Извор странице Косово и Метохија

{{Друге употребе}}
{{Закључано-анон}}
{{Кутијица за регије
| име                     = Аутономна Покрајина Косово и Метохија<br/>{{small|{{јез-алб|Krahina Autonome e Kosovës dhe Metohisë}}}}
| име генитив             = Косова и Метохије
| мат име                 = {{застава|Србија}}
| положај                 = Kosovo and Metohija in Serbia.svg
| административни центар  = [[Приштина]]
| latd= | latm= | latNS = | longd = | longm = | longEW = | CCTLD = 
| службени језик          = [[Српски језик|српски]] и [[Албански језик|албански]]
| у употреби              = [[турски језик|турски]], [[ромски језик|ромски]] и [[бошњачки језик|бошњачки]]
| писма                   = [[српска ћирилица]],<br />[[Гајица|српска латиница]]<br />и [[албанска латиница]]
| тип владавине           = [[аутономна покрајина]]
| независност тип         = [[Историја Косова и Метохије|Историја]]
| стварање1               = [[Косовска битка]]
| стварање датум1         = 15. јун 1389.
| стварање2               = [[Косовски вилајет]]
| стварање датум2         = 1877.
| стварање3               = [[Кумановска битка]]
| стварање датум3         = 23—24. октобар 1912.
| стварање4               = Проглашење [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Аутономне Косовско-метохијске Области]]
| стварање датум4         = 10. јул 1945.
| стварање5               = [[Рат на Косову и Метохији]]
| стварање датум5         = 1996—1999.
| стварање6               = [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|Резолуција 1244]]
| стварање датум6         = 10. јун 1999.
| површина                = 10.910
| становништво            = 1.586.659
| година пописа           = 2024
| густина становништва    = 146
| БДП                     =
| БДП година              =
| БДП по глави становника =
| HDI                     =
| HDI година              =
| HDI категорија          =
| валута                  = [[српски динар]]<sup>'''[[#1|1]]'''</sup>
| код валуте              = RSD
| део валуте              = 100 пара
| временска зона          = [[UTC+1|+1]] (-{[[Средњоевропско време|CET]]}-)<br />UTC [[UTC+2|+2]] (-{[[Средњоевропско летње време|CEST]]}-)
| домен                   = [[.rs]]
| коментар                = <div id="1"><sup>'''1'''</sup> <small>[[Евро]] (-{EUR}-) је [[дефакто]] у употреби у највећем делу покрајине, а српски динар само у местима са српском етничком већином
}}

'''Косово и Метохија''' — скраћено '''КиМ''' ({{јез-алб|Kosovа dhe Metohiа}}), званично '''Аутономна Покрајина Косово и Метохија''' — '''АПКиМ''' ({{јез-алб|Krahina Autonome e Kosovës dhe Metohisë}}), понекад кратко '''Косово''' ({{јез-алб|Kosova}}), или '''Космет''' (од ''[[Косово|'''Кос'''ово]]'' и ''[[Метохија|'''Мет'''охија]]''), јесте [[аутономна покрајина]] у саставу [[Србија|Републике Србије]].<ref>{{cite web|title=Устав Републике Србије — ''Преамбула устава''| url = http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=56753| work = Влада Републике Србије| accessdate=17. 11. 2016}}</ref> Покрајина се граничи на југоистоку са [[Северна Македонија|Северном Македонијом]], на југозападу са [[Албанија|Албанијом]] и на западу са [[Црна Гора|Црном Гором]]. Према [[Попис становништва 2024. на Косову|попису из 2024.]] има 1.586.659 становника.<ref name="PreliminaryCensus2024">{{cite web |url=https://askapi.rks-gov.net/Custom/1d268e37-5934-4bd5-bbd1-34a9965cff92.pdf |format=PDF |title=Regjistrimi i popullsisë, ekonomive familjare dhe banesave në Kosovë - Rezultatet paraprake korrik 2024 |language=Albanian |trans-title=The census of population, families, and dwellings in Kosovo - Preliminary results July 2024 |publisher=Kosovo Statistics Agency |accessdate=2024-07-12 }}</ref> Службени језици су [[Српски језик|српски]] и [[Албански језик|албански]], а седиште администрације се налази у [[Приштина|Приштини]].

Од завршетка [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] (1998—1999) и [[НАТО бомбардовање Југославије|НАТО бомбардовања Југославије]] (1999), Косово и Метохија се у складу са [[Резолуција Савета безбедности УН 1244|Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН]] налазе под привременом управом [[Уједињене нације|Уједињених нација]] ([[УНМИК]]). „Представници народа Косова”<ref>{{cite web |url=http://www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf |title=www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf |access-date=04. 01. 2022 |archive-date=21. 08. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100821055950/http://www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf |url-status= }}</ref> донели су 17. фебруара 2008. једнострану одлуку о [[Декларација о независности Косова|проглашењу независности Косова]]. Независност [[Република Косово|Републике Косово]] [[Међународноправни статус Републике Косово|признаје 88]] од свеукупно [[Земље чланице Уједињених нација|193 државе чланице Уједињених нација]].<ref>{{Cite web |url=http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/22048--17-?lang=lat |title=Republika Nauru je 17. zemlja koja je povukla priznanje tzv. Kosova<!-- Ботовски генерисан назив --> |access-date=07. 12. 2019 |archive-date=07. 12. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191207223307/http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/22048--17-%3Flang%3Dlat |url-status=dead }}</ref><ref>[https://www.istinomer.rs/analize/koliko-je-relevantno-sto-pet-milijardi-ljudi-ne-priznaje-kosovo/ Koliko je relevantno što pet milijardi ljudi ne priznaje Kosovo? - Istinomer<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref>

== Име ==
Назив ''Косово'' потиче од [[Словенски језици|словенске]], [[Српски језик|српске]] речи ''[[Кос (птица)|кос]]'' — црна птица,<ref>{{cite web|title=ЈОШ ЈЕДАН ДОКАЗ ДА АЛБАНЦИ НЕМАЈУ ВЕЗЕ СА ЊИМ Знате ли како је Косово добило име? Земља крвљу натопљена назив дугује једној птици. Ево шта то значи! | url = https://www.alo.rs/vesti/drustvo/znate-li-kako-je-kosovo-dobilo-ime-zemlja-krvlju-natoljena-naziv-duguje-jednoj-ptici-evo-sta-to-znaci/192340/vest | work = Ало |date=17. 10. 2018 | accessdate=26. 10. 2018 | language = }}</ref> а појам Косово означава, на српском језику, област насељену тим птицама. Име ''Метохија'' долази од [[Грчки језик|грчке]] речи ''[[метох]]'', којом су била називана црквена имања, пошто су значајни земљишни поседи са селима у тој области били не само у власништву [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]], него су повељама српских владара, многи њихови поседи у Метохији, укључив и читава села додељивани појединим српским манастирима, пре свега владарским задужбинама, попут [[Манастир Високи Дечани|Високих Дечана]] или [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Светих Архангела]]. Део владарских поседа у Метохији био је често уступан на трајно коришћење манастиру [[Манастир Хиландар|Хиландару]] на [[Света гора|Светој гори]].<ref>{{Cite web|url=http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%B8_%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0|title=Косово и Метохија|url-status=live}}</ref>

== Географија ==
{{главни чланак|Географија Косова и Метохије}}
[[Датотека:Kosovo regioni sr.png|мини|лево|200п|Две географске регије које чине Косово и Метохију]]
Косово и Метохија заузима 10.910{{km2}} и 1999. године је према проценама имало готово два милиона становника. Налази се [[Исток|источно]] од [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Југоисток|југоисточно]] од [[Рашка област|Рашке области]], [[северозапад]]но од [[Северна Македонија|Северне Македоније]] и [[север]]но од [[Албанија|Албаније]]. Највећи градови су [[Приштина]] и [[Призрен]]. Покрајина се састоје из две [[област]]и, [[Косово|Косова]] на [[исток]]у и [[Метохија|Метохије]] на [[запад]]у.<ref>{{Cite web|url=https://kosovo-bosnaci.de.tl/Srpski.htm|title=Косово и Метохија|url-status=live}}</ref>

Метохија на најширем делу има 23{{km}} ширине, а дуга је око 60{{km}}, на просечној [[апсолутна висина|надморској висини]] од 550{{m}}. Главна река је [[Бели Дрим]]. Метохију окружују планине [[Мокра Гора (планина)|Мокра Гора]] на северу и северозападу, [[Проклетије]] на западу, [[Паштрик]] на југозападу, [[Шар-планина]] на југу и југоистоку и [[Дреница (планина)|Дреница]], која је одваја од остатка Косова, на истоку и североистоку.<ref>{{Cite web|url=http://gazimestan.rs/Kosmet.aspx|title=НАША СВЕТА СРБСКА ЗЕМЉА...|url-status=|access-date=01. 02. 2023|archive-date=01. 02. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230201130242/http://gazimestan.rs/Kosmet.aspx}}</ref>

Покрајина је углавном брдовита. Најпопуларнији туристички центри је [[Ски центар Брезовица|Брезовица]] на Шар-планини, која се налази на југу и југоистоку на граници са Македонијом. Највећи врх је [[Ђеравица]] (2.656{{m}}), на Проклетијама, на граници Албаније и Црне Горе. Део планине [[Копаоник]] се налази на северу ове покрајине. Од река, највеће су Бели Дрим, [[Биначка Моравица]], [[Ситница]], [[Ибар]].<ref>{{Cite book|title=Косово и метохија : прошлост,памћење и стварност|last=Павловић|first=Момчило|publisher=Препород ММ|year=2006|isbn=86-909019-1-4|location=Нови Сад|pages=44, Поднаслов "Реке"; 1.пасус}}</ref>

Клима на Косову и Метохији је континентална, са топлим [[Лето|летима]] и хладним [[зима]]ма.<ref>{{Cite book|title=Косово и Метохија : прошлост, памћење, стварност|last=Павловић|first=Момчило|publisher=Препород ММ|year=2006|isbn=86-909019-1-4|location=Нови Сад|pages=41, Поднаслов "Клима", 3.пасус}}</ref>

== Историја ==
{{главни чланак|Историја Косова и Метохије}}
{{историја Косова}}
[[Датотека:Hyjnesha muze.jpg|мини|десно|200п|[[Богиња на трону]], фигурина од [[неолит]]ске ситне пластике [[Винчанска култура|винчанске културе]]]]
Историја Косова и Метохије је уско повезана са [[историја Србије у средњем веку|историјом средњовековне српске]] државе. Многобројни [[манастир]]и и [[Црква (грађевина)|цркве]] као и остали споменици културе сведоче о присуству многих народа још из античког доба.<ref>{{Cite web|url=http://srpskaenciklopedija.org/|title=Историја Косова и Метохије|url-status=live}}</ref>

Карактеристика данашњег Косова и Метохије је разноликост становништва. Ова миграциона кретања су почела још у доба [[Илири|Илира]], и настављала се кроз период [[Римско царство|Римског царства]], насељавања [[Словени|Словена]] на [[Балканско полуострво]], [[Османско царство|османских]] освајања, [[Османско-угарски сукоби|угарско-турских ратова]] 1448, [[Аустријско-турски рат|аустријско-турских ратова]] 1683—1699, 1716—1718. и 1737—1739, [[Српско-турски ратови|српско-турских ратова]] 1876—1877. и 1877—1878, [[балкански ратови|балканских ратова]] 1912—1913, [[Први светски рат|Првог светског рата]] и [[Други светски рат|Другог светског рата]].{{sfn|Šiljegović|1961|p=654}} Даље промене су условљене исељавањем неалбанског становништва од [[1945]]. до [[1999]]. и [[НАТО бомбардовање Југославије|НАТО бомбардовањем Југославије]] 1999, која доводи до даљег исељавања и прогона Срба и другог неалбанског становништва.<ref>{{Cite book|title=Косово и Метохија : прошлост,памћење,стварност|last=Павловић|first=Момчило|publisher=Препород ММ|year=2006|isbn=86-909019-1-4|location=Нови Сад|pages=369, Хронологија догађаја на Косову 1991-1999;}}</ref>

=== Античко доба ===
У античко доба простор данашњег Косова и Метохије се називао [[Дарданци|Дарданија]]. Дарданци су насељавали и простор данашње југозападне Србије и део Македоније.{{sfn|Šiljegović|1961|p=654}}<ref>Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег века (Зборник радова), II (Каталог), ed. Н. Тасић, Београд–Приштина</ref>

У [[3. век п. н. е.|3]]. и [[2. век п. н. е.|2. веку пре нове ере]], овим регионом су владали дардански краљеви: [[Лонгарус]], [[Бато]] и [[Монуниус]], као и [[Етута]], Монуниусова ћерка. Косово и Метохија затим долази под власт [[Антички Македонци|Македонаца]].

