Пређи на садржај

Кабили

С Википедије, слободне енциклопедије
Кабили
Кабили у традиционалном бурнусу
Укупна популација
5,5 − 6 милиона
Региони са значајном популацијом
 Алжир 5,5 мил.
 Француска 1 мил.
Језици
кабилски, магребски-арапски, француски
Религија
доминира ислам (сунизам)
мањина хришћанство (католицизам, протестантизам)
Сродне етничке групе
шиљх, туарези

Кабили (по арап. Габаил) берберска су етничка група која живи у Кабилији, области Алжирa која је по њима добила име. Након Шиљха у Мароку представљају другу по важности од свих берберских етничких група.

Бербери говоре кабилским језиком, а има их преко 1,7 милиона (1 мил. у Алжиру и 700.000 у Тунису).

Жене - Кабилке

Историја

[уреди | уреди извор]

Кабили су познати као оснивачи Фатимидске династије која је владала Северном Африком у средњем веку. Када су освојили Египат, Фатимиди су власт над Магребом препустили локалној кабилској династији Зиридима, која се пак распала, па су власт над Кабилијом и Кабилима имали Хамадиди. Након османског освајања Алжира, Кабили су, користећи неприступачност планинског терена, чували своју де факто независност све до француског освајања у 19. веку, коме се одупрла легендарна Фатма н'Сумер. Кабилци су своју слободољубивост показали и за време алжирског рата за независност, учествујући у ФЛН-у. Након независности Алжира Кабили су дошли у сукоб са централном владом, који је ескалирао у тзв. Берберско пролеће 1980. године. Кабили данас траже већу аутономију те равноправан положај кабилског језика у односу на службени арапски.

Кабилија

[уреди | уреди извор]

Кабилија је област у северном делу Алжира, густо насељена Кабилима.

Земљиште је планинско (до 2.308 m), делом пошумљено и богато воденим токовима. Кабилија је богата гвозденом, оловном и бакарном рудом.[1]

Главни земљораднички производи су:

  • пшеница,
  • маслине,
  • средоземно воће,
  • грожђе.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]