Пређи на садржај

Мојсије Острогорски

С Википедије, слободне енциклопедије
Мојсије Острогорски
Мојсије Острогорски
Лични подаци
Датум рођења1854
Место рођењаГубернија Гордно, Руско царство
Датум смрти10. фебруар 1921.(1921-02-10) (66/67 год.)
Место смртиПетроград, Руско царство
Научни рад
ПољеЕкономија, социологија, историја, право, политика.
Democracy and the Organization of Political Parties (Демократија и организација политичких партија)

Мојсије Јаковљевич Острогорски (такође Моисеј; руски: Моисе́й Я́ковлевич Острого́рский; белоруски: Майсе́й Я́каўлевiч Астраго́рскi; Губернија Гордно, Руска империја, сада у Белорусији, 1854 - Петроград, СССР, 10. фебруара, 1921) је био руски политички научник, историчар, правник и социолог. Поред Макса Вебера и Роберта Микелса, сматра се једним од оснивача политичке социологије, посебно у области теорије партијских система и политичких странака.[1] Острогорски истиче да се оданост странкама често може поредити с лојалношћу вероисповестима. Био је припадник прве Државне думе Руске Империје, представљајући покрајину Гродно 1906-1907. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Мојсије Острогорски, или Моисеј Острогорски, рођен је и одрастао у покрајини Гродно, студирао право на Државном универзитету у Санкт Петербургу и радио за руско министарство правде. Девете деценије 19. века одлази у Париз и студира на Институту политичких наука, где је написао своју докторску дисертацију Les origines du suffrage universel (Порекло општег права гласа) (1885). За време боравка у Француској, Острогорски усваја француску политичку мисао, коју је чувала ова свемоћна држава, домовина мислилаца као што су Конт, Диркем, Токвил, Симон и Прудон.[2]

Путовао је у САД и Велику Британију. Године 1902. објавио је Democracy and the Organization of Political Parties[3] (Демократија и организација политичких партија), која пореди политички систем ова два народа. По повратку у Русију 1906. године, постао је представник думе за покрајину Гродно. Напушта политику након распарчавања думе током руске револуције.

Као политички мислилац препознат је на Западу пре него у Русији. Острогорски је био веома утицајан на политичку мисао 20. века.

Након напуштања политике, предавао је на Психонеуролошком институту у Санкт Петербургу.

Рад на политичким наукама

[уреди | уреди извор]

Острогорсков главни рад био је La democratie et l'organisation des partis politiques.[4] Нагласио је постојање понашалачког детерминизма у организационим структурама: "Чим странка, чак и ако је створена из најплеменитијих намера, покуша да се овековечи, она неминовно тежи дегенерацији", што је утицало на каснија истраживања Макса Вебера, Роберта Микелса и Андреја Сигфрида.[5]

Острогорски је такође аутор књиге која говори о једнакости полова: La Femme au point de vue du droit public.[6]

Као адвокат:

  • Легални календар (1876)
  • Касациона пракса за годину (1881)

Као историчар:

  • Хронологија руске историје (1872)
  • Хронологија опште и руске историје (1873)
  • Кратка хронологија опште и руске историје (1873)
  • Историја Русије за националне школе (1891)
  • Уџбеник руске историје за трећу годину филолошке гимназије (1891)

Као политички научник:

Артикли:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Lipset 1982
  2. ^ Lipset, S.M. (1960).
  3. ^ "The Party System: Ostrogorski's Work on Democracy and Political Organization," The New York Times, December 27, 1902.
  4. ^ (Paris, 1903; the English edition, London, 1903; vol, 2 appeared as Democracy and the Party System in the United States, New York, 1910; the new advanced edition of all works under the title La democratie et les partis politiques, "Democracy and Political Parties", Paris, 1912)
  5. ^ (Scheider, Theodor. (1962).
  6. ^ (Paris, 1892, 2 English edition, London, 1908; German translation, Leipzig, 1897, the Polish translation, Warsaw, 1898)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Barker, Rodney and Howard-Johnston, Xenia. "The Politics and Political Ideas of Moisei Ostrogorski," Political Studies, Volume 23, Issue 4. стр. 415–429.
  • Laffond, Gilbert and Lainé, Jean. "Condorcet Choice and the Ostrogorski Paradox," . Social Choice and Welfare,. 32 (2).  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), February 2009.
  • Lipset, S. M. "Introduction: Ostrogorski and the Analytical Approach to the Comparative Study of Political Parties." In M. Ostrogorski, Democracy and the Organization of Political Parties, 2 Vol., (1964; 1982 ed.)
  • Nermuth, Manfred (1992). „Two-Stage Discrete Aggregation: the Ostrogorski Paradox and Related Phenomena”. Social Choice and Welfare. 9 (2). S2CID 122155431. doi:10.1007/bf00187236. .
  • Pombeni, Paolo (јун 1994). „Starting in Reason, Ending in Passion. Bryce, Lowell, Ostrogorski and the Problem of Democracy”. The Historical Journal. 37 (2): 319—341. JSTOR 2640205. S2CID 154377485. doi:10.1017/S0018246X00016496. 
  • Ranney, Austin. "M. I. Ostrogorski."[мртва веза] In The Doctrine of Responsible Party Government: its Origins and Present State, Chap. VII, University of Illinois Press, 1962.
  • Shelley, Fred M. "Notes on Ostrogorski's Paradox," Theory and Decision, Volume 17, Issue 3 November 1994.
  • Thorne, W. H. "Half-Soling the Nations," The Globe, Vol. XIII, 1903.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]