[[Римљани]] освајају територију Косова и Метохије [[75]]. године, у току [[Илирски ратови|Илирских ратова]].<ref>Čerškov, Emil. 1969. Rimljani na Kosovu i Metohiji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije</ref> Територија улази у састав римске провинције [[Горња Мезија|Горње Мезије]] ({{јез-лат|Moesia Superior}}). Од цара [[Диоклецијан]]а чини засебну провинцију Дарданију ({{јез-лат|Dardania}}).{{sfn|Šiljegović|1961|p=654}}

=== Средњи век ===
[[Датотека:Dardania and kosovo-sr.png|мини|десно|Византијске покрајине, 6. век]]
Од поделе [[Римско царство|Римског царства]] [[395]]. године до краја [[12. век]]а подручје је наизменично под контролом [[Византијско царство|Византије]], [[Прво бугарско царство|Бугарског царства]] и [[Самуилово царство|Самуиловог царства]]. [[Јужни Словени]] долазе на [[Балканско полуострво]] у [[7. век]]у. Током 12. века [[Срби]] из [[Рашка|Рашке]] почињу да продиру на подручје Косова и Метохије које је такође настањено Србима, али је под византијском влашћу. Долази до сукоба између Византије и владара српских држава, [[Дукља|Дукље]] и Рашке. До првог сукоба дукљанског владара [[Константин Бодин|Константина Бодина]] са византијском војском долази [[1073]]. године код утврде [[Пауни]] на Косову. Бодин је изгубио битку и пао у заробљеништво.{{sfn|Šiljegović|1961|p=654}}

Рашки велики жупан [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукан]] је успео да одржи [[Звечан]] [[1091]]. године. Из њега је вршио походе даље и спалио [[Липљан]]. Даље победе против Византије је извојевао [[1096]], али [[1106]]. доживљава пораз. Крајем 12. века жупан [[Стефан Немања]] долази до Липљана. Године [[1170]]. код села Пантина на левој обали [[Ситница|Ситнице]] односи победу над византијском војском.{{sfn|Šiljegović|1961|p=654}}

[[Датотека:Serbian Empire in 14th century-sr.svg|мини|лево|Српско царство, 14. век]]
Од [[Пад Цариграда (1204)|пада Цариграда]] [[1204]]. па до пада Србије под османску власт [[1459]]. осам деценија после Косовске битке, подручје Косова и Метохије израста у средиште [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]], као културни, духовни и политички центар, премрежен стотинама цркава, владарских и властеоских задужбина, већег броја утврда и двораца, често привремених престоница (Пауни, [[Сврчин]], [[Неродимље]], [[Призрен]]). Читаво подручје било је важно раскршће путева којима су пролазили [[караван]]и. Неко време је град Призрен, најчешће у традицији, помињан као престоница српских владара [[Стефан Душан|Душана]] и [[Стефан Урош V|Уроша]]. У непосредној близини града [[Пећ (град)|Пећи]] било је најпре седиште [[Архиепископија пећка|Архиепископије пећке]], од средине [[13. век]]а, а затим и средиште [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] (1346—1457. и поново 1557—1766). Пре доласка [[Османлијско царство|Османлија]], подручје се привредно убрзано развијало.<ref>{{Cite web|url=http://srpskaenciklopedija.org|title=Историја Косова и Метохије|url-status=live}}</ref>

У привредном погледу, територија Косова и Метохије је чинила економски недељиву целину и централно привредно подручје српске средњовековне државе. То је била област са [[сточарство|сточарским]], [[ратарство|ратарским]] и [[виноградарство|виноградарским]] насељима, окружених на ободу зонама [[рударство|рударске]] производње, насељима занатског типа и трговима, на којима су се окупљали домаћи трговци Срби и они из приморских градова.{{sfn|Мркобрад|2006|p=394}}

[[Датотека:Pamje e kalase.jpg|мини|350п|десно|[[Тврђава Ново Брдо]], средњовековно српско рударско и трговачко средиште]]
Средњовековни рудници на Косову ([[Трепча (средњовековни рудник)|Трепча]], [[Тврђава Ново Брдо|Ново Брдо]], Јањево), активирани су за необично дуге и успешне владавине краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] (1282—1321). Рудник Трепча се спомиње од [[1303]]. као значајно налазиште [[олово|олова]] и [[сребро|сребра]]. Ново Брдо је један од најважнијих рудника Србије тога доба и један од највећих на Балкану. Из рудника у Новом Брду вађени су и сребро и олово. Сребро у том руднику је било помешано са златом (глама), а српски владари су имали добре приходе од рада рудника, што је било значајан извор прихода за јачање и опремање војске, као и за изградњу владарских задужбина, монументалних манастира, попут [[Манастир Грачаница|Грачанице]] у близини [[Приштина|Приштине]], [[Манастир Бањска|Светог Стефана]] у [[Бањска (Звечан)|Бањској]], [[Црква Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]] у Призрену (све Милутинових задужбина), а затим и [[Манастир Високи Дечани|Високих Дечана]], гробне цркве [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Дечанског]], [[Манастир Светих архангела|Светог Архангела]], задужбине цара Душана, [[Црква Успења Пресвете Богородице у Неродимљу|Манастир Светог Уроша]] у [[Неродимље|Неродимљу]], затим у [[Мушутиште|Мушутишту]], [[Зочиште|Зочишту]], граду Призрену, Средској жупи и многих других цркава и манастира широм ових двеју области, како мањих владарских тако и властеоских задужбина.{{sfn|Šiljegović|1961|p=654}}

Косово је дало две значајне српске династије: [[Лазаревићи|Лазаревиће]], пореклом из [[Прилепац на Прилепници|Прилепца]] код Новог Брда, и [[Бранковићи|Бранковиће]], родом из [[Дреница (предео)|Дренице]], који су после слома [[Српско царство|Српског царства]] (1346—1371), Србијом владали у тешком раздобљу скоро девет деценија између [[1371]]. и 1459. године.<ref>{{Cite web|url=https://stefanvasilijevic8.wordpress.com/|title=Vojska Srbije|url-status=live}}</ref>

=== Косовска битка и последице ===
{{главни чланак|Косовска битка}}
[[Датотека:Central balkans 1373 1395 sr.png|мини|[[Земља Бранковића|Област Вука Бранковића]], 14. век]]
[[Датотека:Na Gazimestanu 2014.JPG|мини|[[Газиместан|Меморијални комплекс Газиместан]]]]

На Косову пољу, у близини Приштине [[1389]]. године одиграла се знаменита [[Косовска битка]], у којој су [[Срби]], предвођени кнезом [[Лазар Хребељановић|Лазаром]], а уз подршку одреда Срба из [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]] под вођством војводе [[Влатко Вуковић|Влатка Вуковића]], уз велике жртве, ипак одолели силовитим налетима бројно надмоћније турске војске под султаном [[Мурат I|Муратом]]. У бици, у којој се убиством турског владара истакао српски витез, [[Милош Обилић]], учествовало је, највероватније око 30.000 војника. Премда је битка остала без победника, јер су у њој погинула оба владара, а Турци се под новим султаном [[Бајазит I|Бајазидом]] повукли у Брусу, Србија је, ослабљена, годину дана после битке, била приморана да прими вазално однос према Турцима. Тиме се Турцима отварао пут за даље освајање Балканског полуострва. Између [[1371]]. и [[1398]]. године, осим кнеза Лазара који је држао север Косова, највећим делом централног Косова с Метохијом најдуже је владао зет кнеза Лазара, [[Вук Бранковић]], родом из [[Дреница (предео)|Дренице]], који је тек више година после Косовске битке године постао турски вазал.У периоду од 1371-1378. године деловима Метохије (простором од Пећи до Призрена) владао је зетски владар, Ђурађ I Балшић.<ref>{{Cite web|url=http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/balsici/balsici_andrijasevic_rastoder.htm|title=MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja|website=www.montenegrina.net|access-date=2021-01-26}}</ref>

У борбама после Косовске битке, деспот [[Стефан Лазаревић]], син и наследник кнеза Лазара, однео је победу [[1402]]. код места Трипоље против сестрића [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], који је уз турску помоћ покушао да преотме земље које су раније припадале његовом оцу, [[Вук Бранковић|Вуку Бранковићу]]. Током мађарско-турског рата 1448. заповедник угарских војске [[Јанош Хуњади]] (познат у народу као Сибињанин Јанко) преко [[Крушевац|Крушевца]] долази на Косово поље са око 24 000 војника, и улази у нови косовски бој, али без подршке деспота Ђурђа Бранковића, турскога вазала. У дводневној бици угарских и крсташких витезова из суседних земаља против бројније војске турског султана [[Мурат II|Мурата II]], Јанко Хуњади упркос великом јунаштву бива поражен на бојном пољу. Косово остаје под влашћу Српске деспотовине до јуна 1455, када је војска султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II Освајача]] после дугих опсада заузела [[Ново Брдо]] и [[Призрен]], док је преостали део Деспотовине, дошао под турску власт после пада Смедерева [[1459]]. године.{{sfn|Šiljegović|1961|p=655}}

=== Косово и Метохија у саставу Османског царства ===
Између [[1459|1455.]] и [[1912]]. године, Косово и Метохија је било у саставу [[Османско царство|Османског царства]]. У време турске владавине, на територији Косова и Метохије су образовани [[Вучитрн]]ски и [[Призренски санџак]], да би касније био формиран Призренски вилајет, а [[1877]]. године и [[Косовски вилајет]], првобитно са седиштем у [[Приштина|Приштини]], а потом у [[Скопље|Скопљу]]. Када се на северу Србије издвојила [[Кнежевина Србија]] [[1830]], преостали делови Србије који су остали под османском влашћу, названи су, збирно, [[Стара Србија]].<ref>{{Cite web|url=https://www.srpskaistorija.com/stara-srbija/|title=Стара Србија|url-status=live}}</ref>

[[File:Territory of Kosovo on - Il Regno della Servia (Rascia) - map from 1689.jpg||мини|лево|200п|Територија Косова и Метохије као део Србије на италијанској мапи из 1689.]]

