Извор странице Међународни монетарни фонд

{{Инфокутија Организација
| име = Међународни монетарни фонд
| скраћеница = IMF
| лого = 
| слика = IMF HQ.jpg
| опис_слике= Седиште ММФ-а у Вашингтону
| датум_оснивања = 7. јул 1944.
| тип = међународна финансијска институција
| седиште = Вашингтон, САД
| број_запослења = 2700
| земље_чланице = 190 држава (<small>189 чланица УН и Косово</small>)
| главни_орган = борд гувернера Уједињених нација<ref>{{cite web|url=https://www.imf.org/external/np/exr/facts/imfwb.htm| title = Factsheet: The IMF and the World Bank|date=21. 09. 2015.| accessdate=01. 12. 2015.| publisher = IMF}}</ref><ref>{{cite web|title=About the IMF Overview| url = https://www.imf.org/external/about/overview.htm| website = www.imf.org| accessdate=01. 08. 2017.}}</ref>
| leader_title = Главни извршни директор
| leader_name = Кристалина Георгијева
| leader_title2 = Главни економиста
| leader_name2 = Гита Гопинат
| службени_језици = енглески<ref name = "Boughton 2001 7n5">{{harvnb|Boughton|2001|p=[https://books.google.com/books?id=dY8Wm4-8yGYC&pg=PA7 7 n.5]}}</ref>
| матична_организација = [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]]
| веб_страница = {{URL|www.imf.org}}
}}
[[Датотека:International Monetary Fund (art.VIII).png|мини|десно|265п|{{legend|#008000|Чланице ММФ}} {{legend|#00FF00|Чланице ММФ које не прихватају обавезе члана VIII, ставова 2, 3, и 4<ref>[http://www.imf.org/external/pubs/ft/aa/aa08.htm Articles of Agreement of the International Monetary Fund, Article VIII - General Obligations of Members]<br />Section 2: Avoidance of restrictions on current payments;<br /> Section 3: Avoidance of discriminatory currency practices;<br />Section 4: Convertibility of foreign-held balances.</ref>}}]]
'''Међународни монетарни фонд''' ('''ММФ'''; {{јез-ен|International Monetary Fund, IMF}}) је међународна [[финансије|финансијска]] [[организација]] основана [[22. јул]]а [[1944]]. године на [[Бретонвудски споразум|конференцији у Бретон вудсу]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]), са циљем да подстакне земље у вођењу адекватне [[економска политика|економске политике]] и да помогне у превазилажењу платно-билансних тешкоћа земаља чланица. Основале су га 44 [[држава|земље]].<ref name="about">{{cite web|url=https://www.imf.org/external/about.htm| title = About the IMF| publisher = IMF| accessdate=14. 10. 2012.}}</ref> Данас, ММФ има 185 земаља чланица. Седиште ове организације је у [[Вашингтон]]у.

Главна подручја активности су: надзор и финансијска и техничка помоћ.<ref name="There is No Invisible Hand">{{cite journal|last=Schlefer| first = Jonathan| title = There is No Invisible Hand| url = https://hbr.org/2012/04/there-is-no-invisible-hand| journal = Harvard Business Review| date = 10 April 2012}}</ref><ref>{{cite journal|jstor=656487|volume=3|issue=4|pages=428–443|title=Power and Visibility: Development and the Invention and Management of the Third World|url=https://archive.org/details/sim_cultural-anthropology_1988-11_3_4/page/428|last1=Escobar|first1=Arturo|journal=Cultural Anthropology|year=1988|doi=10.1525/can.1988.3.4.02a00060}}.</ref> Надзор се састоји од редовног праћења економске политике коју спроводе земље чланице и годишњег извештаја о успешности те политике, поготово у области девизног курса. Финансијска помоћ укључује кредите и зајмове земљама чланицама, које су суочене са озбиљним платно-билансним тешкоћама.<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/aa/index.htm#art1| title = Articles of Agreement of the International Monetary Fund – 2016 Edition| publisher = }}</ref> Техничка помоћ се огледа у томе што ММФ пружа стручну помоћ својим чланицама при креирању финансијске и монетарне политике, као и при оснивању институција. Ова активност је била најизраженија у бившим [[Социјализам|социјалистичким]] земљама које су морале да пређу са централне [[Планска привреда|планске привреде]] и на [[тржишна привреда|тржишну привреду]].<ref>{{Cite web|url=http://www.imf.org/en/About/Factsheets/IMF-at-a-Glance| title = The IMF at a Glance| website = www.imf.org|accessdate=15. 12. 2016.}}</ref><ref>[https://www.imf.org/external/pubs/ft/aa/pdf/aa.pdf imf.org: "Articles of Agreement, International Monetary Fund" (2011)]</ref>

