Земунска брда

Земунунска брда су три лесна брега, Гардош, Ћуковац и Калварија, која географски припадају сремској заравни, и југоисточном делу Срема, на десној обали Дунава, недалеко од ушћа Саве. Она својим изгледом и надморском висином од 116 m одскачу од осталог простора. Иако су у саставу Београда и Новог Београда на овој страници биће приказане као посебне предеоне целине, на којима је зачето прво насеље Земуна још у праисторији.^[1]

Теорија настанка Земунских брда[уреди | уреди извор]

Лес се на овим просторима нагомилао током Леденог доба када су велике реке преносиле финозрни материјал настао глацијалном ерозијом и физичким разоравањем геолошких наслага, углавном у планинским пределима. Ношена ветром, ова лесна прашина је формирана депонованањем дебеле наслаге леса, током процес који је трајао хиљадама година.

Део депонованих лесних наслага које су створиле Земунска брда

Лесни брег Калварија

Лесни брег Ћуковац (са улазима у лагуме)

Лесни брег Гардош

Значај[уреди | уреди извор]

Лесни брегови или брда Земуна како их многи називају, су изузетно вредно природно добро, с обзиром да се на овим профилима јасно виде трагови постанка земље у последњих милион година. У том смислу проучавање геоморфологије лесних наслага је веома захвално јер је у њима „записана” целокупна фосилна историја Земуна, која је научницима дала драгоцене информације о прошлости овог града, јер је лес као геоморфолошки седимент са фосилним наслагама тај уз чију помоћ је била могућа реконструкција прилика које су владале током његовог акумулирања.

Наслаге Сремског леса у околини Земуна показују да се палеоеколошко (праисторијско) окружење овог простора мењало у распону од тундре до травнате и шумовите степе. Да је снажна стопа акумулација лесне прашине и скоро непоремећена смена лесних и палеоземљишних хоризоната који се срећу у пресецима и одсецима сва три земунска лесна брега представљају природни раритет и у глобалном смислу и даље привлаче пажњу истраживача из целог света.

Положај[уреди | уреди извор]

Земунска лесна брда размештен на десној обали Дунава, у непосредној близини ушћа Саве у Дунав, у целини имају обележје низије. Као део велике природне целине – Панонске низије, са панонским природним обележјима. Мало која тачка земунских брда прелази висину од 120 m надморске висине.

Простор земунске општине састоји се од три алувијалне равни степенасто поређаних: алувијалне равни Дунава, нешто више лесне терасе, још вишег лесног одсека и највише лесне заравни. Лесни одсеци су настали бочном ерозијом Дунава и Саве местимично рашчлањени терасма и сурдуцима. Лесна зараван има највеће пространство с обзиром да заузима територију општине Земун од горњих делова града до граница са суседним сремским општинама.

Земунска брда[уреди | уреди извор]

Назив	Положај	Опис
Гардош	Гардош који се скоро вертикално уздиже изнад десна обале Дунава, у облику полумесеца и наставља се брдом Ћуковац	Гардош је пре свега познат по том што је на њему, основана једна од првих насеобина а касније и тврђава око које се формирало стамбено насеље „Гардош”, познато по својим кратким и уским улицама и степеништима и гробљу.^[2] У подземљу брда налази се мрежа подземних лагума, која датира из периода аустријске владавине у Земуну. Ови лагуми повезују Ћуковац, Мухар и Гардош. Брду Гардош данас прети опасност од клизишта проузрокованих неадекватном градњом, непостојањем канализације и лагумима који су испод њега ископани а који се данас ненаменски користе што повећава нестабилност ионако растреситог лесног терена.
Ћуковац	Ћуковац се налази између два лесна брега, Гардоша, који се простире ка северу, и Калварија, која се простире ка југу, стварајући брдовите формације у облику полумесеца	Брдо је добило име по птици Ћук, вероватно зато, што се ова птица гнездила у овом глиновитом брду на коме се данас налази истоимено насеље. У подземљу брда налази се мрежа подземних лагума, која датира из периода аустријске владавине у Земуну. Ови лагуми повезују Ћуковац, Мухар и Гардош. Након Другог светског рата, становници су почели да граде Ћуковац, потпуно несвесни лагума који се налазе испод брда и који покривају површину од 450 m². Како у то време није постојао канализациони систем, они су изградили септичке јаме и сакупљали кишницу, што је деценијама касније земљиште претворило у мокро. На крају су зидови и куће постале нестабилне, и многе фасаде и зидови су се урушавали. 1988. године, градске власти су коначно интервенисале, јер су куће у три улице почеле да тону. Бушене су рупе да би се површина повезала са највећим лагумиом. Кроз 23 бушотине су сипане велике количине бетона у лагум, који је том приликом уништен. Лагум су пунили бетоном све док површина тла није постала стабилна.
Калварија	Калварија се простире на североисток до Гардоша, а на југозапад до Бежанијске косе	Калварија је добила назив по католичком „крижном путу“ који је ту стајао од краја 18. века до после Другог светског рата. У међуратном периоду на Калварији је било доста винограда, вила и летњиковаца богатијих Земунаца, јер је овај део града сматран крајњом периферијом. Тек после Другог светског рата плато Калварије се густо урбанизује и улази потпуно у склоп Земуна који се све брже шири, због своје лепоте и велелепних приватних кућа названо је Земунско Дедиње.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

^ Ћоровић, Љ. (2004): Водич кроз Београд. Креативни центар, Београд.
^ М. Дабижић, Земунско гробље на брегу Гардош, ГТБ, књ. XXIII, 1976. (даље Земунско гробље), 59–81.

Литература[уреди | уреди извор]

Земун од најстаријих времена до данас објављено (2004 г.) аутор др. Петар Марковић
Земун да(в)нашњи (2010 г.) аутор Бранко Најхолд

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Неистражени Земун РТС Београд, 14.12.2018.

[1] Ћоровић, Љ. (2004): Водич кроз Београд. Креативни центар, Београд.

[2] М. Дабижић, Земунско гробље на брегу Гардош, ГТБ, књ. XXIII, 1976. (даље Земунско гробље), 59–81.

[1]

[2]