Продорима Османлија од краја [[14. век]]а, долази до померања српског и дела албанског становништва (Клименти) на запад и север Балканског полуострва. Турци тероришу, пљачкају, и одводе народ у [[ропство]]. Због неподношљиве ситуације, долази до српских устанака, подстакнутих насиљима, док се током аустро-турских ратова Срби хришћани придружују, као посебна милиција, хабзбуршким трупама. После аустријских пораза, због турских одмазди долазило до масовних пресељења Срба на хабзбуршке територије (видети чланак [[Велике сеобе Срба|Сеобе Срба]]).{{sfn|Šiljegović|1961|p=655}}
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|лево|200п|[[Пећка патријаршија]] (16-17. век)]]

Падом српске Деспотовине 1459. Турци успостављају свој спахијски систем. Подручје Косова и Метохије до године [[1541]]. припада [[Румелијски ејалет|румелијском ејалету]]. Од 1541. до [[1580]]. припада будимском, затим босанском, а од 1607. опет румелијском ејалету. По турском систему долази до поделе на [[санџак]]е (округ), казе (срез), и нахије и кадилуке (општина). У борби против отпора становништва Турци користе [[исламизација|исламизацију]] и друге методе. Исламизацију сматрају најбољим средством за смиривање подручја. Испрва у ислам прелазе феудалци, затим градско, и на крају и сеоско становништво. Процес исламизације траје све до краја [[19. век]]а, и Албанци масовно прелазе у ислам, а Срби делимично. Турци узимају младе Албанце у војску путем [[данак у крви|данка у крви]] и регрутацијом у јединице [[азап]]а, из којих редова се регрутују будући феудалци и војни команданти. Султан [[Селим II]] ослобађа дажбина сваку хришћанску кућу из које је бар један мушкарац прешао у ислам. Многе српске породице се селе на север и запад, а напуштена имања заузимају исламизовани Албанци и тако постепено шире властиту етничку територију. Албанци хришћани (племе [[Клименти]]) пружају отпор Турцима заједно са Србима.{{sfn|Šiljegović|1961|p=655}}

Све теже свеопште прилике у Османском царству протоком времена доводе до устанака и немира становника, нарочита за време ратова Аустрије са Турском.<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/isk/isk_03_c.html|title=Векови под турском влашћу и обновљена државност|url-status=live}}</ref>

После слома турске опсаде [[Беч]]а и оснивања [[Света алијанса|Светог савеза]] између [[Аустријско царство|Аустрије]], [[Пољска|Пољске]] и [[Млетачка република|Млетачке републике]] [[1684]], долази до поновног буђења отпора покорених народа у Турској. У борбу против Турака ступају Срби и Албанци и неки се придружују аустријској војсци [[Силвио Пиколомини|Силвија Пиколоминија]] која надире ка Скопљу. У Призрену се тој војсци придружује још око 20.000 људи, али смрћу Пиколоминија долази до осипања и пораза од Турака код [[Качаник]]а дана [[1. фебруар]]а [[1690]]. Са аустријском војском се повлаче и Срби из [[Приштина|Приштине]], [[Пећ (град)|Пећи]], [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]], Призрена и [[Нови Пазар|Новог Пазара]] у оправданом страху од турске освете. Предвођени српским патријархом [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем Чарнојевићем]], прелазе у Хабзбуршко царство, у данашњу [[Војводина|Војводину]], заједно са мањим групама Албанаца.{{sfn|Šiljegović|1961|p=655}}

[[File:The Great Mosque in Prishtina.JPG|мини|[[Велики хамам у Приштини|Велики хамам]] и [[Царска џамија у Приштини|Царска џамија]] у [[Приштина|Приштини]]]]
[[File:Die Schneiderbrücke (Ura e Terzive) über den Fluss Erenik, Kosovo - panoramio.jpg|мини|[[Терзијски мост код Ђаковице|Терзијски мост]] код [[Ђаковица|Ђаковице]]]]
Током идућег рата Аустрије с Турском 1737-1739, хабзбуршки цар [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карло VI]] позива хришћане у Србији на поновни устанак. Аустријанци заузимају [[Ниш]], а српски устаници [[Нови Пазар]] [[30. јул]]а [[1737]]. године. [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Патријарх Арсеније IV Јовановић]] упућује људе на Косово и северну Албанију да дижу народ на устанак. Устаници и Аустријанци наносе Турцима пораз код [[Нова Варош|Нове Вароши]] у [[август]]у. Турском противофанзивом све је било изгубљено, а значајан број Срба и нешто Албанаца хришћана се поново сели преко [[Дунав]]а у Аустрију. На празне поседе Турци насељавају Албанце муслимане досељене са севера Албаније (племена Гаши, Краснићи, Шаља, Бериша и други), и у подручје око Новог Пазара, где велики број преосталих Срба прелази у ислам да избегне турску одмазду. У наредном миграционом таласу Албанци насељавају области долине [[Лаб]]а, јужне [[Јужна Морава|Мораве]] до [[Сурдулица|Сурдулице]] и [[Лесковац|Лесковца]], [[Скопље|Скопља]], [[Куршумлија|Куршумлије]] и Ниша. У новим крајевима Турци су Албанцима муслиманима давали плодну земљу и повластице, што изазива гнев и мржњу код Срба хришћана. Свим овим миграцијама, српски етнички центар Србије се постепено помера из старих подручја Рашке и Косова у слив Мораве и на простор данашње Војводине.{{sfn|Šiljegović|1961|p=655}}

Султан [[Селим III]] је покушао да уведе реформе, реорганизацијом војске и управе. У то време већ долази до [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], којима је нова Србија из граница под Карађорђем, 1830. добила аутономију као вазална кнежевина у Османском царству. Стара Србија, јужно од граница обновљене Кнежевине Србије била је под влашћу често одметнутих албанских паша. Турске реформе [[1835]]. године доводе до побуне албанских феудалаца у Пећи, Призрену, Ђаковици и Приштини. Муслимани из Призрена [[1839]]. избацују турског команданта Исмет-пашу. Турци због тога успоравају реформе, а Албанци све више теже аутономији према централној власти у Цариграду. Турци појачавају насељавање Албанаца на Косово и Метохију пред [[први српско-турски рат|српско-турски рат 1876-1877]], [[Други српско-турски рат|српско-турски рат 1877-1878]], и [[Црногорско-турски рат (1876—1878)|Црногорско-турски рат 1876—1878]] Албанци су мобилисани и кориштени у борбама против Срба код Ниша, [[Јанкова клисура|Јанкове клисуре]], [[Јавор (Нови Пазар)|Јавору]] и [[Црна Гора|Црној Гори]]. Током рата 1877—1878, наступањем српске војске према [[Врање|Врању]] долази до масовног повлачења албанског становништва из рејона Ниша, Лесковца, [[Топлица (област)|Топлице]] и других места (Нишки санџак), и они се настањују на Косово, док се Срби протерани са источног Косова,(Лаб, Гњилане), настањују у топличком и прокупачком округу, све до Врања. Страхујући од даљег територијалног ширења Србије, Турци до 1912. успостављају гранични појас ка Србији, састављен од села насељених Албанцима.{{sfn|Šiljegović|1961|p=655}}

[[File:35 Prizren - Lidja e Prizrenit - The Prizren Ligue.JPG|мини|лево|Зграда у [[Призрен]]у у којој је формирана [[Призренска лига|Албанска лига]]]]
Албанци оснивају [[Призренска лига|Албанску лигу]] на састанку у Призрену [[10. јун]]а [[1878]]. Захтеви Турској су били аутономија за Албанце, и уједињење четири вилајета (косовског, скадарског, битољског и јањинског) у један албански вилајет. Порта је ове захтеве одбила, а [[1879]]. почео је велики албански устанак којим је турска власт била свргнута у Вучитрну, Призрену, Ђаковици, Приштини, Пећи и другде. Албанци су сурово прогањали косовске и метохијске Србе, сматрајући их главним поводом за ширење Србије ка југу, и сталном претњом у случају новог рата.{{sfn|Šiljegović|1961|p=655}}

У неким деловима Албаније долази такође до масовних албанских побуна. Турска шаље Дервиш-пашу са војском да разбије устанак, и он од априла [[1881]]. улази у Призрен, Ђаковицу и Пећ. Албанска лига била је у крви угушена, али су привремено, поново, али у знатно мањој мери, избијали немири ([[1883]]. и [[1884]]. године).{{sfn|Šiljegović|1961|p=656}}

[[Датотека:Kosovo02-sr.png|мини|Косовски вилајет 1875-1878.]]
[[Датотека:Kosovo03-sr.png|мини|Косовски вилајет 1881-1912.]]
Положај Срба на Косову и Метохији, у последњим деценијама османске власти, посебно после 1878. нагло се погоршавао. Наоружани албански одметници муслиманске вере чинили су, некажњено, стална насиља, отмице имања, отмице девојака, паљење летине, крађу стоке, на шта као хришћани, без права да носе оружје, Срби нису могли да се бране, док су локалне турске власти, често у рукама албанских паша, толерисали насиља својих сународника почињена над Србима. Само у период у између [[1890]]. и [[1900]]. са Косова и Метохије, избегло је у Србију око 60.000 Срба, према подацима које је сакупила српска влада од својих конзула у Скопљу и Приштини. Ове податке потврдили су, додатно, и извештаји руских конзула у Призрену.<ref name="dogodineuprizrenu.rs">{{Cite web|url=https://dogodineuprizrenu.rs/kosovo-i-metohija-u-sastavu-osmanskog-carstva/|title=Косово и Метохија у саставу Османског царства|url-status=live}}</ref>

Од године [[1905]]. до 1912. Албанци дижу низ устанака. У јулу [[1908]]. у [[Урошевац|Урошевцу]] се окупља 20.000 људи, и покушава се извести ослобођење од Турака. Међутим у то време долази до [[Младотурци|Младотурске револуције]] у Турској, и обећавају становништву смањење [[порез]]а, демократизацију и побољшање општих животних услова. Учвршћењем своје власти Младотурци напуштају своја обећања и гуше албански отпор. Пропагира се идеја да су Албанци, као муслимани Османлије. Због тога августа 1909. избија нови устанак на Косову и Метохији, а [[Висока порта|Порта]] шаље војску да га угуши силом. До битке долази код Качаника од [[11. мај]]а до [[13. мај]]а [[1910]]. Турци односе победу уз око 600 погинулих.

