Пређи на садржај

Коронавирусима изазвана инфекција животиња

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Кооронавирусима изазване инфекције животиња на великим фармама могу бити узрок великих материјалних губитака у пољопривреди

Коронавирусима изазвана инфекција животиња, која је откривена још 1930-рих година, може бити један од узрочника бројних патолошких стања у ветеринарској медицини, и узрочник пада производње у сточарству.[1]

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Инфенкције коронавирусима препознате су као узрочници патолошких стања у ветеринарској медицини још од 1930-их.[2] Коронавируси могу да заразе читав низ животиња, укључујући свиње, говеда, коње, камиле, мачке, псе, глодаре, птице и слепе мишеве.[3]

Већина животињских коронавируса инфицира цревни тракт и преноси се фекално-оралним путем.[4] Значајни истраживачки напори били су усмерени на расветљавање вирусне патогенезе ових животињских коронавируса, посебно од стране вирусолога заинтересованих за ветеринарске и зоонотске болести.[5]

Инфекција животиња хуманим коронавирусом

[уреди | уреди извор]

Према досадашњим студијама нису забележене значајније инфекције паса или мачка хуманим ковидом 19, мада је нпр. у Хинг Конгу забележен један случај у коме је власник заразио свог 17 година старог пса. Међутим истраживања су показала да се мачке могу заразити и вирус пренети на друге мачке, јер се вирус са човекових руку лако пренеси у крзно, што треба да подстакне власнике да предузму „разумне мере предострожности“, све до избегавања контакта човека са својим или туђим љубимцима током шетње љубимаца ван куће.[6]

Током претходне епидемије вируса Сарс-КоВ у Хонг Конгу 2003. године, велики број кућних љубимаца се заразио корнавирусом, али ниједна се животиња није разболела, тако да нема доказа да пси и мачке могу да оболе или заразе људе.[6]

Истраживања:[6]
Мачке су можда подложније и могу се заразити капљицама вируса које људи иидишу ваздух, када кашљу, или кијају.
У Белгији је случај у коме је мачка била позитивна на вирус ковида 19 недељу дана пре него што је њен власник имао симптоме.
Кинески научници спровели су тестове који потврђују да заражене мачке преносе вирус на друге мачке, што потвршује случај зараженог тигра у зоолошком врту у Њујорку.
Такође постоје докази да људи могу пренети респираторне инфекције мајмунима, што појачава забринутост да ова болест може заразити угрожене животиње, попут горила.
Знамо и да вирус не може да пређе са животиње на човека (на почетку кризе), али то се дешава јер људи једу заражене животиње.
Зашто у време пандемије ковида 19 не треба пустати мачке напоље?

Британско ветеринарско удружење истиче да било која површина, па самим тим и мачје крзно, може неко време бити носилац вируса „ако је кућни љубимац био у контакту са неким ко је болестан, он ковид 19 може пренети свом власнику”. Отуда и препорука ветеринара да кућни љубимци остану код куће.[6]

Такође све превентивне мере заштите против ковида 19 треба применити и на животињама, укључујући и изолацију животиња ако се неко од укућана не осећа добро и сумња на вирусну инфекцију.[6]

Домаће животиње

[уреди | уреди извор]
Птичји коронавирус
Alphacoronavirus 1
Betacoronavirus 1

Коронавируси могу да заразе припитомљене птице. Корона вирус све више забрињава живинарску индустрију због високог морталитета од инфекције, његовог брзог ширења и утицаја на ниво производње.[7] [3] и тиме смањују производњу меса и јаја и узрокује знатан економски губитак.[8][9]

Вирус инфективног бронхитиса (ИБВ), је врста коронавируса која узрокује птичји заразни бронхитис.[10], који код пилића, циља не само респираторни тракт већ и урогенитални тракт.[11] Вирус се може проширити на различите органе пилета.[10] Вирус се преноси аеросолом и храном загађеном фецесом.[12]

Постоје различите вакцине против ИБВ које су помогле да се ограничи ширење вируса и његових варијанти.[3] Вирус заразног бронхитиса један је од бројнијих сојева из групе птичјих коронавируса (Avian coronavirus).[13]

Још један од сојева птичјег коронавируса је ћурећи коронавирус (ТКВ) који узрокује ентеритис код ћурака.[3]

Коронавируси утичу и на друге гране сточарства, попут узгоја свиња и телади.[3] Коронавирус синдрома акутне дијареје свиња (САДС-ЦоВ), који је повезан са коронавирусом слепих мишева ХКУ2, изазива дијареју код свиња.[14]

Вирус који изазива епидемијску дијареју код свиња (ПЕДВ) је коронавирус који се недавно појавио.[15]

