Пређи на садржај

Независност Шкотске

С Википедије, слободне енциклопедије
Протест за независност Шкотске у Глазгову, 2019.
Шкотска (тамноплава) у оквиру Уједињеног Краљевства (светлоплава) заједно са Републиком Ирском и Острвом Ман

Независност Шкотске (шкотгел. Neo-eisimeileachd na h-Alba, шкот. Scots unthirldom)[1] појам је Шкотске као суверене државе, независне од Уједињеног Краљевства, а односи се на политички покрет који води кампању да то и оствари.[2][3][4][5]

Шкотска је била независна краљевина кроз средњи век и водила је ратове да би одржала своју независност од Енглеске. Два краљевства су спојена у персоналној унији 1603. године када је шкотски краљ Џејмс VI постао Џејмс I од Енглеске, а два краљевства су се 1707. политички ујединила у једно краљевство под називом Велика Британија.[6] Политичке кампање за самоуправу Шкотске почеле су у 19. веку, у почетку у облику захтева за владавину домова у Уједињеном Краљевству. Два референдума о децентрализацији одржана су 1979. и 1997. године, а децентрализовани Шкотски парламент успостављен је 1. јула 1999. године.

Шкотска национална странка која се залаже за независност први пут је постала владајућа странка децентрализованог парламента 2007. године и освојила потпуну већину мандата на изборима за Шкотски парламент 2011. године. Ово је довело до споразума између шкотске и британске владе о одржавању референдума о независности Шкотске 2014. Бирачи су упитани: „Да ли Шкотска треба да буде независна држава?”[7] „Да” је одговорило 44,7 одсто бирача, а „не” 55,3 одсто, уз рекордну излазност бирача од 85 одсто.[8][9]

Предложен је други референдум о независности, посебно након што је становништво Уједињеног Краљевства изгласало повлачење из Европске уније на референдуму у јуну 2016. и пошто су странке које се залажу за независност повећале своје присуство на изборима за Шкотски парламент 2021. године. У јуну 2022. Никола Стерџон је предложила датум 19. октобар 2023. за нови референдум о независности Шкотске, под условом да се потврди његова легалност и уставност.[10] У новембру 2022. Врховни суд Уједињеног Краљевства одлучио је да Шкотски парламент нема овлашћења да доноси законе за други референдум.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Inside Information”. The Herald. 31. 8. 1993. Приступљено 8. 9. 2014. 
  2. ^ „Brexit: Scots prefer independence to no-deal, poll finds”. The Scotsman. 9. 12. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  3. ^ Brooks, Libby (15. 11. 2018). „Sturgeon: Brexit chaos makes independence case stronger every day”. The Guardian. Приступљено 12. 12. 2018. 
  4. ^ „Scottish nationalists want to take back control”. The Economist. 11. 10. 2018. 
  5. ^ Massie, Alex (15. 12. 2019). „Never mind Brexit – Boris Johnson's biggest battle is Scotland trying to take back control” — преко www.thetimes.co.uk. 
  6. ^ „Union with England Act 1707”. British Government. Приступљено 12. 8. 2021. 
  7. ^ „Scotland's Referendum 2014 - Background”. Приступљено 8. 9. 2014. 
  8. ^ „Scottish referendum: Scotland votes 'No' to independence”. BBC News. 19. 9. 2014. Приступљено 19. 9. 2014. 
  9. ^ „Referendum results: Turnout a record high as Scots vote No to independence”. Scotland Now. 19. 9. 2014. Архивирано из оригинала 11. 04. 2020. г. Приступљено 20. 9. 2014. 
  10. ^ Sturgeon, Nicola (2022-06-28). „Nicola Sturgeon's full statement announcing the 2023 independence referendum”. Scottish National Party (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-28. 
  11. ^ „Scottish independence: Will there be a second referendum?”. BBC. 23. 11. 2022. Приступљено 27. 11. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]