Красуха (електронско ратовање)

С Википедије, слободне енциклопедије
Красуха - 2/4
Красуха-4
ВрстаСистем електронског ратовања
Порекло Русија
Спецификације
Макс. еф. домет150-300 k m

Красуха је руска породица система за електронско ратовање (ЕР). Развијена од стране Сверуског истраживачког института „Градијент“ ( Ростов на Дону ), новгородски погон „Квант “, који је део КРЕТ-а, учествовао је у производњи и тестирању прототипа. [1] Серијску производњу овог система за електронско ратовање врши Брјанска електромеханичка фабрика .

Намена[уреди | уреди извор]

Заштита командних места, групација трупа, система ПВО, важних индустријских и административно-политичких објеката. Комплекс анализира врсту сигнала и делује на непријатељске радаре са ометањем зрачења. Сузбија шпијунске сателите, земаљске радаре и АВАКС системе авиона. [2]

Историја[уреди | уреди извор]

Развој комплекса Красуха почео је средином 1990-их. Истовремено са комплексом 1РЛ257 „Красуха-4” развијен је и систем 1Л269 „Красуха-2”. Комплекси се међусобно разликују по саставу коришћене опреме („Красуха-2“ се прави на аналогној опреми, „Красуха-4“ на дигиталној [3] ), карактеристикама и коришћеној шасији. Комплекс Красуха-2 се монтира на БАЗ- 6910-022 8х8, а Красуха-4 се монтира на Камаз 8х8 . Информације које пружају увид у детаљнију разлику између ова 2 система су тајна.

Државна испитивања система су завршена 2009. године. [4]

Почетак испорука[уреди | уреди извор]

Прве станице Красуха-2 испоручене су Оружаним снагама Русије 2012. године.

Први уговор о испоруци пет серијских производа „Красуха-4“ потписан је 26. маја 2011. године. Други државни уговор за производњу неутврђеног броја комплекса Красуха-4 закључен је као 23. априла 2012. године са Концерном „Радиоелектронске технологије“. По сличној шеми, 27. марта 2013. године потписан је трећи државни уговор са КРЕТ-ом за набавку комплекса Красуха-4 у количини од 18 јединица. [5]

Техничке информације[уреди | уреди извор]

Технички детаљи комплекса су поверљиви. Тврди се да могућности активне станице за ометање омогућавају ефикасно суочавање са свим модерним радарским станицама. Према извештајима, систем за електронско ратовање Красуха-4 је у стању да омета не само сигнал непријатељских радарских станица, већ и радио-контролне канале за беспилотне летелице . Према речима Фјодора Дмитрука, генералног директора Брјанске електромеханичке фабрике, комплекс Красуха-2 укључује три возила са специјалном опремом, а комплекс Красуха-4 два. [3]

Тактичко-техничке карактеристике[уреди | уреди извор]

Домет комплекса Красуха-4 се процењује на 150-300 километара. [6]

Ивозна варијанта[уреди | уреди извор]

Системи су доступни за извоз од 2013. године.[7]

Први систем је (званично) извезен августа 2021. године.[8]

Употреба[уреди | уреди извор]

Ваздушно-космичке снаге Русије распоредиле су систем Красуха-4 у октобру 2015. на аеродрому Хмеимим током војне операције у Сирији [9] . Како наводи Независимаја газета, управо су уз помоћ система за електронско ратовање Красуха 17. априла 2018. године у Сирији оборене неке од америчких крстарећих ракете Томахавк лансиране на положаје сиријске владине војске.[10]Систем Красуха је блокирао коришћење ГПС-аамеричким извиђачким дроновима.[11]

Током маја 2020. године, систем Красуха-4 оборио је турски дрон Бајрактар ТБ-2 блокирањем система управљања и комукације.[12] Према руским новинским агенцијама, у октобру 2020, систем елекронског ратовања Красуха-4 , распоређен у руској војној бази у Гјумрију, оборио је девет Турских Бајрактар ТБ-2 беспилотних летелица на територији Јерменије, током рата у 2020 [13] .

Корисници[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Производња”. Архивирано из оригинала 11. 04. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2021. 
  2. ^ „Намена”. Архивирано из оригинала 17. 12. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2021. 
  3. ^ а б „Как сверхсекретная машина глушит врага”. Приступљено 16/6/2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  4. ^ „Красуха прошла тестирања”. 
  5. ^ „Руска војска наручила Красухе”. 
  6. ^ „ТТ карактеристике”. Архивирано из оригинала 17. 12. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2021. 
  7. ^ „1Л269 Красуха-2 | MilitaryRussia.Ru — отечественная военная техника (после 1945г.)”. militaryrussia.ru. Приступљено 2021-12-12. 
  8. ^ „Извоз”. 
  9. ^ „Русија распоредила Красухе у Сирији”. 
  10. ^ Долететь до целей «Томагавкам» помешали «Красухи» // Независимая газета, 18 апреля 2018
  11. ^ „Красуха блокирала ГПС сигнал”. 
  12. ^ „Оборен Бајрактар”. 
  13. ^ «Красуха-4» в Армении. Панацея от байрактаров на позициях // «Русское Агентство новостей», 28 октября 2020 ...Издание «Свободная пресса» опубликовало материал о том, что российские военные применили против турецких беспилотников комплекс радиоэлектронной борьбы «Красуха-4».
  14. ^ „Србија наручила Красухе”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]