Културни национализам
Културни национализам је национализам у којем је нација дефинисана заједничком културом и заједничким језиком, а не концептима заједничког порекла или расе.[1][2] Нема тенденцију да се манифестује у независним покретима већ је обично умерена позиција унутар ширег спектра националистичке идеологије. Умерене позиције у фламанском[3][4] или хиндуистичком национализму могу бити „културни национализам”, док ти исти покрети укључују и облике етничког национализма и националног мистицизма. Чланство у нацији није ни сасвим добровољно, не може се одмах стећи култура, нити наследно, деца чланова се могу сматрати странцима ако су одрасла у другој култури. Дакле, ако је особа из нације, али је њено дете одрасло у другој култури, онда се, упркос националности те особе, сматра да је њено дете из националности културе у којој је одрасло и мора да научи културу свог родитеља да би били припадник националности свог родитеља иако је његов родитељ држављанин њихове нације. Дакле, културна националност се не постиже кроз држављанство као у грађанском национализму.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nielsen 1999.
- ^ „History of Europe: Cultural nationalism”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 22. 3. 2023. г. „Супротно тој политичкој идеји [револуционарне доктрине суверености народа], у 19. веку је културни национализам. Фраза означава веровање да ја свака нација у Европи, од најранијег постанка, развила своју сопствену културу, са особеностима једнако јединственим као и њихов језик, чак иако тај језик и култура имају блиске рођаке преко границе.”
- ^ Nielsen 1999, стр. 126.
- ^ Kymlicka 1999, стр. 133.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kymlicka, Will (1999). Beiner, R., ур. „Misunderstanding nationalism”. Theorizing nationalism. Albany: State Univeristy of New York Press: 131—140.
- Nielsen, Kai (1999). Beiner, R., ур. „Cultural nationalism, neither ethnic nor civic”. Theorizing nationalism. Albany: State Univeristy of New York Press: 119—130.
- Aberbach, David (2008). Jewish Cultural Nationalism: Origins and Influences. ISBN 0-415-77348-2.
- Yoshino, Kosaku (1992). Cultural Nationalism in Contemporary Japan: A Sociological Enquiry. ISBN 0-415-07119-4.
- J. Ellen Gainor (2001). Performing America: Cultural Nationalism in American Theater. ISBN 0-472-08792-4.
- G. Gordon Betts (2002). The Twilight of Britain: Cultural Nationalism, Multiculturalism, and the Politics of Toleration. ISBN 0-7658-0731-9.
- Featherstone, Mike (1990). Global Culture: Nationalism, Globalization and Modernity. ISBN 0-8039-8322-0.
- Guo, Yingjie (2004). Cultural Nationalism in Contemporary China: The Search for National Identity under Reform. ISBN 0-415-32264-2.
- Martigny, Vincent (2016). Dire la France. Culture(s) et identités nationales. ISBN 9-782-72461-9485.
- Starrs, Roy (2004). Japanese Cultural Nationalism: At Home and in the Asia Pacific. London: Global Oriental. ISBN 1-901903-11-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Cultural Nationalism”. University of Michigan (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 12. 2007. г.