-78096-163-7|pages=}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=emBIdi4LPz8C | title = The Baltic States: The Years of Independence | last=Rauch| first = Georg von|isbn=978-0-903983-00-6 |year=1974|pages=48}}
* {{Cite book|last=Jokipii| first = Mauno|editor1-first= Mauno|editor1-last=Jokipii| title = Baltisk kultur och historia|year=1992| language = sv|isbn=9789134512078|pages=22–23}}
* {{Cite book|last1=Koeberl| first1 = Christian| last2=Martínez| first2 = Francisca C.-Ruiz| title = Impact Markers in the Stratigraphic Record| url = https://books.google.com/books?id=U7l0VFEMy80C&pg=PA345|year=2003| publisher = Springer Science & Business Media|isbn=978-3-540-00630-5|pages=345}}
* {{Cite book|last=Pekomäe| first = Vello| title = Estland genom tiderna|year=1986| publisher = VÄLIS-EESTI & EMP| location = Stockholm | language = sv|isbn=978-91-86116-47-7|pages=319}}
* {{Cite book|last1=Selirand| first1 = Jüri| last2=Tõnisson| first2 = Evald| title = Through past millennia: archaeological discoveries in Estonia| url = https://books.google.com/books?id=mu9KAAAAMAAJ|year=1984| publisher = Perioodika}}
* {{Cite book|last=Tvauri| first = Andres| title = The Migration Period, Pre-Viking Age, and Viking Age in Estonia|year=2012| url = https://www.etis.ee/Portal/Publications/Display/b80b6f11-43ed-4b8c-b616-48ac53b70ec5?language=ENG| accessdate=27. 12. 2016.|pages=33,34,59,60}}
* {{Cite book| author = Estonian Academy of Science | title = Proceedings of the Estonian Academy of Sciences, Geology| url = https://books.google.com/books?id=q3mK64Ef2MQC|year=2005| publisher = Estonian Academy Publishers}}
* {{Cite book| last=Cole| first = Jeffrey | title = Ethnic Groups of Europe: An Encyclopedia | url=https://archive.org/details/ethnicgroupseuro00cole|year=2011| publisher = ABC-CLIO |isbn=9781598843026|pages=[https://archive.org/details/ethnicgroupseuro00cole/page/124 124]}}
* {{Cite book| last=Frucht| first = Richard C.| title = Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture| location = | publisher = Volume 1. ABC-CLIO|year=2005|isbn=9781576078006|pages=}}
* {{Cite book|last=Kasekamp| first = Andres| title = The Radical Right in Interwar Estonia| location = | publisher = Springer|year=2000|isbn=978-1-4039-1955-7|pages=}}.
* {{Cite book|last=Marcantonio| first = Angela| title = The Uralic language family: facts, myths and statistics|year=2002| publisher = Blackwell| location = Oxford, UK| url = https://books.google.com/books?id=Cp-tB08yd2EC&pg=PA21|isbn=978-0-631-23170-7|pages=21–23}}
* {{Cite book|last=Miljan| first = Toivo| title = Historical Dictionary of Estonia| location = | publisher = Rowman & Littlefield|year=2015|isbn=978-0-8108-7513-5|pages=441}}.
* {{Cite book|last=Raukas| first = Anto| title = Eesti entsüklopeedia 11: Eesti üld| location = | publisher = Eesti Entsüklopeediakirjastus|year=2002|isbn=978-9985-70-115-7|pages=283}}
* {{Cite book|last=Raun| first = Toivo U.| title = Estonia and the Estonians: Second Edition, Updated| location = | publisher = Hoover Press|year=2002|isbn=9780817928537|pages=}}
* {{Cite book|last=Ziemele| first = Ineta| title = Baltic yearbook of international law| url = https://books.google.com/books?id=iGLp7QEelbIC&pg=PA26|year=2002| publisher = Martinus Nijhoff Publishers|isbn=978-90-411-1736-6|pages=26}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* [https://web.archive.org/web/20080804231628/http://www.eesti.ee/est/ Званични портал Естоније]
* [http://www.valitsus.ee/?lang=en Влада Републике Естоније]
* [http://www.estonica.org/ Енциклопедија Естоника] {{Wayback|url=http://www.estonica.org/ |date=20100413215407 }}
* [http://www.visitestonia.com/ Туристичка презентација]
* [http://www.einst.ee/ Естонски институт]
* [http://www.vm.ee/ Министарство спољних послова]

{{Државе ЕУ}}
{{Европа}}
{{Балтичке државе}}
{{Подножје|Европска унија|Европа}}
{{Сјајан чланак}}

[[Категорија:Естонија| ]]
[[Категорија:Државе у Европи]]
[[Категорија:Источна Европа]]
[[Категорија:Државе чланице НАТО-а]]
[[Категорија:Државе чланице Европске уније]]