Сјеверни пол

Из Википедије, слободне енциклопедије
1: Географски Северни пол; 2: Магнетни Северни пол; 3: Геомагнетски Северни пол; 4: Северни пол неприступачности
Пејзаж Северног пола

Сјеверни пол представља најсјевернију тачку Земље, и може бити географски, магнетни, геомагнетни Сјеверни пол, као и Сјеверни пол неприступачности. Иако се сматра да постоји јединствени сјеверни пол и да је он на глобусу представљен као тачка кроз коју пролази оса Земљине ротације, у природи постоји више сјеверних полова.

Северни пол је најсевернија тачка на Земљи, која лежи дијаметрално супротно од Јужног пола. Он је дефинисан геодетском латитудом 90° северно. На Северном полу све смернице показују на југ; све линије лонгитуда тамо конвергирају, тако да се његова лонгитуда може дефинисати као било који степен. Унутар уских латитудних кругова, смер супротан смеру казаљке на сату је исток, а наспрам њега је запад. Северни пол је у средишту северне хемисфере.

Док Јужни пол лежи на континенталној земљишној маси, Северни пол се налази на средини Арктичког океана у водама које су скоро перманентно прекривене константно померајућим морским ледом. Из тог разлога је непрактично да се изграде сталне станице на Северном полу (за разлику од Јужног пола). Међутим, Совјетски Савез, а касније и Русија, конструисали су бројне пловеће станице на леду генерално на годишњој бази од 1937. године, од којих су неке прошле преко или су врло близу пола. Од 2002. године, Руси су такође годишње оснивали базу, Барнео, близу пола. Она функционише неколико седмица током раног пролећа. Студије из 2000-их су предвиделе да Северни пол може сезонски остати без леда због смањења количине Арктичког леда. Предвиђено је да до тога може први пут доћи у периоду од 2016. године[1][2] до касног 21. века или касније.

Дубина мора на Северном полу је 4.261 m (13.980 ft) по подацима са руског дубиног пловила МИР из 2007.[3] и 4.087 m (13,410 ft) по подацима USS Nautilus из 1958.[4][5] Најближе копно је острво Кафеклубен, у близини северне обале Гренланда које је удаљено око 700 km (430 mi) од пола, мада неки нестални шљунковити наноси леже нешто ближе. Најближе стално насељено место је Алерт у Кикикталук региону, Нунавут, Канада, које је лоцирано 817 km (508 mi) од пола.

Географски положај[уреди]

Тренутно, четири различита Сјеверна пола налазе се у Сјеверном леденом океану, односно на његовим острвима. Са промјеном Земљиног магнетног поља, мијења се и положај магнетног, односно геомагнетног Сјеверног пола, што се током њене прошлости више пута догађало.

Четири Сјеверна пола[уреди]

Географски Сјеверни пол[уреди]

Географски Сјеверни пол (1) је најсјевернија тачка Земље и као пол се утврђује ротацијом Земље. Он лежи на Земљиној оси и налази се на 90° сјеверне географске ширине. На том месту нема копна, него само леда и вода, а испод њега је Сјеверни ледени океан, дубок око 4.087 метара.

Магнетни Сјеверни пол[уреди]

Магнетни Сјеверни пол (2) је тачка на којој су силе магнетног поља (вектори) усправне у односу на површину Земље и показују према компасу. Године 2003. он се налазио на следећим координатама — 78° N, 104° W, односно у близини острва Елеф-Рингнес, једног од острва из архипелага краљице Елизабете у Канади. У наше вријеме магнетни Сјеверни пол се помиче (не помиче се увијек једнако) око 40 km према сјеверу, тако да је 2005. изашао изван подручја Канаде.

Геомагнетни Сјеверни пол[уреди]

Магнет у унутрашњости Земље

Геомагнетни Сјеверни пол (3) сјеверне хемисфере је израчунати пол нестабилног Земљиног магнетног поља, под претпоставком да се у средини Земље налази магнетни штап. Он се сада налази на следећим координатама — 78°30' N, 69° W, односно код Туле на Гренланду.

Сјеверни пол неприступачности[уреди]

Сјеверни пол неприступачности (4) по дефиницији је стална тачка Арктика која је најдаља од свих обалних линија. Налази се на следећим координатама — 84°03' N и 174°51' W и „освојена“ је тек у мају 1927. На Сјеверном полу неприступачности нема копна, већ је то подручје прекривено ледом, испод којег се налази вода Сјеверног леденог океана који је на том мјесту дубок око 3.000 метара.

Вријеме на Сјеверном полу[уреди]

У односу на вријеме (у смислу протока времена, а не климатски) на Арктику, за разлику од Антарктика, не важе никава посебна правила. Због тога је на географском Сјеверном полу могуће, ходајући у круг око њега, у кратком времену прећи све временске зоне.