== Деловање ==

Три су главна подручја активности: посматрање, финансијска и техничка помоћ. Надзор се састоји од процене прописа о новчаној размени земаља чланица с обзиром на уверење како јака и доследна економска политика води стабилном девизном течају, те погодује расту и развоју светске економије. Финансијска помоћ укључује кредите и зајмове чланицама ММФ-а с платним билансом која подупире политику прилагођавање и реформе. Подаци од јануара [[2001]]. показује како ММФ деведесет и једној земљи даје око 65,3 милијарде долара кредита. Што се тиче техничке помоћи, ММФ пружа стручну и хитну помоћ својим чланицама при креирању и спровођењу финансијске и монетарне политике, оснивању институција, договорима с ММФ-ом, те статистичке податке.

== Историја ==

ММФ је основан на светској конференцији о монетарним и финансијским проблемима одржаној у [[Бретонвудски споразум|Бретонвуду]] [[1944]]. године.<ref name="Jensen. стр. 194-210">{{cite journal|last=Jensen| first = Nathan| title = Crisis, Conditions, and Capital: The Effect of the International Monetary Fund on Foreign Direct Investment |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-conflict-resolution_2004-04_48_2/page/194| journal = Journal of Conflict Resolution|year=2004| doi = 10.1177/0022002703262860| volume = 48| issue = 2|pages=194–210| s2cid = 154419320}}</ref> Основу за његово функционисање чинили су планови сачињени у [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Развој Фонда може се пратити кроз два периода:

=== Први период ===

У првом периоду циљеви ММФ-а били су следећи:
* Омогућити експанзију уравнотеженог раста међународне трговине и тиме допринети повећању и одржавању високог нивоа запослености и реалног [[Доходак|дохотка]];
* Учврстити стабилност девизних течајева;
* Успоставити мултилатерални систем плаћања текућих трансакција;
* На основу могућности коришћења средстава Фонда за корекције платнобилансних неравнотежа, успоставити поверење међу земљама чланицама у погледу дугорочне међународне монетарне стабилности.

Почетна или приступна обавеза сваке чланице Фонда састојала се углавном из установљавања паритета своје валуте и из уплате одговарајућег износа финансијских средстава. Паритет се одређивао у односу на [[злато]] или у односу на [[Амерички долар|долар]], па се стога овај систем назива [[Систем златнодевизног стандарда]]. Евентуална промена паритета могла се догодити само ако се земља нађе у тзв. фундаменталној неравнотежи и уз сугласност Фонда. Одређивање износа финансијских средстава за уплату квоте земље чланице вршило се пропорционално параметрима који рефлектују снагу националне економије. Квота се уплаћивала 25% у злату и 75% у домаћој валути.

Ускоро се јавља проблем ликвидности Фонда који је настао из једноставног разлога прихватања златно девизног стандарда као основне полуге међународних монетарних релација. Наиме, амерички долар, због најснажније позиције и најчвршћег положаја у светској трговини, поступно преузима водећу улогу у бретонвудском монетарном систему, те постаје главном резервном валутом земаља чланица. Током 60-их година 20. века, упркос свом посебном положају долар је све више слабио. Опадањем вредности долара, нарушава се и механизам међународних монетарних односа, те проблем ликвидности долази до пуног изражаја. Због тога је 28. јула [[1969]]. године установљена је шема креирања нових резервних средстава [[Специјална права вучења]] (СПВ). Та нова средства заправо се креирају само књиговодствено међу земљама чланицама.