Вирус преносивог гастроентеритиса (ТГЕВ), који је члан врсте Alphacoronavirus-а 1, је још један коронавирус који изазива дијареју код младих свиња.[16]

У говедарској индустрији говеђи коронавирус (БКВ), који је члан врсте Betacoronavirus-а 1 која је повезан са HCoV-OC43 вирусом,[17] одговорним за озбиљан обилнк ентеритиса код младе телади.[3]

Домаћи кућни љубимци

[уреди | уреди извор]

Коронавируси могу да заразе домаће кућне љубимце као што су мачке и пси.[18] Постоје два облика мачјих коронавируса који припадају врсти Alphacoronavirus 1.[19]

Ентерички коронавирус мачака је је мање патоген итиме мањег клиничког значаја, али спонтана мутација овог вируса може резултовати инфективним перитонитисом код мачака, који је са високим морталитетом.[3]

Постоје два различита коронавируса који могу да заразе псе. Пасји коронавирус (ККоВ), који је члан врсте Alphacoronavirus 1, који изазива благе гастроинтестиналне болести.[3] Пасји респираторни коронавирус (КРКоВ), који је члан врсте Betacoronavirus 1, повезан је са HCoV-OC43,[17] који изазива респираторне болести.[3] Слично томе, постоје и две врсте инфекција коронавирусом.[20]

Енрички коронавирус узрокује гастроинтестинални синдром познат као епизоотски катарални ентеритис (ЕКЕ) и смртоноснију системску верзију вируса (попут ФИП код мачака) познату као системска коронавирусна омча (ФСК).[21]

Лабораторијске животиње

[уреди | уреди извор]

Коронавируси могу да заразе лабораторијске животиње ненамерно и намерно у циљу истраживања.[22] Вирус хепатитиса миша (МХВ), који је члан врсте Murine coronavirus, изазива епидемијску болест мишева са високим морталитетом, посебно међу колонијама лабораторијских мишева.[23]

Пре открића САРС-КоВ, узрочник вирусног хепатитиса мишева је био најбоље проучаван коронавирус и ин виво и ин витро, као и на молекуларном нивоу.

Неки сојеви вирусног хепатитиса мишева узрокују прогресивни демијелинизујући енцефалитис код мишева који је коришћен као мишји модел за мултиплу склерозу.[24]

Вирус сиалодакриоаденитис (СДАВ), који је сој врсте Murine coronavirus-а,[25] је високо заразни коронавирус лабораторијских пацова, који се може преносити између животињских јединки директним контактом и индиректно аеросолом.

Цревни коронавирус зеца изазива акутне гастроинтестиналне болести и дијареју (пролив) код младих европских зечева.[26] Стопе смртности од овог типа коронавируса су високе.[27]

Превенција и лечење

[уреди | уреди извор]

Развијене су бројне вакцине које користе различите методе против хуманог коронавируса САРС-КоВ-2.[28][29]Такође су идентификовани антивирусни циљеви против хуманих коронавируса, попут вирусних протеаза, полимераза и улазних протеина. Развијају се лекови који циљају ове протеине и различите нивое вирусне репликације.[29][30]

Доступне су вакцине за животињске коронавирусе ИБВ, ТГЕВ и Canine CoV, иако је њихова ефикасност ограничена.