Године 1912. поново долази до устанка под вођством Општег устаничког комитета, на подручју [[Дреница (планина)|Дренице]], Пећи, Ђаковице, и северне Албаније. [[Бајрам Цури]] диже устанак у подручју Краснићија (-{Krasniqi}-). Устаници заузимају читаво Косово, северну Албанију, па чак и Скопље, на шта Младотурска влада подноси оставку. Нова влада шаље делегацију која се састаје са представником Албанаца [[Хасан Приштина|Хасаном Приштином]]. Турци одбијају захтеве за аутономију, употребу албанског језика у школама и администрацији, и финансирање развоја Косова и Метохије.{{sfn|Šiljegović|1961|p=656}}

Од 19. века, па све до [[1945]]. године, Срби су за област данашњег Косова, Метохије и суседних области (укључив Рашку област, Скопље, Куманово, Велес, Гостивар) најчешће користили назив ''Стара Србија'', подразумевајући углавном простор у границама Милутинових освајања у [[13. век]]у, а крајем 19. века простор Косовског вилајета, чије је седиште било у Скопљу.<ref name="dogodineuprizrenu.rs"/>

У црквеном погледу, Косово с Метохијом припадало је [[Епархија рашко-призренска|Епархији рашко-призренској]], са седиштем у Призрену.<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/kosovo/delo/11597|title=Пројекат Растко Косово и Метохија: : Историјат Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске|website=www.rastko.rs|access-date=2021-01-26}}</ref>

=== Косово и Метохија у саставу Србије и Црне Горе ===
[[Датотека:Serbia montenegro albania1913 02.png|мини|Првобитне границе Србије, Црне Горе и Албаније након османског пораза у Првом балканском рату 1913. године]]

У [[Први балкански рат|Првом балканском рату]], [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српска]] и [[историја Војске Црне Горе|црногорска]] војска ослобађају Косово и Метохију [[1912]]. године. Српска војска [[Кумановска битка|Битком на Куманову]] ослобађа Косово са Приштином и Призрен, а црногорска део Метохије, са градовима [[Исток]], [[Пећ (град)|Пећ]] и [[Ђаковица]]. Србијанске и црногорске снаге сусрећу се у Ђаковици. Део Албанаца и Турака тада напушта Косово и Метохију заједно са пораженом османском војском.{{sfn|Šiljegović|1961|p=656}}

Косово је [[1913]]. године одлуком Народне скупштине било интегрисано у [[Краљевина Србија|Краљевину Србију]], а део Метохије је уклопљен у [[Краљевина Црна Гора|Краљевину Црну Гору]].<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/446727/Za-Njegosa-je-termin-Crnogorac-bio-regionalnog-karaktera|title=Za Njegoša je termin „Crnogorac” bio regionalnog karaktera|url-status=live}}</ref>

Поразом српске војске [[1915]], која се повлачила ка Јадрану преко Албаније, [[Аустроугарска|аустроугарске]] јединице окупирају северни део Косова, а [[Бугарска|бугарске]] јужни (Призрен, Приштина, Качаник, Урошевац, Гњилане), где заводе веома окрутан окупациони систем. Аустроугари отварају школе на [[Албански језик|албанском језику]] да придобију становништво. После пробоја [[Солунски фронт|Солунског фронта]] [[1918]], Косово поново ослобађају француске савезничке снаге заједно са јединицама српске 2. армије у октобру 1918, и реинтегришу га у Краљевину Србију. Читаво Косово, а после сједињења Србије и Црне Горе и Метохија, као делови Србије, били су после [[1. децембар|1. децембра]] 1918. у саставу новостворене [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].{{sfn|Šiljegović|1961|p=656}}

[[Датотека:Pristina-Gracanica Busha cattle, Serbian soldiers and villagers 1913.jpg|мини|лево|Фотографија српских сељака и војника, [[Грачаница (Приштина)|Грачаница]] 1913. године]]
Косово и Метохија су [[1929]], подељено између три [[бановине Краљевине Југославије|бановине]]: [[Зетска бановина|Зетску]], [[Моравска бановина|Моравску]] и [[Вардарска бановина|Вардарску]]. Подручје је слабо развијено као и пре, са 62% домаћинстава на поседима величине испод 5 [[хектар]]а. [[Аграрна реформа]] укида велике поседе и кметске и феудалне односе. Почиње [[колонизација]] Срба на Косово и Метохију. По подацима из 1930, у 10 [[срез]]ова је било предвиђено за 183.848 хектара за колонизацију. Било је појава одузимања земље од Албанаца, што доводи до побуна неких села, чак и до нивоа интервенције војске. Мржња Албанаца према колонизованим Србима расте. Управа и школе користе само [[српски језик]], док се одлуком албанских бегова, за Албанце отварају само верске школе. [[Краљевина Италија (1861–1946)|Фашистичка Италија]] потпирује супротности зарад својих интереса у вези Албаније.{{sfn|Šiljegović|1961|p=656}}

[[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] делује на Косову и Метохији, и [[1938]]. комунисти стварају назив ''Космет'' за подручје. Ствара се став према аутономности Космета и братској равноправности народа Косова, потврђен на 5. земаљској конференцији КПЈ [[1940]]. у [[Загреб]]у. Комунистичка омладина 1938. и [[1939]]. штампа летке у којима се противи исељавању Албанаца у Турску, одузимања њихове земље и терора према њима. Постоје партијске организације у већим местима. Међутим, занимљива је бројност чланова: године 1940, КПЈ има 239 чланова, од тога 23 Албанца.{{sfn|Šiljegović|1961|p=656}}

=== Косово и Метохија у Другом светском рату ===
[[Датотека:Map of Albania during WWII.png|мини|Фашистичка Велика Албанија у Другом светском рату]]
[[Датотека:Kosovo 1941-sr.png|мини|Подела Косова и Метохије, 1941.]]
Између [[1941]]. и [[1945]]. године, за време [[Фашизам|фашистичке]] окупације, [[Италија]] је [[Анексија|анектирала]] највећи део Косова и Метохије, делове [[Северна Македонија|Македоније]] и [[Грчка|Грчке]] и прикључила их такозваној [[Велика Албанија|Великој Албанији]], која је била италијански протекторат, краљевским указом од [[12. август]]а 1941. [[Нацистичка Њемачка|Немци]] заузимају косовскомитровачки, лапски (подујевски) и вучитрнски срез, па у саставу окупиране Србије под [[Милан Недић|Миланом Недићем]] остају и [[Трепча]] и [[Косовска Митровица]], док мање делове источног Косова заузимају Бугари, део гњиланског среза, део витинског краја, [[Качаник]] и [[Сиринићка Жупа|Сиринићку жупу]]. Немци преузимају окупацију италијанске зоне од [[1943]]. због капитулације Италије.{{sfn|Šiljegović|1961|p=657}}

Од Албанаца су формиране јединице помоћне полиције, у градовима 20-30, а селима 10-15 људи. У већим местима су италијанске ''квестуре'' са 30-40 полицајаца. Од Албанаца Италијани формирају и батаљон фашистичке милиције, и засебне полувојничке добровољачке јединице. Италијани укупно имају око 20.000 војника, 5 000 полицајаца и 5 000 наоружаних Албанаца, припадника разних квислиншких формација. Италијани се приказују као ослободиоци Албанаца, ствараоци Велике Албаније. У ту сврху уводе [[албански језик]] у управи и школству, и дозвољавају употребу албанске заставе.{{sfn|Šiljegović|1961|p=657}}

Немци на свом подручју формирају албанску жандармерију од 1 000 Албанаца, а још организују и око 1 000 добровољаца по селима. Бугарски окупатор почиње у свом подручју [[бугаризација|бугаризацију]], а окупациона посада се састоји од 2 батаљона.{{sfn|Šiljegović|1961|p=657}}

Фашистички окупатор током Другог светског рата на територију Косова и Метохије насељава до 72.000 Албанаца из Албаније.<ref>{{Cite book|title=Between Serb and Albanian: a history of Kosovo|last=Vickers|first=Miranda|publisher=Hurts and co.|year=1998|pages=123}}</ref>

Током рата на терену Косова и Метохије деловале су много мање партизанске јединице него у осталим деловима земље. Велике репресалије, тежак живот под италијанском окупацијом, одвођење у логоре и на принудни рад су учинили своје. Такође, током Другог светског рата на територији Косова деловале су и четничке јединице [[Коста Пећанац|Косте Миловановића Пећанца]].<ref>{{Cite web|url=https://leskovackizbornik.rs/index.php/zbornik/article/view/11/11|title=Момчило Павловић и Немања Митровић: Коста Миловановић Пећанац и формирање четничке организације на југу Србије 6. април - 27. август 1941. године|url-status=live}}</ref>

Срби на Косову окупацију доживљавају као губитак слободе, док Албанци слом Краљевине Југославије примају као олакшање свог положаја. Због тога је у току читавог рата КПЈ била неуспешна у покушају да масовно придобије Албанце за борбу против окупатора, што утиче на стање на Косову и Метохији. Због терора окупатора и албанских квислиншких банди, већи део Срба се сели у Црну Гору и Србију већ убрзо по почетку окупације. С њима одлази и око половина комуниста, па се тиме оријентишу на мање акције, саботаже и припреме за устанак.{{sfn|Šiljegović|1961|p=657}}

Од 1945. до [[1952]]. године на територији Косова и Метохије деловале су групе разбијених балиста (остатака албанских окупационих снага). У борби са њима учествовале су јединице [[Одељење за заштиту народа|ОЗНА-е]] и [[Служба државне безбедности|УДБА-е]] које су најчешће у појединачним окршајима разбиле остатке балиста док се одређени број извукао и сакрио у иностранству, док се један број њих предао и прикључио [[Јосип Броз Тито|Брозовим]] партизанским јединицама.{{чињеница|date=09. 2009. }}

[[Датотека:Kosovska Mitrovica monument.jpg|мини|лево|220п|[[Споменик рударима јунацима из НОБ]] на брду изнад [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]]]]
Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију средином 1941. ствара Војни комитет. Прва [[диверзија]] је на жичари за превоз руде између [[Стари Трг (рударско насеље)|Старог Трга]] и Звечана ноћу 17. на 18. јул 1941. Та група оснива [[копаонички НОП одред]] 25. јула 1941, који делује углавном ван територије К. У октобру 1941. оснива се и Метохијски НОП одред. Ипак, веће акције се не врше на територији Косова и Метохије све до почетка 1943, када постаје активнији [[НОП одред Зејнел Ајдини]] формиран крајем 1942.{{sfn|Šiljegović|1961|p=657}}

Формирају се још Шарпланински позадински НОП одред октобра [[1942]], [[Шарпланински партизански одред|Шарпланински НОП одред]] новембра 1942, Карадачки НОП одред јануара 1943. и [[Партизански одред Емин Дураку|Емин Дураку НОП одред]] јануара 1943. априла 1943. погибају [[Боро Вукмировић]] и [[Рамиз Садику]], чланови ЦК КП. Упркос свим напорима, до коначног ослобођења Југославије, на Косову и Метохији није било слободне територије и партизани делују у врло тешким условима.{{sfn|Šiljegović|1961|p=658}}

После капитулације Италије, Немци окупирају Албанију и К. Немци прокламују поштовање ''независне и слободне Албаније'', и да долазе као ''ослободиоци албанског народа'' од италијанског ропства. Немци формирају квислиншке организације Другу призренску лигу 16. септембра 1943. и [[Косовски пук]] (-{Regjiment Kosova}-) крајем 1943. Косовски пук уништава отпор и становништво на подручју Урошевац-Приштина-Косовска Митровица-Пећ-Призрен.{{sfn|Šiljegović|1961|p=658}}

[[Датотека:Ramiz Sadiku and Boro Vukmirović.jpg|мини|десно|[[Рамиз Садику]] и [[Боро Вукмировић]], [[Народни херој Југославије|народни хероји Југославије]]]]
Немци и балисти средином фебруара 1944. почињу напад на јединице НОВ на територији Косова и Метохије и успевају скоро да униште Главни штаб НОВ за К. и пратећу чету. Тек средином 1944. долази до масовнијег развоја устанка и од јуна се формира укупно око 7 бригада НОВ, под именом косовско-метохијске бригаде. У октобру 1944. почело је повлачење немачке војске (група армија Е) из Грчке преко К., и почела је косовска операција, којом је требало уништити главнину немачких снага. У томе се није успело, али је подручје ослобођено после повлачења Немаца у новембру 1944.{{sfn|Šiljegović|1961|p=658}}

Међутим, у децембру 1944. долази до масовне побуне Албанаца против НОВ и Југославије у већем делу Косова. Најтеже борбе су вођене у [[Дреница (град)|Дреници]], а затим у Урошевцу, Гњилану и Косовској Митровици. Тако 2. децембра 1944. штаб НОВ и ПО за К. ангажује против Дренице 3. и 7. косовско-метохијску бригаду, 25. бригаду 46. дивизије, [[Ибарски партизански одред|Ибарски НОП одред]] и делове 3. и 5. дивизије [[НОВ Албаније]]. Пошто то није било довољно да се смири побуна“ касније је ангажовано свих 8 к.-м. бригада, 46. дивизија, и 3. бригада 22. дивизије. Како су борбе и даље трајале, [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] формира 52. дивизију 8. фебруара 1945. године од к.-м. бригада, и уводи војну управу за подручје Косова и Метохије, под командом Сава Дрљевића.Тим мерама је тек у марту 1945. сломљен отпор Албанаца.{{sfn|Šiljegović|1961|p=658}}