=== Други период ===
[[Датотека:Value_of_US_dollar.gif|мини|450px|десно|Графикон кретања вредности долара]]

Други период започиње и траје до данас када ММФ почетком 70-их година 20. века запада у највећу кризу до тада. Одлив краткорочног доларског капитала у иностранству, даље одржавање високе стопе инфлације у САД изазвало је бројне спекулације на штету америчког долара. [[Председник]] САД је 15. аугуста [[1971]]. године објавио укидање конвертибилности долара у злато и увођење додатног [[порез]]а на сав [[увоз]] у САД. Тим чином је престао функционисати међународни монетарни систем на принципима установљеним у Бретонвудсу. Крајем 1971. године постигнут је споразум, где су САД повећале цену злата за 8,57%, СР [[Њемачка|Немачка]] и [[Јапан]] су смањиле цену марке за 5% и јена за 8,5% у односу на злато, док су Велика Брианија и [[Француска]] задржале цене злата истим. Након тога долазило је до још неколико корекција цена, све до састанка на [[Јамајка|Јамајци]] [[1976]]. године, гдје се ММФ преобразио у систем валутних подручја, као што су систем европског валутног флуктуирања или европске уније, затим доларско подручје, подручје француског франка, подручје британске фунте и подручје СПВ-а.

== ММФ данас ==

Као и у прошлости ММФ и даље представља међудржавну и монетарну финансијску институцију, али данас с готово универзалним чланством. Његове се активности и политика спроводи на темељу ''Споразума'' (-{''Articles of Agrement''}-), а извршава се путем организованог вођства у форми ''Одбора гувернера'' (-{''A Board of Governors''}-), затим ''извршног одбора'' (-{''An Executive Board''}-) и ''Управљачког директора'' (-{''A Managing Director''}-) с тимом од око 2000 запослених.

'''Одбор гувернера''' састоји се од [[губернатор|гувернера]] и његових заменика које се најчешће бирају међу гувернерима [[Народна банка Србије|народних банака]] или [[министар|министри]] финансија, а именује их свака држава чланица. Посебне надлежности Одбора гувернера су примање нових чланова, одређивање висине [[квота]], додјељивање [[слободна Држава Ријека|специјалних права вучења]] ({{јез-енгл|Special Drawing Rights}}). Одбор се састаје једном годишње на годишњој скупштини Фонда.

'''Извршни одбор''' састоји се од председника Извршног одбора (који је уједно и главни [[директор]] Фонда), осталих извршних директора и њихових замјеника. Извршни одбор броји укупно 20 чланова и тај број се може мијењати. Пет чланова именују државе с највећим квотама, а осталих 15 бирају државе чланице. Извршни одбор такође има улогу да бира главног директора Фонда. У пракси се најчешће на позицију главног директора Фонда бира особа из [[Европа|Европе]], док се за његовог замјеника именује особа из [[Сједињене Америчке Државе|Америке]].

Фонд је организован као [[деоничарско друштво]], а у његовим органима се одлуке доносе по систему пондерисаног права гласа. Свака држава чланица добија почетних 250 гласова, а сваки следећи глас припада јој за сваких 100.000 специјалних права вучења.
Квоте држава изражене су у специјалним правима вучења.

