Оружане снаге Сиријске Арапске Републике

С Википедије, слободне енциклопедије
Оружане снаге Сиријске Арапске Републике
الجيش العربي السوري
Syrian Armed Forces Flag.svg
Застава Оружаних снага Сиријске Арапске Републике
Syrian soldier with a machine gun.JPEG
Сиријски војник на војним вежбама током Заливског рата
Основана1946.
Датум стања1971.
Главни штабДамаск
Вођство
ПредседникБашар ел Асад
Министар одбранеФад Јасим ал-Фреј
Начелник ГенералштабаАли Абдулах Ајуб[1][2]
Бројно стање
Војно способниод 18
Активни састав220.000[3]
Резервни састав280.000[3]
Трошкови
Буџет1,8 милијарди $[3][4]
Проценат БДП3,5%[3][4]
Индустрија
Страни добављачи Русија
 Белорусија
 Иран
 Кина
 Северна Кореја
 Куба
 Пакистан[5]

Оружане снаге Сиријске Арапске Републике (арап. القوات المسلحة العربية السورية‎; изг. Куат ел Мусалаха ел Арабиа ас Сурија; скраћено: ОС САР) су оружана сила Сиријске Арапске Републике. Састоје се од Сиријске арапске армије (копнена војска), Ратног ваздухопловства Сирије, Ратне морнарице Сирије, Противваздушне одбране Сирије и других паравојних јединица под контролом Владе Сирије (нпр. Снага националне одбране, енг. National Defence Forces). Према важећем Уставу Сиријске Арапске Републике „Оружане снаге и друге одбрамбене организације су одговорне за одбрану територије домовине и за одбрану револуционарних циљева јединства, слободе и социјализма“ (Члан 11. Устава САР). Врховни командант ОС САР је председник Сиријске Арапске Републике (Члан 103. Устава САР).

Историја[уреди | уреди извор]

Зачеци сиријске војске сежу до 1919. године, када су Французи формирали Специјалне трупе Леванта као део војске Леванта. Ове трупе коришћене су првенствено као помоћне снаге француским снагама, а сви њихови виши официри били су етнички Французи.

Накос стицања независности Сирије 1946. године, сиријска војска је формирана из сиријских трупа војске Леванта. Први војни конфликт у којем је сиријска војска узела учешћа био је Арапско-израелски рат 1948. године. До овог рата, сиријска војске се састојала од две бригаде, два пешадијска батаљона и једног оклопног батаљона,[6] све укупно 12 000 војника.[7]

Између 1948. и 1967. године, серија војних удара у земљи наштетила је стабилности владе и професионализму унутар војске. До 1967, војска се састојала од око 70.000 припадника војног особља, око 550 тенкова и јуришних пушака и остало, те 16 бригада (дванаест пешадијских, две оклопне и две механизоване).[8]

Током Шестодневног рата 1967. године, Израел је извршио ефикасан напад на Голанску висораван, пробивши сиријске одбрамбене позиције.[9] Тих је година сиријска војска помагала акције Палестинске ослободилачке организације.[10]

После 1970. године, сиријска војска учествовала је у следећим конфликтима:

Грађански рат у Сирији[уреди | уреди извор]

Након избијања немира и оружаног устанка од 2011. године, сиријска војска се ангажује у сузбијању оружане побуне против званичне владе. Током сукоба, неки војници и официри, који су одбијали да нападају цивиле, дезертирали су из војске. Према разиличитим проценама, број дезертера варира од 1.000[12] до 10.000.[13] Део дезертера учествовао је у организовању или се придружио снагама Слободне сиријске армије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Syrian army reasserts control over rebel areas - The Irish Times - Mon, Jul 23, 2012, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ الأسد يعيّن العماد علي أيوب رئيساً لأركان الجيش السوري - Arabic UPI.com - أخبار عربية، الأخبار العاجلة Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2012), Приступљено 28. 3. 2013.
  3. ^ а б в г International Institute for Strategic Studies, The Military Balance (2010). pp. 272-273
  4. ^ а б „Military Strength of Syria”. Global Fire Power. Приступљено 21. 07. 2011. 
  5. ^ „SIPRI Arms Transfers Database”. Stockholm International Peace Research Institute. Приступљено 10. 09. 2012. 
  6. ^ Morris 2008, стр. 251
  7. ^ Pollack 2002, стр. 448.
  8. ^ Pollack 2002, стр. 459-460.
  9. ^ Pollack 2002, стр. 464.
  10. ^ Pollack 2002, стр. 476-478.
  11. ^ An order of battle of the Syrian Army in October 1973 can be found in Colonel Trevor Dupuy, Elusive Victory - The Arab-Israeli Wars 1947-74, MacDonald and Jane's, London, 1978
  12. ^ Free Syrian Army grows in influence - Features - Al Jazeera English, Приступљено 28. 3. 2013.
  13. ^ Over 10,000 soldiers have deserted Syria army, says high-ranking defector - Israel News | Haaretz Daily Newspaper, Приступљено 28. 3. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]