У току Другог светског рата, делови Косова и Метохије су били опустошени, а српско становништво поубијано, расељено,<ref>{{cite web| title = Хитлер и Косово| url = http://www.pravoslavlje.spc.rs/broj/936/tekst/hitler-i-kosovo/| work = Православље| accessdate = 17. 11. 2016| archive-date = 24. 12. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20131224114814/http://www.pravoslavlje.spc.rs/broj/936/tekst/hitler-i-kosovo/| url-status = unfit}}</ref> или послато у [[сабирни логор|концентрационе логоре]]. Погинуло је најмање 6200 људи из области Косова и Метохије.{{sfn|Šiljegović|1961|p=658}}

=== Косово и Метохија у СФРЈ ===
{{Главни|Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово}}
[[Датотека:NationalLibrary.jpg|мини|десно|220п|[[Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић”]]]]
После завршетка рата, Косово и Метохија су враћени [[Југославија|Југославији]] и улазе у састав Народне (касније Социјалистичке) Републике Србије. Нова комунистичка власт 6. марта 1945. привремено забрањује повратак протераним Србима и Црногорцима на територију Косова [[Odluka o privremenoj zabrani povratka kolonistima|Одлуком о привременој забрани повратка колонистима]]. ''Аутономна Косовско-метохијска Област'' (АКМО) званично је проглашена 10. јула 1945. године. Данашње границе област је добила [[1959]]. године проширењем на северу, када су делови [[Општина Рашка|општине Рашка]] насељени искључиво српским живљем издвојени из те општине и додати [[Општина Лепосавић|општини Лепосавић]], која је била у саставу аутономне области.

Априла [[1963]]. године АКМО је уздигнута на ниво покрајине, поставши ''Аутономна Покрајина Косово и Метохија''. [[Новембар|Новембра]] [[1968]]. године име покрајине је промењено у ''[[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово]]'', чиме је Метохија уклоњена из назива. Између [[1974]]. и [[1989]]. године, Косово и Метохија је имало фактички статус федералне јединице [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], иако је формално и даље било део Србије.

Косово и Метохија губи статус -{[[de facto]]}- федералне јединице [[Устав Србије из 1990. године|Уставом РС]] из [[1990]]. године и отада носи назив ''Аутономна Покрајина Косово и Метохија'' у саставу Србије. Део [[Албанци|Албанаца]], је 1990. године једнострано прогласио независност, али то није признато ни од једне државе осим [[Албанија|Албаније]].<ref>{{Cite web|url=https://sputnikportal.rs/20221005/posveceno-clanicama-nato-a-zaharova-ponovo-podsetila-zapad-na-slucaj-kosova-1144036490.html|title=„Посвећено чланицама НАТО-а“: Захарова поново подсетила Запад на случај Косова|url-status=live}}</ref>
{{Југословенски ратови}}

=== Сукоби на Косову и Метохији ===
{{посебан чланак|Рат на Косову и Метохији}}
[[1996]]. године, албанска терористичка организација [[ОВК]], започиње сукобе са [[Полиција Србије|Полицијом Србије]], нападима из заседе на патроле или мање полицијске станице. Ово се [[1998]]. претвара у прави [[рат]], када су се терористички напади на регуларне снаге безбедности проширили на целу Покрајину. Ово је довело до жестоке реакције полиције и укључивања војске у сукоб.<ref name="Vreme">[https://www.youtube.com/watch?v=2QVJwoBHe2o „Бомбардовање: Пут у рат”, Време филм, 2009.], Време - званични Јутјуб канал</ref> У овом рату почињени су многи злочини и на српској и на албанској страни. Након дипломатских притисака [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Европска унија|ЕУ]] на [[СРЈ|СР Југославију]] да повуче војне и полицијске снаге из Покрајине и омогући Албанцима већи степен аутономије, дошло је и до отворених претњи [[НАТО]] бомбардовањем. У октобру 1998. председник СРЈ [[Слободан Милошевић]] са америчким изаслаником [[Ричард Холбрук|Ричардом Холбруком]] постиже [[Споразум Милошевић-Холбрук|споразум]] о распоређивању посматрачке (верификаторске) мисије [[ОЕБС|Оебса]] на Косову и Метохији и повлачењу дела војних и полицијских снага чиме је привремено отклоњена опасност од НАТО бомбардовања.<ref name="Vreme"/> И поред овога, терористички напади ОВК се настављају. Након [[Случај Рачак|Случаја Рачак]] у [[јануар]]у [[1999]]. долази до нових претњи бомбардовањем од стране НАТО-а и западних земаља. У фебруару 1999. одржана је мировна конференција позната као ''[[Преговори у Рамбујеу]]'', на којој су учествовали представници власти СРЈ, косовских Албанаца, ЕУ, САД и [[Русија|Русије]].<ref name="Vreme"/> Након три недеље преговора није постигнут никакав споразум. Ово је за САД и ЕУ био последњи покушај да се косовска криза реши мирним путем па су упутили отворени ултиматум властима СРЈ да доћи до НАТО бомбардовања уколико не прихвате предлог споразума из Рамбујеа, којим је предвиђено војно присуство НАТО снага у земљи и аутономија Косова и Метохије која се граничила са независношћу (предвиђен је референдум о независтности за три године).<ref name="Vreme"/> Након што је СРЈ ово одбила, [[24. март]]а уследило је [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовање]], противно међународном праву (без сагласности [[Савет безбедности|Савета безбедности ОУН]]).<ref name="Vreme"/> Бомбардовање је окончано након 78 дана [[Кумановски споразум|Кумановским споразумом]] и [[Резолуција 1244|Резолуцијом 1244]] Савета безбедности ОУН.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=2DVRyXgAqhI „Бомбардовање: Жртве рата”, Време филм, 2009.], Време - званични Јутјуб канал</ref> Након спровођења овог споразума, преко 200.000 Срба и других неалбанаца напустило је Косово и Метохију у страху од албанског насиља. ОВК је и након окончања сукоба наставила да чини злочине над српским цивилима.

=== Косово и Метохија под управом УН ===
{{главни чланак|Мартовски погром 2004.|Девастирање православних светиња на Косову и Метохији}}
После [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]] [[1999]]. године, Косово и Метохија долази под управу [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]]. Према [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|Резолуцији 1244]], Косово и Метохија је део Србије, али је под контролом УН.

На предлог [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]], [[Народна скупштина Републике Србије]] је 27. фебруара 2002. године донела одлуку о укидању Привременог извршног већа [[Аутономна Покрајина Косово и Метохија|Аутономне Покрајине Косово и Метохија]], чиме је престала функција дотадашњих привремених покрајинских органа Републике Србије на подручју Косова и Метохије.<ref>{{cite web|title=Скупштина укинула Привремено извршно веће Косова | url = https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2002&mm=02&dd=27&nav_category=1&nav_id=56759| work = Б92|date=27. 2. 2002| accessdate=| language = }}</ref>

Дана [[17. март|17]]. и [[18. март]]а [[2004]]. године догодило се масовно етничко чишћење Срба на територији Косова и Метохије познато као [[Мартовски погром 2004.|Мартовски погром]].<ref>{{cite web|title=Мартовски погром| url = http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-167-Martovski-pogrom| work = Вечерње Новости| accessdate=17. 11. 2016}}</ref> Албански екстремисти су напали читаве српске заједнице и српске културно-историјске споменике.<ref>{{cite web|title=Подсећање на Мартовски погром 2004| url = http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/podsecanje-na-martovski-pogrom-2004| work = Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска| accessdate=17. 11. 2016}}</ref><ref>{{cite web|title=Мартовски погром 2004. године| url = http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/?id=19988| work = Влада Републике Србије| accessdate=17. 11. 2016}}</ref>

Дана [[17. фебруар]]а 2008. године група људи која је себе назвала „Представницима народа Косова” усвојили су [[Декларација о независности Косова|декларацију о независности Косова]], а након тога и [[Устав Републике Косово]], који је ступио на снагу 15. јуна 2008. године. Србија је одбацила и оштро осудила ову декларацију и захтевала саветодавно мишљење [[Међународни суд правде|Међународног суда правде]]. Независност самопроглашене [[Република Косово|Републике Косово]] до сада је признало 88 од 193 чланице Уједињених нација.

== Политика и међународни статус ==
{{главни|Политички статус Косова и Метохије}}
[[Датотека:CountriesRecognizingKosovo2023.svg|thumb|Државе света по питању независности Републике Косово (од 1. јануара 2023) {{legend|#808080|Територија Косова и Метохије, односно Републике Косово}} {{legend|#22B14C|Државе које су званично признале Републику Косово као независну и суверену државу}} {{legend|#CCCCCC|Државе које нису званично признале Републику Косово као независну и суверену државу}} {{legend|#C83737|Државе које су првобитно званично признале Републику Косово као независну и суверену државу, али су касније повукле признање}} |alt=|400px]]
Управа над Косовом и Метохијом је 1999. привремено предата [[Уједињене нације|Уједињеним нацијама]] под условима [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|Резолуције 1244]], која је усвојена дан након потписивања [[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановског споразума]] који је окончао [[рат на Косову и Метохији]] исте године. Резолуција потврђује [[суверенитет]] и [[територијални интегритет]] [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] (данас њене правне наследнице Србије) над Косовом и Метохијом, али од управе УН захтева да промовише успостављање „значајне аутономије и самоуправе” до „коначног решења” о статусу Косова и Метохије око ког је потребно да се усагласе две стране. Резолуција је захтевала повлачење [[Војска Југославије|Војске Југославије]] и [[Полиција Србије|Полиције Србије]] са територије Косова и Метохије, а такође навела [[КФОР]], под вођством [[НАТО|НАТО-а]], као једине легалне оружане снаге на Косову и Метохији.

Истог дана по доношењу Резолуције 1244, успостављен је [[УНМИК]]. У децембру 1999. УНМИК је покренуо [[Заједничка привремена административна структура|заједничку привремену административну структуру]], привремени орган самоуправе на Косову и Метохији. Године 2001. УНМИК је донео [[Уставни оквир за привремену самоуправу]] којим је омогућен рад [[Привремене институције самоуправе|привремених институција самоуправе]] (ПИС). Према Уставном оквиру, ПИС су чиниле председник, Скупштина, влада и јединствени правосудни систем.

