Мансијски језик

мансијски језик
маньси/моаньсь
Говори се у	Русија: Тјумењска област Хантија-Мансија Јамалија Свердловска област
Број говорника	938 (2010 попис)
Језичка породица	уралски угро-фински обско-угарски мансијски језик
Писмо	ћирилица
Језички кодови
ISO 639-3	mns
Ханти-Мансијски аутономни округ - распрострањеност мансијског језика
Мансијски језик, као и хантијски, распрострањен само у Ханти-Мансијском аутономном округу у западном Сибиру

Мансијски језик (мансијски: маньси/моаньсь) говори око хиљаду људи у Русији. Најсличнији је хантијском и мађарском.

Мансијски језик припада угарској грани угро-финских језика. Користи ћирилицу.

Дијалекти

Мансијски се дели на 4 дијалекатске групе: северна, западна, источна и јужна. Дијалекти су морфолошки слични али имају велике фонетске разлике. У северним дијалектима има туђица из ненецког језика, а на истоку из татарског језика. Књижевни мансијски је базиран на северном сосвинском дијалекту, док је источни кондински дијалект готово неразумљив осталим говорницима.

	Јужни мансијски (Тавдински) (†)           Пелимски     Северни вагилски     Јужни вагилски     Доњи лозвински     Средњи лозвински         Доњи кондински     Средњи кондински     Горњи кондински           Горњи лозвински     Сосвински     Сигвински     Обски

Изучавање

Прво истраживање мансијског вршили су у 19. веку мађарски научник Антал Регули и фински научник Аугуст Алквист а нешто касније и мађарски лингвиста Бернат Мункачи, који је истражио све дијалекте и превео материјал у четири тома на мађарски. Након њега је фински научник Артури Канисто вршио истраживање о фонетици, граматици и лексици мансијског. Његове необјављене радове као и сопствене радове о етимологији, граматици и лексици објавио се фински научник М. Лимолој. Средином 20. века северне дијалекте је подробније изучавао мађарски научник Д. Лако. У све светске језике, преко руског, доспела је мансијска реч мамут - манг онт (земљани рог).

Спољашње везе

• Тест Википедија на мансијском