У случају избијања епидемије високо заразним животињским коронавирусимаа, као што је ПЕДВ, могу се користити мере попут уништавања целих стада како би се спречио пренос вируса на друга стада.[31]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Dave Cavanagh. Coronavirus avian infectious bronchitis virus. Veterinary Research, BioMed Central, 2007, 38 (2), pp.281-297. ff10.1051/vetres:2006055ff. ffhal-00902839f
  2. ^ McIntosh K (1974). "Coronaviruses: A Comparative Review". . In Arber W, Haas R, Henle W, Hofschneider PH, Jerne NK, Koldovský P, Koprowski H, Maaløe O, Rott R (eds.). Current Topics in Microbiology and Immunology / Ergebnisse der Mikrobiologie und Immunitätsforschung. Current Topics in Microbiology and Immunology / Ergebnisse der Mikrobiologie und Immunitätsforschung. Berlin, Heidelberg: Springer. McIntosh, Kenneth (1974). „Coronaviruses: A Comparative Review”. Current Topics in Microbiology and Immunology / Ergebnisse der Mikrobiologie und Immunitätsforschung. стр. 87. ISBN 978-3-642-65775-7. doi:10.1007/978-3-642-65775-7_3.  Непознати параметар |DUPLICATE_isbn= игнорисан (помоћ)
  3. ^ а б в г д ђ е ж з "Chapter 24 - Coronaviridae". Fenner's Veterinary Virology (Fifth ed.). Academic Press. 2017. „Coronaviridae”. Fenner's Veterinary Virology. 2017. стр. 435—461. ISBN 9780128009468. S2CID 219575461. doi:10.1016/B978-0-12-800946-8.00024-6. . Dubovi, Edward J. (30. 11. 2016). Fenner's Veterinary Virology. Elsevier Science. ISBN 978-0-12-800946-8. . S2CID 219575461.
  4. ^ Murphy FA, Gibbs EP, Horzinek MC, Studdart MJ (1999). Veterinary Virology. Boston: Academic Press. pp. 495–508. ISBN 978-0-12-511340-3
  5. ^ Tirotta, Emanuele; Carbajal, Kevin S.; Schaumburg, Chris S.; Whitman, Lucia; Lane, Thomas E. (2010). „Cell replacement therapies to promote remyelination in a viral model of demyelination”. Journal of Neuroimmunology. 224 (1–2): 101—107. PMC 2919340 Слободан приступ. PMID 20627412. doi:10.1016/j.jneuroim.2010.05.013. .
  6. ^ а б в г д „Ne puštajte mačke napolje, savetuju veterinari”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 8. 4. 2020. Приступљено 29. 12. 2020. 
  7. ^ Gough, R.E.; Cox, W.J.; Winkler, C.E.; Sharp, M.W.; Spackman, D. Isolation and identification of infectious bronchitis virus from pheasants. Vet. Rec. 1996, 138, 208–209. [CrossRef] [PubMed]
  8. ^ Ambali, A.G.; Jones, R.C. Early Pathogenesis in Chicks of Infection with an Enterotropic Strain of Infectious Bronchitis Virus. Avian Dis. 1990, 34, 809–817. [CrossRef] [PubMed]
  9. ^ Cavanagh, Dave (2007). „Coronavirus avian infectious bronchitis virus”. Veterinary Research. 38 (2): 281—297. PMID 17296157. S2CID 6519476. doi:10.1051/vetres:2006055. 
  10. ^ а б Bande, Faruku; Arshad, Siti Suri; Hair Bejo, Mohd; Moeini, Hassan; Omar, Abdul Rahman (2015). „Progress and Challenges toward the Development of Vaccines against Avian Infectious Bronchitis”. Journal of Immunology Research. 2015: 1—12. PMC 4411447 Слободан приступ. PMID 25954763. doi:10.1155/2015/424860 Слободан приступ. .
  11. ^ Milek, J.; Blicharz-Domanska, K. „Coronaviruses in Avian Species-Review with Focus on Epidemiology and Diagnosis in Wild Birds”. Journal of Vet. Res. . 2018, 62, 249–255. [CrossRef] [PubMed]
  12. ^ Weiss S.R., Navas-Martin S. (2005). „Coronavirus pathogenesis and the emerging pathogen severe acute respiratory syndrome coronavirus”. Microbiol Mol Biol Rev. 69: 635—664. .
  13. ^ ICTV 7th Report van Regenmortel, M.H.V., Fauquet, C.M., Bishop, D.H.L., Carstens, E.B., Estes, M.K., Lemon, S.M., Maniloff, J., Mayo, M.A., McGeoch, D.J., Pringle, C.R. and Wickner, R.B. (2000). Virus taxonomy. Seventh report of the International Committee on Taxonomy of Viruses. Academic Press, San Diego.1162 pp.
  14. ^ Zhou, Peng; et al. (2018). „Fatal swine acute diarrhoea syndrome caused by an HKU2-related coronavirus of bat origin”. Nature. 556 (7700): 255—258. Bibcode:2018Natur.556..255Z. PMC 7094983 Слободан приступ. PMID 29618817. doi:10.1038/s41586-018-0010-9. .
  15. ^ Wei, Xiaona; She, Gaoli; Wu, Tingting; Xue, Chunyi; Cao, Yongchang (2020). „PEDV enters cells through clathrin-, caveolae-, and lipid raft-mediated endocytosis and traffics via the endo-/Lysosome pathway”. Veterinary Research. 51 (1): 10. PMC 7011528 Слободан приступ. PMID 32041637. doi:10.1186/s13567-020-0739-7 Слободан приступ. 