== Попис управљачких директора ММФ-а ==

Овде се налази попис свих управљачких директора:
{| class="wikitable sortable"
|-
! Број
! Датум
! Име
! Националност
! Позадина
|-
| 1 ||6. мај 1946 – 5. мај 1951
|[[Camille Gutt|Камиј Гат]]
|Белгија
|Политичар, министар финансија
|-
| 2 ||3. август 1951 – 3. октобар 1956
|[[Ivar Rooth|Ивар Рот]]
|Шведска
|Правник, централни банкар
|-
| 3 ||21. новембар 1956 – 5. мај 1963
|[[Per Jacobsson|Пер Јакобсон]]
|Шведска
|Правник, економиста, [[Друштво народа|Лига народа]], [[Bank for International Settlements|-{BIS}-]]
|-
| 4 ||1. септембар 1963 – 31. август 1973
|[[Pierre-Paul Schweitzer|Пјер-Пол Швајцер]]
|Француска
|Правник, централни банкар, државни службеник
|-
| 5 ||1. септембар 1973 – 18. јун 1978
|[[Johan Witteveen|Јохан Витевен]]
|Холандија
|Економиста, академик, аутор, политичар, министар финансија, заменик премијера, [[Bureau for Economic Policy Analysis|-{CPB}-]]
|-
| 6 ||18. јун 1978 – 15. јануар 1987
|[[Jacques de Larosière|Жак де Ларозиер]]
|Француска
|Државни службеник
|-
| 7 ||16. јануар 1987 – 14. фебруар 2000
|[[Michel Camdessus|Мишел Камдесју]]
|Француска
|Економиста, централни банкар
|-
| 8 ||1. мај 2000 – 4. март 2004
|[[Хорст Келер]]
|Немачка
|Економиста, [[European Bank for Reconstruction and Development|-{EBRD}-]]
|-
| 9 ||7. јун 2004 – 31. октобар 2007
|[[Родриго Рато]]
|Шпанија
|Правник, политичар, минстар за економију
|-
| 10 ||1. новембар 2007 – 18. мај 2011
|[[Доминик Строс-Кан]]
|Француска
|Економиста, правник, политичар, министар за економију и финансије
|-
| 11 ||'''5. јул 2011 – садашњост'''
|'''[[Кристин Лагард]]'''
|Француска
|Правник, политичар, министар финансија
|-
|}

[[Датотека:Christine Lagarde - Université d'été du MEDEF 2009.jpg|мини| upright = 1.25|десно| alt = A three-quarter portrait of an elegantly dressed Christine Lagarde, perhaps in her early 60s sitting in a chair behind a microphone. She looks fit and tanned. Her overall mien is alert, pleasant, and intelligent.|Дана 28. јуна 2011, [[Кристин Лагард]] је именована управним директором ММФ-а. Она је заменила Доминика Строс-Кана.]]

Претходни управни директор [[Доминик Строс-Кан]] је био ухапшен у вези са [[Доминик Строс-Кан случај сексуалног злостављања|оптужбама за сексуално злостављање]] једне послужитељке њујоршке хотелске собе и дао је оставку 18. маја. Оптужбе су касније одбачене.<ref>{{cite web|title=IMF Managing Director Dominique Strauss-Kahn Resigns| url = http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2011/pr11187.htm| work = Press Release No. 11/187| publisher = International Monetary Fund| accessdate=14. 06. 2011.}}</ref> Дана 28. јуна 2011, [[Кристин Лагард]] је именована управним директором ММФ-а на период од пет година, и преузела је функцију 5. јула 2011.<ref name="appointment-IMF">{{cite web|url=http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2011/pr11259.htm| title = IMF Executive Board Selects Christine Lagarde as Managing Director|date=28. 06. 2011.| work = Press Release| publisher = IMF| accessdate=28. 06. 2011.}}</ref><ref name="Reuters-appointment">{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/2011/06/28/us-imf-idUSTRE75Q60H20110628|title=France's Lagarde elected new IMF chief|date=28. 06. 2011.|work=Reuters|accessdate=28. 06. 2011.|archive-date=24. 09. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924153847/http://www.reuters.com/article/2011/06/28/us-imf-idUSTRE75Q60H20110628|url-status=dead}}</ref> Године 2012, Лагард је имала порески ослобођену плату од US$467.940.<ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/anger-over-christine-lagardes-taxfree-salary-7801028.html| title = Anger over Christine Lagarde's tax-free salary| website = [[Independent.co.uk]]|date=30. 05. 2012.| publisher = }}</ref>

== ММФ и Стварна ситуација ==

Током деценија унутрашња организација ММФ због економских промена у свету је постала анахронизам, то јест однос држава и њихових управљачких постотака унутар ММФ је изгубио додирне тачке с реалношћу. Ова табела приказује поделу управљачких права и стварно стање светске економије.

