Пређи на садржај

Културни национализам

С Википедије, слободне енциклопедије

Културни национализам је национализам у којем је нација дефинисана заједничком културом и заједничким језиком, а не концептима заједничког порекла или расе.[1][2] Нема тенденцију да се манифестује у независним покретима већ је обично умерена позиција унутар ширег спектра националистичке идеологије. Умерене позиције у фламанском[3][4] или хиндуистичком национализму могу бити „културни национализам”, док ти исти покрети укључују и облике етничког национализма и националног мистицизма. Чланство у нацији није ни сасвим добровољно, не може се одмах стећи култура, нити наследно, деца чланова се могу сматрати странцима ако су одрасла у другој култури. Дакле, ако је особа из нације, али је њено дете одрасло у другој култури, онда се, упркос националности те особе, сматра да је њено дете из националности културе у којој је одрасло и мора да научи културу свог родитеља да би били припадник националности свог родитеља иако је његов родитељ држављанин њихове нације. Дакле, културна националност се не постиже кроз држављанство као у грађанском национализму.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nielsen 1999.
  2. ^ „History of Europe: Cultural nationalism”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 22. 3. 2023. г. „Супротно тој политичкој идеји [револуционарне доктрине суверености народа], у 19. веку је културни национализам. Фраза означава веровање да ја свака нација у Европи, од најранијег постанка, развила своју сопствену културу, са особеностима једнако јединственим као и њихов језик, чак иако тај језик и култура имају блиске рођаке преко границе. 
  3. ^ Nielsen 1999, стр. 126.
  4. ^ Kymlicka 1999, стр. 133.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Kymlicka, Will (1999). Beiner, R., ур. „Misunderstanding nationalism”. Theorizing nationalism. Albany: State Univeristy of New York Press: 131—140. 
  • Nielsen, Kai (1999). Beiner, R., ур. „Cultural nationalism, neither ethnic nor civic”. Theorizing nationalism. Albany: State Univeristy of New York Press: 119—130. 
  • Aberbach, David (2008). Jewish Cultural Nationalism: Origins and Influences. ISBN 0-415-77348-2. 
  • Yoshino, Kosaku (1992). Cultural Nationalism in Contemporary Japan: A Sociological Enquiry. ISBN 0-415-07119-4. 
  • J. Ellen Gainor (2001). Performing America: Cultural Nationalism in American Theater. ISBN 0-472-08792-4. 
  • G. Gordon Betts (2002). The Twilight of Britain: Cultural Nationalism, Multiculturalism, and the Politics of Toleration. ISBN 0-7658-0731-9. 
  • Featherstone, Mike (1990). Global Culture: Nationalism, Globalization and Modernity. ISBN 0-8039-8322-0. 
  • Guo, Yingjie (2004). Cultural Nationalism in Contemporary China: The Search for National Identity under Reform. ISBN 0-415-32264-2. 
  • Martigny, Vincent (2016). Dire la France. Culture(s) et identités nationales. ISBN 9-782-72461-9485. 
  • Starrs, Roy (2004). Japanese Cultural Nationalism: At Home and in the Asia Pacific. London: Global Oriental. ISBN 1-901903-11-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]