Нарум-Син од Акада
Нарам-син од Акада | |
---|---|
Лични подаци | |
Место рођења | Акадско царство |
Датум смрти | 2.254. п. н. е.[а] |
Место смрти | Акадско царство |
Породица | |
Родитељи | Маништушу од Акада |
Династија | Саргонова династија |
Цар Акада | |
Период | 2.290 — 2.254. п. н. е.[1][б] |
Претходник | Маништушу од Акада |
Наследник | Шар-Кали-Шари |
Нарам-Син од Акада је био владар Акадског краљевства. Акадско краљевство достиже свој врхунац у време његове владавине. Носио је титулу „цар све четири стране света“.
Породица
[уреди | уреди извор]Нарам-Син је био син и наследник акадског цара Маништушуа. Био је нећак краља Римуша и унук оснивача Акадског краљевства — Саргона од Акада.
Владавина
[уреди | уреди извор]Под Нарам-Сином Акадско царство доживљава врхунац моћи. Нарам-Син је подигао бројне гарнизоне од северне Сирије до западног Ирака. Његову владавину карактерише и градитељска делатност. Водио је успешне походе ка западу против Ебле што отвара питање до које мере је ова област била саставни део царства. Бохаскејски натпис наводи да се против Нарам-Сина удружило седамнаест краљева и да их је све поразио.
Две таблице нађене у Телу (Гирсу) наводе како је Нарам-Син узео нову титулу — „краљ све четири стране света“, тј. универзума. Тиме је себе прогласио божанством. Као божанству су му се морали обраћати и свештеници и народ.
Касније повести о Нарам-Сину говоре о великим побунама против њега које је са успехом угушио. Нарам-Син је погинуо у сукобу са Гутима и њиховим вођом Енридавизиром. Наследио га је син Шар-кали-шари.
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос Арт. стр. 51. ISBN 978-86-7360-086-4.
Извори
[уреди | уреди извор]- Историја старог века 1 — др Момир Јовић (69—78)
- Курт, Амели (2012). Стари исток. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-8617180872.