Улица обалских радника
  Обалских радника
| |
|---|---|
  | |
| Општина | Чукарица |
| Почетак | Лазаревачки пут |
| Крај | Николе Вучете |
| Дужина | 700 m |
| Названа | 1989 |
|
Обалских радника
 
| |
Улица обалских радника налази се на Чукарици. Протеже се правцем од Лазаревачког друма 41-42, поред Стругарске, до Николе Вучете.
Име улице
[уреди | уреди извор]Улица обалских радника је 1989. године добила овај назив по физичким радницима којих је до 1941. у Београду, између савског пристаништа до Чукарице, било између 700 и 1000. Рад је био на сат. За претовар и истовар плаћало се 25 динара по сату за терет од укупно 10 тона. Роба је истоваривана у свако доба дана и ноћи. Радници нису били социјално осигурани, нити синдикално организовани. Тек 1931. године износе захтеве за тарифним правилником, а две године касније долази до првог штрајка. Године 1936, придружују се штрајку грађевинских радника и збору код Старог сајмишта. Тек крајем 1939. наднице су повећане на 50 динара и признато је право на синдикално организовање.[1] После Народноослободилачке борбе 1941-1945, обалски радници су на савском пристаништу подигли споменик палим друговима.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Radulović], Glavni i odgovorni urednik Jovan Radulović (2005). Ulice i trgovi Beograda. Beograd: Biblioteka grada Beograda. ISBN 978-86-7191-066-8. OCLC 61028733.
- ^ Alex (21. 9. 2018). „SPOMENIK OBALSKOM RADNIKU”. Beogradske vesti (на језику: српски). Приступљено 19. 3. 2019.