Мистерија Мари Роже
Мистерија Мари Роже | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | The Mystery of Marie Rogêt |
Аутор | Едгар Алан По |
Земља | САД |
Језик | енглески |
Жанр / врста дела | детективска фикција |
Издавање | |
Датум | 1842−1843. |
„Мистерија Мари Роже” (енгл. The Mystery of Marie Rogêt), често поднасловљена као Наставак „Убистава у Улици Морг”, приповетка је америчког писца Едгара Алана Поа, написана 1842. године. Ово је прва криминалистичка прича заснована на детаљима стварног злочина. Први пут се појавила у часопису Snowden's Ladies' Companion у три наставка, у новембру и децембру 1842. и фебруару 1843. године. По ју је сматрао једном од својих „прича о рационализацији”.[1]
Радња[уреди | уреди извор]
Детектив С. Огист Дипен и његов помоћник, неименовани приповедач, преузимају случај неразјашњеног убиства Мари Роже у Паризу. Мари је била запослена у парфимерији, а њено тело је пронађено у Сени, након чега се штампа веома заинтересовала за мистерију. Дипен примећује да новине радије стварају сензацију него што желе да дођу до истине. Упркос томе, он користи новинске извештаје да продру у ум убице.
Дипен одбацује популарну теорију која за убиство окривљује банду разбојника виђених у околини у време када је Мари нестала. Један из такве групе, сматра он, сигурно би признао злочин због страха од издаје, а не због гриже савести.
Користећи познате чињенице о случају, Дипен даље утврђује да је умешан само један убица. Ова особа је вероватно била морнар, и прво је вукла жртву за платнени појас око струка, затим је прешла на тканину око њеног врата, пре него што је бацила тело са чамца у реку. Проналажење чамца, каже Дипен, одвешће полицију до убице. У „напомени уредника” наводи се да би било неприкладно износити детаље онога што је уследило, али да је полиција уз помоћ Дипенових закључака ухапсила убицу.
Инспирација[уреди | уреди извор]
Наратив је заснован на стварном убиству Мери Сесилије Роџерс.[2] Она је рођена 1820. у Конектикату, а нестала је нестала 4. октобра 1838. у Њујорку.[3] Радила је у продавници дувана, а мушка клијентела сматрала ју је привлачном и тако је постала позната као „Лепа продавачица цигара”. Само неколико дана касније новине су објавиле њен повратак. Речено је да је побегла са морнаричким официром. Три године касније, 25. јула 1841, поново је нестала. Њено тело је пронађено како плута у реци Хадсон 28. јула у Хобокену.[4] Детаљи око случаја сугеришу да је убијена. Смрт ове познате жене недељама је привлачила националну пажњу. Месецима касније, док је истрага још увек била у току, њен вереник је пронађен мртав, починивши самоубиство. Поред њега пронађена је покајничка порука и празна боца отрова.
Пишући о Мери као о наставку „Убистава у улици Морг”, По је покушао да реши поменуту енигму стварањем „мистерије убиства”. Као што је По написао у писму 1842: „под изговором да покажем како је Дипен... разоткрио мистерију Мариног убиства, ја, заправо, улазим у врло ригорозну анализу праве трагедије у Њујорку.[5] Сместио је наратив у Париз користећи детаље оригиналне трагедије. Иако је постојао велики интерес медија и својеврсно овековечење од стране Поа, злочин остаје једно од најзагонетнијих нерешених убистава у Њујорку.
