Ладини
 Застава Ладиније | |
 Положај подручја насељеног Ладинима на сјеверу Италије | |
| Региони са значајном популацијом | |
|---|---|
| Језици | |
| ладински | |
Ладини су етничка група[1][2] са простора сјеверне Италије. Ладини живе на простору Бадске и Гарденске долине (обје у Болцану), Фаске долине (Тренто), Ливиналонга и у Ампецу (оба у Белуну). Матерњи језик је ладински, реторомански језик сродан швајцарском романшу и фрулијском језику.[3] Дио су Тирола, с којим дијеле културу, историју, традицију, животну средину и архитектуру.
Ладини су развили свој национални идентитет у 19. вијеку.[2] Мицура де Ру је први покушао да развије писани облик ладинског језика. Данас, ладинску културу промовише културни Istitut Ladin Micurà de Rü из болцанске општине Сан Мартино ин Бадија. У историј општини постоји и Ладински музеј. Ладини из Трентина и Белуна имају сопствене културне институције, Majon de Fascegn у Вигу ди Фасану, Cesa de Jan у Коле Санта Лучи и Istituto Ladin de la Dolomites у Борци.
Ладини чине 4,53% становништва Болцана.[4] Многе од Сага Јужног Тирола долазе са подручја насељеног Ладинима, укључујући ладински национални еп, сага о Краљевству Фанес. Друга личност из ладинске митологије је демон Ангуана.
Насеља
[уреди | уреди извор]
Српски
називЛадински
називОкруг Површина
(km2)Становништво Кортина д’Ампецо Anpezo Белуно 255 6,150 Ортизеј Urtijëi Болцано 24 4,569 Бадија Badia Болцано 82 3,237 Пјеве ди Маребе Mareo Болцано 161 2,684 Моена Moéna Тренто 82 2,628 Селва Sëlva Болцано 53 2,589 Поца ди Фаса Poza Тренто 73 1,983 Канацеи Cianacei Тренто 67 1,844 Санта Кристина Валгардена Santa Cristina Gherdëina Болцано 31 1,840 Сан Мартино ин Бадија San Martin de Tor Болцано 76 1,727 Ливиналонго дел Кол ди Лана Fodom Белуно 99 1,436 Корвара ин Бадија Corvara Болцано 42 1,266 Ла Вале La Val Болцано 39 1.251 Виго ди Фаса Vich Тренто 26 1,142 Кампитело ди Фаса Ciampedèl Тренто 25 732 Сорага Sorèga Тренто 19 677 Мацин Mazin Тренто 23 440 Коле Санта Луча Col Белуно 15 418
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Ђорђо Мородер, пјевач, текстописац, ди-џеј и музички продуцент
Види још
[уреди | уреди извор]- Краљевство Фанес, национални еп Ладина
- Ладински стадијум у Тријасу добио је назив по Ладинима
Референце
[уреди | уреди извор]- '^ Leerssen, J. Th., ур. (1993). Borders and territories (на језику: енглески). Amsterdam [u.a.]: Rodopi. стр. 193—220. ISBN 978-90-5183-506-9. „For the small ethnic group of Ladins the package offers advantages and disadvantages.”
- ^ а б Perathoner, Christoph (1998). Die Dolomitenladiner : 1848—1918. : ethnisches Bewusstsein und politische Partizipation (на језику: немачки) (1. Aufl. изд.). Wien [u.a.]: Folio-Verl. ISBN 978-3852560809.
- ^ „Seite nicht gefunden - Universität Salzburg” (PDF). www.uni-salzburg.at (на језику: немачки). Приступљено 10. 1. 2018. „die drei rätoromanischen Teilgruppen (Bündnerromanisch, Dolomitenladinisch, Friaulisch) ... treten als eine vom Oberitalienischen gänzlich differenzierte Sprachfamilie auf”[мртва веза]
- ^ „Landesinstitut für Statistik | Autonome Provinz Bozen - Südtirol”. Landesinstitut für Statistik (на језику: немачки). Приступљено 10. 1. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Leerssen, J. Th., ур. (1993). Borders and territories (на језику: енглески). Amsterdam [u.a.]: Rodopi. стр. 193—220. ISBN 978-90-5183-506-9. „For the small ethnic group of Ladins the package offers advantages and disadvantages.'”
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „IIstitut Cultural Ladin Micurà de Rü”. www.micura.it. (у Болцану)
- „Istitut Cultural Ladin Majon di Fascegn”. www.istladin.net. (у Тренту)
- „Istituto Istitut Cultural Ladin Cesa de Jan”. www.istitutoladino.org. Архивирано из оригинала 12. 05. 2008. г. Приступљено 10. 01. 2018. (у Белуну)
 | ||
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
