Приједор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили јединицу локалне самоуправе (некадашњу општину), погледајте чланак Град Приједор.
Приједор
Градска променада
Градска променада
Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Град Приједор
Становништво
Становништво (2013) Decrease 32.342 [1]
Положај
Координате 44°58′54″N 16°43′14″E / 44.981667, 16.720556
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Приједор на мапи БиХ
{{{alt}}}
Приједор
Приједор на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 79101
Позивни број 052


Координате: 44° 58′ 54″ СГШ, 16° 43′ 14″ ИГД


Приједор је градско насеље, односно насељено мјесто у сјеверозападном дијелу Републике Српске, БиХ. Смјештен је у Поткозарју. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године у насељеном мјесту Приједор укупно је пописано 32.342 лица.[1] На простору Града Приједора (некадашње општине) пописано је 97.588 лица.[2] Приједор је треће насељено мјесто по броју становника у Републици Српској.

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Клима Приједора је умјерено континентална. Средња годишња температура је 11,7 °C, средња зимска 1,6 °C, док је средња љетна 21,6 °C. Средња годишња количина падавина износи 942 mm.

Историја[уреди]

За више информација видети Историја Приједора и Приједор (Турско доба).

У околини Приједора археолози су пронашли остатке куће старе 5 хиљада година.[3]


Приједор је са својим селима, због свог стратешког положаја и близини државне границе био често подручје буна, устанака и одбране о чему свједоче дешавања у Првом и Другом свјетском рату, те задња ратна дешавања на подручју бивше Југославије.

Први пут у историјским документима Приједор се помиње као земљана утврда у ратним извјештајима грофа Адама Бацанија за вријеме Бечког рата од 1683. до 1699. године. Међутим, археолошка грађа указује да постојање насеља датира још из времена праисторије и доласка Римљана у ове крајеве првенствено због нових освајачких подухвата. Али, и због експолатације гвоздене руде која је, претапана у великим топионицама Салоне, Сисције и Сирмијума. Веома брзо Приједор постаје значајан трговачко занатски центар захваљујући римским путевима и пловности ријеке Сане, али понајвише првој жељезничкој прузи у бившој БиХ изграђеној 1873. године у вријеме барона Хирса. Један вијек послије, тачније 1882, готово цијели град изгорио је у великом пожару па су аустроугарске власти 1901. године донијеле први урбанистички план по коме је Приједор изграђен као савремено насеље без махала и уских сокака.

Као први већи индустријски капацитет помиње се пилана изграђена 1883. године изнад Козарца, а већ 1891. године основано је прво пољопривредно друштво и перадарска фарма, једини у то вријеме у аустроугарској Босни и Херцеговини. Почетак XX вијека донио је нове индустријске објекте и предузећа као што су „Прва крајишка творница цигле и цријепа“ коју је 1926. године основало једно српско акционарско друштво. У исто вријеме један српски трговац оснива и прво извозно предузеће. Ријеч је о извозу живежних намирница и живине у Европу. Вриједно је поменути да је у том времену основана и чувена столарска радионица „Антонијевић“, као и прво кондиторско предузеће које је послије II свјетског рата прерасло у Фабрику кекса и вафла „Мира“. На почетку XX вијека Приједор има сва обиљежја урбане градске средине. Приједорски Срби још више развијају трговину и банкарство, а да би сачували свој национални идентитет и традицију, имућне газде и трговци улажу свој капитал и име у културни и национални препород и подижу културне установе и институције. Јос 1834. године Приједор је имао српску основну школу која је заједно с тзв. комуналном (основаном 1891. године) прерасла у државну школу 1919. године. Пододбор „Просвете“ основан је 1902. године, а негдје у исто вријеме основана је прва штампарија и „Прва српска штедионица д. д.", па затим још три основне школе и забавиште, односно женска занатска школа, док је Гимназија основана 1921. године. Само пет година касније, 1907. године основано је друштво за тјелесно васпитање које је наредне, 1908. године, добило име „Српски Соко“. Године 1885. основано је и пјевачко друштво „Вила“ за које је химну написао Алекса Шантић, а музику је компоновао тада најпознатији живи српски композитор Јосиф Маринковић. Приликом преноса костију Стевана Мокрањца 1923. године „Вила“ је на такмичењу југословенских хорова у Београду освојило другу награду.

Други свјетски рат[уреди]


У току II свјетског рата приједорски крај је претрпио огромна разарања. Пред офанзивама хрватских и муслиманских снага усташа као и Немаца, српски народ је бјежао у збјегове на планину Козару.

