Летећа бомба

Летећа бомба је врста аеродинамичког вођеног пројектила са непокретним крилима, властитим погоном и системом вођења или самонавођења на даљину. Од ракете се разликује по томе што крила имају улогу стварања узгона и повећања долета бомбе.

Историја и развој

Идеју за остварење дао је француски официр Рене Лорин. Он 1907. предлаже авион самоносећих крила, са набојно-млазним мотором (Лоренова цијев, Лорен-мотор), тежине 500 kg. Предвиђа вођење летеће бомбе радиом, а за стабилан лет жироскоп за правац, анероидну кутију за одржавање висине и полијетање катапултом.

У Првом свјетском рату ради се на развоју летећих бомби. Тако америчка летећа бомба Баг (Bug) има облик авиона двокрилца, мотор од 40 КС и тежину 270 kg, од тога је пола експлозива. Домет је био око 80 km. Створена је и прва формација ових летећих бомби али није употријебљена због краја рата.

У Другом свјетском рату Нијемци масовно користе летеће бомбе земља земља V-1 (Fieseler Fi-103, Фау-1, ФГЗ-76) за бомбардовање Лондона и касније Антверпена. Избачено је преко 9.300 летећих бомби, од којих је убијено око 6.139, а теже рањено 17.239 особа. На циљ је стигло 29% пројектила, 25% је пало због техничких проблема послије или на самом лансирању, а остало је оборила ПАВ артиљерија или ловци.

Летећа бомба ваздух земља развијена је од планирајуће бомбе са додатним погонским уређајима. Њемачке летеће бомбе Хеншел Хс-293 (Henschel Hs 293) и њихов развој верзије 294, 295 и 296 су кориштене за нападе на бродове савезника. Летеће бомбе земља-ваздух су такође развијане од Нијемаца (Хеншел Хс 117), али нису употријебљене у рату.

Послије Другог свјетског рата долази до наглог развоја летећих бомби свих врста, за 4 основне намјене: земља-земља (противтенковске, тактичке, стратешке), земља-ваздух, ваздух-земља и ваздух-ваздух.

Као представници летећих бомби у послијератном периоду се могу узети противтенковске ракете SS.10, SS.11, Свингфајер (Swingfire), Маљутка, летеће бомбе земља-земља стратешке намјене SM-62 Snark и SM-64 Навајо (Navaho), земља-ваздух Бладхаунд (Bloodhound), Хок (Hawk), ваздух-ваздух Matra R-530, Феникс (Phoenix), и ваздух-земља Блу Стил (Blue Steel) и Хаунд Дог (Hound Dog).

Види још

Спољашње везе

V1 летећа бомба
Кертис летећа бомба
Развој летеће бомбе Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2014)

Литература

Војна енциклопедија, Београд, 1973., књига пета, pp. 54-59.