Небески пол
Изглед
Небески пол представља пројекцију географског пола на небеску сферу. Пројекција северног географског пола је северни небески пол, а јужног географског пола јужни небески пол. Небеска сфера привидно ротира око осе која спаја северни и јужни небески пол. Положај небеских полова се мења услед прецесије (и, у мањој мери, нутације). Као последица прецесије, небески полови праве кружницу на небу са периодом од око 25.800 година. Тренутно су звезде најближе половима Северњача (на мање од 1° од северног небеског пола, најближа ће бити полу око 2100. године — на мање од 0,5°) и сигма Октанта (на око 1° од јужног небеског пола и удаљава се). Северни небески пол има деклинацију δ = +90°, а јужни δ = -90°.[1]
-
Положај северног небеског пола
-
Положај јужног небеског пола
-
Пројекција преспецијалне стазе Северног пола на фиксном небу Епоха Ј2000.0 за временски интервал од 48000 пре заједничке ере до 52000 уобичајене ере.[2]
-
Прецесија јужног небеског пола
-
Ротација звезда око северног небеског пола (скоро непокретна звезда у средишту слике је Северњача)
-
Ротација звезда око јужног небеског пола
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia. Philip's. стр. 76-77. ISBN 978-0-540-07863-9.
- ^ Vondrák, J.; Capitaine, N.; Wallace, P. (2011-10-01). „New precession expressions, valid for long time intervals”. Astronomy & Astrophysics (на језику: енглески). 534: A22. ISSN 0004-6361. doi:10.1051/0004-6361/201117274.
Литература
[уреди | уреди извор]- Patrick Moore, ур. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia. Philip's. стр. 76-77. ISBN 978-0-540-07863-9.