Пређи на садржај

Пароним

С Википедије, слободне енциклопедије

Пароними (од старогрчког παρα - око; поред + ονυμα [1] - „име“) су речи које су сличне по звучном и морфемском саставу, али се разликују по лексичком значењу. Такође је могуће погрешно користити један од њих уместо другог[1]. На пример, адресат је адресант. По аналогији са лажним пријатељима преводиоца, пароними се понекад називају лажном браћом.

Паронимија се објашњава нестабилним познавањем значења једне од речи или чак обе, некомпетентношћу говорника (писца) у области делатности из које је реч преузета, као и парапраксом (нпр. лапсуси). Посебно је важно обратити пажњу на парониме приликом изучавања страних језика, јер многе парониме ученици страног језика можда неће разликовати због разлика у артикулаторној бази. Понекад једној полисемантичкој речи или неколико хомонима у једном језику одговара неколико различитих паронима у другом: руски. концерт (и догађај и рад) - енглески. концерт (само догађај), концерт (само дело); рус. фокус (и тачка конвергенције светлосних зрака и трик) - немачки. Фокус (само тачка конвергенције светлосних зрака), Хокуспокус (само трик).

Неки пароними су широко распрострањени у језику и налазе се у речницима. На пример, глагол „боудер“ (од француског боудер), што значи „дурити се“, „бити љут“, „бити против нечега“, често се користи уместо сличног глагола „узбуђивати“, а ово значење је укључено у речнике. Придев „ефемеран” (од грчког εφημερος – једнодневни), што значи „краткотрајан”, често се користи уместо речи „етеричан” у смислу „етеричан, имагинарни, бестежински”, а ово значење је такође укључени у речнике.

Аристотелов концепт паримона: "Када се ствари називају по нечему у складу са његовим именом, али се разликују у завршетку, речено је да су пароними . Тако, на пример, граматичар (" граматички ") добија његово име из граматике , храбри ... добива га од храбрости ... " (Аристотел, Категорије )[2]

Класификација паронима

[уреди | уреди извор]

Пароними се деле на коренске, афиксалне и етимолошке[3].

Коренски пароними

[уреди | уреди извор]

Коренски пароними имају различите корене, чија је спољашња сличност чисто случајна: руски. багер - покретне степенице; енглески језик живети - отићи; Немачки фордерн - фордерн; Лука. циницо - синицо; цомприменто - цумприменто; концерт – концерт. Такве парониме не обједињује заједничка мотивација и заједничка семантичка веза.

Афиксални пароними

[уреди | уреди извор]

Афиксалне парониме обједињује заједничка мотивација и заједничка семантичка веза. Имају заједнички корен, али различите, иако сличне, деривационе афиксе: рус. претплата - претплатник, економично - економично - економично; крваво - крваво - крваво; леден - леден - леден - леден; енглески језик историјско - историјско; Немачки оригинал - оригиналелл; Лука. дескриминар - дискриминар; Лука. деферир - диферир; Лука. еминенте - иминенте. Суфиксална паронимија је широко распрострањена у медицинској и хемијској терминологији, где не само корени, већ и суфикси имају терминолошко значење. На пример, суфикс -иде у хемијској терминологији означава соли које не садрже атоме кисеоника (хлорид, сулфид, итд.), а -ит (заједно са -ат) означава соли које садрже атоме кисеоника (сулфит, хлорат, карбонат итд. ).

Етимолошки пароними

[уреди | уреди извор]

Етимолошки пароними су иста реч коју језик позајмљује на различите начине више пута (посредством различитих језика) и у различитим значењима: руски. пројекат (научен директно из латинског) - пројекат (учен посредством француског језика); енглески језик концерт (са француског) - концерт (из италијанског). Позајмице из блиско сродних језика (руски - пољски - црквенословенски) или из језика предака (француски - латински, хинди - санскрит) могу изазвати етимолошку паронимију ако је позајмљена реч слична постојећој оригиналној речи на датом језику: Руски. барут (руска реч са источнословенским сазвучјем) – прах (црквенословенска реч, јужнословенска по пореклу); Шпански плано - ллано; Лука. трафего - трафицо; Лука. феитицо (оригинална португалска реч) - фетицхе (галицизам, пореклом од феитицо). Понекад се паралелно могу користити изворна позајмљеница и позајмљеница која је под утицајем народне етимологије претрпела контаминацију: руски. обичан - самац; Лука. инопортуно - увозно.

У енглеском језику, због његове посебне историје (римско освајање, англосаксонско насеље, франко-норманско освајање), не постоје само парови, већ чак и тројке и четворке етимолошких паронима. Примери су краљевски - прави - краљевски, законити - верни - одани, место - плато - трг - трг, капетан - капо - шеф - кувар, хостел - хостал - болница - хотел, верност - верност - верност, кочија - кола - кочија - ауто.

Парономазија - намерна употреба паронима

[уреди | уреди извор]

Ако је мешање паронима груба лексичка грешка, онда намерна употреба две речи паронима у једној реченици представља стилску фигуру која се зове „парономазија“.

Парономазија се назива бинарном фигуром стилистике, пошто у њој учествују оба паронима. Ова цифра је широко распрострањена, а укратко се може назвати бинарном.

  1. ^ „пароним – Речник лингвистичких термина” (на језику: српски). Приступљено 2024-04-17. 
  2. ^ „Дефиниција и примјери пароними”. sr.eferrit.com. Приступљено 2024-04-17. 
  3. ^ Маркова, Елена (2020). „Учебный словарь универбатов современного русского языка: новизна, структура, принципы описания”. Славистика. 24 (2): 291—298. ISSN 1450-5061. doi:10.18485/slavistika.2020.24.2.19.