Ростов на Дону
| Ростов на Дону рус. Ростов-на-Дону |
|||
|---|---|---|---|
 Панорама Ростова на Дону
|
|||
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Русија |
||
| Федерални округ | Јужни | ||
| Област | Ростовска област | ||
| Основан | 1749. | ||
| Статус града | 1807. | ||
| Становништво | |||
| Становништво (2010) | 1.089.851 | ||
| Географске карактеристике | |||
| Координате | 47°14′00″ СГШ; 39°42′00″ ИГД / 47.233333° СГШ; 39.7° ИГД Координате: 47°14′00″ СГШ; 39°42′00″ ИГД / 47.233333° СГШ; 39.7° ИГД | ||
| Временска зона | UTC+3 | ||
| Надморска висина | 50 m | ||
| Површина | 348,5[1] km² | ||
.svg)
 Ростов на Дону
Ростов на Дону на мапи Русије
|
|||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Зинаида Неројахина (градоначелник) Сергеј Горбањ (начелник администрације) |
||
| Поштански код | 344000—344999 | ||
| Позивни број | +7 863 | ||
| ОКАТО код | 60401 | ||
| Веб-сајт | www.rostov-gorod.ru | ||
Ростов на Дону (рус. Ростов-на-Дону) је град у Русији и административно седиште Ростовске области. Налази се на југу земље, 46 километара од ушћа Дона у Азовско море. Удаљен је од Москве 1226 километара. Ростов је један од највећих градова европског дела Русије и познат је под именом Врата Кавказа. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.089.851 становника.
Садржај
Географија[уреди]
Ростов на Дону се налази у југоисточном делу Источноевропске низије. Град највећим делом лежи на десној обали реке Дон, док су на левој обали нека индустријска постројења и места за забаву (види. Левбердон). Југозападна периферија града граничи се са делтом реке Дон. Мало више од четрдесет километара раздваја град са Азовским морем, Ростов на тај начин има приступ пет морима: Азовском, Каспијском, Црном, Балтичком и Белом.
Економија[уреди]
Повољан географски положај Ростова је на раскрсници трговине која промовише економски развој. Река Дон је велика трака која повезује Русију југозападно са севера. Ростов на Дону је лука за трговање за руске, италијанске, грчке и турске трговце који продају вуну, пшеницу и уља. То је такође важна лука реке за путнике и туристе. Ростов на Дону који је претежно пољопривредни регион даје трећину руског биљног уља од сунцокрета.
| Клима Ростова на Дону | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 15,0 (59) |
19,8 (67,6) |
26,0 (78,8) |
33,6 (92,5) |
35,6 (96,1) |
38,4 (101,1) |
39,6 (103,3) |
39,8 (103,6) |
36,7 (98,1) |
31,0 (87,8) |
25,0 (77) |
18,5 (65,3) |
39,8 (103,6) |
| Средњи максимум, °C (°F) | −1,1 (30) |
0,2 (32,4) |
6,0 (42,8) |
16,6 (61,9) |
22,9 (73,2) |
27,1 (80,8) |
29,1 (84,4) |
28,3 (82,9) |
22,5 (72,5) |
14,2 (57,6) |
6,3 (43,3) |
2,2 (36) |
14,5 (58,1) |
| Просек, °C (°F) | −4,4 (24,1) |
−3,5 (25,7) |
1,6 (34,9) |
10,9 (51,6) |
16,9 (62,4) |
21,2 (70,2) |
22,9 (73,2) |
21,9 (71,4) |
16,4 (61,5) |
9,1 (48,4) |
2,9 (37,2) |
−0,7 (30,7) |
9,7 (49,5) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −7,1 (19,2) |
−6,3 (20,7) |
−1,6 (29,1) |
6,5 (43,7) |
11,8 (53,2) |
16,0 (60,8) |
17,6 (63,7) |
16,4 (61,5) |
11,3 (52,3) |
5,3 (41,5) |
0,5 (32,9) |
−3,0 (26,6) |
5,6 (42,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −31,9 (−25,4) |
−30,9 (−23,6) |
−28,1 (−18,6) |
−10,4 (13,3) |
−4,3 (24,3) |
−0,1 (31,8) |
7,6 (45,7) |
2,6 (36,7) |
−4,6 (23,7) |
−10,4 (13,3) |
−25,1 (−13,2) |
−28,5 (−19,3) |
−31,9 (−25,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 49 (19,3) |
48 (18,9) |
46 (18,1) |
55 (21,7) |
53 (20,9) |
60 (23,6) |
60 (23,6) |
51 (20,1) |
40 (15,7) |
37 (14,6) |
48 (18,9) |
71 (28) |
618 (243,3) |
| Извор: Погода и климат | |||||||||||||
Историја и садашњост[уреди]
Ростов на Дону је основан 1749. на десној обали Дона, како би штитио руске трговачке путеве. Године 1760. у граду је подигнута Ростовска тврђава.
У време Совјетског Савеза бољшевици су уништили цркву Александра Невског. У Другом светском рату Ростов је много страдао будући да су га Немци освајили 1941. и 1942. године.
Данас је Ростов политички, културни и привредни центар јужне Русије. То је град који се у посткомунистичким временима брзо развија.
Ростов је саобраћајно чвориште јужне Русије. Он има велику железничку станицу и важан међународни аеродром.
Најважнија индустријска грана у граду је прерада дрвета, хемијска и електротехничка индустрија. Земља око Ростова изузетно је плодна, тако да из тог краја стиже много прехрамбених производа. Такође, познати су и рудници каменог угља, једни од највећих у Русији.
Највећа образовна институција у граду је Ростовски државни универзитет.
Становништво[уреди]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.089.851 становника, 21.584 (2,02%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 510.212 | 599.542 | 788.827 | 934.095 | 1.019.305 | 1.068,267[2] | 1.089.851 |
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ „О городе”. Ростов-на-Дону. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2013.
- ↑ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руском). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди]
 |
Ростов на Дону на Викимедијиној остави. |
- http://alenos.piranho.de/regionen/rostov.htm
- http://grants.rsu.ru/osi/archit/
- http://www.planeta-rostov.ru/
