Пређи на садржај

Кабилски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Кабилски језик
Taqbaylit / ⵜⴰⵇⴱⴰⵢⵍⵉⵜ
Говори се уАлжир
РегионКабилија (Покрајине Беџаја, делови Борџ Бу Арериџ, Бујра, Бумердес, Тизи Узу, и делови Џиџел)
Етничка припадностКабили
Број говорника
6.000.000 (2012)
Афроазијски језици
Стандардни облик
Стандардни алжирски берберски
Берберска латиница, Тифинаг
Језички кодови
ISO 639-2kab
ISO 639-3kab
Проценат говорника кабилског језика у северном Алжиру

Кабилски језик је берберски језик којим говоре Кабили на северу и североистоку Алжира. Говори се првенствено у Кабилији, источно од главног града Алжира и у самом граду Алжиру.

Процењује се да се број говорника кабилског језика креће од пет до око седам милиона широм света, углавном у Алжиру, према Националном институту за оријенталне језике и цивилизације у Паризу. Кабилски се такође говори као матерњи језик међу алжирском дијаспором, углавном у Француској и Северној Америци.

Од давнина је језик писан берберским писмом тифинаг. Од француске владавине Алжиром, преовладава латинично писмо.

Тројезични знак у Алжиру, написан на арапском, кабилском (користећи тифинаг) и француском.

Након протеста Кабила 2001–02, познатих као Црно пролеће, берберски језик (са свим алжирским дијалектима и варијететима) препознат је као „национални језик“ у алжирском уставу 2002. године, али не и као службени језик до 2016. године након дуге кампање активиста.[1] Арапски језик је и даље једини дејуре службени језик Алжира. Француски није препознат ни у једном правном документу Алжира, али ужива дефакто положај службеног језика, јер се користи у свакој алжирској службеној администрацији или институцији, на свим нивоима власти, понекад и много више од арапског.

Берберски језик суочен је са неповољним окружењем, упркос јавном радију (Channel II, који датира из Алжирског рата), као и јавном ТВ каналу (Channel IV). Будући да је приватно власништво над ТВ каналима у Алжиру илегално, Кабили су покренули приватни ТВ канал на кабилском, назван Berbère Television, који емитује програм из Монтреја у Француској.

1994. године, кабилски ученици и студенти су бојкотовали алжирске школе годину дана, захтевајући озваничење берберског, што је довело до симболичног отварања владиног одељења за проучавање и промоцију берберског језика у Алжиру 1995. године. Берберски је потом подучаван као необавезан језик у берберским говорним подручјима. Курс је необавезан, мало људи га похађа.

Председник Бутефлика често је изјављивао да „берберски језик никада неће бити службени језик, а ако мора бити национални језик, мора бити поднет на референдум“.[2] 2005. године Бутефлика је изјавио да „не постоји земља на свету са два службена језика“ (што је неистина, јер Канада има и француски и енглески као службени језик, као и Малта малтешки и енглески) и „то никада неће бити случај Алжира".[3] Ипак, након четири деценије мирне борбе, нереда, штрајкова и друштвене мобилизације, укључујући берберско пролеће 1980. и Црно пролеће 2001. године, председник Бутефлика и његова влада повукли су се и подвргли притиску Кабила признајући берберски као „национални језик“ без референдума.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Algeria reinstates term limit and recognises Berber language”. 
  2. ^ „Boutefliqa et l'amazighophobie”. Архивирано из оригинала 04. 06. 2023. г. Приступљено 13. 03. 2021. 
  3. ^ „Bouteflika ébranle la Kabylie”.