Сјеверни полови на компасу и у Земљином магнетском пољу[уреди]

Игла на компасу је магнет, подељен на два дијела — сјеверну и јужну половину. Половина која показује према сјеверу увијек се означава као сјеверни пол магнета и њу привлачи магнетско поље на сјеверу. Физички гледано, само се супротни полови привлаче, а истоимени се одбијају. Сјеверни пол привлачи само јужни, и обрнуто. Магнет у унутрашњости Земље, који ствара Земљино магнетско поље, својим јужним полом показује увијек на сјевер, а сјеверним на југ.

Истраживање[уреди]

На географски Сјеверни пол први је 6. априла 1909. стигао амерички истраживач Роберт Едвин Пири.

Клима[уреди]

Поређење сужавања Арктичког леда 2007. vs. 2005, као и 1979–2000 просек.

Северни пол је знатно топлији од Јужног пола зато што лежи усред океана (који делује као топлотни резервоар), уместо на вишим алтитудама континенталне копнене масе. Иако је водена маса покривена леденом капом, он има одређене заједничке карактеристике са климом тундре (ЕТф) услед температуре у јулу и августу, које могу да надмаше тачку смрзавања.

Зимске температуре Северног пола могу да варирају од око −50 to −13 °C (−58 to 9 °F), са просеком од око −31 °C (−24 °F).A Међутим, чудна олуја довела је привремено до температуре 07 °C (45 °F) код плутаче Светске метеоролошке организације лоциране на 87.45°N, 30. децембра 2015. Процењено је да је температура на Северном полу била између 30 and 35 °F (−1 and 2 °C) током олује.[6] Просек летњих температура (јун, јул и август) је око тачке смрзавања (0 °C (32 °F)). Највиша температура која је до сада забележена је 13 °C (55 °F),[7] што је знатно више од рекорда Јужног пола од само −123 °C (−189 °F).[8] Сличан нагли пораст температуре се догодио 15. новембра 2016, и трајао је неколико дана.[9]

Морски лед на Северном полу је типично око 2 to 3 m (6 ft 7 in to 9 ft 10 in) дебео,[10] мада дебљина леда, његов просторни опсег, и фракција отворене воде унутар наслаге леда могу знатно да варирају у респонсу на време и климу.[11] Студије су показале да се просечна дебљина леда смањила задњих година.[12] Могуће је да је глобално загревање допринело томе, али се недавно нагло смањење дебљине леда не може искључиво приписати загревању Арктика.[13] Извештаји су исто тако предвидели да ће у току неколико декада Арктички океан бити у потпуности без леда током лета.[14] То може да има знатне комерцијалне импликације; погледајте у наставку "Територијална потраживања".

Повлачење Арктичког морског леда ће убрзати глобално загревање, с обзиром на то мањи ледени покривач мање рефлектује соларну радијацију, и то може да има озбиљне климатске импликације у виду доприноса стварању Арктичких циклона.[15]

Клима Гренландска метеоролошка станицаA (просек једанаест година обсервација)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) −13
(9)
−14
(7)
−11
(12)
−6
(21)
3
(37)
10
(50)
13
(55)
12
(54)
7
(45)
−2
(28)
0,6
(33,1)
0,7
(33,3)
13
(55)
Максимум, °C (°F) −29
(−20)
−31
(−24)
−30
(−22)
−22
(−8)
−9
(16)
0
(32)
2
(36)
1
(34)
−7
(19)
−18
(0)
−25
(−13)
−26
(−15)
−16,2
(2,9)
Просек, °C (°F) −31
(−24)
−32
(−26)
−31
(−24)
−23
(−9)
−11
(12)
−1
(30)
1
(34)
0
(32)
−9
(16)
−20
(−4)
−27
(−17)
−28
(−18)
−17,7
(0,2)
Минимум, °C (°F) −33
(−27)
−35
(−31)
−34
(−29)
−26
(−15)
−12
(10)
−2
(28)
0
(32)
−1
(30)
−11
(12)
−22
(−8)
−30
(−22)
−31
(−24)
−19,7
(−3,7)
Апсолутни минимум, °C (°F) −47
(−53)
−50
(−58)
−50
(−58)
−41
(−42)
−24
(−11)
−12
(10)
−2
(28)
−12
(10)
−31
(−24)
−41
(−42)
−41
(−42)
−47
(−53)
−50
(−58)
Релативна влажност, % 83,5 83,0 83,0 85,0 87,5 90,0 90,0 89,5 88,0 84,5 83,0 83,0 85,83
Извор: Weatherbase[7]

Флора и фауна[уреди]

