Пређи на садржај

Миодраг Зец

С Википедије, слободне енциклопедије
Миодраг Зец
Миодраг Зец
Лични подаци
Датум рођења(1952-01-20)20. јануар 1952. (72 год.)
Место рођењаДоњи Јеловац, Приједор, ФНР Југославија

Миодраг Зец (Доњи Јеловац, 20 јануар 1952) српски је економиста и редовни универзитетски професор у пензији. Главна подручја његовог интересовања су приватизација и транзиција. Био је помоћник директора и саветник Агенције за приватизацију и шеф радне групе која је припремила нацрт Закона о привредним друштвима (2003—2004).[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 20. јануара 1952. године у Доњем Јеловцу, општина Приједор. Основну школу и гимназију завршио у Приједору са одличним успехом. На Економски факултет у Београду уписао се школске 1971/72 године, а дипломирао је 1975. године са просечном оценом 9.20. Постдипломске студије на курсу „Привредни развој-политика привредног развоја” започео је школске 1975/76. године и положио све испите са просечном оценом 9,20. Магистарски рад и докторску дисертацију одбранио на Економском факултету у Београду.

У периоду 1975-85. радио на Економском факултету у Бања Луци као асистент, а потом као доцент на предмету Политичка економија и Савремени привредни системи. У периоду 1986-91. ради у Институту економских наука у Београду као истраживач-сарадник и директор истраживања.

На Филозофски факултет прелази 1991. године на предмет „Основи економије” где је радио до пензије, у коју је отишао 2019. године. Упоредо са радом на основним студијама ангажован је и на постдипломским студијама у Београду, Подгорици, Српском Сарајеву и Бања Луци. На постдипломским студијама Економског факултета у Српском Сарајеву предавао је предмет „Тржиште новца и капитала”. У Бања Луци на међународном постдипломском курсу који Економски факултет организује са LSE – London предавао предмет „Искуства транзиције и реконструкције”. На ААОМ-у држао курс под називом „Приватизација”.[2]

До сада је био ментор и члан бројних комисија за одбрану магистарских и докторских радова на Економском факултету у Београду, Подгорици, Приштини, Бања Луци. Учествовао у изради бројних пројеката за потребе влада СФРЈ, СРЈ, Републике Србије, Црне Горе и Републике Српске. Поред професуре бави се консалтингом за потребе крупних предузећа и банака.

Присутан је у јавности кроз писање колумни, прилозима у дневној штампи и другим електронским медијима.

Члан је редакција научног часописа „Панекономикус”, а раније је био члан редакција часописа: „Економска мисао”, „Економист”, „Економске анализе”, „Економике” и Пословне политике. Члан је Научног друштва економиста и Академије економских наука.

До сада је објавио, као аутори коаутор, шест књига, 34 прилога у тематским зборницима и преко 150 чланака у домаћим и међународним часописима.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Хајде да најбољи не страдају први”. Недељник. Архивирано из оригинала 24. 01. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018. 
  2. ^ „Миодраг Зец CV” (PDF). Филозофски факултет у Београду. Приступљено 23. 1. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миодраг_Зец&oldid=28703937”