Акадско краљевство

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Акадско царство)
Акадско краљевство
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Empire akkad.svg
Акадско царство
Географија
Континент Азија
Регија Месопотамија
Главни град Акад
Површина 800.000 km² (2334. п. н. е.) km²
Друштво
Званични језици Акадски језик
Религија Сумерска митологија
Владавина
Владар Саргон од Акада
Други владар Нарум-Син од Акада
Историјско доба Стари век
Оснивање 2334
Престанак 2193
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:


Акад је област и град у античком Вавилону. Акадом се првобитно звао северни део Месопотамије, насељен Сумеранима, где је у доба акадске династије (око 2350. п. н. е.) почео превладавати сем. елемент. У касније доба владари треће династије у Уру називали су се краљеви Сумера и Акада. Било је више градова у Акаду, од којих су најважнији Сипар, Вавилон и Киш.

Оснивање[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Саргон од Акада

Оснивач краљевства био је Саргон Ι. Саргоново порекло било је скромно. Отац му је био узгајивач урми. Некако је доспео на двор кишког краља Урзабабе где се уздигао до позиције ноциоца краљевог пехара. Из непознатих разлога, богови су наредили пад Урзабабе и долазак на власт Саргона. Сумерски текст каже да је Саргон владао 55 година, од 2334. до 2279. године п. н. е. Учврстивши се на престолу, Саргон покреће поход на западни Иран, али и ка северу. Успешно је ратовао са тадашњим моћним државама као што су Мари, Ебла и даље ка западу све до „Кедрове шуме и Сребрних планина“ (данашњи Либан и планине Таурус). Поразио је и заробио краља Урука, Лугал-Заге-Сија. Градови Елама су такође поражени и опљачкани. Вавилон, који тада још увек није било значајно место, Саргон је разорио. Успешно је ратовао и на југу, а према неким изворима је прешао и на Кипар. Тиме је ујединио Месопотамију и основао прво царство у историји. Оно је обухватало територије Елама, Сузу, Сумера, Акада, северне територије од Акада и Сирију.

Врхунац[уреди]

Краљеви Акада

Саргона су наследила двојица синова – Римуш и Маништушу. О њима нема много података, али се зна да су очували успехе очевих похода и учврстили власт династије. Римуш је успешно угушио устанке који су избили након очеве смрти. Водио је три похода против Елама (Хишерпрашер ΙΙ). Његов брат и наследник свакако је владао Еламом. Маништушу је наследио син Нарам-Син (2254-2218. п. н. е.). Под Нарам-Сином Акадско царство доживљава врхунац моћи. Нарам-Син је подигао бројне гарнизоне од северне Сирије до западног Ирака. Његову владавину карактерише и градитељска делатност. Водио је успешне походе ка западу против Ебле што отвара питање до које мере је ова област била саставни део царства. Бохаскејски натпис наводи да се против Нарам-Сина удружило седамнаест краљева и да их је све поразио.

Две таблице нађене у Телу (Гирсу) наводе како је Нарам-Син узео нову титулу – „краљ све четири стране света“, тј. универзума. Тиме је себе прогласио божанством. Као божанству су му се морали обраћати и свештеници и народ.

Опадање и пропаст[уреди]

Касније повести о Нарам-Сину говоре о великим побунама против њега које је са успехом угушио. Нарам-Син је погинуо у сукобу са Гутима и њиховим вођом Енридавизиром. Наследио га је син Шар-кали-шари који се на власти успео одржати двадесет и пет година (2153-2129). Владавину је започео у лошим условима. Урук и Елам су се још у време његове владавине прогласили независним. Установљено је традиционално објашњење да су Гути са Загроса уништили Акад чија је сврха била да објасни нагли пад династије након смрти Нарам-Сина. Међутим, династија је завржала власт и након Шар-кали-шарове владавине. Након његове владавине наступа кратак период анархије током које су се у три године изменила четворица владара (Иргиги, Ими, Нанум и Илулу). Анархију је окончао краљ Дуду. Дуду и Шудурулу били су последњи владари Акадског краљевства. Укупно су владали четрдесет и шест година. Неколицина локалних владара успоставила су независност градова у јужној Месопотамији тако да се територија Дудуа и Шудурулуа смањила на непосредну околину града.

Држава[уреди]

Акадско краљевство била је строго централизована држава. Престоница царства био је град Акад који до данас није тачно лоциран. Обично се предпоставља да је у каснијим временима територија данашњег Ирака која се протезала од Багдада до Нипура називана Акадом док је територија од Нипура до Залива називана Сумером. Освојеним областима владали су краљеви намесници који су носили титулу „енси“. Нека места имала су и војног заповедника који је командовао малим гарнизоном.

Стварањем Акадског царства, семитски језик који се говорио у том подручју, познат као акадски језик, потискује сумерски и доминира подручијима Месопотамије две хиљаде година. У Акадском царству користио се његов посебан облик, тзв. „староакадски“ језик. Сумерски језик и даље остаје књижевни језик и језик цркве.

Акад у Библији[уреди]

Акад се помиње у Библији у Књизи постања, где се наводи као један од Нимрудових градова (усп. Пост 10,10).

Акадски владари[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Сумерски попис краљева

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Историја старог века 1 - др Момир Јовић (69-78)
  • Историја старог истока - Амели Курт (40-55)