Сматра се да поларни медведи ретко путују изван 82° северно услед оскудице хране, мада су трагови уочени у близини Северног пола, и једна експедиција из 2006. је запазила поларног медведа само 1 mi (1,6 km) од пола.[16][17] Прстенаста фока је исто тако виђена на полу, док су поларне лисице уочене на мање од 60 km (37 mi) на 89°40′ N.[18][19]

Птице које су виђене на или веома близо пола обухватају снежну жутовољку, северног галеба и тропрстог галеба, мада је могуће да су нека запажања последица тенденције птица да прате бродове и експедиције.[20]

Рибе су уочене у водама на Северном полу, али су вероватно малобројне.[20] Члан руског тима који је сишао на дно Северног пола у августу 2007. године изјавио је да тамо не живе морска створења.[21][22][23] Међутим, касније је објављено да је руски тим захватио морску сасу у муљу са морског дна и да су видео снимци роњења показали неидентификоване шкампе и амфиподе.[24]

Територијални захтеви на Северном полу и Арктичком региону[уреди]

Залазак Сунце преко Северног пола на Међународној датумској граници, 2015

Тренутно, према међународном праву, ниједна земља не поседује Северни пол или регион Арктичког океана који га окружује. Пет окружујућих арктичких земаља, Руска Федерација, Канада, Норвешка, Данска (преко Гренланда) и Сједињене Држава, ограничене су на 200 nmi (370 km; 230 mi) екслузивну економску зону око њихових обала, а облашћу изван тога управља Међународни орган за морско дно.

Након ратификације Конвенција Уједињених нација о праву мора, земља има 10 година да поднесе захтев за проширени континентални део изван своје ексклузивне 200 миља широке економске зоне. Ако је потврђено, такав захтев даје право земљи подносиоцу на оно што може бити на или испод дна мора у оквиру тражене зоне.[25] Норвешка (ратификовала конвенцију 1996.[26]), Русија (ратификовала 1997.[26]), Канада (ратификовала 2003.[26]) и Данска (ратификовала 2004.[26]) су покренуте пројекте на бази захтева да одређене области арктичке континенталне плоче требају да буду подвргнуте њиховој самосталној сувереној експлоатацији.[27][28]

Године 1907 Канада се позвала на „секторски принцип“ у захтеву за суверенитет над сектором који се протеже од њених обала до северног пола. Од овог захтева се није одустало, али се на њему није доследно инсистирало до 2013. године.[29][30]

Културне асоцијације[уреди]

У неким дечијим Западним културама, геограски Северни пол је описан као локација Деда Мразове радионице и боравишта,[31][32] иако су прикази били неусаглашени између географског и магнетског Северног пола. Канадска пошта је доделила поштански код H0H 0H0 за Северни пол (позивајући се на традиционално узвикивање Деда Мраза "Хо хо хо!").[33]

Ова асоцијација одражава вековну езотеричну митологију Хипербореја која поставља Северни пол, оносветску осовину света у другом светлу, као пребивалиште Бога и натчовечних бића.[34] Популарна фигура Деда Мраза који обитава на полу тако функционише као архетип духовне чистоте и трансценденције.[35]

Како је Хенри Корбин документова, Северни пол игра кључну улогу у културном погледу на свет суфизма и иранског мистицизма. „Оријент који је тражио мистичар, Оријент који се не може наћи на нашим мапама, је у правцу севера, изван севера.“[36]

