Мањеж (објекат)
Мањеж или манеж је вежбалиште за коњичке спортове, јахалиште, место или просторија у којој се кроте и дресирају млади коњи, односно учи се јахање. Мањеж може бити на отвореном или у затвореном простору (летњи или зимски мањеж), у најчешће за ту сврху изграђеној згради. Стаза на којој се вежба покривена је песком и пиљевином, како се јахачи почетници при паду не би повредили.[1] Мањеж може служити и као такмичарски полигон.[2]
Порекло речи
[уреди | уреди извор]Реч „мањеж” потиче из француског језика и осим објекта означава и школу јахања или вештину дресуре коња.[3] У основи је латинска реч mano, односно manus, што значи рука или шака, фигуративно „управљати”. Израз је у овом значењу први пут употребљена 1644. године[4]
У српском језику се најчешће односи на полигон, односно објекат за тренинг коња. Ређе се користи и облик речи „манеж”, а оба облика су део стандарда српског језика.[5] Може се дефинисати и као коњичко вежбалиште, јахаоница, јахалиште.[6]
Израз се понекад користи и за саму вештину јахања, вештину кроћења и дресуре коња[1] или школу јахања.[2]
Мањежи у Србији
[уреди | уреди извор]
Најпознатији мањеж у Србији свакако је Зграда Мањежа у Београду, у којој се данас налази Југословенско драмско позориште. Зграда Мањежа је саграђена у време Кнежевине Србије, око 1860. године, током друге владавине Кнеза Милоша (1858—1860), за потребе Краљевског коњичког ескадрона. Тада се у Београду, као војном упоришту, изграђују бројни војни објекти: касарне, болнице, барутни магацини и др. Зграда је изграђена на простору некадашње барутане. Налазила се у оквиру војног комплекса ограђеног високим зидом и представљала је типичан војни објекат. Била је то једноставна приземна грађевина са стрмим кровом на две воде. Фасада је била скромна и на њој су се истицали снажни пиластри. Неразуђен унутрашњи простор осветљавали високо постављени прозори, сходно карактеру и намени објекта. Главни улаз се налазио на јужној страни и био је декорисан са две главе коња постављене у полукружној лунети изнад улаза, што је био препознатљиви знак школе јахања. Била је смештена дуж данашње улице Краља Милана. Године 1920. зграда је реконструисана и добила је нову намену. Постала је позороште и та намена се задржала до данас. Реконструисана је више пута.[7]
Архитектонски занимљив свакако је и мањеж Ергеле Зобнатица, најстарије и једне од највећих ергела у Србији.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „manež”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 1. 1. 2020.
- ^ а б „manjež – značenje”. Opšte obrazovanje. Приступљено 24. 12. 2020.
- ^ „manjež”. Online rečnik. Приступљено 24. 12. 2020.
- ^ „manège”. Merriam-Webster. Приступљено 24. 12. 2020.
- ^ Amarilis, Dragana. „manjež”. Приступљено 24. 12. 2020.
- ^ Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 3 К-О. Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска. 1969. стр. 294.
- ^ Сретеновић, Ирена (2004). „Зграда југословенског драмског позоришта – од мањежа до савременог театра” (PDF). Наслеђе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. 4: 71-88. Приступљено 16. 5. 2018.