Фикционализација стварних догађаја, посебно убиства, била је уобичајена у овом периоду у америчкој књижевности. По је раније фикционализовао такозвану трагедију Бошам-Шарп у Политијану, јединој представи коју је написао, која је остала недовршена.[6] Сензационалну причу о убиству је такође фикционализовало неколико других писаца, укључујући Вилијама Гилмора Симса и Томаса Холија Чиверса.[7] Међутим, „Мистерија Мари Роже” је вероватно била први злочин из стварног живота претворен у детективску причу.[8][9]
Историја објављивања[уреди | уреди извор]
По је представио „Мистерију Мари Роже” говорећи уредницима да је решио убиство Мери Роџерс у време када би већина читалаца знала детаље тог догађаја.[10] Желећи да буде објављена, понудио је причу Џорџу Робертсу из Boston Notion-а, написавши 4. јуна 1842: „Међутим, из разлога које не морам да наводим, желим да се ова прича штампа у Бостону.”[11] Међутим, исти дан је понудио причу Џозефу Евансу Снодграсу из часописа Baltimore Saturday Visiter.[11]
Први део серијализоване приче коначно се појавио у часопису Snowden's Ladies' Companion у новембру 1842. године, након чега је уследио други део у децембру, који је у Њујорку објавио Вилијам В. Сноуден. Чланак објављен у новинама New-York Tribune 26. новембра 1842. натерао је Поа да одложи објављивање трећег дела. Новине су објавиле нове доказе који су сугерисали да је Мери, жртва у стварном животу, можда умрла услед неуспешног покушаја абортуса, који је назван „превременим порођајем”.[12] По је унео мале измене у своју причу да би дао сличан предлог. Поновно штампање приче 1845. године укључивало је 15 малих измена које су наводиле да је он то сматрао за могућност још од почетка. Прича се ипак завршава препоруком за истрагу могућег бекства и покушајем да се баци сумња на банду.[13]
Пријем[уреди | уреди извор]
Од три Поове приче о рационализацији, „Мистерија Мари Роже” се генерално сматра најмање успешном. Један савремени критичар је написао:
Могла би се боље назвати есејом него причом. Као есеј, ово је способна, али досадна вежба у расуђивању. Као прича, једва да постоји. Нема животну крв. Ликови се не померају, нити говоре.... Само професионални студент аналитике или окорели посвећеник криминологији може да је прочита са неким степеном стварног интересовања.[14]
Поов књижевни ривал Руфус Вилмот Гризволд, међутим, изразио је високо мишљење о причи и сматрао ју је примером Поовог лукавог интелекта.[15] Шарл Бодлер је ову причу сматрао „ремек делом и чудом”.[16]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Silverman 1991, стр. 171
- ^ Silverman 1991, стр. 205
- ^ Stashower 2006, стр. 20
- ^ Thomas & Jackson 1987, стр. 336–337
- ^ Rosenheim 1997, стр. 68–69
- ^ Sova 2001, стр. 197
- ^ Whited 2002, стр. 404–405
- ^ Whitley 2000, стр. xx
- ^ Sova 2001, стр. 164
- ^ Leverenz 2001, стр. 109
- ^ а б Thomas & Jackson 1987, стр. 369
- ^ Sova 2001, стр. 165
- ^ Walsh 1968, стр. 69
- ^ Haycraft 1941, стр. 16–17
- ^ Stashower 2006, стр. 284
- ^ Baudelaire 1907, стр. 411
Извори[уреди | уреди извор]
- Haycraft, Howard (1941). Murder for Pleasure: The Life and Times of the Detective Story. New York: D. Appleton-Century Company. (1984 reprint: ISBN 978-0-88184-071-1)
- Meyers, Jeffrey (1992). Edgar Allan Poe: His Life and Legacy (Paperback изд.). New York: Cooper Square Press. ISBN 978-0-8154-1038-6.
- Leverenz, David (2001). „Spanking the Master”. Ур.: Kennedy, J. Gerald. A Historical Guide to Edgar Allan Poe. New York: Oxford University Press. стр. 95–128. ISBN 978-0-19-512150-6.
- Quinn, Arthur Hobson (1998). Edgar Allan Poe: A Critical Biography. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5730-0.
- Rosenheim, Shawn James (1997). The Cryptographic Imagination: Secret Writing from Edgar Poe to the Internet. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5332-6.
- Silverman, Kenneth (1991). Edgar A. Poe: Mournful and Never-Ending Remembrance (Paperback изд.). New York: Harper Perennial. ISBN 978-0-06-092331-0.
- Sova, Dawn B. (2001). Edgar Allan Poe A to Z: The Essential Reference to His Life and Work (Paperback изд.). New York: Checkmark Books. ISBN 978-0-8160-4161-9.
- Stashower, Daniel (2006). The Beautiful Cigar Girl. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-525-94981-7.
- Thomas, Dwight; Jackson, David K. (1987). The Poe Log: A Documentary Life of Edgar Allan Poe 1809–1849. New York: G. K. Hall & Co. ISBN 978-0-7838-1401-8.
- Walsh, John Evangelist (1968). Poe the Detective: The Curious Circumstances behind 'The Mystery of Marie Roget'. Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-0567-1.
- Whited, Stephen R. (2002). „Kentucky Tragedy”. Ур.: Flora, Joseph M.; MacKethan, Lucinda Hardwick; Taylor, Todd W. The Companion to Southern Literature: Themes, Genres, Places, People. LSU Press. стр. 404—405. ISBN 978-0-8071-2692-9. Приступљено 2008-01-24.
- Whitley, John S. (2000). „Introduction”. Tales of Mystery and Imagination by Edgar Allan Poe. Wordsworth Editions. стр. vii—xxiii. ISBN 978-1-84022-072-8.
- Baudelaire, Charles (1907). Lettres, 1841–1866. Paris: Société du Mercure de France.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Медији везани за чланак Мистерија Мари Роже на Викимедијиној остави
- "All about Mary Rogers' Mysterious Murder" from The Crime Library.
- Publication history at the Edgar Allan Poe Society
- The Works of Edgar Allan Poe — Volume 1 by Edgar Allan Poe на пројекту Гутенберг (includes The Mystery of Marie Rogêt)
- The Works of Edgar Allan Poe, Raven Edition, Volume 1 public domain audiobook at LibriVox