Мишел Ебишер
Мишел Ебишер | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 6. јануар 1997. | ||
Место рођења | Фрибур, Швајцарска | ||
Висина | 1,83 m | ||
Позиција | везни | ||
Јуниорска каријера | |||
—2016. | Јанг бојс | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
2016—2022. | Јанг бојс | 133 | (12) |
2022. | → Болоња | 12 | (0) |
2022— | Болоња | 68 | (1) |
Репрезентативна каријера | |||
2012. | Швајцарска У16 | 1 | (0) |
2017—2018. | Швајцарска У20 | 8 | (0) |
2018. | Швајцарска У21 | 6 | (0) |
2019— | Швајцарска | 21 | (1) |
* Датум актуелизовања: 18. јун 2024. |
Мишел Ебишер (нем. Michel Aebischer[1] ; Фрибур, 24. фебруар 1997) је швајцарски професионални фудбалер који игра на позицији дефанзивног везног за клуб Серије А из Болоње и репрезентацију Швајцарске.[2] За репрезентацију Швајцарске је први пут заиграо на омладинском нивоу 2012. године као члан Швајцарске репрезентације У16.
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Клубови
[уреди | уреди извор]Ебишер је омладински експонент из Јанг Бојса. Дебитовао је у швајцарској Супер лиги 10. септембра 2016. против Луцерна.[3] Био је део тима Јанг Бојса који је освојио швајцарску Супер лигу 2017/18, њихову прву лигашку титулу за 32 године.[4]
Дана 25. јануара 2022. придружио се Болоњи у Италији. Пренос је у почетку био зајам са будућом обавезом да се права откупе за трајно.[5]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Ебишер је дебитовао за репрезентацију Швајцарске 18. новембра 2019. у квалификационој утакмици за Европско првенство 2020. против Гибралтара. Ушао је као замена за Рубена Варгаса у 85. минуту.[6] Дана 9. новембра 2022. позван је у швајцарски тим за Светско првенство у фудбалу 2022. у Катару,[7] где је једном наступио као замена за Џибрила Соуа у 76. минуту у поразу од Бразила у Групи Г резултатом 1:0.[8]
Дана 7. јуна 2024, Ебишер је именован у тим од 26 играча за УЕФА Еуро 2024.[9] Дана 15. јуна постигао је свој први међународни гол и пружио асистенцију у победи над Мађарском резултатом 3 : 1 у првом мечу Швајцарске на турниру.[10]
Успеси
[уреди | уреди извор]- Јанг бојс
- Суперлига Швајцарске у фудбалу: шампион 2017–18, 2018–19, 2019–20.[11][12]
- Куп Швајцарске: победник 2019–20[13]
- Индивидуално
- Суперлига Швајцарске у фудбалу Тим године: 2019–20,[14] 2020–21.,[15]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ФИФА Светско првенство у Катару 2022 – Списак играча: Швајцарска (ШВА)” (PDF). FIFA. 15. 11. 2022. стр. 28. Приступљено 15. 11. 2022.
- ^ Мишел Ебишер на сајту Soccerway (језик: енглески)
- ^ „БСК Јанг бојс против Луцерна - 10. септембар 2016 - Soccerway”. soccerway.com. Приступљено 13. 10. 2016.
- ^ „Фудбал - Јанг Бојси прекинули 32-годишње чекање на титулу у Швајцарској и окончали доминацију у Базелу”. Reuters. 28. 4. 2018. Приступљено 30. 4. 2018.
- ^ „Ебишер потписао за Болоњу” (на језику: италијански). Bologna F.C. 1909. 25. 1. 2022. Приступљено 25. 1. 2022.
- ^ „Извештај са утакмице Гибралтар - Швајцарска”. UEFA. 18. 11. 2019.
- ^ „Мурат Јакин саопштио је састав Швајцарске на Светском првенству” (на језику: немачки). Swiss Football Association. 9. 11. 2022. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Бразил 1-0 Швајцарска: Победнички гол Каземира одвео Бразил у рунду од 16”. BBC Sport. 27. 11. 2022. Приступљено 16. 6. 2024.
- ^ „Мушка репрезентација: Састав за Европско првенство је одређен – Зећири неће путовати у Немачку” (на језику: немачки). Swiss Football Association. 7. 6. 2024. Приступљено 7. 6. 2024.
- ^ „Швајцарска је победила Мађарску са 3-1 на Еуру 2024”. AP News. 15. 6. 2024.
- ^ „Јанг Бојси освајају титулу у швајцарској лиги у 54. недељи сезоне”. Washington Post (на језику: енглески). Associated Press. ISSN 0190-8286. Приступљено 18. 10. 2020.
- ^ „Јанг Бојси освојили трећу узастопну титулу у Швајцарској”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 19. 10. 2020.
- ^ „Швајцарски фудбалски савез - Статистика и резултати”. www.football.ch (на језику: немачки). Приступљено 18. 10. 2020.
- ^ „SAFP Златних 11 за 2019”. Golden11 (на језику: енглески). 2020-01-30. Приступљено 2022-11-28.
- ^ „SAFP Златних 11 победници за 2020”. Golden11 (на језику: енглески). 2021-02-02. Приступљено 2022-11-28.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мишел Ебишер на сајту National Football Teams (језик: енглески)