Коњички гласник

С Википедије, слободне енциклопедије

Коњички гласник
Коњички гласник, први број из 1926. године
Типвојни часопис
Формат24 cm
ВласникМинистарство војске и морнарице
Главни уредникДимитрије Стојадиновић
Оснивање1926.
Језиксрпски
Укидање1940.
СедиштеБеоград

Коњички гласник је војно-научни часопис који је излазио у Београду од 1926. до 1940. године. Издавала га је Коњичка школа, а финансирало Министарство војске и морнарице.

O Гласнику[уреди | уреди извор]

Коњички гласник објављује примере и искуства коњичких јединица у ратним условима.[1] Садржи поучни део у коме ће се детаљно описивати поједине операције коњице Србије, али и других земаља. Износиће се историјске чињенице и расправљаће се о одређеним војним питањима, мишљењима и поукама. Интересантно је да садржи библиографију где су навођени нови војно-

Прва страна првог броја Коњичког гласника из 1926.

научни часописи и књиге у Србији , али и стране литературе војног садржаја. Штампани су посебни додаци са кратким упутствима на тему обуке у пешадији и коњици, обуке гађања, извиђања.[2][3] Идеја је била и да се подигне коњички спорт у војсци, а преко војске и у народу. То би унапредило коњарство, већу љубав према коњима и јахању и све то заједно би допринело развоју коњичког спорта.[4]

Насловна страна првог броја[уреди | уреди извор]

Уредник[уреди | уреди извор]

Уредник часописа је начелник Штаба Коњичке школе. Он има одређена задужења. Прима и распоређује рукописе члановима Уређивачког одбора. Он предлаже који оцењени чланци ће бити штампани у следећој свесци. Води рачуна у колико примерака ће се штампати сваки број и да бројеви излазе на време. Потврђује све новчане издатке и хонораре ауторима чланака. Саставља годишњи извештај за команданта Школе о раду самог уредништва.[2]

Периодичност излажења[уреди | уреди извор]

Прво је излазио тромесечно. Од 8. броја 1933. године је четворомесечни војни лист, а од 14. боја 1939. поново постаје тромесечни лист.[1]

Тематика[уреди | уреди извор]

У Коњичком гласнику се расправља о војно-научним питањима. Износе се примери из прошлих ратова, али и мирнодопска искуства. Та питања су битна за обуку и васпитање коњаника како би они могли да адекватно одговоре савременим захтевима ратовања.[2] Приказани су примери и искуства коњичких јединица у рату, како српског тако и других народа.

Рубрике[уреди | уреди извор]

  • Поучни део
  • Новости и белешке
  • Оцене и прикази
  • Спортска хроника
  • Библиографија и преглед листова
  • Некролози
  • Прилози
  • Додаци

Сарадници[уреди | уреди извор]

У часопису су могли да сарађују сви официри, претплатници, а и особе које нису претплатници.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Коњички гласник = Konjički glasnik : тромесечни војни лист / уредник Дим.[Димитрије] М. Стојадиновић ; уређује Коњичка инспекција. - Год. 1, књ. 1, бр. 1 (јануар 1926)-год. 15, бр. 4 (децембар 1940). - Београд : [Министарство војске и морнарице], 1926-1940 (Београд : Штампарија "Уједињење"). - 24 cm
  2. ^ а б в г Пропис за уређивање и администровање часописа Коњичког гласника Коњичке школе. - У: Службени војни лист, 24. децембар 1927.
  3. ^ Ратне епизоде и анегдоте : из рада и живота наше коњице за време балканског и светског рата 1912-1918. г. - Прилог "Коњичком гласнику" (јул-септембар 1928. године)
  4. ^ Правилник фонда Коњичког гласника. - У: Службени војни лист, 16. август 1928, стр:1521-1526.
  5. ^ Насловна страна првог броја. - У: Коњички гласник, тромесечни војни лист, јануар, фебруар и март 1926. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]