Пређи на садржај

Ладини

С Википедије, слободне енциклопедије
Ладини
Застава Ладиније
Положај подручја насељеног Ладинима на сјеверу Италије
Региони са значајном популацијом


Језици
ладински

Ладини су етничка група[1][2] са простора сјеверне Италије. Ладини живе на простору Бадске и Гарденске долине (обје у Болцану), Фаске долине (Тренто), Ливиналонга и у Ампецу (оба у Белуну). Матерњи језик је ладински, реторомански језик сродан швајцарском романшу и фрулијском језику.[3] Дио су Тирола, с којим дијеле културу, историју, традицију, животну средину и архитектуру.

Ладини су развили свој национални идентитет у 19. вијеку.[2] Мицура де Ру је први покушао да развије писани облик ладинског језика. Данас, ладинску културу промовише културни Istitut Ladin Micurà de Rü из болцанске општине Сан Мартино ин Бадија. У историј општини постоји и Ладински музеј. Ладини из Трентина и Белуна имају сопствене културне институције, Majon de Fascegn у Вигу ди Фасану, Cesa de Jan у Коле Санта Лучи и Istituto Ladin de la Dolomites у Борци.

Ладини чине 4,53% становништва Болцана.[4] Многе од Сага Јужног Тирола долазе са подручја насељеног Ладинима, укључујући ладински национални еп, сага о Краљевству Фанес. Друга личност из ладинске митологије је демон Ангуана.

Ладинска насеља у језгру
Српски
назив
Ладински
назив
Округ Површина
(km2)
Становништво
Кортина д’Ампецо Anpezo Белуно 255 6,150
Ортизеј Urtijëi Болцано 24 4,569
Бадија Badia Болцано 82 3,237
Пјеве ди Маребе Mareo Болцано 161 2,684
Моена Moéna Тренто 82 2,628
Селва Sëlva Болцано 53 2,589
Поца ди Фаса Poza Тренто 73 1,983
Канацеи Cianacei Тренто 67 1,844
Санта Кристина Валгардена Santa Cristina Gherdëina Болцано 31 1,840
Сан Мартино ин Бадија San Martin de Tor Болцано 76 1,727
Ливиналонго дел Кол ди Лана Fodom Белуно 99 1,436
Корвара ин Бадија Corvara Болцано 42 1,266
Ла Вале La Val Болцано 39 1.251
Виго ди Фаса Vich Тренто 26 1,142
Кампитело ди Фаса Ciampedèl Тренто 25 732
Сорага Sorèga Тренто 19 677
Мацин Mazin Тренто 23 440
Коле Санта Луча Col Белуно 15 418

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. '^ Leerssen, J. Th., ур. (1993). Borders and territories (на језику: енглески). Amsterdam [u.a.]: Rodopi. стр. 193—220. ISBN 978-90-5183-506-9. „For the small ethnic group of Ladins the package offers advantages and disadvantages. 
  2. ^ а б Perathoner, Christoph (1998). Die Dolomitenladiner : 1848—1918. : ethnisches Bewusstsein und politische Partizipation (на језику: немачки) (1. Aufl. изд.). Wien [u.a.]: Folio-Verl. ISBN 978-3852560809. 
  3. ^ „Seite nicht gefunden - Universität Salzburg” (PDF). www.uni-salzburg.at (на језику: немачки). Приступљено 10. 1. 2018. „die drei rätoromanischen Teilgruppen (Bündnerromanisch, Dolomitenladinisch, Friaulisch) ... treten als eine vom Oberitalienischen gänzlich differenzierte Sprachfamilie auf [мртва веза]
  4. ^ „Landesinstitut für Statistik | Autonome Provinz Bozen - Südtirol”. Landesinstitut für Statistik (на језику: немачки). Приступљено 10. 1. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Leerssen, J. Th., ур. (1993). Borders and territories (на језику: енглески). Amsterdam [u.a.]: Rodopi. стр. 193—220. ISBN 978-90-5183-506-9. „For the small ethnic group of Ladins the package offers advantages and disadvantages.' 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]