Ростов на Дону

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Ростов (вишезначна одредница).
Ростов на Дону
рус. Ростов-на-Дону
Rostov Montage 2016.png
Панорама Ростова на Дону
Грб Застава
Основни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Јужни
Област Ростовска област
Основан 1749.
Статус града 1807.
Становништво
Становништво (2010) 1.089.851
Географске карактеристике
Координате 47°14′00″ СГШ; 39°42′00″ ИГД / 47.233333° СГШ; 39.7° ИГД / 47.233333; 39.7 Координате: 47°14′00″ СГШ; 39°42′00″ ИГД / 47.233333° СГШ; 39.7° ИГД / 47.233333; 39.7
Временска зона UTC+3
Надморска висина 50 m
Површина 348,5[1] km2
Ростов на Дону на мапи Русије
Ростов на Дону
Ростов на Дону
Ростов на Дону на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Зинаида Неројахина (градоначелник)
Сергеј Горбањ (начелник администрације)
Поштански код 344000–344999
Позивни број 863
Регистарска ознака 61, 161
ОКАТО код 60401
Веб-сајт www.rostov-gorod.ru

Ростов на Дону (рус. Ростов-на-Дону) је град у Русији и административно седиште Ростовске области. Налази се на југу земље, 46 километара од ушћа Дона у Азовско море. Удаљен је од Москве 1226 километара. Ростов је један од највећих градова европског дела Русије и познат је под именом Врата Кавказа. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.089.851 становника.

Географија[уреди]

Ростов на Дону се налази у југоисточном делу Источноевропске низије. Град највећим делом лежи на десној обали реке Дон, док су на левој обали нека индустријска постројења и места за забаву (види. Левбердон). Југозападна периферија града граничи се са делтом реке Дон. Мало више од четрдесет километара раздваја град са Азовским морем, Ростов на тај начин има приступ пет морима: Азовском, Каспијском, Црном, Балтичком и Белом.

Клима[уреди]

Клима Ростова на Дону
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,0
(59)
19,8
(67,6)
26,0
(78,8)
33,6
(92,5)
35,6
(96,1)
38,4
(101,1)
39,6
(103,3)
39,8
(103,6)
36,7
(98,1)
31,0
(87,8)
25,0
(77)
18,5
(65,3)
39,8
(103,6)
Средњи максимум, °C (°F) −1,1
(30)
0,2
(32,4)
6,0
(42,8)
16,6
(61,9)
22,9
(73,2)
27,1
(80,8)
29,1
(84,4)
28,3
(82,9)
22,5
(72,5)
14,2
(57,6)
6,3
(43,3)
2,2
(36)
14,5
(58,1)
Просек, °C (°F) −4,4
(24,1)
−3,5
(25,7)
1,6
(34,9)
10,9
(51,6)
16,9
(62,4)
21,2
(70,2)
22,9
(73,2)
21,9
(71,4)
16,4
(61,5)
9,1
(48,4)
2,9
(37,2)
−0,7
(30,7)
9,7
(49,5)
Средњи минимум, °C (°F) −7,1
(19,2)
−6,3
(20,7)
−1,6
(29,1)
6,5
(43,7)
11,8
(53,2)
16,0
(60,8)
17,6
(63,7)
16,4
(61,5)
11,3
(52,3)
5,3
(41,5)
0,5
(32,9)
−3,0
(26,6)
5,6
(42,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −31,9
(−25,4)
−30,9
(−23,6)
−28,1
(−18,6)
−10,4
(13,3)
−4,3
(24,3)
−0,1
(31,8)
7,6
(45,7)
2,6
(36,7)
−4,6
(23,7)
−10,4
(13,3)
−25,1
(−13,2)
−28,5
(−19,3)
−31,9
(−25,4)
Количина падавина, mm (in) 49
(19,3)
48
(18,9)
46
(18,1)
55
(21,7)
53
(20,9)
60
(23,6)
60
(23,6)
51
(20,1)
40
(15,7)
37
(14,6)
48
(18,9)
71
(28)
618
(243,3)
Извор: Погода и климат

Историја и садашњост[уреди]

Ростов на Дону ноћу

Ростов на Дону је основан 1749. на десној обали Дона, како би штитио руске трговачке путеве. Године 1760. у граду је подигнута Ростовска тврђава.

У време Совјетског Савеза бољшевици су уништили цркву Александра Невског. У Другом светском рату Ростов је много страдао будући да су га Немци освајили 1941. и 1942. године.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.089.851 становника, 21.584 (2,02%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
510.212 599.542 788.827 934.095 1.019.305 1.068,267[2] 1.089.851

Привреда[уреди]

Данас је Ростов политички, културни и привредни центар јужне Русије. То је град који се у посткомунистичким временима брзо развија.

Повољан географски положај Ростова је на раскрсници трговине која промовише економски развој. Река Дон је велика трака која повезује Русију југозападно са севера. Ростов на Дону је лука за трговање за руске, италијанске, грчке и турске трговце који продају вуну, пшеницу и уља. То је такође важна лука реке за путнике и туристе. Ростов на Дону који је претежно пољопривредни регион даје трећину руског биљног уља од сунцокрета.

Најважнија индустријска грана у граду је прерада дрвета, хемијска и електротехничка индустрија. Земља око Ростова изузетно је плодна, тако да из тог краја стиже много прехрамбених производа. Такође, познати су и рудници каменог угља, једни од највећих у Русији.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Ростов је саобраћајно чвориште јужне Русије. Он има велику железничку станицу и важан међународни аеродром.

Образовање[уреди]

Највећа образовна институција у граду је Ростовски државни универзитет.

Референце[уреди]

  1. „О городе”. Ростов-на-Дону. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2013. 
  2. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]