Кахи Асатијани
| Кахи Асатијани | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 1. јануар 1947. | ||
| Место рођења | Телави, Совјетски Савез | ||
| Датум смрти | 20. новембар 2002. (55 год.) | ||
| Место смрти | Тбилиси, Грузија | ||
| Позиција | везни ред | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1965–1975 | Динамо Тбилиси | 218 | (27) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1968–1972 |
 СССР | 16 | (5) |
| Тренерска каријера | |||
| 1978–1982 1987 |
Динамо Тбилиси (дир.) Динамо Тбилиси | ||
Кахи Шалвович Асатијани (груз. კახი შალვას ძე ასათიანი; 1. јануар 1947 — 20. новембар 2002) био је совјетски фудбалер и тренер. Мајстор спорта СССР-а (1967). Први је фудбалер на свету који је добио жути картон — на утакмици Светског првенства 1970. између Мексика и СССР-а.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Поникао је у млађим категоријама Динама из Тбилисија, где је провео целу фудбалску каријеру. Дуги низ година један од водећих играча тима. Од 1968. до 1972. играо је у репрезентацији СССР-а. Укупно је наступио на 16 утакмица и постигао 5 голова у дресу са државним грбом.[3] Био је члан репрезентације СССР-а на Европском првенству 1968. и учесник Светског првенства 1970. године. Први је играч на свету који је добио жути картон, и то на утакмици Светског првенства 1970. између Мексика и СССР-а, на том турниру су судије први пут делиле жуте и црвене картоне.[4][5] Каријеру је завршио са 28 година — пошто није могао да се опорави од тешке повреде задобијене у мечу са Араратом из Јеревана 1973. године.
Године 1973. дипломирао је на Грузијском пољопривредном институту. Од 1978. до 1982. радио је у Динаму из Тбилисија, а 1987. (до августа) је био главни тренер. Године 1990. био је председник Савеза фудбалских ветерана Грузије.
Дана 20. новембра 2002. године, Кахи Асатијани је убијен у Тбилисију у аутомобилу на улазу у своју кућу.[6][7][8][9][10][11] Истрага је утврдила да је убиство фудбалера било наручено и добро планирано.[12]
Сахрањен је на Сабурталинском гробљу у Тбилисију.
Лично
[уреди | уреди извор]Супруга — Луиза Таварткиладзе. Кћерка Мака Асатијани је модна дизајнерка.[13]
Признања
[уреди | уреди извор]- Мајстор спорта СССР-а (1967).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Евгений Ловчев: «На самом-то деле моя жёлтая карточка на ЧМ-1970 — только третья по документам ФИФА»”. Архивирано из оригинала 2012-02-14. г. Приступљено 2011-01-05.
- ^ „Как светофор повлиял на историю футбола”. Архивирано из оригинала 2013-12-10. г. Приступљено 2011-01-05.
- ^ Kakhi Asatiani National Football Teams, 7. 6. 2024.
- ^ „First football (soccer) player to receive a yellow card at the FIFA World Cup”. guinnessworldrecords.com. Приступљено 7. 6. 2024.
- ^ „Ken Aston – the inventor of yellow and red cards”. FIFA. 15. 1. 2002. Архивирано из оригинала 23. 10. 2011. г.
- ^ „Убийство Асатиани возмутило Шеварднадзе”. Архивирано из оригинала 2018-06-17. г. Приступљено 2018-06-17.
- ^ „В Тбилиси застрелен бывший футболист сборной СССР Кахи Асатиани”. Архивирано из оригинала 2020-10-26. г. Приступљено 2018-06-17.
- ^ „Убийства на футбольной почве”. Архивирано из оригинала 2018-06-17. г. Приступљено 2018-06-17.
- ^ „Кто, где, как и почему убил их?!”. Архивирано из оригинала 2018-06-17. г. Приступљено 2018-06-17.
- ^ „Спортсмены требуют порядка в стране”. Архивирано из оригинала 2018-06-17. г. Приступљено 2018-06-17.
- ^ „Чисто футбольное убийство”. Архивирано из оригинала 2018-06-17. г. Приступљено 2018-06-17.
- ^ „Убийство известного футболиста Кахи Асатиани связано с авиационным бизнесом”. Архивирано из оригинала 2014-02-01. г. Приступљено 2011-12-10.
- ^ „25 % акций «Маэстро» получила Мака Асатиани”. Архивирано из оригинала 2014-02-01. г. Приступљено 2011-12-10.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Кахи Асатијани на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