Масован покољ Срба у Приједору варош и срезу одиграо се скоро у исто време када и у Босанском Новом, између 31. јула и 5. августа 1941. године. У четвртак 31. јула градом је прошао добошар и објавио да се сва надлештва и радње затворе и да свако иде својој кући. Био је забрњен сваки излазак у варош. Око 11 сати позвани су сви „ поуздани“ грађани да чувају град. Оружје је највише раздато сељацима који су инсценирали напад четника на предграђе вароши, „градском олошу, муслиманима и католицима и великом броју Цигана“. Ти наружани људи упадали су у српске куће , у граду под изговором да траже оружје , вршили преметачине, пљачкали све од вредности до чега су дошли, неке муштерије одмах пред кућом убијали, а неке одводили у затворе да их тамо убијају. Овај покољ Срба трајао је до недеље 3. августа када је обустављен по наредби хрватског генерала Румлера. Само за ова три дана покоља рачуна се да је убијено у вароши Приједору око 800 људи, а у срезу 1.500. За време покоља у приједорском срезу подигнута је права хајка на Србе. Ко је тих дана дошао из села у варош био је убијен, а по селима су извршена масова убиства. У селу Бусови стрељано је 2. августа 70 најодабранијих Срба.[4][5][непоуздан извор?]У месту Заједнице који се налази на пола пута између станице Козарац и истоимене варошице километар и по удаљеног од пута уочи Илиндана 1941. Убијено је око 170 Срба. Највише их је посечено секирама. прича се да су им пре убиства одсецали поједине делове тела, тесали их као дрва, маљевима тукли у главу, пребијали им руке и ноге и тако полуживе бацали у јаму која је раније за то одабрана.[6]


Партизани су први пут ослободили Приједор 16. маја 1942.

Ратна фотографија Жоржа Скригина Мајка са Козаре остала је потресно свједочанство на страдање српског народа Поткозарја. Усташе су са Козаре одвеле у смрт око 60.000 невиних српских цивила. Међу њима је било око 11.900 дјеце од којих су многа одведена у логоре за дјецу(до тада историја није забиљежила логоре тог типа). Након рата на платоу Мраковица подигнут је споменик жртвама фашистичког терора. Дио планине Козаре проглашен је за национални парк.

Рат у БиХ[уреди]

У току рата на подручју бивше општине Приједор није било директних оружаних дејстава, изузев инцидента из маја 1992. године, када су муслимански екстремисти ноћним продором из правца Љубије покушали заузети град. Брзом акцијом војске и полиције напад је одбијен. Приједорчани су потом активно учествовали у одбрани свог града и Републике Српске, као борци Пете козарске и 43. приједорске моторизоване бригаде.

Десетине хиљада Срба који су протјерани из Хрватске, те бошњачкиих и хрватских дијелова БиХ доселили су се у Приједор и његову околину, а већина Бошњака и Хрвата је протјерана из приједорске регије, тако да је до 1997. према процјенама Хјуман рајтс воч-а остало још само 600 Бошњака и 1405 Хрвата у Приједору. Католичка црква и све џамије у Приједору су разорене 1992.[7] Успостављени су логори за Муслимане и Хрвате Омарска, Трнопоље и Кератерм.

Становништво[уреди]

Националност[8] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 13.969 10.478 9.454 6.233
Муслимани [a] 13.372 10.173 9.433 1.574
Југословени [b] 4.279 6.465 1.063 2.452
Хрвати 1.756 1.689 1.727 1.348
Црногорци 78 86 35
Роми 58
Словенци 54 40 53
Албанци 51 51 13
Македонци 13 16 32
Мађари 12 11 6
остали и непознато 1.251 378 342 111
Укупно 34.627 29.449 22.223 11.847
Демографија
Година Становника
[8]
1961. 11.847
1971. 22.223
1981. 29.449
1991. 34.627


Градске мјесне заједнице[уреди]

Сакрални објекти[уреди]

У Приједору се налази велики број вјерских објеката: пет православних цркава, једна католичка те шест џамија.

Православне цркве су:

Католичка црква у Приједору посвећена је Светом Јосипу, а на католичком гробљу на Уријама налази се и једна мања капела.

Џамије у Приједору су:

  • Чаршијска
  • Заградска
  • Гомјеничка
  • Староградска
  • Џамија у Доњој Пухарској
  • Џамија у Горњој Пухарској

Спорт[уреди]

Приједор је сједиште фудбалског клуба Рудар.

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
  2. За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
  2. Попис становништва у БиХ 2013.
  3. Археолози у Приједору пронашли остатке куће старе 5000 година („Вечерње новости“, 4. октобар 2014)
  4. Страњаковић (1991), стр. 248.
  5. Мухамед Садиковић, судија из Приједора, Милан Боројевић, свештеник из Приједора, Душан Тубан, свештеник из Ракелића, срез Приједор, Београд 10.1.1942. год, Урош Ољача, чиновник из Љубије Београд, 28.7.1942. год. , Невенка Кондић, кројачица из Приједора, Београд 18.1.1942. год.
  6. Душан Тубин, свештеник, 15.10.1947. год.
  7. The Unindicted: Reaping the Rewards of "Ethnic Cleansing" in Prijedor Хјуман рајтс воч, 1997-01-01
  8. 8,0 8,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

  • Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]