Захваљујући својој удаљености, пол је понекад поистовећује са мистериозном планином древне иранске традиције под називом планина Каф (Jabal Qaf), „најдаље тачке на земљи“.[37][38] Према неким ауторима, Јабал Каф из муслиманске космологије је верзија Рупес Нигра, планине чији успон, попут Дантеовог пењања на планину Чистилишта, представља напредак ходочасника кроз духовна стања.[39] У иранској теозофији, божански пол, фокална тачка спиритуалног успећа, делује као магнет који привлачи бића ка својим „палатама у пламену нематеријалне материје“.[40]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Black, Richard (8 April 2001). New warning on Arctic sea ice melt. BBC
  2. Ljunggren, David (5 March 2009). Arctic summer ice could vanish by 2013: expert. Reuters
  3. Russian sub plants flag at North Pole, Reuters, 2 August 2007
  4. Андерсон, Уильям Роберт (1965). „"Наутилус" у Северного полюса”. Воениздат. Приступљено 12. 1. 2012. 
  5. Mouton, M.W. (1968). The International Regime of the Polar Regions. Acadimie de Droit International de La Ha. стр. 202(34). ISBN 978-90-286-1442-0. Приступљено 12. 1. 2012. 
  6. Fritz, Angela; Fritz, Angela (30. 12. 2015). „Freak storm pushes North Pole 50 degrees above normal to melting point” — преко washingtonpost.com. 
  7. 7,0 7,1 „Closest data for north pole - 440 MI/709 KM, GREENLAND”. Weatherbase. Приступљено 19. 9. 2015. 
  8. "Antarctic Sun: Heat Wave", US Antarctic Program
  9. „Bizarre Temperatures: North Pole Rises Above Freezing While Parts of Russia Plunge Below -40 Degrees”. 
  10. Beyond "Polar Express": Fast Facts on the Real North Pole, National Geographic News
  11. „Sea Ice”. State of the Cryosphere. NSIDC. Приступљено 6. 3. 2012. 
  12. "Arctic ice thickness drops by up to 19 per cent", The Daily Telegraph (28 October 2008).
  13. „Model-Based Estimates of Change”. IPCC. Приступљено 6. 3. 2012. 
  14. Jonathan Amos (12 December 2006). Arctic sea ice "faces rapid melt", BBC.
  15. „Future of Arctic Climate and Global Impacts”. NOAA. Архивирано из оригинала на датум 9. 9. 2013. Приступљено 6. 3. 2012. 
  16. Polar Bear – Population & Distribution, WWF, January 2007
  17. Explorers' Blog, Greenpeace Project Thin Ice (1 July 2006).
  18. Halkka, Antti (February 2003). Ringed seal makes its home on the ice. suomenluonto.fi
  19. Tannerfeldt, Magnus. The Arctic Fox Alopex lagopus. zoologi.su.se
  20. 20,0 20,1 „FARTHEST NORTH POLAR BEAR (Ursus maritimus)” (PDF). Приступљено 16. 2. 2011. 
  21. «Академик Федоров» – выходит из порта Санкт-Петербург в экспедицию «Арктика-2007». Press release of the AARI (9 July 2007).
  22. Russia plants flag under N Pole, BBC News (2 August 2007).
  23. News video of the Russian descent at the North Pole
  24. "North Pole sea anemone named most northerly species", Observer, 2 August 2009
  25. „United Nations Convention on the Law of the Sea (Annex 2, Article 4)”. Приступљено 26. 7. 2007. 
  26. 26,0 26,1 26,2 26,3 Status of the United Nations Convention on the Law of the Sea, of the Agreement relating to the implementation of Part XI of the Convention and of the Agreement for the implementation of the provisions of the Convention relating to the conservation and management of straddling fish stocks and highly migratory fish stocks. un.org (4 June 2007).
  27. „Territorial claims in the Arctic” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 8. 8. 2008. Приступљено 16. 2. 2011. 
  28. The Battle for the Next Energy Frontier: The Russian Polar Expedition and the Future of Arctic Hydrocarbons, by Shamil Yenikeyeff and Timothy Fenton Krysiek, Oxford Institute for Energy Studies, August 2007
  29. Noronha, Charmaine (9. 12. 2013). „Canada plans claim that would include North Pole”. 9 December 2013. Associated Press. Приступљено 9. 12. 2013. 
  30. „Arctic Sovereignty: Loss by Dereliction?”. Northern Perspectives. 22 (4). 1995. Приступљено 16. 2. 2011. 
  31. Jeffers, Harry Paul (2000). Legends of Santa Claus. Twenty-First Century Books. стр. 20. ISBN 0-8225-4983-2. 
  32. „Meet your neighbor: Santa Claus of the North Pole”. 
  33. „Canada Post Launches 24th Annual Santa Letter-writing Program – Post Office Sends Joy to Salvation Army with $25,000 Donation”. Canada Post. 2006. Архивирано из оригинала на датум 11. 4. 2008. 
  34. Godwin, Joscelyn (1993). Arktos: The Polar Myth in Science, Symbolism, and Nazi Survival. Grand Rapids: Phanes Press. ISBN 0932813356. 
  35. „Pole-Spirits North and South”. Livingheritage.org. Приступљено 4. 7. 2012. 
  36. Corbin, Henry (1978). The Man of Light in Iranian Sufism. Pearson, N. (Translator). Shambhala. ISBN 978-0-394-73441-5. 
  37. Muhawi, Ibrahim; Kanaana, Sharif. Speak, Bird, Speak Again: Palestinian Arab Folktales. Berkeley: University of California Press. 
  38. Yigfagna, Irgam. al-Jabal al-Lamma. 
  39. Yigfagna, Irgam. al-Jabal al-Lamma. стр. 44. 
  40. Yigfagna, Irgam. al-Jabal al-Lamma. стр. 11. 

Литература[уреди]

  • Jeffers, Harry Paul (2000). Legends of Santa Claus. Twenty-First Century Books. стр. 20. ISBN 0-8225-4983-2. 

Спољашње везе[уреди]