Године 2008. потписана је [[Декларација о независности Косова]], коју је донело 109 од 120 посланика [[Скупштина Косова (ПИС)|Скупштине Косова]], укључујући тадашњег председника и премијера Косова у склопу ПИС. Међутим, законитост Декларације је спорна. У октобру 2008. Србија је [[Резолуција ГС УН-а за изјашњавање Међународног суда правде|затражила]] саветодавно мишљење [[Међународни суд правде|Међународног суда правде]] (МСП),<ref>{{cite news| url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/8004622.stm | work=BBC News | title=Serbian president visits Kosovo | date = 17. 04. 2009| access-date=2010-04-22}}</ref> који је утврдио да Декларација није прекршила опште [[међународно право]], јер се група грађана која је прогласила независност представила као „демократски одабране вође наших људи”, а не као народни посланици Скупштине у саставу ПИС.<ref>{{cite web | url=http://www.icj-cij.org/docket/files/141/16012.pdf?PHPSESSID=b0b24a6135eaf2347d5b0a0badec77ff | title=Press Release: Accordance with international law of the unilateral declaration of independence in respect of Kosovo: Advisory Opinion | date = 22. 07. 2010| access-date = 04. 08. 2010| publisher=International Court of Justice | archive-url=https://web.archive.org/web/20100807010647/http://www.icj-cij.org/docket/files/141/16012.pdf?PHPSESSID=fd67c1c1a61d2a99cf11356e050236bb | archive-date=7 August 2010 | url-status=dead | df=dmy-all }}</ref> МСП је тада вештом игром речи отворено избегао да одговори на постављено питање, тако што је свој одговор ограничио само на правну оцену документа под називом „Декларација о независности Косова”, уместо да пружи правну оцену да ли је чин [[Једнострано проглашење независности|једностраног проглашења независности]] Косова био у складу с међународним правом.<ref>{{cite web | url=https://www.politika.rs/scc/clanak/460681/Pogledi/Sta-ni-je-rekao-Medunarodni-sud-pravde-o-Kosovu | title=Шта (ни)је рекао Међународни суд правде о Косову | date = 24. 08. 2020| access-date = 23. 09. 2022| publisher=[[Политика (новине)|Политика]] | df=dmy-all }}</ref> Међутим, Декларација крши осми члан [[Устав Србије из 2006.|Устава Србије]], те је тиме незаконит по уставном праву Србије.<ref>{{cite web |title=Constitution of The Republic of Serbia |url=https://www.ilo.org/dyn/natlex/docs/ELECTRONIC/74694/119555/F838981147/SRB74694%20Eng.pdf |website=www.ilo.org |publisher=International Labour Organization}}</ref> Декларација такође крши Резолуцију 1244 с обзиром да је нису прихватиле обе стране већ само једна. Независност Републике Косово [[Међународноправни статус Републике Косово|признаје 88]] од свеукупно [[Земље чланице Организације уједињених нација|193 државе чланице Уједињених нација]].

[[Дијалог Београда и Приштине]] о темама од значаја за живот [[Срби на Косову и Метохији|Срба]] и осталог неалбанског становништва на Косову и Метохији започели су у марту 2011. године у [[Брисел]]у, уз посредовање [[Европска унија|Европске уније]]. Дијалог је 2012. године подигнут на политички ниво, уз учешће [[Председник Владе Републике Србије|председника владе Републике Србије]] и [[Премијер Републике Косово|председника владе Републике Косово]].<ref>{{cite web|title=Deset godina dijaloga Beograda i Prištine: Da li je vreme da se proces završi?|url=https://eupregovori.bos.rs/progovori-o-pregovorima/vazno-je/290/3662/deset-godina-dijaloga-beograda-i-pristine_-da-li-je-vreme-da-se-proces-zavrsi.html|date=17. 3. 2021.|access-date=2. 9. 2022.|publisher=Преговори о преговорима}}</ref>

== Административна подела ==
Према институцијама Владе Републике Србије Косово и Метохија се дели на 5 округа: [[Косовски управни округ|Косовски]], [[Пећки управни округ|Пећки]], [[Призренски управни округ|Призренски]], [[Косовскомитровачки управни округ|Косовскомитровачки]] и [[Косовскопоморавски управни округ|Косовскопоморавски]].
* Косовски округ има 10 општина: [[Општина Подујево|Подујево]], [[Општина Обилић|Обилић]], [[Приштина]], [[Општина Косово Поље|Косово Поље]], [[Општина Глоговац|Глоговац]], [[Општина Штимље|Штимље]], [[Општина Штрпце|Штрпце]], [[Општина Урошевац|Урошевац]], [[Општина Качаник|Качаник]] и [[Општина Липљан|Липљан]].
* Пећки округ има 5 општина: [[Општина Исток|Исток]], [[Општина Пећ|Пећ]], [[Општина Клина|Клина]], [[Општина Дечани|Дечани]] и [[Општина Ђаковица|Ђаковица]]
* Призренски округ има 4 општине: [[Општина Сува Река|Сува Река]], [[Општина Ораховац|Ораховац]], [[Општина Призрен|Призрен]] и [[Општина Гора|Гора]].
* Косовскомитровачки округ има 6 општина: [[Општина Зубин Поток|Зубин Поток]], [[Општина Лепосавић|Лепосавић]], [[Општина Звечан|Звечан]], [[Општина Косовска Митровица|Косовска Митровица]], [[Општина Србица|Србица]] и [[Општина Вучитрн|Вучитрн]].
* Косовскопоморавски округ има 4 општине: [[Општина Косовска Каменица|Косовска Каменица]], [[Општина Ново Брдо|Ново Брдо]], [[Општина Гњилане|Гњилане]] и [[Општина Витина|Витина]].<ref>{{Cite web|url=https://www.srbija.gov.rs/vest/255373/zoran-stojkovic-postavljen-za-sefa-biroa-kancelarije-za-kosovo-i-metohiju-za-kosovsko-pomoravlje.php|title=Зоран Стојковић постављен за шефа Бироа Канцеларије за Косово и Метохију за Косовско Поморавље|url-status=live}}</ref>

== Демографија ==
{{посебан чланак|Демографија Косова и Метохије}}
{|class="wikitable" style="float: right"
| colspan="4"  style="text-align:center; background:#cf4a4a; color:white;"|'''Етничке групе на КиМ'''
|- style="background:#95b2c9;"
!Година
![[Албанци]]
![[Срби]]<sup>1</sup>
!Остали
|- style="background:#fffaf0;"
|'''1455'''<ref>Турски катастарски попис (Оригинална верзија на турском језику се чува у архиви у Истанбулу, 1972 Институт за Блискоисточне студије у Сарајеву је урадио превод тог пописа под називом [https://www.scribd.com/doc/60208030/Oblast-Brankovica-Opsirni-katastarski-popis-iz-1455-godine Област Бранковића — Опширни катастарски попис из 1455. године])</ref>
| style="text-align:right;"|1%
| style="text-align:right;"|98%
| style="text-align:right;"|1%
|- style="background:#f5f5f5;"
|'''1871'''
| style="text-align:right;"|32%
| style="text-align:right;"|64%
| style="text-align:right;"|4%
|- style="background:#fffaf0;"
|'''1899'''
| style="text-align:right;"|48%
| style="text-align:right;"|44%
| style="text-align:right;"|8%
|- style="background:#f5f5f5;"
|'''1921'''
| style="text-align:right;"|66%
| style="text-align:right;"|26%
| style="text-align:right;"|8%
|- style="background:#fffaf0;"
|'''1931'''
| style="text-align:right;"|69%
| style="text-align:right;"|?? %
| style="text-align:right;"|? %
|- style="background:#f5f5f5;"
|'''1939'''
| style="text-align:right;"|60%
| style="text-align:right;"|34%
| style="text-align:right;"|5%
|- style="background:#f5f5f5;"
|'''1948'''
| style="text-align:right;"|68%
| style="text-align:right;"|27%
| style="text-align:right;"|5%
|- style="background:#fffaf0;"
|'''1953'''
| style="text-align:right;"|65%
| style="text-align:right;"|27%
| style="text-align:right;"|6%
|- style="background:#f5f5f5;"
|'''1961'''
| style="text-align:right;"|67%
| style="text-align:right;"|27%
| style="text-align:right;"|6%
|- style="background:#fffaf0;"
|'''1971'''
| style="text-align:right;"|74%
| style="text-align:right;"|21%
| style="text-align:right;"|5%
|- style="background:#f5f5f5;"
|'''1981'''
| style="text-align:right;"|77%
| style="text-align:right;"|15%
| style="text-align:right;"|8%
|- style="background:#fffaf0;"
|'''1991''' 
| style="text-align:right;"|82%
| style="text-align:right;"|11%
| style="text-align:right;"|7%
|- style="background:#f5f5f5;"
|'''2000<sup>2</sup>''' 
| style="text-align:right;"|88%
| style="text-align:right;"|7%
| style="text-align:right;"|5%
|- style="background:#fffaf0;"
|'''2007<sup>2</sup>''' 
| style="text-align:right;"|92%
| style="text-align:right;"|5%
| style="text-align:right;"|3%
|- style="background:#dcdcdc;"
| colspan = "4"|<sup>1</sup> <small>укључујући [[Црногорци (народ)|Црногорце]]<br /></small> <sup>2</sup> <small>''приближан податак''<br /> ''Извор: Статистичка канцеларија КиМ-а'',<br />''Светска банка (2000)'', ''OSCE (2005)</small>  
|}
Приближна демографска слика Косова и Метохије према оквирној процени УН из [[2002]]. године. Укупно становника: између 1,7 и 1,9 милиона.
* 88% [[Албанци]] (1.496.000—1.672.000)
* 6% [[Срби]] (102.000—114.000)
* 3% Словенски муслимани ([[Горанци]], [[Муслимани (народ)|Муслимани]], [[Бошњаци]] и др.) (51.000—57.000)
* 2% [[Роми]] (34.000—38.000)
* 1% [[Турци]] (17.000—19.000).{{чињеница|date=11. 2015. }}

Из овог демографског прегледа искључена су међутим, расељена лица са Косова и Метохије, којих је крајем 1999. године по подацима УНХЦР-а било око 248.000, и то Срба, Црногораца, Рома и Горанаца.

Број интерно расељених Срба 2008, још је био око 200.000 лица, Рома око 60.000 лица и Горанаца око 16.000 лица.

Процентуално узев, 60% Срба, 66% Рома и 70% Горанаца живе и 2012. године у централној Србији као интерно расељена лица.

Албанске власти у Приштини нису обезбедиле ни безбедносне ни политичке ни економске услове за њихов повратак, који је бројчано остао симболичан, мањи од једног процента.{{чињеница|date=11. 2015. }}

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Косова и Метохије су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:<ref>{{cite web| title = Kosovo — Atlas of Genetic Genealogy| url = http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/kosovo| work = atlas.xyvy.info| accessdate = | language = енглеском| archive-date = 22. 02. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20140222040526/http://atlas.xyvy.info/country-national-haplogroup-chart-dna/kosovo| url-status = }}</ref>
* [[Хаплогрупа R]] (26,7%)
* [[Хаплогрупа E]] (25,2%)
* [[Хаплогрупа I‎]] (23,4%)
* [[Хаплогрупа J]] (22,5%)

{{рашчисти}}

=== Већи градови ===
{{Највећи градови на Косову и Метохији}}

== Привреда ==
[[Датотека:Kosovo-lignite.jpg|мини|Косово и Метохија су пета територија с највећим резервама [[лигнит]]а на свету]]
Привреда Косова и Метохија је претрпела значајне последице политичких преокрета, нарочито током [[Ратови у Југославији|ратова у Југославији]]. Упркос смањењу стране помоћи, [[Бруто домаћи производ|БДП]] је углавном порастао од завршетка [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]], упркос [[Светска финансијска криза 2007.|финансијској кризи 2007—2008.]] и каснијој [[Европска дужничка криза|европској дужничкој кризи]]. Поред тога, стопа [[Инфлација|инфлације]] је ниска. Највећи део економског развоја догодио се у сектору трговине, малопродаје и грађевинарства. Косово и Метохија су у великој мери зависни од дознака из дијаспоре, страних директних инвестиција и других прилива капитала.<ref name="IMF Country Report No 12/100"> '' IMF Country Report No 12/100 '' {{cite web |url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2012/cr12100.pdf |title=Archived copy |access-date=4 October 2012 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924054059/http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2012/cr12100.pdf |archive-date = 24. 9. 2015}} "Unemployment, around 40% of the population, is a significant problem that encourages outward migration and black market activity."</ref> Године 2018. [[Међународни монетарни фонд]] је известио да отприлике једна шестина становништва Косова и Метохије живи испод границе сиромаштва и да је једна трећина радно способног становништва незапослена, што је представља највећу стопу у Европи.<ref>{{cite book |title=Republic of Kosovo: Selected Issues |date=2018 |publisher=International Monetary Fund |isbn=978-1-48434-056-1 |page=22 |url=https://books.google.com/books?id=HatMDwAAQBAJ&pg=PA22 |access-date = 20. 9. 2020 |archive-date=28 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210528183018/https://books.google.com/books?id=HatMDwAAQBAJ&pg=PA22 |url-status=live}}</ref>