Гласачка моћ у ММФ-у заснива се на систему квота. Сваки члан има известан број '''основних гласова''' (број основних гласова сваког члана износи 5,502% од укупног броја гласова),<ref>{{cite web|title=Membership| url = http://www.imf.org/external/about/members.htm#function| work = About the IMF| publisher = International Monetary Fund| accessdate=18. 03. 2012.}}</ref> плус један додатни глас за свако Специјално право вучења (SDR) од 100.000 квоте земаља чланица.<ref name = "Political Economy of IMF voting">{{harvnb|Blomberg|Broz|2006}}</ref> [[Специјално право вучења]] је обрачунска јединица ММФ-а и представља потражњу валуте. Оно је базирано на групи кључних међународних валута. Основни гласови генеришу благу пристраност у корист малих земаља, али додатни гласови одређени од стране СДР-а превазилазе ову пристрасност.<ref name="Political Economy of IMF voting" /> Промене у гласачким деоницама захтевају одобрење супервећине од 85% гласачке моћи.<ref name = "Explaining Change">{{harvnb|Lipscy|2015}}</ref>

{| class="wikitable" style="border:none; float:center;"
|-
!Управљачке квоте и светска економија<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/np/sec/memdir/members.aspx| title = IMF Members' Quotas and Voting Power, and IMF Board of Governors| publisher = }}</ref>
|-
|style="padding:0; border:none;"|
{| class="wikitable sortable" style="margin:0; width:100%;"
|-
!Rank!!ММФ земља чланица!!Квота: milionа [[Специјално право вучења|SDR]]!!Квота: проценат тотала!!Број гласова!!Проценат тоталних гласова
|-
|1||{{flagcountry|САД}}||82,994.2||17.68||831,396||16.73
|-
|2||{{flagcountry|Јапан}}||30,820.5||6.56||309,659||6.23
|-
|3||{{flagcountry|Кина}}||30,482.9||6.49||306,283||6.16
|-
|4||{{flagcountry|Немачка}}||26,634.4||5.67||267,798||5.39
|-
|5||{{flagcountry|Француска}}||20,155.1||4.29||203,005||4.09
|-
|6||{{flagcountry|УК}} ||20,155.1||4.29||203,005||4.09
|-
|7||{{flagcountry|Италија}}||15,070.0||3.21||152,154||3.06
|-
|8||{{flagcountry|Индија}}||13,114.4||2.79||132,598||2.67
|-
|9|||{{flagcountry|Русија}}||12,903.7||2.75||130,491||2.63
|-
|10||{{flagcountry|Бразил}}||11,042.0||2.35||111,874||2.25
|-
|11||{{flagcountry|Канада}}||11,023.9||2.35||111,693||2.25
|-
|12||{{flagcountry|Саудијска Арабија}}||9,992.6||2.13||101,380||2.04
|-
|13||{{flagcountry|Шпанија}}||9,535.5||2.03||96,809||1.95
|-
|14||{{flagcountry|Мексико}}||8,912.7||1.90||90,581||1.82
|-
|15||{{flagcountry|Холандија}}||8,736.5||1.86||88,819||1.79
|-
|16||{{flagcountry|Јужна Кореја}}||8,582.7||1.83||87,281||1.76
|-
|17||{{flagcountry|Аустралија}}||6,572.4||1.40||67,178||1.35
|-
|18||{{flagcountry|Белгија}}||6,410.7||1.37||65,561||1.32
|-
|19||{{flagcountry|Швајцарска}}||5,771.1||1.23||59,165||1.19
|-
|20||{{flagcountry|Индонезија}}||4,648.4||0.99||47,938||0.96
|-
|}
|}

