Мистицизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Мистицизам (од грчког μυστικός мистикос - скривено, тајно) је веровање у врховне стварности изнад материјалне, и настојање да се достигне једност са том Стварношћу (или Богом) непосредним доживљајем, мимо разумских схватања.

У мистицизам се убраја свако учење које сматра да је основа стварности нешто наптприродно, нематеријално и да се до тог божанског не долази појмовно, рационално, већ непосредним осећањем, интуицијом или увидом[1]. У таквом стању мистичног иступљења (екстазе) мистик се осећа сједињен с апсолутним, божанским. Мистицизам је лично искуство и директан пут ка Богу (или Стварности), и као такав представља посебну врсту искуства које је изван сваког разумског знања. Стога се мистично често употребљава као синоним за антирационално, ненаучно.

Мистика се јавља у различитим традицијама (јеврејска, хришћанска, исламска), а мистици често нагињу пантеизму. У јудаизму, мистицизам је присутан у учењу Кабале. Мистицизам је био веома значајан за развој хришћанства, развијајући се и у православној (исихазам) и католичкој цркви (квијетизам). У исламу, суфизам је мистички аспект, усмерен остварењу Божјег јединства и присуства кроз љубав и екстатичко јединство. И у филозофији многих нововеких филозофа постоје мистички елементи (Шелинг, Шлајермахер, Соловјов, Лоски и др.).[2]

Будући да се многи елементи мистицизма заснивају на старогрчком гностицизму, у неким научним круговима мистицизам се често назива и теозофија, тј. пут на средини између теологије и филозофије.

Мистичке традиције[уреди]

Ово су примери главних традиција и филозофија са јаким елементима мистицизма:

Хришћански мистици[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Misticizam, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  2. ^ Mistika, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мистицизам&oldid=10953281”