Доминира услужни сектор, који чини 54% БДП-а и запошљава приближно 56,6% становништва.<ref name=":3">{{Cite web |title=Home |url=https://www.oecd-ilibrary.org/sites/ec7a78a6-en/index.html?itemId=/content/component/ec7a78a6-en |access-date = 06. 06. 2023|website=www.oecd-ilibrary.org |language=en |archive-date = 6. 6. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230606193802/https://www.oecd-ilibrary.org/sites/ec7a78a6-en/index.html?itemId=/content/component/ec7a78a6-en |url-status=live }}</ref> Индустрија је чинила 37,3% БДП-а и запошљава отприлике 24,8% радне снаге.<ref name=":3" /> Док пољопривреда чини само 6,6% БДП-а, она запошљава 18,7% радне снаге на Косову и Метохији, што је највећи проценат запослених у пољопривреди у региону после [[Албанија|Албаније]].<ref name=":3" />

Косово и Метохија имају велике резерве [[Олово|олова]], [[цинк]]а, [[Сребро|сребра]], [[никл]]а, [[кобалт]]а, [[Бакар|бакра]], [[Гвожђе|гвожђа]] и [[боксит]]а.<ref name="Natural resources key to the future">{{cite web|title=Kosovo: Natural resources key to the future, say experts|url=http://www.adnkronos.com/AKI/English/Business/?id=1.0.1683003038|website=adnkronos.com|access-date = 17. 3. 2011|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20110707084602/http://www.adnkronos.com/AKI/English/Business/?id=1.0.1683003038|archive-date = 7. 7. 2011}}</ref> Пета је територија с највећим резервама [[лигнит]]а на свету и трећа у Европи.<ref>{{cite web|title=Lignite Mining Development Strategy|url=http://www.esiweb.org/pdf/bridges/kosovo/10/11.pdf|website=esiweb.org|language=en|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20100617082054/http://esiweb.org/pdf/bridges/kosovo/10/11.pdf|archive-date = 17. 6. 2010|access-date = 14. 4. 2017}}</ref> Дирекција за руднике и минерале и [[Светска банка]] проценили су да су Косово и Метохија 2005. године имали минерале у вредности од 13,5 милијарди евра.<ref name="Kosovo's mineral resources at 13.5bn euros">{{cite web|title=World Bank survey puts Kosovo's mineral resources at 13.5bn euros|work=BBC Monitoring European|agency=KosovaLive|via=ProQuest|date = 28. 1. 2005|url=https://www.proquest.com/docview/459422903|access-date=31 August 2022|id={{ProQuest|459422903}}|archive-date=8 October 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221008000616/https://www.proquest.com/docview/459422903|url-status=live}}</ref> 53% површине Косова и Метохије чини пољопривредно земљиште, 41% шумско, док 6% припада осталим типовима земљишта.<ref>{{cite web|title=5. Agriculture|url=http://enrin.grida.no/htmls/kosovo/SoE/agricult.htm|website=henrin.grida.no|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20171010131705/http://enrin.grida.no/htmls/kosovo/SoE/agricult.htm|archive-date=10 October 2017}}</ref>

Косово и Метохија су историјски препознатљиви по производњи [[Вино|вина]]. Главни центар винске индустрије Косова и Метохије је у [[Ораховац|Ораховцу]]. Главне сорте чине [[пино ноар]], [[мерлот]] и [[шардоне]].<ref name="Kosovo's wines flowing again">{{cite news|title=Kosovo's wines flowing again|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-15401459|access-date=29 October 2011|newspaper=BBC News|date=29 October 2011|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20111029172442/http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-15401459|archive-date=29 October 2011}}</ref> Само постројење у Ораховцу који је имао приближно 36% укупне површине винограда имао је капацитет од око 50 милиона литара годишње. Највећи део производње вина био је намењен извозу. На свом врхунцу 1989. године, извоз из постројења у Ораховцу износио је 40 милиона литара и углавном се дистрибуирао на немачко тржиште.<ref name="wine">{{cite web|title= Investing in Kosovo – Vineyards|url= http://www.eciks.org/english/publications/investing_in_kosovo/content/iguide_3.html|url-status=dead|archive-url= https://web.archive.org/web/20130404212338/http://www.eciks.org/english/publications/investing_in_kosovo/content/iguide_3.html|archive-date = 4. 4. 2013|df= dmy-all|access-date = 15. 1. 2017}}</ref>

== Образовање ==
[[Датотека:Bogoslovija 2.jpg|мини|десно|200п|Призренска богословија]]
Након завршетка [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] и успостављања [[Привремене институције самоуправе|привремених институција самоуправе]], већина образовних установа Србије на читавој територији Косова и Метохије бива узурпирано од стране [[Албанци у Србији|Албанаца]]. Већина установа по систему Србије била је принуђена да се привремено премести у другу зграду, а често и у друго насеље. Данас на Косову и Метохији раде бројне [[Списак основних школа у Србији|основне]] и [[Списак средњих школа у Србији|средње школе]], као и [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)|Универзитет у Приштини]] са привременим седиштем у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]].

Развој вишег и високог образовања на Косову и Метохији почиње оснивањем прве Више педагошке школе у Приштини, школске 1958/1959. године. [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитет у Приштини]] основан је Законом о оснивању Универзитета у Приштини 18. новембра 1969. Универзитет је у складу са Законом о оснивању ове установе организовао наставни процес на српском и албанском језику. Данас на Косову и Метохији делују два истоимена Универзитета у Приштини, неповезана један с другим — [[Универзитет у Приштини (Приштина)|Универзитет у Приштини]] на албанском језику који се одвија на првобитној локацији и прати наставни план и програм [[Република Косово|Републике Косово]], као и [[Универзитет у Приштини (Косовска Митровица)|Универзитет у Приштини]] на српском језику који је привремено пресељен у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]] по наставном плану и програму [[Србија|Републике Србије]].

У Призрену постоји [[Призренска богословија|Богословија Св. Кирила и Методија]], задужбина Симе Андрејевића Игуманова, која је почела са радом 1871. Призренска богословија је 1999. била принуђена да напусти Призрен и пресели се у Ниш где је наставила са радом. Током 2011. поново се вратила у Призрен где је у обновљеном здању наставила са својим активностима.

== Светска културна баштина ==
{{главни чланак|Средњовековни споменици на Косову}}
На Косову и Метохији се налазе многи средњовековни храмови [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] од којих су четири на [[Унеско]]вој листи [[Светска баштина|Светске баштине]]: [[манастир Високи Дечани]], [[манастир Пећка патријаршија]], [[црква Богородица Љевишка]] и [[манастир Грачаница]]. Многи српски средњовековни храмови на Косову и Метохији су били паљени и оскрнављени од стране [[Албанци у Србији|албанских]] екстремиста током [[Мартовски погром 2004.|мартовског погрома 2004.]]

{{multiple image
| align = center
| width1 = 185
| footer = 
| image1 = Visoki Dečani, exterior view (Julian Nyča).jpg
| alt1 = 
| caption1 = [[Манастир Високи Дечани|Високи Дечани]]
| width2 = 210
| image2 = Patrikana e Pejës.jpg
| alt2 = 
| caption2 = [[Манастир Пећка патријаршија|Пећка патријаршија]]
| width3 = 190
| image3 = Our Lady of Ljeviš, Prizren, 2010. View from clock tower.jpg
| alt3 = 
| caption3 = [[Црква Богородица Љевишка|Богородица Љевишка]]
| width4 = 215
| image4 = Manastiri i Graçanicës DSC09122.JPG
| alt4 = 
| caption4 = [[Манастир Грачаница|Грачаница]]
}}

== Спорт ==
[[Фудбалски савез Косова и Метохије]] је територијалне савез у оквиру Фудбалског савеза Србије са седиштем у Косовској Митровици. [[ФК Мокра Гора]] из Зубиног Потока део је Српске Лиге Запад и игра на стадиону [[Стадион Мала Маракана|Мала Маракана]], а у четвртом рангу српског фудбалског такмичења учествују [[ФК Трепча (српски клуб)|ФК Трепча]] из Косовске Митровице ([[Градски стадион Звечан]]) у Зони Морава и Полет 1980 из Лаљег Села у Зони Југ. Остали клубови такмиче се у нижим лигама.

У сезони 2017/18. члан Суперлиге Србије у рукомету је [[РК Мокра Гора]]. У Првој лиги запад такмичи се РК Трепча, а у Другој лиги Копаоник - запад 1 такмичи се РК Мокра Гора 2.

У Првој лиги Србије у одбојци такмичи се [[ОК Косовска Митровица]], а у Другој лиги запад [[ОК Грачаница]]. У женској Другој лиги запад такмиче се [[ЖОК Лепосавић]] и [[ЖОК Мокра Гора]]. Постоји и женска нижа лига Косово и Метохија у којој се такмиче тимови из Доње Гуштерице, Зубиног Потока, Звечана, Лепосавића, Грачанице, Штрпца и Косовске Митровице.

Кошаркашки клуб Трепча игра у Другој регионалној лиги запад 2, а ЖКК Звечан у Другој лиги Југ - група А.