  16. ^ Cruz, Jazmina L. G.; Sola, Isabel; Becares, Martina; Alberca, Berta; Plana, Joan; Enjuanes, Luis; Zuñiga, Sonia (2011). „Coronavirus Gene 7 Counteracts Host Defenses and Modulates Virus Virulence”. PLOS Pathogens. 7 (6): e1002090. PMC 3111541 Слободан приступ. PMID 21695242. doi:10.1371/journal.ppat.1002090 Слободан приступ. .
  17. ^ а б „Taxonomy browser (Betacoronavirus 1)”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 29. 12. 2020. 
  18. ^ „Merck Veterinary Manual”. Merck Veterinary Manual (на језику: енглески). Приступљено 29. 12. 2020. 
  19. ^ „Taxonomy browser (Alphacoronavirus 1)”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 29. 12. 2020. 
  20. ^ „Taxonomy browser (Alphacoronavirus)”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 29. 12. 2020. 
  21. ^ „Infectious Diseases of Ferrets - Exotic and Laboratory Animals”. Merck Veterinary Manual (на језику: енглески). Приступљено 29. 12. 2020. 
  22. ^ "Chapter 24 - Coronaviridae". Fenner's Veterinary Virology (Fifth ed.). Academic Press. 2017. „Coronaviridae”. Fenner's Veterinary Virology. 2017. стр. 435—461. ISBN 9780128009468. S2CID 219575461. doi:10.1016/B978-0-12-800946-8.00024-6. . Dubovi, Edward J. (30. 11. 2016). Fenner's Veterinary Virology. Elsevier Science. ISBN 978-0-12-800946-8. . S2CID 219575461.
  23. ^ Weiss, Susan R.; Navas-Martin, Sonia (2005). „Coronavirus Pathogenesis and the Emerging Pathogen Severe Acute Respiratory Syndrome Coronavirus”. Microbiology and Molecular Biology Reviews. 69 (4): 635—664. PMC 1306801 Слободан приступ. PMID 16339739. doi:10.1128/MMBR.69.4.635-664.2005. .
  24. ^ Tirotta, Emanuele; Carbajal, Kevin S.; Schaumburg, Chris S.; Whitman, Lucia; Lane, Thomas E. (2010). „Cell replacement therapies to promote remyelination in a viral model of demyelination”. Journal of Neuroimmunology. 224 (1–2): 101—107. PMC 2919340 Слободан приступ. PMID 20627412. doi:10.1016/j.jneuroim.2010.05.013. .
  25. ^ „Taxonomy browser (Embecovirus)”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 2020-12-29. 
  26. ^ Chapter 24 - Coronaviridae". Fenner's Veterinary Virology (Fifth ed.). Academic Press. 2017. „Coronaviridae”. Fenner's Veterinary Virology. 2017. стр. 435—461. ISBN 9780128009468. S2CID 219575461. doi:10.1016/B978-0-12-800946-8.00024-6. . Dubovi, Edward J. (30. 11. 2016). Fenner's Veterinary Virology. Elsevier Science. ISBN 978-0-12-800946-8. . S2CID 219575461.
  27. ^ „Enteric Coronavirus”. 1. 7. 2019. Архивирано из оригинала 01. 07. 2019. г. Приступљено 29. 12. 2020. 
  28. ^ „COVID-19 vaccine and treatments tracker (Choose vaccines or treatments tab, apply filters to view select data)”. Milken Institute. Приступљено 29. 12. 2020. 
  29. ^ а б „COVID-19 Vaccine and Therapeutic Drugs Tracker”. COVID-19 Vaccine and Therapeutic Drugs Tracker (на језику: енглески). Приступљено 29. 12. 2020. 
  30. ^ Dong, Liying; Hu, Shasha; Gao, Jianjun (2020). „Discovering drugs to treat coronavirus disease 2019 (COVID-19)”. Drug Discoveries & Therapeutics. 14 (1): 58—60. PMID 32147628. S2CID 212640571. doi:10.5582/ddt.2020.01012. 
  31. ^ Fehr AR, Perlman S (2015). "Coronaviruses: an overview of their replication and pathogenesis". In Maier HJ, Bickerton E, Britton P (eds.). Coronaviruses. Methods in Molecular Biology. 1282. Springer. Fehr, Anthony R.; Perlman, Stanley (2015). „Coronaviruses: An Overview of Their Replication and Pathogenesis”. Coronaviruses. Methods in Molecular Biology. 1282. стр. 1—23. ISBN 978-1-4939-2437-0. PMC 4369385 Слободан приступ. PMID 25720466. doi:10.1007/978-1-4939-2438-7_1. . Maier, Helena Jane; Bickerton, Erica; Britton, Paul (26. 2. 2015). Coronaviruses: Methods and Protocols. Springer. ISBN 978-1-4939-2438-7. . Fehr, A. R.; Perlman, S. (2015). „Coronaviruses: An overview of their replication and pathogenesis”. Coronaviruses. Methods in Molecular Biology. 1282. стр. 1—23. ISBN 978-1-4939-2437-0. PMC 4369385 Слободан приступ. PMID 25720466. doi:10.1007/978-1-4939-2438-7_1. . See section: Virion Structure.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коронавирусима_изазвана_инфекција_животиња&oldid=28818185”