У децембру 2015, конгрес Сједињених Држава је усвојио закон којим се одобрава Реформа квота и управљања из 2010. Као резултат,
* квоте свих 188 чланова ће бити повећане са тотала од око СДР 238,5 милијарди на око SDR 477 милијарди, док ће квоте деонице и гласачка моћ ММФ-ових најсиромашнијих земаља чланица бити заштићени.
* више од 6 процената деоница ће бити пренето на динамичко тржиште у развоју и земље у развоју, а исто тако са презаступљених на подзаступљене чланове.
* четири земље са тржиштем у развоју (Бразил, Кина, Индија, и Русија) ће бити међу десет највећих чланова ММФ. Други чланови међу првих десет су Сједињене Државе, Јапан, Немачка, Француска, Уједињено Краљевство и Италија.<ref>IMF [http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2015/pr15573.htm IMF Managing Director Christine Lagarde Welcomes U.S. Congressional Approval of the 2010 Quota and Governance Reforms], Press release No. 15/573, 18 December 2015.</ref>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite journal | last = Lipscy | first = Phillip | year = 2015 | title = Explaining Institutional Change: Policy Areas, Outside Options, and the BrettonWoods Institutions | url =https://archive.org/details/sim_american-journal-of-political-science_2015-04_59_2/page/341| journal = American Journal of Political Science | volume = 59 | number = 2 | pages = 341–356 | doi = 10.1111/ajps.12130 }}
* {{Cite conference|last1=Blomberg| first1 = Brock | last2=Broz| first2 = J. Lawrence |date=17. 11. 2006.
  | title = The Political Economy of IMF Voting Power|url = http://www.princeton.edu/~pcglobal/conferences/IPES/papers/broz_blomberg_F1030_1.pdf
  | conference = 2006 International Political Economy Society Meeting (IPES)
  | conference-url = http://www.princeton.edu/~pcglobal/conferences/IPES/finalprogram.html
  | location = Niehaus Center for Globalization & Governance, [[Woodrow Wilson School of Public and International Affairs]]}}
* {{Cite book| last=Boughton| first = James M. |year=2001
  | title = Silent Revolution: The International Monetary Fund 1979–1989|url = https://www.imf.org/external/pubs/ft/history/2001/
  | location = Washington, DC | publisher = International Monetary Fund|isbn=978-1-557-75971-9}}
* {{Cite book| last=Boughton| first = James M. |authormask = 3 |year=2012
  | title = Tearing Down Walls: The International Monetary Fund, 1990–1999|url = http://www.imf.org/external/pubs/ft/history/2012/index.htm
  | location = Washington, DC | publisher = IMF|isbn=978-1-616-35084-0}}
* {{Cite book| last=Breen| first = Michael |year=2013
  | title = The Politics of IMF Lending
  | series = International Political Economy Series
  | location = Basingstoke and New York, NY | publisher = Palgrave Macmillan|isbn=978-1-137-26380-3}}
* {{Cite book| last1=Broz| first1 = J. Lawrence | last2=Hawes Brewster | first2 = Michael |year=2006
  | chapter = US domestic politics and International Monetary Fund policy
  | chapter-url = http://pages.ucsd.edu/~jlbroz/pdf_folder/Broz_Hawes_CUP.pdf
  | title = ''In [[Darren G. Hawkins]] et al. (eds.),'' Delegation and Agency in International Organizations'', pp. 77–106''
  | series = Political Economy of Institutions and Decisions
  | location = Cambridge and New York, NY | publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-86209-7}}
* {{Cite journal|last1=Oatley| first1 = Thomas | last2=Yackee| first2 = Jason |year=2004
  | title = American Interests and IMF Lending|url = https://wikileaks.org/gifiles/attach/101/101571_oatley_yackee.pdf
  | journal = International Politics | volume = 41 | number = 3 |pages=415–429
  | doi = 10.1057/palgrave.ip.8800085 | s2cid = 6934460 }}
* {{Cite book| last=Vreeland| first = James Raymond |year=2007
  | title = The International Monetary Fund: Politics of Conditional Lending
  | location = Abingdon and New York, NY | publisher = Routledge|isbn=978-0-415-37462-0}}
* {{Cite book| last=Woods| first = Ngaire |authorlink= Ngaire Woods |year=2003