== Галерија ==
<gallery mode="packed">
Датотека:Parku Kombëtar Bjeshkët Nemuna , Liqeni i madh ne Liqenat , Rugove.jpg|[[Национални парк Проклетије (Србија)|Национални парк Проклетије]]
Датотека:Banjska.jpg|[[Манастир Бањска]]
Датотека:Brezovicë (14).jpg|[[Брезовица (Штрпце)|Брезовица]]
Датотека:ULPIANA foto Arben Llapashtica 2016.jpg|[[Улпијана]]
Датотека:Kalaja e Vjeter Vushtrri.jpg|[[Војиновића кула]] у [[Вучитрн]]у
Датотека:Prizreni gjate dimrit.jpg|Призрен зими
Датотека:Kanioni i Drinit të Bardhë te Ura e Fshajtë.jpg|[[Бели Дрим]]
Датотека:Dukagjini style in Strellc Mountain.jpg|[[Горњи Стреоц]]
Датотека:Unseen Mirusha.jpg|[[Предео изузетних одлика Мируша]]
Датотека:Prizren Fortress (2021).jpg|[[Призренски Град]]
Датотека:The Rugova Canyon.jpg|[[Руговска клисура]]
Датотека:Kompleksi Xhamija e Hadumit 02.jpg|[[Хадум џамија у Ђаковици|Хадум џамија]] у Ђаковици
Датотека:Mysterious Pashtrik.jpg|Насеља на [[Паштрик]]у
Датотека:12-Devic.jpg|[[Манастир Девич]]
Датотека:Brod Dragash.jpg|[[Национални парк Шар-планина]]
Датотека:Језеро Газиводе, Зубин Поток.png|[[Газиводе (језеро)|Језеро Газиводе]]
Датотека:Kisha e Shen Spasit Shelbuesit - Prizren 04.jpg|[[Црква Светог Спаса у Призрену|Црква Светог Спаса]] у Призрену
Датотека:This is Kosovo.jpg|Околина насеља [[Јуник]]
</gallery>

== Види још ==
* [[Косово]]
* [[Метохија]]

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Šiljegović|editor-first=Boško| title = Vojna enciklopedija|year=1961| volume = 4| location = Beograd| publisher = Redakcija Vojne enciklopedije| url = https://books.google.com/books?id=wALxvQAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Мркобрад| first = Душан| chapter = Српско рударство у привреди Косова и Метохије - средњи век| title = Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа|year=2006| location = Београд| publisher = Српска академија наука и уметности| url = https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/SrbiNaKosovu/25MrkobradDusan.pdf| accessdate=25. 3. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20160325162805/http://www.sanu.ac.rs/Izdanja/SrbiNaKosovu/25MrkobradDusan.pdf| archive-date=25. 3. 2016|url-status=dead| df = |pages=379-395}}
{{Литература крај}}

== Додатна литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book|last=Дучић| first = Нићифор|authorlink = Нићифор Дучић|year=1896| title = Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији| location = Београд| url = https://books.google.com/books?id=YTBOAQAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Иванић| first = Иван|authorlink = Иван Иванић|year=1902| title = Из црквене историје Срба у Турској у XVIII и XIX веку| location = Београд-Нови Сад| publisher = Друштво Рад| url = https://books.google.com/books?id=Nz0AAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Туцовић| first = Димитрије|authorlink = Димитрије Туцовић|year=1914| title = Србија и Албанија: Један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије| location = Београд| url = https://books.google.com/books?id=fIIxAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Костић| first = Петар|authorlink = Петар Костић (свештеник)|year=1928| title = Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку| location = Београд| publisher = Народна мисао| url = https://books.google.com/books?id=iv7NAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Papazoglu| first = Fanula|authorlink = Фанула Папазоглу| title = Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi|year=1969| location = Sarajevo| publisher = Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine| url = https://books.google.com/books?id=Fr3iAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Јанковић| first = Марија| title = Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages)|year=1985| location = Београд| publisher = Историјски институт САНУ| url = https://books.google.com/books?id=AmkcAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Богдановић| first = Димитрије|authorlink = Димитрије Богдановић| title = Књига о Косову|year=1985| location = Београд| publisher = Српска академија наука и уметности| url = https://books.google.com/books?id=N-wJAQAAIAAJ}}
* {{Cite book| editor-last=Батаковић|editor-first=Душан Т.|authorlink = Душан Т. Батаковић|year=1988| title = Савременици о Косову и Метохији 1852-1912| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| url = https://books.google.com/books?id=6e4yAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| editor-last=Николић|editor-first=Слободан| title = Косово и Метохија у српској историји|year=1989| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| url = https://books.google.com/books?id=k6cMAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|last=Јевтић| first = Атанасије|authorlink = Атанасије Јевтић| title = Страдања Срба на Косову и Метохији од 1941. до 1990|year=1990| location = Приштина| publisher = Јединство| url = https://books.google.com/books?id=wJlIAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|last=Батаковић| first = Душан Т.|authorlink = Душан Т. Батаковић|year=1991| title = Косово и Метохија у српско-арбанашким односима: Студије и чланци| location = Приштина-Горњи Милановац| publisher = Јединство, Дечје новине| url = https://books.google.com/books?id=uo0DOAAACAAJ}}
* {{Cite book| last = Божовић| first = Бранислав| last2 = Вавић| first2 = Милорад| title = Сурова времена на Косову и Метохији: Квислинзи и колаборација у Другом светском рату| year = 1991| location = Београд| publisher = Институт за савремену историју| url =}}
* {{Cite book|last=Petrović| first = Ruža| last2=Blagojević| first2 = Marina| title = The Migration of Serbs and the Montenegrins from Kosovo and Metohija: Results of the Survey Conducted in 1985-1986|year=1992| location = Belgrade| publisher = Serbian Academy of Sciences and Arts| url = http://www.rastko.com/kosovo/istorija/kosovo_migrations/index.html}}{{Мртва веза|date=09. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{Cite book|last=Стојанчевић| first = Владимир|authorlink = Владимир Стојанчевић| title = Косово и Метохија у српско-арбанашким односима у XIX веку (1804—1878)|year=1994| location = Београд| publisher = Српска академија наука и уметности| url = https://books.google.com/books?id=wOm7AAAAIAAJ}}
* {{Cite book|last=Ћирковић| first = Сима|authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}}
* {{Cite book|last=Вуковић| first = Сава|authorlink = Сава Вуковић|year=1996| title = Српски јерарси од деветог до 20. века| location = Београд| publisher = Евро| url = https://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Батаковић| first = Душан Т.|authorlink = Душан Т. Батаковић|year=1998| title = Косово и Метохија: Историја и идеологија| location = Београд| publisher = Хришћанска мисао| url = https://books.google.com/books?id=LcsbOgAACAAJ}}
* {{Cite book|last=Stephenson| first = Paul| title = Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900-1204| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=ILiOI0UgxHoC|year=2000| publisher = Cambridge University Press}}
* {{Cite book|last=Димић| first = Љубодраг|authorlink = Љубодраг Димић| title = Историја српске државности| volume = 3|year=2001| url = https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}}
* {{Cite book|last=Ћирковић| first = Сима|authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}}
* {{Cite book|last=Богавац| first = Милован Ј.| title = Историја српске књижевности на Косову и Метохији 1850-1941|year=2004| location = Београд-Приштина| publisher = Апостроф, Институт за српску културу| url = https://books.google.com/books?id=H7QXAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|last=Krstić| first = Branislav| title = Kosovo: Facing the Court of History|year=2004| location = Amherst| publisher = Humanity Books}}
* {{Cite book|last=Радовановић| first = Милован| title = Етнички и демографски процеси на Косову и Метохији|year=2004| location = Београд| publisher = Liber press| url = https://books.google.com/books?id=AKotAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|last=Маликовић| first = Драги| title = Качачки покрет на Косову и Метохији 1918-1924|year=2005| location = Лепосавић-Косовска Митровица| publisher = Институт за српску културу, Филозофски факултет| url = https://books.google.com/books?id=cV8MAQAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Јовић| first = Саво Б.| title = Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији: Сведочанства о страдању Српске православне цркве и српског народа од 1945. до 2005. године|year=2007| location = Београд| publisher = Свети архијерејски синод Српске православне цркве| url = https://books.google.com/books?id=q6YRAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|last=Хенри| first = Изолда| title = Прикривање геноцида на Косову: Злочин против Бога и човечности|year=2007| location = Београд| publisher = Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска| url = https://books.google.com/books?id=mH4VRAAACAAJ}}
* {{Cite book| editor-last=Радомировић|editor-first=Славица| title = Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку: Документа Архиве Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске|year=2008| location = Грачаница| publisher = Епархија рашко-призренска| url = https://books.google.com/books?id=SW_HIAAACAAJ}}
* {{Cite book|last=Радовановић| first = Милован| title = Косово и Метохија: Антропогеографске, историјскогеографске, демографске и геополитичке основе|year=2008| location = Београд| publisher = Службени гласник| url = https://books.google.com/books?id=Hjc7AQAAIAAJ}}
* {{Cite book|last=Judah| first = Tim| title = Kosovo: What Everyone Needs to Know|year=2008| location = Oxford| publisher = Oxford University Press| url = https://books.google.com/books?id=ohz2WtWRapAC}}
* {{Cite book|last=Јагодић| first = Милош| title = Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912)|year=2009| location = Београд| publisher = Завод за уџбенике}}
* {{Cite book|last=Јагодић| first = Милош| title = Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010| location = Београд| publisher = Историјски институт САНУ| url = https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}}
* {{Cite book|last=Марковић-Новаков| first = Александра| title = Православна српска богословија у Призрену (1871—1890)|year=2011| location = Ниш| publisher = Епархија рашко-призренска: Епархија нишка| url = https://books.google.com/books?id=XfplngEACAAJ}}
* {{Cite book|last=Стојчевић| first = Павле|authorlink = Павле Стојчевић| title = Извештаји са распетог Косова Светом архијерејском синоду за Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 1957-1990|year=2013| location = Београд| publisher = Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, Фондација патријарх Павле| url = https://books.google.com/books?id=44yYAQAACAAJ}}
* {{Cite book|last=Јагодић| first = Милош| title = Нови крајеви Србије (1912—1915)|year=2013| location = Београд| publisher = Филозофски факултет}}
* {{Cite book|last=Николић| first = Коста| last2=Цветковић| first2 = Срђан| title = Срби и Албанци на Косову и Метохији у 20. веку (1912—1990)|year=2014| location = Београд| publisher = Институт за савремену историју}}
* {{Cite book|last=Радић| first = Радмила|authorlink = Радмила Радић| last2=Исић| first2 = Момчило|authorlink2 = Момчило Исић| title = Српска црква у Великом рату 1914-1918|year=2015| location = Београд-Гацко| publisher = Филип Вишњић, Просвјета}}
* {{Cite book|last=Растовић| first = Александар| title = Велика Британија и Косовски вилајет 1877—1912. године|year=2015| location = Београд| publisher = Завод за уџбенике| url = https://books.google.com/books?id=HwNdnQAACAAJ}}
* {{Cite book|last=Женарју-Рајовић| first = Ивана| title = Црквена уметност XIX века у Рашко-призренској епархији (1839—1912)|year=2016| location = Лепосавић-Приштина| publisher = Институт за српску културу}}
* {{Cite book|last=Гаталовић| first = Миомир| title = Косово и Метохија у државној политици Југославије 1958-1965|year=2016| location = Београд| publisher = Институт за савремену историју}}
* {{cite journal| last=Kolё| first = Berisha| title = Zakon Br. 02/L-37 о Upotrebi jezika| journal = Закон|date=27. 7. 2006| volume = 02/L-37| accessdate=3. 12. 2017| publisher = United Nations Interim Administration Mission in Kosovo  - UMNIK - Скупштина Косова| location = Приштина}}
* {{cite news| title = Српско српски дијалог| url = http://medijacentar.info/sr/produkcija/srpsko-srpski-dijalog/| last=Ћуп| first = Анђелка| accessdate=3. 12. 2017| publisher = Медија центар|date=12. 12. 2015| location = Чаглавица| archive-url = https://web.archive.org/web/20171203082903/http://medijacentar.info/sr/produkcija/srpsko-srpski-dijalog/| archive-date=3. 12. 2017|url-status=dead| df = }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [https://www.kim.gov.rs/ Канцеларија за Косово и Метохију]
* [http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/index.php?id=20797 Влада Републике Србије: Косово и Метохија]
* [https://eparhija-prizren.com/sr/ Епархија рашко-призренска]
* [https://dobrocinstvo.rs/hodocasca/hodocasca-u-zemlji/manastiri-kosova-i-metohije/ Манастири Косова и Метохије]
* [https://www.fondacijadelije.org/ Фондација Делије]
* [https://www.kosovskopomoravlje.org/ Хуманитарна организација Косовско Поморавље]
* {{YouTube|1NgJYi8fA3Y|Документарни филм ''Отето Косово''}}

{{Аутономне покрајине Србије}}
{{Статистички региони Србије}}
{{Географски региони Србије}}
{{ЦЕФТА}}
{{Подножје|Србија}}

[[Категорија:Косово и Метохија| ]]
[[Категорија:Административна подела Србије]]
[[Категорија:Статистички региони Србије]]
[[Категорија:Балканско полуострво]]