Кабили
 Кабили у традиционалном бурнусу | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 5,5 − 6 милиона | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Алжир 5,5 мил. Француска 1 мил. | |
| Језици | |
| кабилски, магребски-арапски, француски | |
| Религија | |
| доминира ислам (сунизам) мањина хришћанство (католицизам, протестантизам) | |
| Сродне етничке групе | |
| шиљх, туарези |
Кабили (по арап. Габаил) берберска су етничка група која живи у Кабилији, области Алжирa која је по њима добила име. Након Шиљха у Мароку представљају другу по важности од свих берберских етничких група.
Бербери говоре кабилским језиком, а има их преко 1,7 милиона (1 мил. у Алжиру и 700.000 у Тунису).
Историја[уреди | уреди извор]
Кабили су познати као оснивачи Фатимидске династије која је владала Северном Африком у средњем веку. Када су освојили Египат, Фатимиди су власт над Магребом препустили локалној кабилској династији Зиридима, која се пак распала, па су власт над Кабилијом и Кабилима имали Хамадиди. Након османског освајања Алжира, Кабили су, користећи неприступачност планинског терена, чували своју де факто независност све до француског освајања у 19. веку, коме се одупрла легендарна Фатма н'Сумер. Кабилци су своју слободољубивост показали и за време алжирског рата за независност, учествујући у ФЛН-у. Након независности Алжира Кабили су дошли у сукоб са централном владом, који је ескалирао у тзв. Берберско пролеће године 1980. Кабили данас траже већу аутономију те равноправан полoжај кабилског језика у односу на службени арапски.
Кабилија[уреди | уреди извор]
Кабилија је област у северном делу Алжира, густо насељена Кабилима.
Земљиште је планинско ( до 2 308 m), делом пошумљено и богато воденим токовима. Кабилија је богата гвозденом, оловном и бакарном рудом.[1]
Главни земљораднички производи су:
- пшеница
- маслине
- средоземно воће
- грожђе