  | chapter = The United States and the International Financial Institutions: Power and Influence Within the World Bank and the IMF
  | title = ''In Rosemary Foot, S. Neil MacFarlane, and Michael Mastanduno, eds.,'' US Hegemony and International Organizations'', pp. 92–114''
  | location = Oxford and New York, NY | publisher = [[Oxford University Press]]|isbn=978-0-199-26142-0}}
* Bordo, M. D. "The Bretton Woods International Monetary System: A Historical Overview", in ''A Retrospective on the Bretton Woods System'', edited by M. D. Bordo and B. Eichengreen. London:1993.
* deVries, Margaret Garritsen. ''The IMF in a Changing World, 1945–85'', International Monetary Fund, 1986.
* James, H. ''International Monetary Cooperation since Bretton Woods'', Oxford, 1996.
* Joicey, N. and Pickford, S. "The International Monetary Fund and Global Economic Cooperation" in Nicholas Bayne and Stephen Woolcock, ''[https://web.archive.org/web/20121114082311/http://www.ashgate.com/default.aspx?page=637&title_id=10989&edition_id=14221&calcTitle=1 The New Economic Diplomacy: Decision-Making and Negotiation in International Relations]'', (Ashgate Publishing, 2011).
* Keynes, J. M. ''The Collected Writings, Vol. XXVI. Activities 1941–1946: Shaping the Post-War World: Bretton Woods and Reparations'', Cambridge, 1980.
* Moschella, M. ''[https://web.archive.org/web/20100503052836/http://us.macmillan.com/governingrisk Governing Risk: The IMF and Global Financial Crises]'' (Palgrave Macmillan; 2010).
* Skidelsky, R. ''John Maynard Keynes: Fighting for Britain'', London, 2000.
* Truman, E. [http://www.iie.com/publications/pb/pb10-29.pdf. Strengthening IMF Surveillance: A Comprehensive Proposal]{{Мртва веза|date=08. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Policy Brief 10–29, [[Peterson Institute for International Economics]], 2010.
* Woods, N. ''The Globalizers: The IMF, the World Bank, and Their Borrowers'', Ithaca, 2006
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons     = International Monetary Fund
| wikispecies = 
| wiktionary  = 
| wikiversity = 
| wikibooks   = 
| wikisource  = 
| wikiquote   = 
| wikinews    = Међународни монетарни фонд
}}
{{Литература|30em}}
* {{званични веб-сајт|http://www.imf.org/}}
** -{[http://www.imf.org/external/publications/index.htm IMF Publications page]}-
*** -{[http://www.imf.org/external/ns/cs.aspx?id=29 World Economic Outlook]}-
*** -{recurrent [http://www.imf.org/external/pubs/ft/reo/reorepts.aspx Regional Economic Reports]}-
*** -{biennial [http://www.imf.org/external/pubs/ft/gfsr/index.htm Global Financial Stability Report]}-
*** -{[http://www.imf.org/external/pubs/cat/createx/Publications.aspx?page=sdn Staff Discussion Notes]}-
*** -{[http://www.imf.org/external/ns/cs.aspx?id=262 Fiscal Monitor]}-
*** -{[http://www.imf.org/external/pubs/ft/fandd/2013/12/index.htm Finance and Development]}-
* {{Dmoz|Society/Government/Multilateral/International_Monetary_Fund}}
* -{[https://web.archive.org/web/20020928224708/http://www.ifiwatchnet.org/ IFIWatchNet]}-
* -{[http://www.cepr.net/documents/publications/imf-2009-10.pdf "IMF-Supported Macroeconomic Policies and the World Recession: A Look at Forty-One Borrowing Countries"]}-
* -{[https://fraser.stlouisfed.org/title/430 "Proceedings and Documents of the United Nations Monetary and Financial Conference, Bretton Woods, New Hampshire, July 1–22, 1944"]}-
* -{[http://hdl.handle.net/10822/552581 "IMF's Effect on Third World Countries"] from the [https://repository.library.georgetown.edu/handle/10822/552494 Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives]}-
* -{[http://bi3on.info/uk/main-page/articles/translation/1685-imf-and-ukraine-found-a-compromise.html "IMF and Ukraine found a compromise"]}-
{{Литература крај}}

{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Међународни монетарни фонд| ]]
[[Категорија:Међународна економија]]
[[Категорија:Међународне организације]]